4.            poglavlje

Približavanje prirodi

I dr Kristofer i dr Šulc veruju da treba ponekad učiniti da telo ima direk- tan kontakt sa prirodom. Zato su od svojih pacijenata tražili da se ponekad izuvaju i da bosi hodaju po travi. Možda vam se ovo čini bezveze ili bes- misleno, ali ova dva velika lekara nisu mislila tako.

-              S mnogim ljudima sam tako radio i video sam odlične rezultate. To je odličan lek za nesanicu. Dobar san je ono što je potrebno obolelom čoveku. Imao sam ljude koji su patili od hronične nesanice. Oni su me uvek čekali na plaži da bismo započeli naše lečenje. Dolazili su u kupaćem kostimu, ma koji mesec u godini da je bio. Potom sam ih odvodio ka okeanu i ubaci- vao u talase.

Pustim ih da se valjaju po pesku, tako da posle izgledaju poput za- šećerene krofne. Na njih bacam morsku travu. Onda trče po plaži napred- nazad, pa ponovo odu u talase okeana. Tu su bivali izloženi prirodi u potpunosti.

Ljudi me zatim zovu i kažu: „Zamalo nisam pao u nesvest na putu do kuće”. Posle toga nemaju nikakvih problema da zaspu.

Dr Kristofer je govorio da telo nekada treba „prizemljiti”, a to ne može da se desi preko patika, ne može do toga doći dok se ne izujete i dodirnete tlo.

Kako se jedna žena izlečila od raka materice kontaktom sa prirodom

Da li ste nekada teško obolelog pacijenta lečili ovom metodom kontakta sa prirodom ili je to samo za nesanicu?

Ne, to je deo celokupnog programa za neizlečive bolesti. Pomoglo je i ljudima obolelim od raka, jer su oni bili pod prevelikim stresom. Svako ko je izložen stresu treba da se vrati, da se posveti jednostavnim stvarima u životu. Sva stara lečilišta prirodne medicine koristile su metodu tople i hladne vode, 5-minutno izlaganje suncu i 5-minutno izlaganje vazduhu. Važan deo tog programa jeste i kupanje u okeanu.

Imao sam pacijente sa rakom kojima nije bivalo bolje, dok nisu probali ovo. Lečio sam jednu ženu koja je patila od raka materice. Sećam se da je inicijalna kapisla procesa izlečenja bilo obično kupanje u okeanu, to jest, ulazak u vodu koja se nalazi napolju, šetnje plažom i oslobađanje od stresa. Moć sunca i vazduha je neverovatna, ali mi je ne koristimo.

„Ljude sa gripom i prehladom sam usred zime odvodio u okean. Tako su se i izlečili.”

Zar vam ljudi ne kažu da ćete ih time ubiti?

-              Ali to ih ne ubije, već izleči. Imao sam mnogo pacijenata koji su imali grip tri meseca i koji su mislili da će umreti. Uzimali su sve moguće vrste antibiotika. Ja bih im onda rekao: „Hajdemo malo do okeana, da proše- tamo plažom”. Tada je bio januar, oko 10 stepeni.

Oni misle da idete u šetnju?

-              Oni mi kažu: „Bolestan sam, ne bih čak trebalo ni da budem napolju”. Ja odgovorim: „A šta kažeš na ovo?”, i onda ih gurnem u okean sa svom odećom. Oni se onda praćakaju, traže vazduh, ali se ne dave, jer je voda tu duboka jedan metar. Kažu mi oni: „Ne mogu da verujem da si to uradio. Umreću”. I znate šta bude? Izleče se.

Jedan od razloga što to radim sa njima jeste da bih im pokazao kako 98% njihovog tela dobro funkcioniše. Ljudi koji su bolesni previše razmiš- ljaju o svojoj bolesti, a ne misle o hiljadama stvari u njihovom telu koje dobro funkcionišu.

Da li je to vrsta šok-terapije, kada treba da onako bolesni uđu u vodu? Upravo tako. To je kao hidroterapijska metoda sa hladnim čaršavom. U mokroj su odeći i moraju da pešače oko 3 km do moje kućice na plaži. Pobrinem se da taj put dugo potraje. Oni cvokoću, drhte i sprovode spomenutu metodu sa slanom vodom. Nema bolje terapije. Kući idu u vlažnoj i hladnoj odeći. Nakon 3 km pešačenja u toj vlažnoj odeći, kući odu kolima, pa dok stignu, verovatno dobiju temperaturu od 39 stepeni. Onda ih pustim u kadu sa toplom vodom, piju topao biljni čaj i sve bude kako treba.

Toliko sam puta tako radio, da sam postao poznat po bacanju ljudi u okean. Šta da vam pričam kada sam i vlasnike banaka bacao tamo. Da ne poverujete, to im se svidelo.

Ali to je zaista efikasna terapija, jer posle nje svi lepo zaspu.

Razmišljajte o tome. Svaki put kada su izlazili napolje, bili su u svojim cipelama obloženim gumom, i žive na trećem spratu u stanu sa svilenim tepisima. Znam za ljude koji godinama nisu bosi dotakli zemlju.

Morate svakog dana „dodirnuti” prirodu. To je deo programa za neizlečive bolesti.

Znate šta je stvarno izvanredno: kad odete da se istuširate vrućom, ali baš vrućom vodom, a onda da nagi izađete napolje na sneg. Radio sam to hiljadu puta. Pogledajte malo naokolo, skočite u gomilu snega, pa se vratite u kuću. Prvi put kada budete tako uradili, pomislićete da ćete um- reti, ali ovo je najbolja vrsta hidroterapije.