32. poglavlje

Oboljenja nervnog sistema

Nervni poremećaji mogu biti izlečeni, ali je za to neophodno potpuno se posvetiti celokupnom programu prirodnog načina lečenja.

U ovom poglavlju ćete čuti za ljude sa raznim nervnim oboljenjima koji su se izlečili. Lekari konvencionalne medicine će naravno reći da se radi o spontanom povlačenju bolesti, ali što se nas tiče, mi znamo da je došlo do izlečenja.

Ne postoji magičan napitak ili „lek u kapsuli” koji će izlečiti ljude od ovih bolesti. Čak ne mogu ni da razumem kako ljudi mogu verovati da će ih neki lekovi iz apoteke izlečiti.

Nervni poremećaji predstavljaju potpun slom odbrambenog sistema or- ganizma. Zato verovati da se oni mogu izlečiti lekovima isto je kao kad biste verovali da se pokvaren automobil može popraviti sipanjem još ben- zina u njega. Ako bolujete od ovih bolesti, potrebna je radikalna promena. Potreban je celokupan program lečenja teže izlečivih bolesti. Nemojte ko- ristiti samo neke od ovde navedenih lekovitih biljaka. Odmah krenite sa celim programom.

Drugim rečima, primenjujte sve – od metode sa hladnim čaršavom, hlad- nim i vrućim tuševima, sve do posta na sokovima.

Najpre ćemo dr Šulc i ja voditi poduži dijalog o različitim faktorima koji su presudni za lečenje ovih bolesti. A onda ćemo detaljno govoriti o neko- liko konkretnih slučajeva, kako biste videli primenu glavnih principa lečenja.

„U pozadini nervnih slomova često se nalaze poremećaji imunog sistema.”

-              Daću vam malo nagoveštaja na početku o srži problema. Kod svih ovih bolesti ne zna se uzrok. Pogledajte u bilo koju medicinsku literaturu i vide- ćete da piše: „Uzrok nepoznat”. I u udžbenicima piše: „Neuromišićna bolest. Uzrok nepoznat.”

Ipak, svi oni spominju i „postojanje poremećaja imunog sistema”, tj. kao uzrok u obzir uzimaju multiplu sklerozu, mijasteniju i neuromišićna obolje- nja, što sve i jesu poremećaji imunog sistema. To je važno zapaziti.

Tako i mi tretiramo te bolesti, i onda ih lečimo na prirodan način. Prose- čan lekar nema pojma o ovome. Mada sama medicina već počinje da shva- ta. Ona nam govori: „Da, uzrok multiple skleroze može imati veze sa poremećajima imunog sistema”.

To dalje znači da su počeli sa otkrivanjem povećanja broja belih krvnih zrnaca, što ukazuje na napad stranog tela. Takođe govore i o prisustvu in- fekcije izazvane sporim i skrivenim virusom.

Tako da se danas na neuromišićna oboljenja sve više gleda kao na uništitelje imunog sistema, verovatno virusnog, bakterijskog ili pak parazit- skog porekla. Znamo jedino da imuni sistem ne funkcioniše i da je pod na- padom. To se smatra pravim uzrokom svih tih neuromišićnih oboljenja.

Isto tako, i sam imuni sistem može napasti vaše telo. To se zove au- toimuno oboljenje, kao što su to multipla skleroza i mijastenija. Što se tiče mišićne distrofije, mislim da je jedini razlog što o njenom uzroku ne pričaju taj što se prilično novca troši na istraživanja Fondacije za mišićnu distrofiju. Tako i ovde imamo opet istu stvar: „Uzrok nepoznat, nema terapije”. Dakle, još uvek se ne govori o povezanosti imunog sistema i mišićne distrofije, mada ima retkih ljudi koji govore o tome.

Sada je očigledno, da svako ko pati od neke neuromišićne bolesti, poput multiple skleroze, mišićne distrofije, mijastenije i drugog, treba da prime- njuje program lečenja za teže izlečive bolesti. Odatle treba svako da krene.

Dve glavne biljne formule, i greške koje ljudi prave

-              Pored programa lečenja teže izlečivih bolesti, postoje i dve glavne biljne formule. Jedna je stimulator za nerve, koja se sastoji iz semena ovsa, se- mena celera, kapice, i druga, koju ja zovem formulom za regeneraciju ne- rava (opisana u poglavlju o šlogu i povredama glave).

Dakle, ojačava nerve?

-              Da, ojačava ih, stimuliše. Ona probuđuje nervni sistem i puni ga ener- gijom. To je jedna odlična biljna formula.

Druga formula jeste stimulator imunog sistema, koju smo uvek koristili kao deo programa lečenja teže izlečivih bolesti. Potrebne su velike količine oga, naročito ehinacee ili neke kombinacije sa ehinaceom, pošto sigurno ima nekog stranog tela u organizmu dok je bolest prisutna.

Većina ljudi tu napravi grešku, jer počne da koristi ono što bismo mogli nazvati biljke protiv grčeva i za umirenje nerava.

Time se ne leče ove bolesti?

-              Ne leče se, i ne samo to, već se stanje zbog toga može pogoršati. Takvi ljudi ne treba da se usporavaju ili umiruju, već je potrebno da im se razbudi nervni sistem i da se pokrenu.

Znači da nam ne treba odoljen, recimo... Šta treba da se uzima?

-              Odoljen, pasiflora, hmelj, sve te biljke za umirenje nerava nam sada ne trebaju. Potrebne su nam biljke za regeneraciju i stimulisanje nerava, poput ovsa, kapice, kantariona, semena celera i ploda kole. To su sve sti- mulatori nerava.

Kolike su najveće doze za ljude koji pate od takvih poremećaja?

-              Prosečna doza tinkture za normalnu osobu jeste 35-70 kapi tri puta dnevno, kao deo programa lečenja. Doza se može i utrostručiti, pa da iznosi 35-70 kapi 9-10 puta dnevno.

U suštini, svakog sata, ili svakog drugog sata tokom dana, uzima se po jedna doza tinkture, 35-70 kapi. Skoro stalno se uzima.

„Drugi herbalisti ne koriste ni približno ovako velike doze neophodne za izlečenje ovih bolesti.”

Kada bi čuli drugi herbalisti o kolikim dozama pričate, da li bi pomislili da ste ludi?

-              O, naravno. Čak i da im dokažete da ste u pravu, oni će onda priznati da ne postoji toksičnost kod tih biljaka, i stoga ih možete uzimati koliko hoćete, ali opet će svojim pacijentima davati minimalne doze.

Mislim da je jedan od razloga u običnoj uštedi. Drugim rečima, oni sma- traju da ako jedna boca nekih biljaka košta 15 dolara, da je onda mnogo da se ista potroši za samo dan-dva. Zato oni daju doze koje mogu trajati i do dve sedmice.

Ali to je njihov problem. Pacijente to ne treba da zanima.

-              Da, tako je. Jer znate, svako ko pati od teže izlečivih bolesti trebalo bi da uzima po celu onu bocu svaki drugi dan.

Da bih osetio bar neko poboljšanje od vaše biljne formule za jetru, pot- rebno mi je da uzmem najmanje polovinu boce tokom dana, i znam da je to i više nego dovoljno.

-              Baš tako, to zovemo terapeutskom dozom ili „dozom za teže izlečive bolesti”. Za prosečnu osobu koja pre nije imala mnogo problema sa žuč- nom kesom i hoće da pročisti svoju jetru, sasvim je u redu da do osetnog poboljšanja dođe malo kasnije. Dok ste vi sličniji meni. Vi želite odmah da osetite to poboljšanje, i takođe borite se sa dugotrajnim hroničnim prob- lemom, tako da su vam potrebne velike terapeutske doze.

Pogledajte. Recimo, treba da se uzima boca sa biljkama od 15 dolara svakog drugog dana, odnosno, po 7 dolara svaki dan. To je u stvari suma novca koju biste potrošili samo na antibiotike. I to nije mnogo novca. Starinski lekari su po cele te boce davali svim svojim pacijentima.

Još o odnosu nervnih stimulatora i sedativa

Znači, oni ne samo da koriste pogrešnu vrstu lekovitog bilja, već i kada koriste one koje treba, ne daju ih u dovoljnim količinama.

-              Da, većina ljudi ako kupuje biljnu formulu za nerve, onda obično uzmu sedativnu vrstu. A trebalo bi da koriste formule za stimulaciju i regeneraciju nerava. Čak i većina biljnih formula na koje naiđem očito nisu pravili herba- listi, pošto je u njih stavljano sve moguće bilje za koje oni misle da utiče na nerve. Pravi pravcati skup svega i svačega na jednom mestu.

Zatim, treća stvar koju treba uzeti u obzir jesu B vitamini.

Pogledajte. Zna se da kod mijastenije imuni sistem napada receptore acetilholina. A on je B vitamin. Predstavlja neurotransmiter i zapravo je kompleks B vitamina.

Upravo su B vitamini ti koji definitivno smanjuju stres, daju više energije i čine da nervi bolje funkcionišu.

Oboljenja usled nedostatka B vitamina, poput beri-beri i sličnog, otkri- vene su jer spadaju u vrstu oboljenja nerava. To su bolesti nervnog sistema u mozgu, koje nastaju kada vam nedostaje B vitamin.

Glavna star koju osoba sa nekom neuromišićnom bolešću mora da za- pamti jeste da ne sme da joj ikad nedostaju B vitamini. Zapravo, trebalo bi da njihovo telo sadrži 2-3 puta veće količine istih, kako bi ono moglo da ih koristi po potrebi.

Samo, ne mislite na tablete sa vitaminima?

-              Ne, nikako. Potrebno je uzimati hranu. Dr Jensen je u tu svrhu koristio sirup od mekinja pirinča, kao što su i svi starinski lekari koristili melase (šećerne sirupe) sa visokom koncentracijom B vitamina. I oni su dobri, ali previše šećerasti. Slatki su, a šećer nije dobar za nervni sistem.

Zapravo, može biti štetan. Zato ja godinama koristim jestivi kvasac. U vezi s tim sam video neke neverovatne promene na bolje kod ljudi sa mul- tiplom sklerozom i mišićnom distrofijom.

On poboljšava njihov govor i čini da trzanja nestanu. Ne može se potce- niti ni hranljivi sadržaj istog. Video sam veliki broj ovih ljudi koji su uvek pod stresom, ali kada unesu B vitamine, onda stres skoro momentalno nestane.

„Imao sam pacijente sa raznim bolestima, koji su bolovali od 10-12 godina, a kada su uzeli 3-4 doze moje mešane ‘superhrane’, čiji sam vam recept dao, dolazilo je do 80% poboljšanja zdravlja za samo nekoliko dana.”

-              Jestivi kvasac je jednoćelijska biljka, što znači da u vaš krvotok ulazi već svarena. Dok je najveći izvor vitamina B12 u prodaji – alga spirulina. Nema boljeg izvora od tog vitamina, s tim da je jestivi kvasac na drugom mestu. Ja koristim i jedno i drugo.

Oni ulaze u krvotok maltene pre nego što dospu do stomaka, jer to su jednoćelijske biljke koje ne treba da se vare. Ključna stvar je u tome što oni direktno ulaze u krvotok.

Većina ljudi s bolestima nervnog sistema nema dobro varenje. Bolest utiče na moždane i kičmene (grudne) živce, koji dalje utiču na varenje. Tako da ako ti ljudi uzmu tabletu sa B vitaminom, ima odmah da je izbace napolje putem debelog creva.

Stari herbalisti su koristili pirinčani sirup i šećerni sirup (molasu), i to je sve?

-              Da, to su oni koristili. I reći ću vam, to jeste dobro zaista, ali je potrebno uzeti velike količine toga.

Sećam se da je onaj stari lekar, dr Henri Biler (Henry Bieler), koristio pečeni kvasac.

-              Da, i to deluje. Ali znate, jedini je problem u tome što ste tokom tih 1960-tih godina, kada biste ušli u prodavnicu zdrave hrane, mogli da kupite samo pivski kvasac. To je kvasac od kojeg ljudi prave pivo. Jeste da sadrži dosta B vitamina, ali može izazvati i dijareju.

Teoretski, ako imate kandidijazu, on vam može pogoršati stanje.

S druge strane, zanimljivo je da u Evropi smatraju da leči od kandidijaze. Dok u ovoj zemlji (Americi) smatraju je „hranom smrti”. Ja sam skloniji da verujem Evropljanima. Ako recimo odete u Nemačku, tamo će vam reći da je kvasac veoma zdrav u izgradnji imunog sistema. Verujem da su u pravu.

Hoćete da kažete da su stari lekari koristili kvasac čak i pre nego što se saznalo za B vitamine?

-              O da, oni su koristili ili pivski ili pečeni kvasac. Jedini je problem u tome što je živ, pa može da vas nadima. Hoću reći, ako uzmete velike količine kvasca, moraćete posle toga da otpustite kaiš. Ali, danas se pravi i poseban kvasac, samo za konzumiranje, koji ne fermentiše.

Rezultati lečenja jestivim kvascem

Dakle, rekli ste da dolazi do rezultata. Za koliko vremena?

-              Za jedan dan. Dvadeset četiri sata. Znam, to je neverovatno. Pogledajte na primer mijasteniju. Kod nje, imuni sistem uništava acetilholin, koji je neurotransmiter, tj. prenosi nervne impulse koji bez njega ne mogu ništa. Acetilholin predstavlja gorivo za vaš nervni sistem. Naziva se i sastojkom kompleksa B vitamina. Drugim rečima, on se nalazi u pirinčanom i šećer- nom sirupu, a naročito u onom novom jestivom kvascu. Dajte to osobi koja pati od mijastenije, i njegovi nervi ima da se „zapale”.

Neverovatno je kako brzo dolazi do reakcije. Momentalno, u roku od 12- 24 sata. Video sam poboljšanja u zdravlju ljudi od 80% do 100%, toliko da nisu bili ni svesni da li su i dalje bolesni ili ne.

Kod kojih bolesti se uzima kvasac?

-              Mijastenije i multiple skleroze. Ponovo da napomenem, kad govorim o B vitaminima, ne mislim na vitaminske tablete. Zbog toga ja ove svoje vi- tamine zovem „superhranom”, a ne vitaminima. To je prava super-hrana.

Vi zapravo govorite o oživljavanju još jednog starog načina lečenja?

-              Naravno, oni sirupi su veoma stari lek. A znate šta rade u Indiji? Tamo uzmu šećernu trsku, iscede je nasred ulice i daju vam da pijete sok od šećerne trske. Tu ne samo da pijete šećer, već i ogromne količine B vitamina. To je pravi B-vitaminski udar.

Međutim, ljudi uzimaju tu trsku, prerade je, izbace B vitamine i prave rafinisani šećer.

Dakle, nekada je korišćena trska. Sećam se da mi je kao malom majka davala šećerne sirupe da pijem zbog B vitamina. To su i koristili stari lekari: šećerne sirupe, šećernu trsku, šećernu repu, hranu sa dosta B vitamina, i čak kvasac. U evropskoj tradicionalnoj medicini se dosta koristio kvasac. Davali su sve moguće proizvode od kvasca (videti drugo poglavlje za više informacija).

Čišćenje creva dovodi do dramatičnog izlečenja kod neuromišićnih oboljenja

Šta je druga stvar na vašoj listi koje treba da se pridržavaju bolesnici?

-              Mnogi ljudi zaboravljaju na to, ali sam viđao dramatične promene na bolje, kada bi se pacijentima uradilo pročišćavanje creva.

I sami znate, to je deo programa lečenja teže izlečivih bolesti, ali većina ljudi misli da je to previše nehigijenski kod ljudi koji su obogaljeni. Oni jedva hodaju, tako da generalno svi odbijaju u početku da urade čišćenje creva. Kažu: „Ako me potera zbog toga, neću moći da stignem na vreme do kupatila”.

Onda uzmite nošu!

-              Upravo tako. Ja sam to čuo od svojih rođaka i samih pacijenata, onih koji su uzimali biljnu formulu za creva br. 1 i br. 2, kao sastavne delove našeg programa lečenja. Ljudi koji su to radili uverili su se u rezultate takvog lečenja.

Zapravo, viđao sam pacijente kojima je bilo mnogo bolje samo nakon čišćenja creva, tj. nakon jedne sedmice dobrog pročišćavanja, koristeći celu jednu bocu sa formulom za creva br. 2.

Video sam poveći broj ljudi koji su patili od različitih bolesti, i koji su imali dobru reakciju samo zbog čišćenja creva.

Kada sve to udružite zajedno – stimulatore nerava, B vitamine, čišćenje creva i onaj program lečenja teže izlečivih bolesti – rezultati su sjajni. Samo, ne smete slušati kako se pacijent žali što je lečenje mnogo naporno. Ja ih ionako zbog toga podstičem da rade ono što je dobro, i ponosan sam na tu svoju osobinu.

Jer znate, ovi nemački i uopšte evropski stari lekari prirodne medicine nisu uzimali „ne” za odgovor. Dok danas, svaki lekar reaguje na žaljenje i kuknjavu pacijenata.

Neispričana priča o zatvoru i nervnim oboljenjima

Dakle, žaljenje pacijenata može biti presudno u izlečenju?

-              Stalno slušam kako pacijenti sa neuromišićnim oboljenjima govore ovako: „Ako budem čistio creva, onda neću ni da stignem do kupatila”. Ali znate, čak i kad biste se uneredili u svoje pantalone, koga briga za to? Opraće se. Moći će nešto bar da rade. A uostalom, to je deo programa lečenja. Creva moraju da se pročiste. I da vam ispričam jednu stvar. Lečio sam nekoliko ljudi sa multiplom sklerozom, koji nisu mogli ni da hodaju. Ali kada su očistili creva tokom jedne sedmice, ono što je izašlo iz njih, bilo je O-G-R-O-M-N-O.

Većina tih bolesti, kao što je multipla skleroza, zahvata karlični pojas. Drugim rečima, ti ljudi ne mogu baš da hodaju, jer im karlica biva nekako ukočena. Nervi koji su povezani sa karlicom su oštećeni. Ali, ne slučajno, to su upravo nervi koji su odgovorni za pokrete creva; tako da ti ljudi dobiju zatvor, mada se ne zna šta je prvo od to dvoje došlo – zatvor ili neuro- mišićna bolest? To je ono: šta je starije, kokoška ili jaje?

Zapravo, same fekalne materije mogu da pritiskaju te nerve. Zato kada očistite creva, onda odmah dođe do poboljšanja, recimo od oko 50-75% za jednu sedmicu.

Kada kažete „čišćenje creva” za takvu vrstu bolesnika, da li mislite na onih 240 ml biljne formule br. 2, ili mislite na nekoliko?

-              Pa, za početak, trebalo bi krenuti sa biljnom formulom br. 1, onoliko koliko to kome odgovara. Zatim sledi najmanje 240 ml formule br. 2 za pet dana, ili pola litra za deset dana.

A šta je sa onima koji su zaista posvećeni lečenju, koji ne žele da zabu- šavaju nimalo?

-              Evo za primer mogu uzeti sebe. Sinoć sam uzeo jednu večernju dozu

-              par kašika. Posle toga me je stomak malo zaboleo. Jer ja sam kao vi; to- lika količina je dovoljna za nas, mada jeste povelika. Za prosečnu osobu dovoljno je da uzima najmanje po nekoliko doza od 30 ml dnevno.

Fizička aktivnost i neuromišićna oboljenja

-              Jedan od standardnih lekova za neuromišićne bolesti bila je švedska masaža. Tako je bilo u početku. I svi znaju za to. Recimo, Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) je primenjivao masaže i trljanje kože kod ne- uromišićnih bolesti, kao i sva evropska lečilišta što su primenjivala masažu i hidroterapiju u cilju stimulacije nerava.

Dok ovde kod nas ništa se i ne radi sa telom.

-              Da, samo vas onako puste da ležite u krevetu. Znate, kad sam bio u banjama po Evropi, tamo vas stave u prostorije sa parom, nešto poput turskih sauna, gde vam se otvore sve pore na koži. Onda vas počnu udarati koprivama, od kojih toliko peče koža da skoro zaplačete. Dakle, otvore vam pore i udaraju vas koprivama.

Pa da li od toga prokrvari koža?

-              Ne, ali po celom telu osećate da vas peče. Ne škodi nimalo. To vam je kao da odete prvo u tursku saunu, a onda u vruću kupku s alevom pap- rikom.

Ali skoro svi su nekako kukavice. Oni bi vas u tom slučaju tužili.

-              Ne, ne. Pa, ne radi se tu o nanošenju ulja, već o pročišćavanju limfe i pokretanju cirkulacije. Zamislite samo... mi smo pre mislili da je švedska masaža kad vam dođe neka žena od 150 kg koja vas baci na sto za masažu i ispregla vas rukama. Tako je nekada bila švedska masaža.

Dok danas, švedska masaža znači...

-              Znači nanošenje i trljanje ulja po telu. To je tretman za ishranjivanje kože.

A kako je pre izgledala?

-              Poput svetskog šampionata u rvanju. Samo bi vas bacili u ring sa ludim Hulkom. Takav je bio osećaj. Nakon toga se osećate bolje, jer tad prestanu da vas „muče”. To je bila tadašnja masaža.

Radilo se i trljanje kože. Recimo, u Turskoj bi vas stavili na jednu mer- mernu ploču, onda bacili na vas kofu vruće vode, i na kraju, uzeli četke da vas izribaju kao pločice u kupatilu. Nema kod njih cile-mile; oni vam odstra- njuju gornji sloj kože, ali zato i pokreću vašu krv i limfu. Tako da su hidro- terapija i masaža itekako neophodan deo lečenja.

Izgleda kao da smo danas zaboravili celokupno staro znanje.

-              Baš tako. Ja sam bio po ovim lečilištima, i viđao kako sa 10 metara vi- sine bacaju ledenu vodu na pacijenta; video sam kakav je to pritisak. Dak- le, kod njih nema zabušavanja.

U poređenju sa tim, sadašnje metode lečenja su preslabe!

-              Svuda je tako danas. Recimo, jedan moj prijatelj, ginekolog, rekao mi je da svaki put kada se beba porađa, prva pomisao u njegovoj glavi je da li će ga tužiti. Tako da lekari trpe osionost ljudi, mada to nije slučaj samo u klasičnoj, već i u alternativnoj medicini.

Svi herbalisti u našoj zemlji gledaju da budu „dobri momci”, da se nikom ne zamere. Dok se pravi masažeri i lekari koje ja poznajem potpuno igno- rišu.

Ali upravo njih naši čitaoci treba da traže ako se razbole, zar ne?

-              Znate kako, to nisu neki „lekari” koji vam stavljaju kristal ametist pored uveta, te nanose mirisna ulja ili vas mažu kremom za mekšanje kože. To zaista deluje opuštajuće, čak se ima i koristi od toga, ali nije lekovito.

Pri odabiru masera, mi samo govorimo: sledeći, sledeći, sledeći, sve dok ne dođe neko ko bar zadovoljava minimum kriterijuma. Dakle, to je drugi ključni faktor o kojem sam pričao. Ljudima je potrebno da im prorade mišići.

Višak stresa i neuromišićna oboljenja

-              I poslednja stvar jeste da ljudi moraju da se oslobode viška stresa. On je verovatno jedan od glavnih faktora koji je uticao na pojavu bolesti.

Ali kad im kažete ovo, oni će reći „Znamo to”.

-              Oni mogu reći da znaju, ali ne znaju kako se mogu osloboditi stresa.

Verujem da niko od njih ne zna ni značenje reči „opustiti se”. Svuda sam to viđao; ljudi ne znaju kako da se opuste. Kažu neki: „A, pa ja igram golf”. Ali golf nije opuštanje. Jednostavno, Seme, vi ne znate šta znači to, a ne znam ni ja, kada su u pitanju razni pacijenti.

Recimo, za godišnji odmor mi odemo na Kosta Riku. Spustimo se do okeana i nađemo se na plaži gde nema nikoga. Moja supruga se skine u kupaći kostim i legne usred peska. Tako ona po osam sati leži gde udaraju talasi. Je l’ možete vi to da uradite? Ja ne mogu. Ne bih mogao ni 15 minuta.

Ljudi oboleli od neuromišićnih bolesti ne razumeju značenje toga. Zato kada im kažem da moraju raditi na tome do kraja života, to znači da zaista raju da rade na opuštanju. Drugim rečima, kao da ništa ne treba da rade, već samo da se u potpunosti opuste.

Oni su doslovno iscrpljeni od stresa, zar ne?

-              Da, to je neverovatno. Čak i ako deluju opušteno, vi ne možete znati šta im se dešava u glavi, kakav unutrašnji dijalog vode... Zaključio sam da su svi moji pacijenti koji boluju od neuromišićnih oboljenja iscrpljeni od stresa, prosto iscrpljeni. Oni su uglavnom one vrste osoba koje pokušavaju da urade previše, da na sebe preuzmu prevelik broj obaveza, i tome slične stvari.

Dakle, to je nešto na čemu treba raditi... a većina ljudi kaže da to zna. Kažu: „Da, da, znam, treba da očistim creva”. Ali opet, kad kažete tim ljudima da pročiste creva, oni to ne žele da urade.

Kako reaguju kad im kažete da treba da ublaže stres?

-              Reći to čoveku obolelom od neuromišićne bolesti je isto kao kad biste slepom čoveku opisivali ružičastu boju koju on nikada nije video. Dakle, nema ništa od toga.

Tako da govoriti im - ne pomaže mnogo. Morate im dati nešto konkret- nije. Morate ih malo zaposliti, dati im nešto da rade i tome slično, kao što sam objasnio na video snimcima.

To su samo neke od opštih stvari koje treba uraditi. One jesu sastavni deo programa lečenja teže izlečivih bolesti, ali želeo sam da ih istaknem i u vezi sa samim neuromišićnim oboljenjima.