36.poglavlje

Zaključak

Vreme je da se oprostimo, ali želeo bih da vam ostavim nešto.

Želim da vas sprovedem kroz glavna vrata metoda lečenja, sve do sobe filozofije gde sve i počinje. Prirodna medicina je jedna vrsta filozofije, a ne samo medicina.

Prirodna i konvencionalna (alopatska) medicina imaju različito gledište na ljudsko telo. Prirodna medicina – kao što smo pokazali u ovom priručniku – smatra da je ljudsko telo inteligentno, da može da uništi tu- more na sebi i da regeneriše svoja oštećena i izgubljena tkiva.

S druge strane, konvencionalna medicina smatra da je ljudsko telo glupo, ili inteligentno samo do određene mere. Ona ne veruje da telo može uništiti tumore na sebi. Ona veruje da je telo bespomoćno i glupo kad je reč o njima. Veruje da se kancerogeni delovi tela moraju nekako otrovati ili odstraniti, jer telo navodno neće da se bori protiv njih.

Ta medicina ne veruje da telo može regenerisati izgubljena tkiva, kao što je oštećeni kuk. Zato se ona fokusira na pravljenje veštačkih delova tela, kukova i srca, i šta god da je potrebno.

Prirodna medicina, kao što ste videli ovde, smatra da telo u sebi sadrži genetska uputstva i kod za obnovu i regeneraciju bilo kog dela tela. Uključujući i moždano tkivo. Ono što sama klasična medicina smatra neizlečivim, prirodna medicina leči spoznavanjem moći ljudskog tela.

Znam za jednu ženu koju su trovali do smrti, kako bi je „izlečili” od raka. A šta su to lekari učinili da joj ojačaju telo? Ništa. Gledam na televiziji emisije o deci obolele od raka kostiju i leukemije. Gledam strahote kroz koje prolaze ona i njihovi roditelji. I takva se medicina naziva naučnom i naprednom, dok se prirodna medicina naziva primitivnom i beskorisnom. Smejem se svojim kritičarima.

I opet, šta oni čine da ojačaju tela ove jadne dece? NIŠTA. Apsolutno ništa! Viđam slike te dece kako jedu pomfrit, milk-šejkove, hamburgere i žele. A kako će ta hrana moći da izgradi njihov imuni sistem i pomogne njihovim telima da unište rak? Nikako. Kada bi samo Ričard Šulc mogao da svoje metode lečenja ubaci u ove nazadne bolnice.

Kad god se razbolim, prijatelji mi kažu da odem kod lekara – ali zašto, da bih dobio neku besmislenu terapiju? Možda bih mogao da odem samo zbog dijagnoze, i ni zbog čega drugog. Jedanput sam bio kod interniste kada sam imao težak grip, mada je meni više ličilo na iscrpljenost stresom. Danima nisam jeo, pošto mi je bilo stalno muka.

Lekar mi je rekao da mi je nivo šećera previsok za nekoga ko nije jeo danima. No ipak, uprkos takvoj dijagnozi, lekar mi je preporučio da pijem energetske napitke i hranu od kompanije Gatorade, koja je naravno samo pogoršala moj šećer. Tek kada sam krenuo sa prirodnim metodama lečenja, snizio sam svoj nivo šećera i izlečio se.

Kao što sam i uvideo na osnovu ovog i brojnih drugih primera, medicin- ska tehnologija ne može biti zamena za stvarno, prirodno lečenje. Sve veći broj ogromnih medicinskih centara nisu odgovor na sve veće bolove čovečanstva. I ako siromašni ljudi pate, njihova nemogućnost da plate skupe operacije i medicinsku negu opovrgava tvrdnju da je lečenje u bol- nicama besplatno za sve.

Pokažite narodu kako da se izleči prirodnim putem. Naučite ih za šta su sve sposobna njihova tela. Naučite siromašne da se sami izleče kod kuće. Dajte im moć koja za sada samo pripada ljudima u belim mantilima. To je i poenta ove knjige i video materijala.

Lekovi ili lekovito bilje? Da li su biljke jednake jačine?

Ljudi misle da ako treba neka teža bolest da se leči, da je neophodno uzimati lekove, jer lekovito bilje jednostavno nije dovoljno jako.

-              Znam da to većina ljudi misli, ali nisu u pravu. Lekovi se sastoje od izolovanih, koncentrisanih i veštačkim putem izdvojenih supstanci iz biljaka, koje se ljudima daju u ogromnim dozama. Zbog toga i postoji priručnik za lekare PDR od 3000 stranica, na kojima su opisane razne bolesti, rak, obo- ljenja srca, oboljenja jetre i dr, a čiji su uzroci upravo spomenute sup- stance.

To su posledice izolovanja tih biljnih sastojaka!

-              Tako je. To nije bezbedno da se čini. U prirodi to postoji u tačno određenom obliku u kojem treba da se koristi.

389

Ljudi se 20 godina truju pivom, picom, cigaretama, čokoladom i sladole- dom, a onda hoće da se izleče za jednu sedmicu. Princip u prirodnom načinu lečenja jeste da morate biti strpljivi i rezultati će doći.

Dok oni koji uzimaju lekove iz apoteke isto će dobiti rezultate, tj. dobiće neku drugu bolest. Garantovano. Recimo, izlečiće jetru, ali će uništiti creva. Ili će izazvati nove bolesti, koje se računaju kao „neželjeni efekat” leka.

Zadržimo se za trenutak na „neželjene efekte”, i da vidimo da li je to samo eufemizam za pravi krah konvencionalne medicine. Ispričajte našim čitaocima sve ono što ste meni ispričali o uzrocima dečje paralize.

-              Lekari danas počinju da veruju da su ogromne epidemije dečje paralize tokom 1940-tih i 1950-tih godina bile uzrokovane prevelikim brojem op- eracija krajnika tokom 1920-tih, 1930-tih i 1940-tih godina.

Naime, skoro su otkrili da su jedini delovi tela koji sintetišu antitela za dečju paralizu upravo krajnici, što znači da ako nemate krajnike, ne možete se odupreti dečjoj paralizi.

Dakle, nedostatak krajnika uzrokuje dečju paralizu?

-              Upravo tako. To je tipičan domino efekat u medicini. Oni ljudima najpre odstrane krajnike. A zatim im daju vakcinu protiv dečje paralize, koja se sada ponovo koristi, i koja je stvorena krajem 1940-tih godina iz gnoja in- ficiranog svinjskog bubrega. Samo su ga „očistili” i sterilisali.

Tokom 1970-tih godina proverili su delotvornost te vakcine, i uz pomoć mikroskopa uvideli da je u njoj bilo 149 živih virusa. Jedan od tih virusa pregledan je na Harvardu. Oni su ga nazvali SV-40 virusom, i rekli su da ga ima u svakoj vrsti kancerogenog tumora. Od samog uvođenja vakci- nacije protiv dečje paralize, stopa obolelih od raka se povećala deset puta. Dakle, ovde vidimo na delu povezanost raka sa vakcinom protiv dečje paralize, iako ničeg od toga ne bi bilo samo da lekari nisu dirali krajnike. Ovo je tipična fatalna greška koju ume da napravi savremena medicina kada odstrani deo čovekovog tela. A to je samo vrh ledenog brega. Mislim da zapravo većina današnjih medicinskih knjiga potvrđuje ispravnost pri- rodnog načina lečenja. To znam, jer posećujem njihove biblioteke i tamo čitam njihove knjige.

390

Većina ljudi ostaje bolesna jer ne primenjuju celokupan program lečenja

-              Dođu ljudi u moju kancelariju, i ja im kažem: „Mislim da treba da popi- jete nekoliko čaša soka od šargarepe svakog dana”, na šta mi oni odgo- vore: „To sam već radio”. Ja ih onda pitam: „A vruće i hladne tuševe?”, a oni: „I to sam radio”. Vi onda prođete ceo spisak lekovitih biljaka, a oni kažu da su uzimali sve te biljke. Međutim, sve to oni nikada nisu radili is- tovremeno. Nisu sklopili ceo program lečenja u jednu celinu.

Uprkos postojećim izvanrednim rezultatima, i dalje me začuđuje kako ljudi pokušavaju da idu linijom manjeg otpora pri primeni ovih programa.

Čak i ljudi koji veruju u njihovu delotvornost!

-              Upravo tako. Ljudi ih jednostavno ne primenjuju dovoljno često, u do- voljnoj količini i nikad u celini.

Savremeno društvo je naučeno da veruje kako ljudi mogu jedino da se izleče u bolnici

-              Nama je ova zvanična medicina „isprala mozak”. Ne želim previše ovde da mešam politiku, ali konvencionalna medicina u našoj državi tokom poslednjih stotinu godina vodi krstaške ratove protiv svih drugih vrsta me- dicine. Jedna od specifičnih stvari koje su oni uradili jeste zakon koji samo njima omogućava da koriste određene reči koje niko drugi ne sme.

Na primer, danas u Americi, jedino lekar sme da dâ dijagnozu bolesti, da prepiše lek i da vas izleči. Niko drugi ne sme da „dijagnostikuje”,

„prepisuje” i „leči”. Drugim rečima, konvencionalni lekar je navodno jedini koji može da vas izleči.

Zato i postoje sve one reklame za Monistat 7 – kremu koja uništava gljivice u vagini žene. Tamo kažu: „Moj lekar mi je rekao da ovo leči”, i stalno te iste reči ponavljaju. „To je lek. Moj lekar mi je rekao da ovo leči”. Oni znaju da mi to isto ne smemo da kažemo. Ja ne smem da kažem da je čaparal lek za tumor. Ne smem da kažem da beli luk snižava holesterol i krvni pritisak. Jednostavno, takav su zakon napravili. Zbog toga ja is-padam glup i bespomoćan, a lekovito bilje slabo i bezefektno.

Kao herbalisti, meni je zabranjeno da kažem da neka biljka leči, iako je većina lekova napravljena od iste te biljke. To je smišljena taktika organi- zovane farmaceutske industrije, u cilju istrebljenja svojih protivnika, tako što ih prikazuje smešnim i bespomoćnim.

391

Propast herbalizma

Dakle, sada ti ljudi sve kontrolišu?

-              Pa, oni jedini smeju da koriste reči. Upravo tako, oni sve kontrolišu. Oni mogu da prošetaju napolju i da viču: „Ako samo uzmete ovaj lek, izlečićete se”. Dok iza njih stoji tuce advokata i državna vlada.

A ako ja to isto kažem, završiću u zatvoru. Ne zato što lekovito bilje ne deluje, a lekovi su bolji od njih, već zato što imaju više novca, jači lobi i zakone progurane u njihovu korist.

Dakle, niko od lekara prirodne medicine ne sme da tvrdi suprotno, jer će otići u zatvor.

-              Upravo tako. To me podseća na ono što su uradili sa kazinom u Las Vegasu. Vlasnici istih tih kazina učinili su sve moguće samo da vam izvuku novac iz džepa. Nema sata, nema prozora, i ne znate koje je doba dana. Samo prođete hodnikom, kad gle, već ste potrošili 5000 dolara. To su pro- fesionalci.

Na isti način su Američko udruženje lekara i farmaceutska industrija pro- fesionalni ne samo u prodaji, već i u prikazivanju samih sebe. Takođe su eksperti za pravljenje zakona koji će ih zaštititi i zabraniti svaki drugi vid lečenja u našoj državi.

A lekari prirodne medicine su im se povinovali, tako što su počeli da ko- riste beskorisne biljne formule i ulaskom u političare!

-              I govore: „Ubuduće nećemo koristiti čaparal, jer je Američko udruženje lekara reklo da on može biti opasan po zdravlje, dok nam ga Uprava za hranu i lekove ne preporučuje”.

Oni ne uviđaju da im se ta Uprava za hranu i lekove, čitava farmaceutska industrija i lekari smeju u lice, znajući da su već pobedili.

Znajući da su najbolje prirodne antioksidanse zakonski zabranili!

-              Upravo tako. Farmaceutski lekovi uništavaju živote na stotine hiljada ljudi svake godine u ovoj državi. Ali uprkos tome, oni tamo tvrde kako je čaparal tobože naškodio zdravlju dvoje ljudi, pa su ga zbog toga sklonili iz prodaje, a da pritom nisu pružili nijedan dokaz za to. Naravno, savremeni herbalisti samo potvrdno klimaju glavom na to, misleći da će tako postati priznati u svetu.

392

Oni ne shvataju da se ponašaju ulizički isto kao nekada što su radili ljudi u nacističkoj Nemačkoj. Ono: „Hajdemo da smirimo Hitlera. Nešto je ljut danas, treba da ga umirimo”.

-              Ti ljudi misle da čine nešto dobro, i da će zbog toga biti priznati u svetu. Ne shvataju sa kim se poigravaju.

Ne shvataju da u očima zakona nisu ništa bolji od narko-dilera ili makroa.

-              Američko udruženje lekara (AMA) i farmaceutska industrija veći su od IBM-a. Oni su veća industrija od Eastern Kodak-a. To je najveća industrija u Americi s najvećim profitom. Zarađuju devetsto milijardi dolara godišnje. Oni neće da se povuku i ostave vas na miru. Oni zastrašuju herbaliste, koji zato ne koriste biljke kako treba, misleći da time čine dobro. Pravi cirkus.

Posle će sve veći broj biljaka biti stavljen na zabranjenu listu, a herbalisti će izdavati sve više upozorenja u vezi sa njima; sve što su radili nestaće, i na kraju, samo će zvanična medicina biti jedina prihvatljiva.

-              Upravo tako. Na kraju će se njihov metod lečenja svesti na pitomu nanu i matičnjak.

Kao lekovi za kijavicu. To će biti zakonski maksimum rada herbalista.

-              Tako je. U Evropi se spremaju i zakoni koji će primorati herbaliste da svoje pacijente prvo upućuju kod lekara zvanične medicine. A zašto to da rade? Pa zbog novca. Jedino se zbog novca sve to radi.

Savremeni lekari prirodne medicine misle da bi im sve krenulo na bolje i da bi zaradili mnogo, samo kada bi mogli da se otarase takvih kao što je Ričard Šulc. Jer će on pokvariti njihov biznis.

-              Oni jedino žele da budu priznati u svetu. Ja želim da pomognem lju- dima da ozdrave.

Što znači da vas ne zanima da li će u dogledno vreme sve škole prirodne medicine biti akreditovane?

-              Jedino što mene zanima jeste 4-godišnja devojčica u mojoj kancelariji koja stoji tamo sa zloćudnim tumorom na mozgu, koji je ubija.

Mene samo zanima čovek koji je dolazio u moju kancelariju na dan kada sam ja otišao van grada, a koji je imao probleme sa crevima i koje su lekari hteli da mu odstrane. Nikada ne gubim iz vida pomaganje takvim ljudima da ozdrave.

393

Stare religijske vođe itekako su primenjivale prirodne načine lečenja

-              Džon Vesli, osnivač metodističke crkve, prirodnim putem i uz pomoć bilja lečio je na stotine ljudi obolelih od raka. Ali šta mislite, da li ijedan metodista danas zna za to? Oni ne znaju ni ko je bio Džon Vesli, inače, vegeterijanac i „fanatik” za prirodnim lečenjem.

Osnivač metodističke crkve?

-              Da, Džon Vesli. Napisao je nekoliko knjiga o vodi i bilju kao prirodnim lekovima, i uopšte, o prirodnom načinu lečenja degenerativnih oboljenja. Međutim, to da pitate bilo kog metodistu, on vam ne bi umeo reći.

Ili ako naiđete na nekog mormona, i kažete mu da je Brigam Jang bio vegeterijanac i poštovalac Tomsonove medicine, on ne bi znao o čemu govorite. Mormoni sede tamo negde i piju koka-kolu uz big-mek ham- burger.

Mnoge religijske vođe iz prošlosti su znale da vode brigu o svom stadu i znali su da su za očuvanje zdravlja istog potrebni programi pročišćavanja tela. Džon Vesli je napisao više tomova knjiga o tome kako pročistiti telo na prirodan način uz pomoć biljaka. Nekada sam sve te knjige skupljao: od Džona Harvija Keloga, Henrija Lindlara, Benedikta Lasta.

ISTINSKA MOĆ PRIRODNE MEDICINE: Čovek se izlečio od teškog raka grkljana uz pomoć metoda dr Šulca

-              Lekari su izvršili biopsiju njegovog grla uz pomoć igle, pošto mu se u grlu razvila poveća masa tkiva. Označili su je kao zloćudni tumor štitne žlezde koji se proširio i na glasne žice. Gušilo ga je.

Gušilo?

-              Da, nije mogao da guta. Nije mogao normalno da diše. Moglo ga je ubiti. Bilo je oko 10 cm veličine, tj. veličine manjeg grejpfruta.

Koliko je taj čovek imao godina?

-              Rekao bih oko 48 godina. Kada su mu ovi zaboli iglu i onda je izvukli, našla se velika količina ostataka izjedenog tkiva. Rekli su da je to bio „naj- gori mogući scenario”. Bilo je raznog tkiva koje se razlagalo u tom tumoru: od štitne žlezde, glasnih žica i dela grkljana.

Znači, tumor je izjedao ceo grkljan?

394

-              Da. Nije hteo da ide na operaciju, jer bi ga u tom slučaju operisali od uveta do uveta. Zato je lekarima rekao ovako: „Idem ja na ono mesto da probam da se izlečim prirodnim putem. Da li mi je ostalo još šest sedmica?” Oni su mu na to odgovorili: „Nje vam ostalo šest sedmica. Nije vam os- talo ni šest dana”, i dalje: „Ovo je najgora vrsta tumora koju smo do sada videli u grlu. On rastvara vaše glasne žice i štitnu žlezdu, i ako to odmah

ne odstranite hirurškim putem, nećete biti živi za tih šest sedmica”.  Toliko ga je gušilo da je jedva ostajao živ. Rekli su mu da će zbog ope-

racije, nažalost, verovatni ostati bez glasnih žica, tj. neće moći više da go- vori. Ugradili bi mu onu kutijicu, kroz koju bi mogao da priča. On je ipak došao kod nas, i čim se pojavio, odmah smo ga stavili na program lečenja teže izlečivih bolesti. Krenuli smo odmah sa kašnim oblogama na grlo. Sve metode smo primenjivali. U roku od dve sedmice, tumor se smanjio na 5 cm, što će reći, polovinu svoje prvobitne veličine.

Posle toga je otišao kući i nastavio da se sam leči. Rekao je da je ponekad mogao da oseti tumor, a ponekad ne. Nastavio je da se smanjuje. Posle šest meseci lečenja, u grlu više nije bilo ničega. Zatim je otišao ponovo kod lekara, i tamo su mu rekli da raka nema.

Nastavio je da dolazi kod nas da bi se edukovao. Odlično izgleda i pres- rećan je. U stvari, ustao je na prvom času odmah da govori i posvedoči drugima o svom izlečenju. Njegov govor je sada normalan. Savršeno je zdrav, kao i njegova štitna žlezda.

To su vrste lekova koje vaši čitaoci mogu da očekuju držeći se metoda opisanih u ovoj knjizi i video materijalima.

Ljudi često kažu da takva izlečenja nisu moguća u prirodnoj medicini. Međutim, oni to kažu, jer nikada nisu videli, niti su se ikada sami lečili na taj način. Prirodan način lečenja je delotvorniji od onog konvencionalne medicine. Ali da biste videli tu delotvornost, potrebno je da se upoznate sa njom i da se ne plašite. Upravo to sam uradio i ja, i izlečio na hiljade ljudi koji su umirali.

Vaši čitaoci mogu sada ponoviti moj uspeh kod svoje kuće. Podarili smo im svo oruđe za rad.

395