LJUBAV

Svaki čovjek na ovoj planeti iniciran je u ljubavi. »Novu zapovest vam dajem, da volite jedan drugog.«

 Uspenski piše u svom delu Tercijum Organum, da je »ljubav kosmički fenomen« i da čoveku otvara svet četvrte dimenzije: »Svet Čudesnog«.

Prava ljubav je nesebična i oslobođena straha. Ona se izliva na predmet svoje naklonosti, ne tražeći ništa za uzvrat. Njena radost je radost davanja. Ljubav je Bog u ispoljavanju, i to je najjača magnetska sila univerzuma. Čista, nesebična ljubav privlači sebi ono što je njeno. Ona ne treba da traži niti da zahteva. Tek poneko ima najbleđu predstavu prave ljubavi. Čovek je sebičan, tiranski ili pun straha u svojim simpatijama, i zato gubi ono što voli.

Ljubomora je najgori neprijatelj ljubavi, jer nam mašta podivlja kada vidimo da onoga koga volimo privlači neko drugi. Ovi strahovi neizostavno bivaju opredmećeni ako ih ne neutrališemo.

Došla mi je jedna jako uznemirena žena. Čovek koga je volela napustio ju je zbog druge žene, rekavši joj da nikada nije ni nameravao da se njome oženi. Izjedale su je ljubomora i ozlojeđenost i rekla je kako se nada da će on patiti onoliko koliko je nju naveo da pati, da bi dodala:

 »Kako je mogao da me ostavi kada sam ga toliko volela?«

Odgovorila sam: »Vi ne volite tog čoveka, vi ga mrzite«. Dalje sam rekla:»Nikada ne možete da primite ono Što nikada niste dali. Dajte savršenu ljubav i primićete savršenu ljubav. Usavršite sebe na ovom čoveku. Dajte mu savršenu, nesebičnu ljubav, ne zahtevajući ništa za uzvrat. Ne kritikujte niti osuđujte, i blagoslovite ga, ma gde bio«.

»Ne, neću da ga blagoslovim, ako ne znam gde je!« odgovorila mi je.

»Pa,« rekla sam, »to nije prava ljubav. Kada date pravu ljubav, prava ljubav vam se uzvraća, bilo od ovog čoveka ili nekog njemu ravnom, jer nećete ga hteti ako on nije božanski izbor. Pošto ste jedno sa Bogom, jedno ste i sa ljubavlju koja vam po božanskom pravu pripada.«

Prošlo je nekoliko meseci, i stvari su ostale gotovo iste, ali je ona savesno radila na sebi. Rekla sam joj: »Kada vas više ne bude uznemiravala njegova okrutnost, prestaće da bude okrutan, pošto svojim emocijama to sami privlačite«.

Zatim sam joj ispričala za jedno bratstvo u Indiji, gde ljudi nikada jedni drugima nisu govorili: »Dobro jutro«. Koristili su sledeće reči: »Pozdravljam božansko u tebi«. Oni su pozdravljali božanske u svakom čoveku i u divljim zverima u džungli, i nikada im ništa nije naudilo, jer su u svemu živom videli samo Boga.

Rekla sam: »Pozdravite božansko u tom čoveku, i recite: 'Vidim samo tvoje božansko ja. Vidim te kao što te Bog vidi, savršenog, sačinjenog na Njegovu sliku i priliku'«.

Primetila je da je postala spokojnija i postepeno izgubila svu ozlojeđenost. On je bio kapetan, i ona ga je uvek zvala »Kep«.

Jednog dana je iznenada izgovorila: »Bog blagoslovio Kepa, gde god da je«.

»E, to je prava ljubav«, rekla sam joj, »i, kada postanete 'pun krug' i više vas ne budeš brinula nijedna situacija, imaćete njegovu ljubav ili ćete privući nekog njemu ravnog.«

 U to vreme sam se preselila i nisam imala telefon, pa sam tako na nekoliko nedelja izgubila vezu s njom, dok jednog jutra nisam dobila pismo u kome je pisalo:

»Venčali smo se«. Čim mi se ukazala prilika, telefonirala sam joj. Prve moje reči bilesu: »Šta se desilo?« »O«, uzviknula je, »čudo! Jednog dana sam se probudila i sva patnja je prestala. Videla sam ga te večeri i on me je pitao da se udam za njega.

Venčali smo se nakon nedelju dana, a ja nikada nisam videla odanijeg čoveka.«

Ima jedna stara izreka: »Nijedan Čovek nije tvoj neprijatelj, nijedan čovek nije tvoj prijatelj, svaki Čovek je tvoj učitelj«.

Prema tome, trebalo bi da se oslobodimo svoje ličnosti, da se »depersonalizujemo« i naučimo ono čemu nas svaki čovek uči, pa ćemo ubrzo naučiti svoje lekcije i biti slobodni.

Ljubavnik ove žene naučio ju je da nesebično voli, što svako, pre ili kasnije, mora da nauči.

Patnja nije neophodna da bi čovek napredovao. Ona je posledica kršenja duhovnog zakona, ali malo je onih koji izgledaju sposobni da se bez nje uzdignu iz »sna duše«. Kada su srećni, ljudi obično postaju sebični i automatski se pokreće zakon karme. Često trpimo gubitak zbog nedostatka uvažavanja.

Poznavala sam jednu ženu koja je imala jako dobrog muža, ali je često govorila:

»Uopšte mi nije stalo do toga što sam udata, ali to nema veze s mojim mužem.

Jednostavno nisam zainteresovana za bračni život«. Imala je druga interesovanja, i jedva se prisećala da ima muža. Mislila je na njega samo kad bi ga videla.

Jednog dana muž joj je rekao da voli drugu i otišao je. Došla mi je sva ojađena i ogorčena.

»To je upravo ono o čemu si govorila«, odgovorila sam joj. »Rekla si da ti nimalo nije stalo do toga što si udata, pa je podsvest radila na tome da te učini neudatom«.

»O, da, shvatam«, rekla je. »Ljudi dobijaju ono što žele, a onda se u velikoj meri osete povređeni.« Ubrzo se savršeno uskladila sa situacijom i znala je da su ovako razdvojeni oboje mnogo srećniji.

Kada žena postane ravnodušna ili kritična, i prestane da bude nadahnuće svome mužu, njemu nedostaje podsticaj sa početka njihovog odnosa, pa je uznemiren i nesrećan.

Tako mi je došao jedan utučen, jadan i siromašan čovek. Njegova žena se zanimala za »Nauku o brojevima« i pročitala je njegov broj. Izgleda da prikaz nije bio naročito povoljan, pošto mi je rekao:

 »Moja žena kaže da od mene nikad ništa neće biti jer sam dvojka«. »Ne zanima me koji je vaš broj«, odgovorila sam mu. »Vi ste savršena zamisao u božanskom umu, i mi ćemo tražiti uspeh i blagostanje koje je Beskonačna mudrost već isplanirala za vas.«

Kroz nekoliko nedelja, dobio je solidno zaposlenje, a posle godinu ili dve postigao je uspeh kao pisac.

Nijedan čovek nije uspešan u poslu ako ne voli ono što radi. Slika koju slikar slika iz ljubavi (prema svojoj umetnosti) je njegovo najveće delo. Raditi tek toliko da bi se preživelo uvek je nešto što svojim životom treba obesnažiti.

Nijedan čovek ne može sebi da privuče novac ako ga prezire. Mnogi ljudi ostaju siromašni jer kažu: »Meni novac ništa ne znači i prezirem ljude koji ga imaju«. To je razlog što su mnogi umetnici siromašni. Njihov prezir prema novcu razdvaja ih od njega.

Čula sam kako jedan slikar kaže za drugog: »On je loš slikar, ima gomilu novca u banci«.

Ovakav stav uma naravno da čoveka odvaja od onoga što mu pripada. On mora da bude u skladu s nekom stvari da bi je privukao.

Novac je ispoljenje Boga, kao sloboda od oskudice i nemaštine, ali uvek mora da bude u opticaju i koristi se u ispravne svrhe. Gomilanje i štednja dovode uvek do gubitka.

To ne znači da ne treba da imamo kuću i bogatstvo, jer »ambari ispravnog čoveka biće puni«. To samo znači da čovek neće zadržavati ni glavnicu, ako se pojavi prilika da se novac upotrebi. Dajući ga bez straha i radosno, on otvara put za dolazak još veće sume, jer Bog je čovekov nepogrešivi i neiscrpni snabdevač.

To je duhovni stav prema novcu, a velika Banka univerzalnog nikada nas ne ostavlja na cedilu!

nastavlja se..