29. poglavlje

Lupus

„Čičak je najbolja biljka za izbacivanje otrova koji se nalaze tik pod kožom.”

-              Jedna devojka, u svojim 20-tim godinama, došla je kod mene sa hroničnim lupusom, koji ima od svoje 13-14. godine (lupus je autoimuna bolest u kojoj je imuni sistem hiperaktivan i napada zdravo tkivo). Lekari su joj davali brojne lekove protiv lupusa, poznati onima kojima su oboleli od njega. Došlo je samo do pogoršanja. Najgore od svega što je iskusila jeste potpun nedostatak energije. Nije mogla ništa da radi. Rekla mi je da se oseća skroz nesposobnom. Nije mogla da ide u školu, da razmišlja, da radi... Dok su joj holistički lekari dali najrazličitije moguće dijagnoze, uključujući i kandidijazu.

Niko nije mogao da joj pomogne...

-              Niko. Najpre sam je naterao da se ne šminka više. A ako želite da poboljšate zdravlje kože, za to je najbolji koren čička. Sve što se nalazi pod kožom on istera na površinu. Prva 2-3 dana bićete u ospicama, ali nakon toga koža zablista.

Davao sam joj čaj od korena čička i rekao joj da se kupa u vrućem čaju od čička. Koren čička se može i jesti. To je glavna hrana Japanaca, za razliku od Amerikanaca, koji ne jedu to. Japanci ga gaje kao mrkvu.

Zašto ni lekari prirodne medicine ne uspevaju baš da izleče ljude od lupusa?

-              Zato što niko ne ide do kraja. Naravno, kao i kod drugih teže izlečivih bolesti, tako je i u slučaju lupusa prvo neophodno da se otvore kanali za izlučivanje.

Pa zar to lekari prirodne medicine ne znaju?

-              Ne. Oni kažu da znaju, ali u stvari ne znaju. Mislim da oni retko šta umeju da urade po tom pitanju.

Svoje neznanje oni pokazuju i nazivima koje su dali mojim formulama za lečenje creva. Na primer, zovu ih TNT, biljni eksploziv, nuklearne bombe, i tome slično, pošto ih smatraju okrutnim, nečim što može tobože povrediti ljude...

Ja mislim da je okrutno to što će svaki Amerikanac, ako poživi dovoljno dugo, oboleti od neke bolesti creva.

Oni misle da su te biljne formule opasne?

-              Da, i da izazivaju zavisnost od biljaka. Ali oni nisu baš sasvim kako treba. Jer moje formule su stvorene za žive ljude i za lečenje pravih bolesti. Dok su njihove formule stvarane čitanjem knjiga i hemijskom analizom bi- ljaka. Ali to što bi nešto trebalo da deluje iz neke knjige o biljkama stare 400 godina, ne znači i da hoće delovati kod savremenih ljudi.

Moje formule i metode deluju na ljude obolele i od lupusa i od drugih bolesti. To znam jer su mi sami pacijenti tako rekli i jer sam video rezultate.

U slučaju lupusa, u suštini se radi o poremećaju imunog sistema. Jedan od najboljih lekova tu jeste ehinacea (za biljne formule sa ehinaceom za imuni sistem, videti poglavlje o imunom sistemu).

Ali svi znaju za ehinaceu. Nije ništa novo.

-              Nije, ali većina ljudi uzima komercijalne preparate, koji su toliko slabi da možete celu flašu toga popiti i ništa da se ne desi. Istina je da većina herbalista koje ja poznajem ne bi znali šta je koren ehinacee ni kada bi se spotakli o njega.

Mislim da je važno da sami pronađete koren, skuvate ga kod kuće i da sami napravite čaj. Viđao sam čuda koja on pravi preko noći, od lupusa i koprivnjače, do trovanja krvi.

Jedanput je dolazio kod mene neki biznismen, u svojim kasnim 30-tim godinama. Bio je pod velikim stresom, sav iscrpljen. Nije znao da je imao lupus, ali njegova se supruga žalila kako je neprijatno mirisala njegova koža i njegov dah, i da što je više radio, sve manje energije je imao.

Počeo je potom da se oseća bolesnim, i pokazivao je sve simptome ka- rakteristične za lupus, kako je dijagnostikovao njegov lekar. On mu je davao neke lekove, ali ovaj je bivao sve bolesniji i bolesniji. Na kraju više nije mogao ni da ide na posao.

Naravno, pošto nije mogao da ide na posao, to je uzrokovalo više stresa. Lupus se pogoršavao, te se on našao u bezizlaznoj situaciji. Na kraju je probao holističke metode, prirodne metode i kiropraktičarske; kiropraktičari su mu prodavali neke vitamine, ali ni to nije delovalo.

Sve što je radio nije imalo efekta, zato što nije napravio nikakve veće promene u svom načinu života.

I onda ste ga vi uzeli pod svoje, te je počeo da se leči?

-              Ponekad najgori slučajevi najbrže reaguju na lečenje. Takav je i on bio. Nije tačno da je uvek potrebno mnogo vremena za ozdravljenje. Lekari ovaj stav koriste kao izgovor za svoje neznanje.

Znaćete da li ste na dobrom putu, ako se posle dva dana osećate bolje. Hoću reći da treba da se spremite za čuda; to uvek kažem svojim pacijen- tima. Na kraju i ozdrave. Oni mi kažu da su se lečili ovim ili onim, ali to nikada nije bilo onoliko intenzivno kako sam ih ja lečio, ili nisu radili sve odjednom. Naš program lečenja teže izlečivih bolesti je naporan, sveobuh- vatan program lečenja; ljudi koji ostanu bolesni su oni koji ga se nisu pridržavali u potpunosti.

A šta se desilo sa tim čovekom?

-              Zdravlje mu se poboljšalo za oko dva dana. Bilo mu je mnogo bolje i energija mu se povratila. Ipak, ponekad je teško da ubedim pacijenta da nastavi sa lečenjem, jer ovaj je odmah hteo da počne da ide na posao. Ja sam mu rekao: „Ne, neophodno je da ostanete ovde. Vaše telo reaguje brzo na lečenje, ali je neophodno da se još odmorite”.

Tako, ponekad moram da ih primirujem, jer se pacijenti osećaju bolje nego ikad. Ovog čoveka sam ubedio da prođe i kroz druge metode lečenja teže izlečivih bolesti.

Lupus jeste nestao, ali on se vratio na posao i svim svojim starim navikama. Da nekako razumemo pijenje kafe ponekad, pušenje cigareta kada je baš nervozan, ali ne samo to, već je i zapostavio svoj program fizičkih vežbi, nije čistio creva, i mnoge druge stvari. Sledeće što se desilo jeste ponovna pojava lupusa.

Viđao sam to i u slučajevima raka; samo se ponovo vrati. Ne kažem da svi treba da se pridržavaju programa za teže izlečive bolesti do kraja svog života, ali se mora živeti nekim zdravim načinom života.

Lupus se vratio i ostao do kraja njegovog života?

-              Ne, ali se jeste vratio. Bilo je gore nego prvi put.

Došao je opet kod mene i rekao: „Lupus se vratio”. Ja sam mu odgovorio da znam zašto, na šta mi on reče: „Da, da, nisam se pridržavao programa”.

A onda ja njemu: „Ne, nije da se nisi pridržavao, već si ga potpuno napus- tio”.

Čim se vratio zdravom načinu života, lupus je nestao. Kod pojedinih ljudi pak može postojati nasleđena slabost, tj. da imaju neke lošije organe. Videćete da pod velikim stresom ti delovi tela neće dobro funkcionisati. To je znak da treba da se pridržavate programa.