25. poglavlje

Regeneracija kostiju, mišića i nerava

Prirodna medicina može regenerisati oštećena tkiva ili ona koja su nestala. Klasična medicina to ne može.

Prirodna medicina podmiruje potrebe tela, zbog čega se tkiva i organi obnavljaju. Klasična medicina pravi veštačke delove tela.

To je tako jer vaše telo sadrži sve potrebne elemente za obnovu tkiva; vaše je samo da nađete prave prirodne metode koje će ih aktivirati.

U ovom poglavlju prikazaću dve biljne formule za regeneraciju tkiva. Jed- na od njih je ulje za obnovu dubokog tkiva dr Šulca, uz određene izmene. Druga je stara B-F-C formula dr Kristofera. Obe ove formule mogu stvoriti tkivo na mestima gde ih više nema.

Počećemo od razgovora sa dr Šulcom o tome kako je on obnovio tkivo na svojoj jako izgoreloj ruci. Više o tome možete pogledati na video snimku broj osam. Iz ovog razgovora sa dr Šulcom saznaćete mnoge važne prin- cipe regeneracije tkiva. Dakle, ne radi se tu samo o nekim biljnim formulama.

„Kada vam je telo bolesno, treba da prestanete da jedete hranu i da odmah pređete na sokove.”

-              Kada vam je telo veoma obolelo, bilo zbog nekog degenerativnog obo- ljenja ili neke veće povrede, za izlečenje vam je potrebna sva energija koju vaše telo ima. Znači, ne smete jesti velike obroke.

Prva stvar koju sam ja uradio kada sam izgoreo ruku jeste post na sokovima tokom prve dve sedmice. Znamo, za izlečenje je potrebno dosta hranljivih materija, ali njih ne treba uzimati od krompira; ne od obimnih jela za koje treba šest sati da se svare. Jer sva ta energija i krv ide u vaš digestivni trakt. Zato se u slučajevima bilo kakve povrede uvek primenjuje naš program lečenja.

Čak i kod povreda? Ali to nije nikakva bolest.

-              Čak i kod povreda. Samo treba prestati sa unošenjem hrane.

Ako imate upalu slepog creva, prestanite da jedete; ako se izgorite na nešto, prestanite da jedete; ako slomite nogu, prestanite da jedete.

Čim posumnjate na nešto, prestanite da jedete. Ako se osećate loše, prestanite da jedete. Samo stanete sa unosom hrane i pređete na sokove. Tako sam i ja prve dve sedmice bio na postu sa sokovima. To je najbolji način da svoje telo snabdete hranljvim materijama. Pio sam sokove od šar- garepe, voća, povrća, pšenične trave, itd.

A bolovi?

-              Najpre treba znati da se u slučaju opekotina prvih par dana ništa ne oseća. Tada pomislite : „E, pa ovo i nije toliko strašno”. Međutim, posle 2- 4 dana, javlja se bol kojeg ne možete da se otarasite.

Sada, problem sa lekovima protiv bolova je u tome što oni izazivaju zat- vor. Kodain se u tu svrhu najčešće prepisuje, i on izaziva zatvor. Sve se funkcije vašeg tela usporavaju, pa tako i proces izlečenja.

Od prave pomoći je led. Koristimo na tone leda. Zapravo, ja sam često spavao s kesom sa ledom, koja se naizmenično nanosi i sklanja. Led je odličan u slučaju opekotina.

Niste koristili lobeliju protiv bolova?

-              Ne, nije za ovu vrstu bolova. Primenjujte samo led, da biste zamrzli oboleli deo tela, ohladili i umirili, tako da bol nestane. Ja sam imao opeko- tine četvrtog stepena, i led je odlično delovao. Nisam morao da koristim nikakve lekove protiv bolova.

Da niste ništa preduzeli, kakva bi vam bila ruka?

-              Ježim se i pri samoj pomisli na to.

Da li biste u tom slučaju mogli kasnije da koristite ruku?

-              Sumnjam. Mislim da bih morao da idem na transplantaciju kože. To su lekari rekli. A kada bi se taj deo kože otklonio, videla bi se kost. Rekli su da bi ruku teško mogao da koristim; ovaj prst se ne bi sada ovako lako pomerao. Ali ja sam ruku potpuno izlečio.

Dakle, rekao sam da je post na sokovima neophodan, ali isto važi i za čišćenje creva. Tada nisam praznio creva 7 dana, jer kada se povredite onako, creva se zatvore.

„Da bi se izgubljeno tkivo obnovilo, potrebno je da pročistite kanale za izlučivanje.”

Morali da ste da radite klistir?

-              Upravo tako, pošto mi creva nisu radila. Bio sam zaista preplašen zbog toga. Stoga je neophodno da kanali za izlučivanje počnu da funkcionišu.

Zatim, šta sam stavljao na opekotine? Dobro, oblog dr Kristofera je u redu. U to nema sumnje.

Njega ste primenjivali?

-              Jedno vreme. Sadrži gavez, ulje od pšeničnih klica i med. Problem je u tome što se danas takvo ulje uglavnom prodaje ukvareno. Teško je pronaći ono dobrog kvaliteta. Dok med sigurno nije dobar kao što je nekada bio, mada je sama biljna formula dobra, deluje sasvim dobro. Koristio sam nju sa 20 drugih stvari, koje ću sada opisati.

Jedna od prvih stvari koje sam radio jeste da kada, tj. ako popijem sok od šargarepe, onaj njen ostatak sam stavljao na ruku. Dakle, i pio sam sok i ostatak stavljao na ruku. A zašto? Zato što šargarepa sadrži dosta vi- tamina A, koji odlično deluje i antiinfektivan je, dok sok od šargarepe sadrži dosta kalcijuma.

Isto sam radio i sa ostatkom soka od pšenične trave, ali i u svaki drugi sok koji sam pio, potapao sam ruku.

Mislim da je jedna od najboljih stvari pored one obloge – aloja. Možda je čak i bolja. Razlog zbog kojeg se koristi gavez jeste što sadrži alontoin, kojeg pak u aloji ima u još većim količinama.

Pored toga, aloja je gel, i dokazano je da je efikasna kod opekotina. Nemojte koristiti aloju iz prodavnica, jer ona je poput nekog jeftinog gela za kosu. Drugim rečima, obično je smeće. Morate koristiti svežu biljku. Zbog rupa koje sam imao na prstu, stavljao sam gel na njega, pa uvijao u gazu. Kakvo sam samo olakšanje tada doživeo.

Ujutru se probudim i nema više ničega. Telo je upilo aloju. Ona direktno ulazi unutra. Aloja je jedna od najboljih stvari za opekotine koje ja znam.

„Neće biti infekcija ako koristite prirodnu hranu tokom lečenja.”

Zar sve te stvari nisu zapravo uzrok infekcije? Vi stavljate hranu na kožu.

-              Lekari su rekli da su opekotine opasne, ali da će infekcija biti još gora. Rekli su mi da treba da nabavim neke sulfa-kreme, jer mi je koža oštećena. Imuni sistem mi je pod direktnom opasnošću. Rekli su mi i da moram uzimati antibiotike nekoliko sedmica bez prekida.

Ali ja nisam imao nijednu infekciju, ni najmanje kapi gnoja nije bilo. Ubeđen sam da infekcije dolaze iznutra. Plus, infekcija će se teško pojaviti ako ste naneli med, jer on deluje antibakterijski. Isto važi i za aloju. Ta- kođe, jeo sam verovatno 6 češnjeva belog luka dnevno i stalno tu količinu povećavao. Dok hranu koja sadrži dosta bakterija, poput namirnica životin- jskog porekla, nisam uopšte jeo.

Infekcija mi nije ni prišla. Koristio sam i jabuke i grožđe; naravno, oni sadrže pektin koji je neverovatno lekovit za kožu. Koristio sam i različite vrste ulja. Ponekad bih umakao celu ruku u maslinovo ulje – samo čisto maslinovo ulje.

Fizička aktivnost je takođe veoma važna. Vežbao sam napolju svakog dana. Ponekad dok sam trčao, ruka mi je krvarila. Ja bih tada samo stavio više gaze i nastavio da trčim, jer je cirkulaciju trebalo stimulisati. Posle jedne sedmice već sam prešao na primenu tuša vruće i hladne vode.

Vruća voda direktno na obolelu ruku? Niste valjda radili to?

-              Jedna stvar koju sam davno naučio jeste da ne treba brinuti o onome što otpada. O mesu koje otpada. Ako ste zadobili opekotine, sve što je sa- gorelo vremenom će otpasti. Video sam kako delići otpadaju sa moje ruke, što me je veoma uplašilo. Rekao sam vam već da mi je otpao gornji sloj kože na palcu.

Ruka mi je bila otekla. Bila je poput bejzbol rukavice. I onda, jednog dana, koža se rascepila i tečnost je počela da izlazi. Vremenom je došlo do toga da je toliko materijala otpalo, da je izgledalo da neće ostati ništa od ruke. Međutim, tada je počela da se zalečuje.

I tada sam počeo da nanosim želatin. Izgledalo je kao da popunjava rupe; izgledao je poput kajmaka. Donji slojevi kože su odmah počeli da se obnavljaju.

Liči na neko čudo.

-              I jeste čudo. Sve sam nokte izgubio, svi su mi nokti bili otpali. Ali onda su i ponovo izrasli.

„Ožiljno tkivo služi da ojača povređeni deo tela.”

Dakle, ruka se savršeno zalečila. Sve ste uradili kako treba. Ali zašto je onda ona i dalje tako oštećena?

-              Većina ljudi bi isto rekla: „Da ste koristili aloju, tu onda ne bi bilo ožiljka”.

262

Međutim, ako recimo slomite neku kost, ne možete je kasnije ponovo slomiti na istom mestu. Jer telo ne samo što zaleči kost, već doda i dodat- nih 25% koštanog tkiva. Telo nije škrto kada je u pitanju zalečenje. Zato mislim da i ožiljno tkivo služi da ojača kožu na tom delu tela.

Mislim da je ožiljno tkivo neophodno. To je način na koji se telo leči.

Ja sam koristio toliko mnogo aloje, da sam plivao u njoj. Ponekad bih popio po litar od iste, i isto toliko stavljao na ruku. Ali nije tačno da pri- menom aloje neće biti ožiljaka. Telo ih stvara prirodnim putem. Ako je reč o nekoj posekotini, onda u redu, tu se slažem. I mi smo imali pacijente sa teškim ranama koje smo im zalečili prirodnim putem, i nije im ostalo oži- ljaka.

Ali u ovom slučaju nije bilo nikakvog materijala sa kojim bi telo moglo da radi. A moralo je nečim da nadomesti izgubljeno tkivo. Na različitim de- lovima moje ruke ožiljci izgledaju drugačije. Dok na nekim delovima isti su kao i obična koža. Ovde je bila rupa na mojoj ruci, i tu se videla kost bele boje, sa ugljenisanim tačkama po njoj. Tu je nekada bila rupa, koja je sada popunjena. I tu se sada nalazi najsavršenija koža.

Sada sam postao specijalista za opekotine. Ipak, ljudi ne smeju da rade kao ja, previše su uplašeni. Preplašeni. Oni nisu verujući ljudi. A dr Kristofer je bio. Verovao je u Boga, verovao je u prirodu...

Ljudi veruju medicini, iako ona koristi varvarske metode.

-              Ta medicina bi za moj slučaj izvršila transplantaciju kože.

A transplantacijom kože mišićna tkiva ne bi mogla da se spoje ponovo.

-              Naravno da ne bi. Lekari su mi rekli da ću imati problema sa tom rukom do kraja svog života.

Kako biste izbegli te probleme bez mišića?

-              Nikako. Lekari su predlagali čak i da izvade ligamente iz nekog leša i ugrade ih u moj prst. Tada sam pomislio: „Ovo sve više liči na epizodu Frankeštajn. Odoh ja odavde.”

Kako je dr Šulc izlečio svoju razbijenu čašicu kolena uz pomoć prirodnih metoda lečenja.

Mrtvi ligamenti iz leša da se vama ugrade?

-              Da, rekli su da su moji ligamenti otišli. Ali ja ne samo da sam izlečio ruku, već i svoje koleno. Pre sam išao na skijanje, trkao se. Skijao sam nizbrdo, brzo koliko je to moguće za čoveka da ide, i kada sam skrenuo, naišao sam samo na led. Bilo je to krajem dana, na ivici zaleđene planine. Preostalo mi je to poslednje skretanje, kada odjednom nešto puknu u mom kolenu.

Šta se desilo?

-              Pao sam u sneg.

I povredili ste koleno?

-              Da. Lekari su rekli da su mi svi lateralni ligamenti sa unutrašnje strane kolena pokidani na pola. Bilo je oko 7 cm slobodnog prostora između oš- tećenog dela i ostatka kolena. Takođe sam povredio i prednje krucijalne ligamente. Hrskavica je bila pocepana, a meniskus odvojen.

Lekari su rekli da mi je potrebna operacija, tako da sam otišao kod svog prijatelja koji je ortoped. Pogledao me je i rekao ovako: „Ja želim da te izlečim prirodnim putem, ali će postojati neke stvari koje nećeš moći da radiš”. I još: „Ovi ligamenti se nalaze na oko 7 cm od mesta gde treba da budu. Moram ih ponovo spojiti”.

Rekao je dalje: „Ako samo budeš hodao, pocepaćeš hrskavicu. Potrebna je da se uradi artroskopska operacija. Ništa strašno. Samo ćemo ti dati blag sedativ, a ja ću sa jednom iglom da ti pogledam koleno. Nije ništa opasno”.

Na šta sam mu ja rekao: „Sam sebe ću da lečim prirodnim putem”. Tako sam otišao kod prijatelja koji su treneri. Išao sam i kod fizikalnih terapeuta, onih konzervativnih, i oni su mi rekli ovako: „Ligamenti će se sami spojiti. Znaju oni da nađu jedni druge”. Radili smo dosta sa uljem za obnovu dubljeg tkiva, svakodnevne vežbe, masažu, tople i hladne obloge, i lekovito bilje, od posta na sokovima do istezanja.

Sve dok jednog dana nisam počeo da pomeram koleno. Posle toga sam vežbao koleno stavljajući teret na njega. To je bila vrsta moje sopstvene fizikalne terapije. Da skratim, otišao sam posle 40-ak dana kod onog fizikalnog terapeuta, hramljući po malo. Ušao sam, a on je rekao: „Ovo je neverovatno. Čudesno.”

Dok sam ja čekao fizikalnog terapeuta u bolnici, u sobi pored je ležao čovek koji mi je rekao sledeće: „Ej, šta se to tebi desilo?” Zapričali smo se, i onda je on nastavio: „Ja sam imao artroskopsku operaciju”. Rekao je:

„Dobio sam stafilokoknu infekciju zbog toga. Morao sam da budem 17 dana na intenzivnoj nezi sa infekcijom u kolenu, koja se proširila po celom telu”.

Ovde ću stati. Eto šta su lekari hteli sa mnom da učine.

Danas više ne hramljem nimalo. A rekli su mi da ću do kraja života hra- mati. I da će mi hrskavica biti potpuno uništena ako se sam budem osla- njao na ovo koleno, pošto nisam imao prednje ligamente. E pa, ponovo su se pojavili. To je sve što ću reći.

Dr Šulc je osmislio sopstvenu pojednostavljenu formulu za povrede i izlečenje tkiva, na osnovu znanja drevnih lekara

Koje ste obloge koristili da bi se tkivo ponovo pojavilo?

-              Kao što znate, ja ne koristim često B-F-C formulu. To je jedna od naj- boljih biljnih formula dr Kristofera. Međutim, ona je za mene izgledala pre- više složeno.

Pa ste je pojednostavili. Kako izgleda ta vaša formula?

-              Ja volim da koristim lekovito bilje za povrede. Koristim ono naše ulje za obnovu dubljeg tkiva, o kojem smo govorili u poglavlju o artritisu. Ono sadrži arniku, kantarion i neven. I zaista, stari su lekari za modrice i pov- rede koristili arniku.

Ali ovo nisu samo neke modrice i povrede, već prelomi kostiju i rasce- pljena tkiva.

-              Arnika je smatrana za najbolji lek za spoljne povrede, čak i kod preloma kostiju.

Ona je danas poznata po svom umirujućem, a ne lekovitom dejstvu.

-              Da, iz nekog razloga, arnika, kantarion i neven se smatraju biljkama sa slabijim dejstvom. Međutim, ja sam video u Španiji kako su ljudi sa sela primenjivali obloge sa arnikom, nakon što bi nekome namestili kosti.

Tokom cele istorije i po celom svetu arnika se smatra moćnim lekom za lečenje kostiju i tkiva, mekog tkiva i hrskavice. Ipak, iz nekog razloga, arnika više nije u trendu. Kao što sam rekao, ljudi misle da je slabog dej- stva.

Tako se gleda na većinu biljaka u današnje vreme. Ali biljke poput bresta, pitome nane i brojnih drugih, imaju veoma moćno dejstvo. One su veoma moćne, iako se smatra da su slabog dejstva.

Koriste se kod manjih stomačnih tegoba.

-              Da, upravo tako, dok sam ja imao pacijenta sa zloćudnim tumorom, koji se izlečio uz pomoć velikih količina čaja od pitome nane. Ne smete potcenjivati dejstvo ovih biljaka.

„Koristite aloju kao zamenu za gavez.”

Da li se malopre spomenuto ulje može koristiti izmešano sa alojom, ili da se prvo stavi sok od aloje, a onda tek ono?

-              Naravno. Aloja se može koristiti na sve načine. Može se i dodati samo jedan deo korena i lista gaveza, zajedno sa kantarionom, nevenom i ar- nikom. Moji pacijenti mešaju i kombinuju razne stvari. Mogu ga pomešati sa melemom od gaveza ili sa alojom u blenderu. Ja više volim aloju.

I gavez i aloja sadrže istu supstancu – alantoin. On ubrzava obnovu ćelije 5-10 puta.

Ja u blender stavljam aloju i ulje za obnovu dubljeg tkiva, pa to izmešam. Sudeći po iskustvu sa mojim pacijentima, ništa mi drugo nije potrebno osim ove smese.

Da li ste im ikada dali iseckanu aloju da pojedu?

-              Naravno. Odlična je kada se umeša u neki sok. Malo je želatinasta, ali to se ne primeti kada se popije u vidu nekog šejka.

Više volim aloju od gaveza. Ne kažem da je gavez loš; video sam na sto- tine ljudi kojima je pomogao. Samo prosto nisam osetio mnogo koristi od uzimanja gaveza, mada je on bio jedna od omiljenih biljaka dr Kristofera. Meni je delovalo da gavez bode, jer kada sam ga stavljao pacijentima na otvorene rane, izazivao je iritacije. Gavez je takav kada se stavlja na otvorene rane. Ali bez obzira na to, njegova formula dovodi do izlečenja.

S druge strane, aloja ugodno deluje na otvorenu ranu, te mi je ona postala omiljena.

Čuvena B-F-C formula dr Kristofera

U regenerišućoj B-F-C formuli (bone, flesh, cartilage - kost, tkivo, hrskavica) dr Kristofera stavlja se hrastova kora, koja ima astringentno dejstvo. Pa, ako mislite da nešto treba zategnuti, poput opuštene kože, hrastova kora bi bila odličan izbor. Ona je najbolja u tome. Ja je koristim. A evo kako izgleda ta biljna formula:

-              6 delova korena gaveza

-              6 delova hrastove kore

-              3 dela crvene konopljuše

-              3 dela divizme

-              1 deo lobelije

266

-              2 dela pelena

-              3 dela korena belog sleza

-              1 deo kapice

-              3 dela kore oraha

Gavez spaja kosti. On može zalečiti ili obnoviti kosti koje su smrskane ili uništene bolešću.

Evo uputstva za pravljenje ove formule:

Koristite veliki lonac od nerđajućeg čelika. Nikad nemojte koristiti od alu- minijuma. Stavite oko 4 litre destilovane vode u taj lonac. Dodajte jednu šolju blagog čaja od navedenih biljaka. Pomešajte čaj sa vodom, i ostavite tako da prenoći u frižideru. Može ostati i nekoliko dana. Što duže bude tamo, u granicama normale, čaj će biti jačeg dejstva.

Zatim, zagrejte čaj, ali ne da provri. Neka se krčka. Isceđen čaj ponovo vratite u lonac. Krčkajte tu smesu do jedne četvrtine od prvobitne količine. Primenite to u vidu biljnih obloga na oboleli deo tela.

Možete neku krpu ili peškir umočiti u vruć čaj i primeniti u vidu tople obloge. Uzmite debelo parče tkanine ili peškira, kako bi stalo više čaja. Prekrijte plastičnim materijalom, da bi se zadržali vlažnost i toplota, a onda prekrijte i peškirom, zbog telesne toplote.

Možete pre toga na kožu naneti ulje za obnovu dubljeg tkiva, a onda preko ovu B-F-C formulu u vidu fomentacije.

(NAPOMENA: Od velike je važnosti da oboleli deo tela bude prekriven, a ostatku tela da bude toplo. Time se osiguravate od nazeba, dok se čaj bude hladio. Toplota još čini da čaj dublje prodire.)

Savet od učitelja dr Šulca – dr Kristofera. Gavez za opasne opekotine...

Čuvena biljna formula dr Kristofera za lečenje opekotina sastojala se iz jednakih delova meda, ulja od pšeničnih klica i gaveza.

Jedan par je doveo svoje dete čije su ruke bile u zavojima. To dete i nje- gov drugar su se igrali sa šibicama, i na kraju opekli ruke. Lekari su rekli da se šake moraju ili amputirati ili da se radi transplantacija kože. U ovom drugom slučaju šake bi postale poput beskorisnih šapa.

Dr Kristofer je rekao roditeljima tog deteta da iskoriste med, ulje od pšeničnih klica i gavez u vidu odloge; da nanesu po rukama i da ne skidaju kada se osuši, već da dodaju još. Posle par meseci, dečakove ruke su bile zalečene i kao nove.

A drugi dečak, koji je otišao u bolnicu, kasnije je imao ruke poput šapa. Stalno je od tada nosio rukavice, i postao je usamljenik.

U jednom drugom slučaju, na jednu 8-godišnju devojčicu pao je cilin- darski blok, i zdrobio joj celu karlicu. Njeni roditelji su koristili kašne obloge od gaveza na povređeni deo tela, i devojčica se izlečila. Gavez je jedanput doveo do izlečenja skoro za samo jedno veče, kod neke devojčice koja je rascepala glavu kada je udarila u kamin od kamena. Gavez ne samo da zalečuje, već i momentalno zaustavlja krvarenje.

Obnavljanje kosti i nerava...

Za ovo je dr Kristofer koristio svoju čuvenu B-F-C formulu, koja je opi- sana u ovom poglavlju. Formulu je izvorno osmislio za jednu devojčicu koja je imala dermatitis po 95% svog tela, i koja je htela da počini samoubistvo. Korišćenjem ove formule spolja i internim putem, u roku od tri dana ta devojčica se izlečila.

Video sam i kako ova biljna formula ispravlja položaj kosti koja je godi- nama pre toga bila loše nameštena. Njome je zapravo omekšan onaj loši deo kostiju, a onda je ponovo pripojen. U drugom slučaju je došlo do ponovnog spajnja kostiju kod smrvljene čašice kolena. Lično sam to video.

O dejstvu bresta...

Bio je jedan dečak, koji je bio potpuno omršaveo, iscrpljen. Iz bolnice su ga poslali kući, gde je umirao od dehidratacije i neuhranjenosti. Nije mogao da vari hranu, niti čak da pije vodu bez povraćanja. Kuk mu je virio kroz meso i imao je rane na leđima od ležanja, gde se videla i isturena kičma.

Dr Kristofer mu je davao kašu od bresta i vode, polako po pola kašičice. Takođe je primenjivao i kašnu oblogu od bresta na leđa i kuk; obloga je bila debljine 2,5 cm. Preko te obloge su držani vrući vlažni peškiri, kako bi održavali vlažnost. Posle nekoliko meseci, koža se zalečila, dečak je popravio telesnu težinu i počeo je da se igra po dvorištu.

Zapamtite i da je u slučajevima ekstremne iscrpljenosti (mršavosti) i nemogućnosti varenja, dr Kristofer hranio pacijente putem kože, tako što ih je masirao maslinovim uljem dva dana, onda uljem od pšenične klice dva dana i ricinusovim uljem dva dana, pa opet sve ispočetka. Pojedini su tako radili na svojoj glavi, zbog čega im je ponovo izrasla kosa.