16. poglavlje

Rak pankreasa

„Prirodnim lekovima rak pankreasa se može izlečiti. Međutim, obično je slučaj da je zdravlje pacijenta, pre nego što dođe kod mene, već uništeno savremenim medicinskim tretmanima, a ne samom bolešću.”

-              Kod mene je dolazila jedna žena obolela od raka pankreasa, koji joj je još i blokirao kanal pankreasa. Nije mogla ni da vari hranu, jer se iz pankreasa luči hlorovodonična kiselina.

Lekari joj nisu rekli šta treba da radi, već samo da ide kući, pošto je tumor bio zloćudan i preveliki. Retko ko preživi ovu vrstu raka. Čak i kod nas mogu umreti, ako su predugo čekali pre nego što su odlučili da se leče prirodnim putem.

Ako bi trebalo birati kod koje vrste raka imamo najmanje rezultata, to bi bili leukemija i rak pankreasa, zbog toga što se njihove ćelije raka brzo umnožavaju i napreduju. Procena je da ljudi mogu izdržati sa njim 6 me- seci, s tim da takvi dolaze kod mene tek posle 4-5 meseci provedenog vre- mena sa lekarima i njihovim „vitaminima”.

Do vremena kada dođu kod mene skoro je sve već gotovo. Njihov imuni sistem je toliko oslabio da ne može da izleči telo.

Znate, lekari velikom broju tih ljudi odstrane bubreg, plućno krilo ili deo jetre, zrače ih po 5-6 puta, ubace im radijum u matericu, i ko zna šta sve još, tako da ja ponekad ne mogu sve to da preokrenem na dobro i ljude izlečim.

Jednostavno, previše štete je već načinjeno. To je kao da stojite u do- metu atomske bombe u trenutku kada ona eksplodira, a onda tražite nekog da vam pomogne da ne budete ozračeni. E pa, malo je kasno za to. Stoga, ljudi oboleli od ovog raka moraju brzo reagovati i bez odlaganja krenuti sa našim programom lečenja teže izlečivih bolesti.

A u koliko lošem stanju je bila?

-              Dovoljno loše da su joj dali još 3-6 meseci života.

Da li vam je delovala iznureno?

-              Ne, izgledala je sasvim dobro, s tim da je bila depresivna.

Koji su simptomi raka pankreasa? Možete li to znati?

-              Nije bilo mnogo simptoma kod nje. Odnosno, ona je mislila da uopšte nije bilo simptoma, iako niko ne može da se razboli, a da pre toga ne oseti neke simptome.

Kako je onda saznala da je obolela od raka?

-              Na kraju je otišla kod lekara jer se osećala kao da nema energije, mada je već 10 godina imala probleme sa varenjem i šećerom u krvi. Telo tako izdaje sve te znake bolesti, ali ljudi ih prosto ignorišu. Mislim da je čak uzi- mala i insulin, ali u obliku tableta, ne preko injekcija.

Dijagnoza joj je bila mnogo gora nego što je izgledala.

-              O da. Samo su joj rekli da će umreti. Izložili su je prvo blagoj hemo- terapiji, posle koje su joj rekli samo da „sredi papire”. Uradila je sve što je bilo potrebno. Kupila je parče zemlje za sebe, tako da je sve bilo spremno. Čak je sebi i odabrala grob, urezala svoje ime i datum rođenja, te je samo ostao da se dopiše datum smrti.

Imala je 45 godina i bila je još uvek neudata, zbog te urinarne inkonti- nencije (nemogućnost zadržavanja mokraće) koju je imala, a i zbog toga nikada nije ni bila u nekoj „vezi”.

Kod mene je došla zbog te inkontinencije; bila je toliko bolesna da je izgubila kontrolu nad bešikom. Mnogo ljudi dođe kod mene ne verujući da postoji lek za njihovu bolest, već dođu zbog nekog manjeg problema za koji misle da im mogu pomoći. Zato je ona došla kod mene samo zbog inkontinencije.

Izlečili smo je od toga, tako da smo stekli njeno poverenje. Jer znate, do tada je morala da nosi pelene za odrasle.

Da li ste nešto posebno uradili za njen pankreas?

-              Jedna od važnih stvari jeste što smo joj rekli da više ne jede slatkiše. Uloga pankreasa jeste da stvara insulin, i on je endokrini organ. Tokom posta na sokovima, morao sam sve njene sokove da razblažujem sa vo- dom, i to sa 50% od ukupne količine. Takvi ljudi obično ne mogu da pod- nesu sok od jabuke ili šargarepe, jer jednostavno sadrže previše šećera za nekog kome pankreas ne funkcioniše.

A da, dao sam joj i biljnu formulu za hormonalnu ravnotežu, o kojoj smo govorili u poglavlju o raku grlića materice.

Kakve veze ima ta formula sa rakom pankreasa?

-              Pankreas je endokrini organ. Ne verujem da može samo jedan takav organ biti van ravnoteže, već trebalo bi da je onda ceo endokrini sistem u istom stanju. Ti ljudi treba da koriste i bilje za endokrine organe. Tako uvek radimo u slučaju oboljenja pankreasa.

Koje su to biljke?

-              Kod muškaraca, to je tonična formula za muškarce, a kod žena, to je formula za hormonalnu ravnotežu, o kojoj smo govorili u poglavlju o raku grlića materice.

A kakva je ta tonična formula za muškarce?

-              Ovo su sastojci:

2 dela žen šena

2 dela sibirskog žen šena 1 deo sarsaparile

1 deo testeraste palme 1 deo kurkume

Od toga napravite ili čaj ili tinkturu. Kod pravljenja čaja, sastojci treba prvo da odstoje u vodi preko noći i da se kuvaju na laganoj vatri 15 minu- ta.

Da li ste koristili kašne obloge sa vinobojkom?

-              Da, apsolutno. Uvek, čak i kad rak zahvati dublje tkivo, vinobojka izvlači otrove. Da. Mislim da sam koristio standardnu oblogu: srčenjak, cvetovi crvene deteline, beli luk, vinobojka i čaparal, svi zajedno izblendirani u kašu.

To je jedna od kaša za rak?

-              Da, kaša za rak. Dr Kristofer je imao nekoliko recepata u svojoj knjizi, koje je zvao „melemi za rak”. Ali ove sastojke ja uvek stavim u svoj blender: cvetovi crvene deteline, sveži češnjevi belog luka, listovi čaparala i vinoboj- ka, s dosta tinkture od srčenjaka. Ispadne neka vrsta kaše.

To se stavi u blender i dobije se crvenkasta kaša koja se nanosi. Naročito je lekovita za rak kože i tome slično, mada može da se koristi i kod raka dubljeg tkiva.

Znači, ona i u tom slučaju izvlači otrove kroz kožu?

-              Upravo tako. Izvlači ih i apsorbuje kroz kožu.

Takođe smo dosta masirali predeo pankreasa. Zapravo, poslao sam je kod jednog stručnjaka za telesne vežbe, koji joj je dobro izmasirao taj deo tela, kao da je istiskivao sve otrove iz pankreasa. Radila je podosta i na dubokom disanju. Kod raka bilo kojeg organa ispod dijafragme treba dosta da se radi na širenju i skupljanju iste.

Isto tako, pila je velike količine čaja od čaparala. Jednostavno je morala da se navikne na to. Uzimala je i podosta belog luka.

Gde se nanose obloge od ricinusovog ulja kada pankreas oboli?

-              U principu, trebalo bi na predeo od grudne kosti do levog boka i do najnižeg rebra do malo ispod bradavice. Prekrijte celo to područje. A ako bi trebalo da se stavlja na predeo jetre, onda se obuhvati deo tela od naj- nižeg rebra na desnoj strani do ključne kosti. Zato treba natopiti pola kvad- ratnog metra obloge.

Pretpostavljam da većina ljudi ne stavlja dovoljno velike obloge.

-              Baš tako. Jer neće vam ništa naškoditi ako obloga bude malo veća i prekrije i druge delove tela, koji su ionako verovatno isto oboleli i infici- rani.

Da li su ovoj ženi ikada zbog tih obloga počeli da izlaze otrovi iz pan- kreasa ili kroz kožu?

-              Taj deo tela joj je bio dosta osetljiv i natekao, te smo zato nanosili dos- ta obloga, ali otrovi su izašli putem creva. Izlazila je krv, sluz, gnoj, sve kroz creva, a ništa kroz kožu.

Kako je to izlazilo, osetljivost i otok su spadali, zar ne?

-              Upravo tako. U početku, kada smo počinjali sa lečenjem, bilo je velikog otoka i jakih bolova, mada je nekoliko puta dosta stvari izašlo iz creva. Naravno, posle toga je otok odmah počeo da spada, te je i ona osećala manji pritisak na pankreas.

Kao što sam rekao, ona je kod mene došla pre svega zbog nemogućnosti kontrole bešike, i pre nego što umre, htela je da ozdravi da može imati polne odnose, da više ne nosi one pelene. Radio sam na tome.

Zato smo joj na neverovatan način izlečili bubrege. Bila je srećnija zbog toga što je mogla da kontroliše mokrenje, nego zbog lečenja raka. Posle toga je upoznala jednog čoveka. Sa njima je trenirala jedan sport koji nikad do tada nije trenirala – zmajarstvo, ili tako nešto, i udala se za njega.

Imala je sa njim odnose, i bila je veoma srećna, jer nije mogla da ih ima dok joj je bešika bila bolesna. Zbog toga pre nikad nije izlazila. Svako veče posle posla bi otišla kući. Po ceo dan je sedela za kompjuterom, išla na posao i gledala TV program. Naterao sam je da prestane sa gledanjem televizije i sedenjem po celi dan.

Počela je da izlazi, postala je aktivnija. Završila je ceo program lečenja, do kraja, i potpuno je ozdravila. Otišla je zatim kod lekara, koji su rekli:

„Doživeli ste čudo”. Mislili su da je dijagnoza pogrešna. To se stalno dešava; kažu kako su verovatno dali netačnu dijagnozu. A većina tih ljudi ode kod 2-3 lekara. Tako da je na kraju ova žena postala izlečena od raka pan- kreasa.

Izlečila se. Smešno mi je bilo kada mi je poslala razglednicu sa Mater- horna; sada se bavi i planinarenjem. Udata je, putuje svuda i planinari. Rekao bih da mi svake druge godine šalje razglednicu sa nekog dalekog mesta.