14.poglavlje

Rak pluća

Rak pluća je najveći ubica žena, a ne rak dojke. Jeste da veći broj žena oboli od raka dojke, ali zapravo veći broj umire od raka pluća.

Rak pluća je takođe i najveći ubica muškaraca, a ne rak prostate. Naučite kako da se sami izlečite od ove bolesti, čak i u poodmakloj fazi, čitajući naš priručnik i gledajući naše video snimke. Sada ću vam ispričati slučaj jednog čoveka sa rakom pluća, o kome se govori na snimku broj 12. Ovde su prikazana osnovna načela lečenja svih takvih slučajeva.

„Ako bolest zahvati jedno plućno krilo, njega uvek možete odstraniti. Ali operacija ne može da se vrši na oba plućna krila, jer ne biste mogli da dišete; to bi vas ubilo.”

-              Ovo je bio jedan od najgorih slučajeva, jer je ovaj čovek imao rak na oba plućna krila. Obično zahvata samo jedno, ali kod njega je prešao sa jednog na drugo krilo. Rak je dosegao do kosti, do grudne kosti, zbog čega je imao ogromne probleme pri disanju.

U bolnici mu nimalo nisu pomogli. Kada je stanje toliko loše, oni vam ništa ne sugerišu. A kada dođe do kostiju... već je prekasno. Uglavnom, ovaj čovek je bio pušač 30 godina.

Koliko su mu dali vremena do kraja života?

-              Šest meseci. Rekli su mu da ide kući. Njegov brat ga je zapravo doveo kod mene. Želeo je da vidi da li može nešto da se učini. Njegov brat je bio plivač, a naš pacijent je već radio na traci za hodanje, što je bilo dobro.

Kako je uspevao da radi na traci za hodanje?

-              Radio je po malo. Bio je tu, u kupaćem kostimu, vežbajući tek toliko da se preznoji. Naravno, imao je problema sa disanjem. Izgledalo je kao da nije u toliko lošem stanju kao što su lekari rekli, mada u većini slučajeva se i ne oseti kada je nešto tako loše. Stoga smo krenuli da radimo.

Reč je o čoveku u 60-tim godinama. Dali smo mu da posti na sokovima 30 dana. Promene kroz koje je prolazio su bile dramatične. Evo jednog detalja koji će biti zanimljiv za vaše čitaoce. Svako veče smo na njegove grudi stavljali dosta kašnih obloga, tačno iznad predela gde su plućna krila. Zbog toga se svako veče dobro preznojavao. I tokom celog dana se na tom delu dosta znojio. Mi smo stavljali sve više kašnih obloga. Stavljali smo crne kašne obloge, obloge koje izvlače otrove, obloge sa ricinusovim uljem, kao i lekovito bilje za pluća, poput lo- belije.

Čaj od lobelije?

-              Da, i čaj i tinkture. Radili smo često i čišćenje creva. U stvari, njegov brat ga je vodio na klistiranje 2-3 puta sedmično.

Da li je radio inhalaciju sa nekom od biljaka?  Naravno. Doneli su čak i osveživač vazduha u koji je moglo da se stavi bilo koje esencijalno ulje.

A šta ste vi stavili unutra?

-              Eukaliptusovo ulje, ono je odlično. I eukaliptus i pitoma nana proširuju bronhije i deluju antibakterijski. Dobro je i ulje od čajnog drveta. To su moje tri omiljene vrste ulja. Takođe smo se držali celokupnog programa lečenja teže izlečivih bolesti.

Da li ste stavljali čaparal u inhalator?

-              Ne, jer je on previše smolast. Ne deluje uopšte. Ništa sem blagih esen- cijalnih ulja. Ona veoma lako ispare. Čaparal bi se sav zalepio. Njega stav- ljam u velikim količinama u tonik za regeneraciju.

Koliko, oko 420 kapi dnevno ili više?

-              Više. Davali smo mu po 140 kapi 4 puta dnevno, dakle, oko 560 kapi dnevno. Nakon tri sedmice lečenja, otišao je kod dvojice specijalista. Jedan od njih mu je rekao ovako: „Ne znam ni zašto ste došli ponovo”. Ali on je rekao: „Želim da mi uradite rendgenski snimak pluća”. I uradili su mu.

Lekar mu je potom rekao: „Šta ste očekivali da bude? Umrećete.” Ali je zato drugi specijalista rekao da se stanje malo poboljšalo.

To je česta situacija kod rendgenskog snimanja. Čak i ako lekari vide promenu od nekih 10% na bolje, ili možda čak 30-40% (sve što je ispod 50%), često puta to ne kažu pacijentu.

Razlog tome je što misle da je to zbog jačine X-zraka ili zbog toga što je snimak ispao malo lošiji. Lekari su bili toliko ubeđeni da ovom čoveku neće biti bolje, da nisu hteli da mu daju ni lažnu nadu. Što se mene tiče, bolje i lažna nada, nego nikakva.

Drugi čovek kod kojeg je bio imao je drugačije mišljenje. Rekao je da se rak podosta smanjio. I naravno, do tada, ovome su svuda po grudima izašli mali plikovi. To je ono što je govorio dr Kristofer o toksinima, da mogu izaći iz tela na samo dva načina: ili bivaju apsorbovani ili izađu kroz kožu. Zato smo počeli da primenjujemo još više kašnih obloga, čišćenja kože i obloga za izvlačenje otrova.

„Bilo je toliko otrova u njegovim kancerogenim plućima da je svakih sat vremena bio sav u znoju, i plikovi puni otrova su mu izlazili po telu.”

Kompresije za izvlačenje otrova, šta je to?

-              Bentonit glina, vinobojka, beli luk i crvena detelina su moje omiljene za lečenje raka, zajedno sa većom količinom tinkture od srčenjaka – kao što je to Hogzi radio. Došlo je do toga da je svakih sat vremena bio sav u znoju; on nije mogao da veruje.

Mislite, noću?

-              Ne, preko celog dana. Čim bi stao na traku za hodanje, kao da mu cele grudi plivaju u znoju. Dosta otpadnih materija je izlazilo kroz njegove grudi. Na kraju su mu tu nastali i plikovi.

Ti plikovi puni toksina bili su veličine masline. Dakle, na površinu kože su tako izbijali otrovi. Zbog toga je 30 dana bio na strogom postu na sokovima. Njegov brat je mnogo paničio, mislio je da će da umre. Takođe, i groznice su bitne tokom postojanja raka u telu, jer će ga telo izjesti u tom slučaju.

Njegov brat je podosta pomogao. Po mišljenju jednog lekara, nakon 3 sedmice lečenja, došlo je do malog smanjenja raka. Nakon 30 dana ovaj se vratio na staru hranu; izgleda kao da je izludeo za njom. Morao sam da ga smirim.

Jeli su dosta prepržene i kuvane hrane. Ja sam mu rekao ovako: „Moraš jesti samo sirovu hranu. Za tebe više nema te ‘hrane’. Možeš jesti samo zdravu hranu i kada rak bude nestao. Nema opuštanja”.

Nekoliko puta sam morao da ga vraćam na pravi put. Dobro u tome jeste što je primetio da sada bolje diše; njegov brat ga je onda terao da vežba kao lud.

Da li je iz njega ikada izašao katran od cigareta?

-              Da. Ponekad je radio i čišćenje jetre. Povraćao je dosta odvratnog slu- za. Nešto zelene i crne boje bi izlazilo iz njegovih pluća. Samo je liptilo. A dosta se i preznojavao, znoj nije stajao. Rekao bih da je nakon dva meseca došlo do najvećih promena. Otišao je, uradio opet rendgenske snimke, i jedan drugi lekar mu rekao da se rak smanjio za 60%, dakle, više od polovine.

„Ako prekinete sa programom lečenja pre potpunog izlečenja, možete umreti.”

Šta je bilo posle toga?

-              Ponovo je hteo da prekine sa programom lečenja, jer se osećao bolje. Većina ljudi u tom periodu kaže: „Pustite me da napravimo pauzu od svega ovoga”. Ali ne sme da bude pauze. Iz iskustva znam da ako se prekine sa lečenjem, čovek može umreti. Ako želite da jedete meso i nezdrave kolače, idite u bolnicu.

Nema pauze, samo se nastavlja sa radom. Kažu oni: „Uh, prošlo je čak dva meseca”. A ja im kažem: „Ljudi se drže za taoce i po 5 godina. A kada su oslobođeni, verovatno su bili zdraviji nego pre toga”.

Kažem im i ovo: „Hajde da popričamo šta ćemo raditi do kraja godine”. Tako je ostao na programu još 4-5 meseci, a mogao je i šest. Ne mogu baš da se setim tačno... jer kad se drže programa lečenja, ne viđam ih prečesto.

Nakon toga je ponovo otišao kod lekara, koji nisu mogli da veruju svojim očima. Čak su ga dva puta pregledali. Zatim je otišao i kod onog prvog lekara, da proveri da li mu sada dobro radi rendgen. Međutim, lekari su rekli da nema ničega na plućima, osim malo ožiljnog tkiva, kao da je imao zapaljenje pluća. Ali, nigde nije bilo tumora, ništa.

Poveći deo toga je izašao kroz njegove grudi. To je bilo to.

Šta se dešavalo kada je primenjivao hidroterapijsku metodu sa hladnim čaršavom?

-              Mnogo toga je izašlo kroz njegovu kožu. Dobro je uflekao čaršav. Ličilo je na nikotin. Kao da je pušio cigarete, uzimajući dim preko kože. Jednos- tavno, bilo je odvratno. Čak se često i osećao na duvanski dim. Neve- rovatno.

Pored toga, primenio sam i metodu dr Kristofera – čišćenje tela lobeli- jom. To uvek u jednom trenutku uradim kod ljudi sa rakom pluća, samo kako bih ih naterao da povraćaju i da bih video šta će izaći iz njihovog tela. Ali, obično to ne uradim odmah na početku, već sačekam malo. Sačekam do sredine procesa pročišćavanja tela, a onda ubacimo i lobeliju.

„Povraćao je i niti katrana, kao i kraste, krvave kraste, i velike količine sluzi.”

Da li je sve to izašlo iz njega?

-              Video sam niti katrana. Izbacio je katran iz svojih pluća.

Koliko se to razlikuje od obične sluzi koju izbacujemo kroz nos?

-              Obično izgleda zelene boje, svetlozelene, tamnozelene, braon, pa sve do crne. Video sam kako izlazi nešto crne boje, dosta katrana i crne niti, kao i kraste i krv, koje sam već spomenuo.

Kakve su to kraste?

-              Krvni ugrušci, usled krvarenja plućnog tkiva. Pluća budu pod tolikom iritacijom i upalom, da krvni sudovi puknu. I naravno, sluz se javlja usled infekcije, kao posledica borbe imunog sistema. To je dobar znak, i ona treba samo da nastavi da ističe. Samo da ide.

Rak pluća: Koliko je lobelije potrebno da se izazove povraćanje?

Da li se primenjuje čaj ili tinktura od lobelije, i koliko?

-              Tinktura. Koristi se količina koja stane u kašičicu, pa sve do kašike, u zavisnosti od toga koliko je osoba slaba. Većina ljudi može da izdrži celu kašiku tinkture na svakih 15 minuta, dok ne dođe do povraćanja. Prva stvar koja se posle toga uradi jeste pijenje čaja od pitome nane, kako bi se malo stomak smirio.

Lobelija prvo proširuje bronhije. To je glavni efekat hemijskog jedinjenja lobelin. Drugi efekat jeste stimulisanje desetog kranijalnog nerva, vagusa, do tolike mere da povratite. Pluća se skupe, a tečnost se izbaci u vidu povraćanja.

Tako se pročišćavaju pluća. Svakome je potrebna različita količina. Pokazivao sam mahune od lobelije koje sam davao svojim studentima. Jedan od njih je sat vremena povraćao i dva dana imao dijareju (proliv), od samo jedne mahune. Dakle, kod svakog je drugačiji nivo tolerancije na lobeliju.

Galama lekara oko navodne otrovnosti lobelije

Još kad ju je herbalista Samjuel Tompson (Samuel Thompson) uveo kao lekovito sredstvo, lobelija je postala meta savremenih lekara, zbog njene navodne otrovnosti. Dobri herbalisti znaju da to nije istina.

Smrtonosna doza lobelije data je samo nekom pacovu, kada mu je ubrizgana alkaloidno ekstrahovana lobelija iz jednog celog paketa iste. Ričard je govorio o ovome: „Ti lekarčići imaju baš bujnu maštu, kad su uspeli da izmisle tako nešto”.

-              Meni su se smučila ta okolišanja savremenih lekara i njihova bojazan od lobelije. A naravno, u Americi je zabranjeno interno uzimati lobeliju. Čak je sada i u Evropi dozvoljeno koristiti samo minornu količinu koja nije dovoljna da bi imala lekovito dejstvo.

Bilo je studenata u mom razredu koji su govorili da su doze lobelije koje preporučujem opasne po život. Stvarno mi je došlo preko glave kada sam malopre čitao vaš tekst o tom okolišanju lekara i njihovoj većoj brizi da budu priznati od strane države, i da se nikome ne zamere, od brige za zdravlje pacijenata. To je ono najgore.

Jedan student je zbog ovih stvari otišao iz učionice kod dekana, i rekao mu da su doze lobelije koje ja preporučujem opasne po život. Ja sam samo prokomentarisao ovako: „Da, odlično zapažanje – za osobu koja nikad nije koristila lobeliju. Kako on može da zna to?”

Lobelija je izvanredna lekovita biljka za decu. Ona proširuje njihove bron- hije i omogućava im da bolje dišu. Hiljadama dece od 2, 3 i 4 godine sam davao lobeliju, zbog koje su posle mogli lakše da dišu.

U pojedinim državama su rekli sledeće: „Pa, ove biljke jesu opasne, tako da smete da dajete samo prepisanu količinu”. Takve legalne doze su toliko male da neće imati nikakvog efekta.

Ja preporučujem metodu dr Kristofera – uzimanje jedne kašike lobelije na svakih 10 minuta, dok ne dođe do povraćanja. Neki od naših studenata su pili i po 50 ml. To je pak opasna i zabranjena doza u Velikoj Britaniji, iako će tolika količina pročistiti pluća ponekih astmatičara.

Čuveni herbalista Samjuel Tompson od lekovitog bilja najčešće je koristio lobeliju i alevu papriku. Procenjuje se da je sa samo te dve biljke pomogao 3,5 miliona ljudi da se oporave od svojih bolesti. Aleva paprika stimuliše cirkulaciju, govorio je, dok lobelija umiruje i opušta telo.

Koristio ih je kao što ja koristim hladnu i toplu vodu. Malo od jednog, malo od drugog, pa čišćenje tela, povraćanje, i na kraju, date im alevu papriku da se povrate u normalu. Radi se o dvema izvanrednim biljkama. Ako vam upotreba lobelije izgleda previše radikalno, onda šta mislite o sečenju i pravljenju proreza na vašem telu, i ubacivanje jedne sprave koja treba da vam izvlači tečnost iz pluća? Ja bih pre izabrao lobeliju.

Savet od dr Kristofera, učitelja dr Šulca, o lečenju astme

U Vajomingu, dva dečaka su dovela svog oca u 2 sata ujutru, dok je ovaj sve vreme kašljao i pokušavao da udahne. Njihov otac 20 godina nije mogao da normalno legne na krevet zbog astme. Dr Kristofer mu je dao da popije šolju čaja od pitome nane, a 10 minuta kasnije jednu kašičicu tinkture od lobelije. Svakih 10 minuta mu je davao po jednu kašičicu tink- ture. Čovek je zatim počeo da povraća zelenu i okorelu crnu sluz iz pluća. Povraćao je tri sata.

Posle toga, dr Kristofer ga je poslao kući, gde je po prvi put posle 20 godina legao da spava. Kasnije je dobio i posao baštovana, i nikad više ni- je imao problema sa astmom.