18. poglavlje

Liječenje djece od raka

Uz pomoć programa lečenja iz ove kolekcije „Lečenje neizlečivih bolesti” mogu se izlečiti i deca kojoj savremena medicina nije pomogla. Ovi programi leče decu koju bi inače u bolnicama ubili varvarskim hirurškim metodama i „antilekovitim” drogama.

Na našem video snimku broj 12 prikazano je kako smanjiti dozu za od- rasle na dozu za decu. Tamo ćete takođe videti kako je u težim slučajevima neophodno da se detetu da i doza za odrasle, u što kraćem roku.

U pojedinim slučajevima metode lečenja treba da se prilagođavaju deci i odraslima. O tome će biti reči u ovom poglavlju.

Leukemija kod dece i beli luk

Da li ste lečili decu sa leukemijom?

-              Da. Samo što je kod dece teže, jer kako kaže dr Kristofer, ona nose teret nezdravog načina života njihovih roditelja. Ta deca su toliko slabašna da su dobila leukemiju ili nešto slično, zbog genetske veze sa svojim ro- diteljima.

Znam za mnogo dece koja su se izlečila. Mislim da je jedan od razloga tome to što deca nemaju toliko negativnih misli o tome kao odrasli. Na njih ne utiče mnogo ono što im lekari kažu. Dok je za starije ljude težak udarac kada im lekari kažu da će umreti.

Najteži deo lečenja kod dece jeste naterati ih da naprave 100-procentnu promenu u načinu ishrane. Dolazilo je kod mene dosta 3-godišnje i 4- godišnje dece sa leukemijom, za koju su lekari rekli da će umreti, ali koja su se izlečila – najviše zbog toga što su učinila tu 100-procentnu promenu. Radi se o voću, povrću i sokovima – veoma moćnom leku. Zato roditelji treba sve ostalo da im sklone sa vida: slatkiše, brzu hranu i hranu životinj- skog porekla. Naravno, tu su nam i lekovite biljke. One mogu itekako de-lovati na krv.

Jedna od najboljih jeste beli luk. Morate naučiti dete da ga stalno uzima.

Beli luk najviše pomaže kod leukemije

-              Jedna od važnijih stvari jeste davati deci belog luka u velikim količinama.

Koliko?

-              Najmanje 3 češnja luka. Čak i 4-godišnjacima.

Treba da ih isitnite i stavite u kapsule da ih deca progutaju. Jer beli luk definitivno koči razvitak leukemije u telu. On sprečava grudvanje belih kr- vnih zrnaca, što i podstiče širenje leukemije. Mnogo ljudi bude tad previše popustljivo prema deci.

Mislim da je gora situacija kod njih, pošto su skoro od svog rođenja bolesna. Naškodili su im njihovi roditelji svojim načinom života. Ta deca veoma brzo umiru od leukemije. Medicina ima veoma malo uspeha u nji- hovom lečenju.

Ja sam mislio da se medicina izborila sa leukemijom kod dece?

-              O ne, nije tako kao što mislite. Deca umiru od toga na sve strane. Jer da je kao što vi kažete, zašto bi onda roditelji dovodili decu sa tom bolešću kod mene? Ponekad je to zbog lekara koji je rekao da će dete verovatno umreti, a po neki put je dovoljno da se samo prošetaju „šarenim, veselim” dečjim odeljenjem u centrima za lečenje raka, i vide kakve sve košmare preživljavaju oni tamo. To ih natera da pomognu svojoj deci na neki drugi način.

Trogodišnje dete se izlečilo od leukemije nakon 6-8 meseci lečenja

Da li se sećate neke od te dece, konkretno?

-              Sećam se da sam lečio jedno trogodišnje dete sa leukemijom. Njegovi roditelji, nije da su baš bili religiozni naučnici, ali ipak nisu verovali ovoj savremenoj medicini. Plus, mislim da su imali i nekog rođaka koji je umro od hemoterapije, te obično tako ljudi shvate o čemu se radi.

Ovaj dečačić je tek bio u početnoj fazi bolesti; još uvek nije bio anemičan i nije bio na transfuzijama krvi. Dobro je bilo što nije prošao ni kroz jednu medicinsku terapiju. Jer kod mene su dolazila i deca koja su bila na hemo- terapiji i koja nisu imala ni jednu dlaku na glavi.

U koliko je lošem stanju bio?

-              Procenili su da će živeti još 3 godine uz određenu terapiju.

Mada oni nikad ne kažu sa sigurnošću. Kažu da će možda živeti još tri godine, ali može da preživi i pet; a možda umre sledeće godine. Sve u za- visnosti od toga koliko bolest bude brzo napredovala, zbog čega se lekari okreću hemoterapiji. Njegovi roditelji to nisu hteli. Pored toga, već su i živeli umereno zdravim životom. Dete se odlično pridržavalo programa, i nakon 6-8 meseci lečenja svi testovi krvi su pokazali dobre rezultate.

U roku od 4 meseca sva krv iz tela bude zamenjena sa novom krvlju. Kvalitet te krvi određuje način života tokom ta 4 meseca. Moje je mišljenje da će svako ozdraviti od leukemije za 4 meseca ako tokom tog perioda bude radio ono što treba.

Medicina kaže da se sluzokoža stomaka može obnoviti u roku od 5 dana, dok sam ja, recimo, izlečio neke ljude od čireva na stomaku koji krvare za tri dana. Mislim da može još brže da se ozdravi, te ne vidim razloga zašto neko ne bi mogao da se izleči od leukemije za manje od 4 meseca, od vre- mena kada se počne sa programom.

Bio je u dobrom stanju. Leukemija kod dece se baš i ne primećuje, osim toga što naglo postanu anemična i što izgube svu energiju. Kod odraslih može da ne bude ni toga. Mada ipak, uvek bude bar 20 znakova i simpto- ma pre toga, koje oni ignorišu.

Leukemija se često dijagnostikuje kada se primeti mutirana ćelija. Vi zap- ravo možete videti pravu mutiranu krvnu ćeliju. Pitanje je zašto naš imuni sistem nije reagovao na nju, bilo o kojoj vrsti raka da se radi, a naročito u slučaju leukemije? Odgovor je da sistem ne reaguje zato što smo ga ones- posobili svojim načinom života i sredinom u kojoj živimo.

Tumori na mozgu i leukemija kod dece

Ričarde, imate li neki savet za roditelje čija deca boluju od tumora na mozgu ili leukemije?

-              Budite uporni. Nemojte misliti da će deci biti bolje ako im budete udo- voljavali i davali slatkiše. Većina te dece je izdržljivija nego što se misli. Recimo, ja sam oduševljen njima. Kada počnete sa našim programom lečenja, ta deca su poslušnija od svojih roditelja, i reaguju normalnije od njih.

Roditelji uglavnom misle ovako: „Uh, ne mogu to da radim svom detetu”, ali samoj deci to ništa ne smeta. Imali smo na hiljade dece koja su prošla kroz ceo program lečenja teže izlečivih bolesti. Na tome se dugo vremena radi.

Učestalost slučajeva leukemije kod dece skoro da je bila ravna nuli pre uvođenja vakcinacije. Evo šta ja mislim da se desilo: imuni sistem dece smo prosto izbombardovali svim tim toksinima i tolikim otrovima, toliko da nisu mogla da se odbrane od bolesti ni na samom rođenju. Jednostavno su prenatrpana otrovima.

Uvideli smo da se deca sasvim dobro nose sa našim programom detok- sikacije tela. Počne se lagano, osim u slučaju umiranja, a onda se poste- peno pojačava intenzitet koliko god je moguće. Deca su dovoljno snažna. Prosto je neverovatno šta sve mogu da izdrže i urade. Imali smo decu koja su prošla ceo program lečenja teže izlečivih bolesti, od kojih su mnoga bila na dozi za odrasle, a tu se radilo o deci od 4, 5 i 6 godina.

Dakle, to je vaš glavni savet za roditelje: da ne budu preterano nežni pri lečenju dece?

-              Da, da ne budu preterano nežni. Jer oni ne znaju da je takvo lečenje neophodno. Deca su pametna i ona hoće da preuzmu tu ulogu u svom izlečenju.

Kod mene se deca leče oblogama od ricinusovog ulja, toplim i hladnim tuševima, primenjuju klistire, jedu sirovu hranu, beli luk u kapsulama, sok od šargarepe, lekovito bilje za creva i sve ostalo. Deca to mogu da pod- nesu. Roditelji su kukavice.

Da li roditelji te dece nekada ne stave dovoljno ricinusovog ulja na obloge, i tome slično?

-              Upravo tako, žele da sve ublaže. Mislim da njihove dede i babe bolje uče decu tome nego roditelji dece. Zato je ponekad bolje da se oni sklone i da svoje mesto ustupe dekama i bakama. Mislim da se oni mnogo više zanimaju za tekstove o zdravlju.

Sada, evo nečega što je podjednako važno za sve. Ostati isti je sasvim u redu, pošto znamo da bi većina ljudi želela odmah da vidi dramatične promene. A ono što ne bismo voleli da se desi jesu promene na gore. Ali ostati istog zdravlja neko vreme nije toliko loše. Jer često puta je telu potrebno dugo vremena da ojača, da se zaista pripremi i onda da počne sa promenama na bolje. Tako ljudi, pošto odmah žele promene, počnu da brinu o tome da njihovo dete možda ne unosi dovoljno proteina i da im tobož treba životinjske hrane, pa ga odvedu kod „psihijatra”, koji im kaže da treba da jedu šnicle, i onda ovi počnu da izvrću izvorni program lečenja, što na kraju ispadne na gore.

Dakle, deci ide sasvim dobro dok su na programu, ali čim prestanu da ga se pridržavaju – bude im gore. Problem je u posvećenosti.

Znači, deca se ne pridržavaju uvek programa koji ste im vi dali?

-              Da, to se često dešava. Obično su dede i babe malo poslušniji od ro- ditelja dece, jer imaju manje poverenja u zvaničnu medicinu. Zbog njihove starosti, prirodna medicina im deluje razumnije.

Metoda sa hladnim čaršavom za decu

- Ni kod šestomesečne dece nema razloga da se ne primenjuje. Nad hiljadama dece sam primenjivao ovu metodu sa hladnim čaršavom. To ih je spasilo smrti.

Počne se sa klistiranjem.

A rektalni umeci belog luka?

-              Pa, sa tim se ide polako. To je već druga faza lečenja. U prvoj se krene sa klistirom. To važi za sve pacijente. Svako može da radi klistir sa mačjom metvicom, malinom ili bilo koju vrstu klistira koju žele.

Druga faza je primena jabukovog sirćeta i vode kao baze, sa češnjevima belog luka. Za one najmlađe se promeni količina. Jer ne možete isto raditi sa bebom kao sa odraslima. Ako je beba veoma bolesna, onda se koristi blaži rastvor od onog za odrasle. Generalno gledano, za metodu sa hladnim čaršavom za odrasle koristi se sledeće: oko 250 ml jabukovog sirćeta, 250 ml vode, koji se stave u blender zajedno sa 8-10 češnjeva belog luka. To je sasvim dovoljno za pročišćavanje tela odraslog čoveka, ona najblaža verzija.

Za bebu se koristi najmanja moguća količina belog luka, i ista količina baze, po 250ml, iako im nećete dati ni blizu te količine. Možete uzeti samo komadić luka, čisto da se oseti.

Ali to ne treba da bude ni blizu veličine češnja. Ni pola češnja. A isto važi i za starije osobe. Dakle, sve što kažemo za decu da treba da rade, to se isto odnosi i na starije ljude.

A kako to da se, recimo, šestomesečna beba stavi u kadu sa vodom?

-              Ni tu nema problema. Kada se ubaci beli luk, koji niko ne zadržava pre- više dugo, beba odmah isprazni sve, posle čega sledi faza lečenja sa kadom tople vode.

Kompletna formula se sastoji iz vruće vode u kadi i najmanje 30 mg aleve paprike, slačice i đumbira u platnenim vrećicama, tako da cela kada postane poput vrućeg čaja. Genitalni predeo tela se premaže vazelinom.

Kod bebe i starih ljudi koristi se samo voda u kadi, bez aleve paprike, slačice i đumbira, jer je to za njih previše iritirajuće. Mada opet sve zavisi. Ako, na primer, neka beba umire od zapaljenja pluća i nema se više gde, onda šta možete da izgubite?

Za većinu ljudi čija beba ima temperaturu, recimo, od 39 stepeni pa navi- še, definitivno treba primeniti tretman sa hladnim čaršavom. Ne ubacujte pomenute biljke, već samo pripremite vruću kupku.

I za bebu važi ta vruća kupka, samo što počnete od tople. Kada stavite bebu unutra, onda postepeno dodajete sve topliju vodu. One mogu da iz- drže istu temperaturu vode kao i mi. I tako dok je unutra, dajte joj da iz flašice pije neki biljni čaj.

Od hajdučke trave, ili ne baš?

-              Hajdučka trava je prejaka za njih.

Šta onda dalje?

-              Zbog toga što će beba tu dehidrirati, potrebno je da joj dajete dosta tečnosti. Stoga, možete joj dati da pije malo čaja od mačje metvice ili đumbira, a ako hoćete sredstvo koje pomaže varenju, onda čaj od pitome nane. A čak i malo lavande deluje sasvim dobro.

Bebama odgovora blagi biljni čaj, mada svejedno koji. Kod dece je glavno da se toliko razblaži da treba da liči na obojenu vodu. Moraju da ga u što većoj količini popiju, preko flašice. Flašicu koristimo jedino kod biljnih čajeva.

Koliko dugo unutra ostaje beba, odnosno stariji ljudi?

-              Najviše 15 minuta – i to je to.

A koliko odrastao čovek?

-              Sve dok ne počne da moli da izađe, pa još malo duže od toga.

Ali kada tačno?

-              Veoma retko to bude duže od pola sata. I onda, naravno, u drugoj fazi tretmana sa hladnim čaršavom, izvadite ih odatle i uvijete u hladan čaršav.

A kako će beba podneti ledeno hladan čaršav?

-              Pošto je to za njih previše, ja uradim sledeće: izvadim bebu iz kade i na nju pustim samo tuš tople vode, koju postepeno menjam u hladnu, a isključujem toplu, dok ne dođe do hladne vode. Na kraju, samo malo pustim da hladna vode teče po njoj. Dakle, kod beba se primenjuje prohladna i hladna voda. Ali ne predugo, najduže jedan minut.

I onda ih prekrijete nečim?

-              Onda ih prekrijete i obučete u nešto toplo, naravno, sa prirodnim vlak- nima.

Ne morate da stavljate kašu od belog luka na bebina stopala. To je go- tovo nemoguće, te je zato bolje da ih majke obavezno što više doje. Zato one moraju da jedu, otprilike, 10 češnjeva belog luka dnevno.

Beli luk je jedna od retkih stvari koje će proći kroz majčino mleko. Mogli biste da stavite i kašne obloge sa lukom na bebina stopala, ali od toga neće biti mnogo koristi i mnogo je teško da se izvede.

Pošto se beba vrpolji sve vreme?

-              Da, to je prava noćna mora. Pokušavao sam to da uradim. Ipak, naj- bolje je da se majke najedu sirovog belog luka, 10-12 češnjeva, koliko god mogu da pojedu tokom jednog dana, i onda da stalno doje bebu. Naj- važnije je da se beba što više doji u tim trenucima, jer najveća bojazan za svakog sa groznicom tiče se dehidratacije.

Ali roditelji tih beba će da se brinu. Znate kako će da govore? Misliće da će tako ubiti svoju bebu.

-              O da, znam. Najveće šanse da beba umre imaće ako je odvedete u bolnicu, pošto će oni po svaku cenu da zaustave groznicu. A onda će bak- terije ili virusi da se prenamnože, te ćete posle u svojim rukama držati mrtvu bebu, a lekari će tvrditi kako je bolest ta koja ju je ubila.

Znate, neko će ubeđivati, plašiti roditelje da će na ovaj način naškoditi svojoj bebi.

-              Pobogu, nema ni govora o tome. Zapravo, ovo je odlična metoda leče- nja dece.

Dijabetes kod dece

Ričarde, imate li neki savet za decu koja boluju od dijabetesa?

-              Glavna stvar kod toga je što su deca zavisna od šećera. Njihova ishrana je prepuna njime.

Zar to nije svima poznato?

-              Možete samo misliti da jeste. Da li znate koliko sam dijabetične dece video kako piju koka-kolu?

Ljudi ne shvataju da svakih 30 ml koka-kole sadrži jednu kašičicu šećera. Pored toga, mnogo dece jede svakakve vrste slatkiša, dok roditelji, narav- no, misle da su med i javorov sirup nešto zdraviji od njih.

Slušajte, šećer je šećer, i dokle god imate problem sa šećerom u krvi, dotle ne smete da ga konzumirate, sve dok ne ozdravite. Sve gore nave- deno sadrži šećer. Ponekad se ne sme jesti ni voće koje je previše slatko, poput suvog grožđa. A isto važi čak i za ceđene sokove, bilo da su od voća ili povrća. Ja ih zato razblažim sa vodom, u razmeri 50:50. U svim drugim slučajevima, to je previše šećera za dijabetičare.

Ipak, kod dece sa dijabetesom situacija je još gora, jer se tu radi o onome što je dr Kristofer zvao „grehovi roditelja”. Dakle, takvu decu je najpre potrebno odviknuti od hrane sa šećerom, a onda im umesto nje dati dobru, zdravu hranu.

Da li beli luk pomaže deci sa dijabetesom?

-              Da, apsolutno. Radio sam sa mnogo dece koju sam lečio lukom. U stvari, svako sa dijabetesom ko je došao kod mene, morao je da radi sa belim lukom. I mogu vam reći, odlično deluje.

Deci dajem po tri češnja luka dnevno. Samo ih isitnim i stavim u kapsule. Bilo je mnogo dece kod nas kojoj su lekari govorili da treba da uzimaju neke pilule, a onda im iznenada kažu da će lek uzimati intravenoznim putem. Kod nas je drugačije. Ali znate, pošto su ta deca od samog početka živela na pogrešan način, treba vremena da se stanje popravi. Mada kada se jednom stane na pravi put, nikada više posle toga nemaju isti problem.

Sada, Ričarde, recite mi da li beli luk malo ili mnogo snižava nivo šećera u krvi?

-              Ja mislim da itekako mnogo snižava. Naravno, putem analize krvi, re- zultate možete pratiti svakodnevno. Znam za ljude koji su svoju dozu in- sulina smanjili u toku manje od sedam dana.

Deca sa srčanim oboljenjima

Šta mi možete reći o deci i srčanim oboljenjima? Govorili smo već o odraslima; o oblogama na grudima i ostalom. Postoji li nešto specifično za decu?

-              Da, ima nekoliko opštih stavki. Ranije se smatralo da su srčana obo- ljenja kod dece nasledna... jer očito je da ne mogu deci da otvrdnu arteri- je. Međutim, kako sve više dece umire od toga, i sa sve većim brojem autopsija, lekari su uvideli da se arterioskleroza razvija već od 3., 4. godine. Dakle, i kod dece se radi o visokom nivou holesterola u krvi.

Znam za decu sa nivoom holesterola od 200 i 300. Očigledno je da je ishrana današnje dece gora nego ikada. Rešenje leži u što većoj količini hrane za srce, poput bobica gloga. Mogu biti na umerenoj dijeti sa tim bo- bicama. One sadrže dosta pektina. Od njih lako možete napraviti hranu za bebe. Dakle, uzmete te bobice i stavite ih u vodu ili neki biljni čaj, pa od toga napravite kašu. Tako se dobija odlična hrana za bebe. One je mnogo vole.

Nije baš za flašicu, pošto sadrži dosta pektina, ali kada imate bebe od šest meseci, one će ionako-iovako sve hteti da stavljaju u usta, naročito glog. Njega uvek možete izmešati sa malo banane ili nekim drugim voćem. Banana i glog su odlična kombinacija. Ishrana beba skoro da može da se sastoji samo iz toga, u cilju jačanja srca.

Vi ste izlečili neke bebe od kogenitalnog srčanog oboljenja?

-              Imali smo bebe sa takvim srčanim problemima da ovaj moj slučaj iz- gleda kao mačji kašalj. Bilo je i onih koji su imali rupe na srcu.

Ali glog je to izlečio?

-              Upravo tako. Ne mogu, a da ne nahvalim tu biljku.

Hemičari danas potvrđuju da je glog lekovit za srce. Da upotrebim analogiju... to vam je kao biljni sok za srce. Svi kažu: „Pa da, biljni sok se vezuje za ćelije jetre i tako ih štiti”.

E pa, glog to isto čini, samo za srce. Sprečava sva moguća oštećenja srcu, a ako se ipak dese, on ih ublažava. Glog odlično deluje i njegova je lekovitost naučno dokazana. Stari herbalisti iz Engleske su znali to; ona je bila najpopularnija lekovita biljka širom Evrope. Zapravo ju je dr Kristofer najviše popularizovao u toj zemlji.

Još jedna stvar koju bih spomenuo jeste da sam jednom prilikom be- bama starim po jedan i dva dana davao tinkturu od aleve paprike.

Tinktura od aleve paprike spasila život bebi staroj šest sati

Stvarno ste dali? Zbog čega?

-              Zato što su bebe umirale. Prejake porođajne traume ili nezdrav život roditelja bili su uzrok zašto su ove bebe bile toliko blizu smrti.

Mislili ste da mogu umreti?

-              Da. U stvari, to sam prvi put uradio pre nekih 20 godina, kada je mama te bebe kolabirala. Došlo je do velikog krvarenja tokom porođaja, tako da su babice bile jako zauzete oko nje. Otac je bio prosto zbunjen, nije znao šta da radi. I ja sam bio tu sa bebom, koja je teško disala. Bila je stara oko šest sati.

Dao sam bebi jednu kap tinkture od aleve paprike, za koju svaka knjiga koju sam čitao kaže da se ne radi, jer bi imalo štetne posledice. Međutim, kada pored sebe imate bebu od šest sati koja umire, morate bar nešto preduzeti.

Pa ste joj dali jednu kap tinkture?

-              Dao sam joj tu kap, i nećete verovati, njene oči su se otvorile. Počela je da vrišti; iskašljala je oko 30 ml sluzi iz svojih pluća.

Isto sam ponovio verovatno još deset puta u sledećih 12 sati. Ta beba sada ima 18 godina i ne voli me. Radio sam to kasnije sa mnogim bebama, tako da je to sada postalo uobičajena praksa kod babica u državi Juta. Pošto sam o tom događaju često pričao, društva babica su prihvatile tu metodu lečenja, i često je primenjuju.

Zapravo, oni koriste i moj melem od aleve paprike, koji nakon rođenja bebe mažu po njihovim leđima, što se pokazalo itekako lekovitim.

Jedna od najboljih babica, predsednik njihovog udruženja, kaže da one svakoj bebi namažu ruke i istrljaju leđa tim melemom. Kažu još da to bebe razbuđuje na najbolji moguć način.

Ne treba se plašiti davanja bebi malo tinkture od aleve paprike. Jeste jaka, i bebe će plakati i vrištati, ali to će ih naterati da iskašlju sve što treba. Ako želite, uvek je možete i malo razblažiti.

Lečili smo veliki broj beba sa visokom temperaturom, poput 39 i 40 ste- peni, ili čak sa upalom sinusa i infekcijama. Primenjivali smo metodu sa hladnim čaršavom.

Onog trenutka kada telu omogućite da samo sebe leči, sve bolesti nes- taju onoliko brzo koliko su se brzo i pojavile. Jedino mesto gde sam viđao da se dešavaju strašne stvari jeste bolnica.

Da li zbog brzog širenja te infekcije i dolazi do srčanih problema kod beba?

-              Da, tačno tako. A to se uglavnom desi zbog toga što savremena medi- cina čini mnogo toga što je suprotno samoizlečenju tela. Naime, naša prva linija odbrane jesu imune ćelije zvane makrofage. Čim pronađu infekciju, recimo, od bakterija i virusa, one počnu da ih jedu. Ali to je kao u onim vestern filmovima kada kauboji jure četiri Indijanca, koji pobegnu iza brda. A kada se ovi popnu na brdo i vide da nema četiri Indijanca, već njih četiri miliona, samo izuste: „E sad smo ga nagrabusili!”

Dakle, kada se makrofage nađu u takvoj situaciji, one beže nazad, dublje u područja imunog sistema, da pronađu i pozovu T-ćelije i B-ćelije, zbog velike invazije stranih tela. Pritom, na tom putu makrofage ispuštaju nešto čime kao da se mokre...

Radi analogije, kažem, oni kao da mokre po sebi samima. A mokre se hemijskom supstancom zvanom interleukin-1, koja kada je ispuste ove makrofage izaziva groznicu, povećavajući telesnu temperaturu. Tako dakle nastaje groznica.

Za svaki stepen više, makrofage se vraćaju duplo većom brzinom, dok T-ćelije duplo brže putuju napred da unište strana tela. Dakle, ako je prisutna velika infekcija, makrofage ispuštaju interleukin-1 sve vreme dok se temperatura penje na 38, 39, 40 stepeni, kako bi se potpomoglo izlečenje.

Kada neko odvede bolesne bebe u bolnicu, prva stvar koju im tamo daju jesu lekovi koji snižavaju temperaturu.

A onda se i smanjuje i brzina kretanja belih krvnih zrnaca...

-              Tako je. Dok ona usporavaju, bakterije i virusi se prenamnožavaju. Lekari nesvesno, zapravo, čine ono što najviše odgovara bakterijama i virusima, a ne zdravlju bebe.

Oni čine sve ono što je u suštoj suprotnosti sa naporima tela. Savremene medicinske tehnike su skoro u potpunoj suprotnosti sa onim što telo pokušava da učini da bi se izlečilo, što mora da učini. O tome stoji zapisano i u današnjim udžbenicima koji govore o imunom sistemu, ali nema ko da čita.

U 21. veku garantujem da će ljudi na drugu polovinu 20. veka gledati kao na „Mračno doba medicine”. Oni su usmrtili milione i milione dece.