Srčani zastoj usled zakrčenja kod psa izlečen uz pomoć aleve paprike i domaćeg sirupa od gloga.

Da li ste nekad isprobali takav razblažen rastvor?

-              Naravno. Time sam lečio jednog psa koji je patio od zastoja srca usled zakrčenja. Ono mu je bilo natečeno. Izlečili smo ga sa kapsulama punim aleve paprike.

Kapsule ste ubacili u biftek ili nešto tome slično?

-              Ne, samo smo mu dali kapsule koje smo sami napravili, i ubacili ih niz grlo, bez ičeg.

Ljudi se često pitaju kako da nabave dovoljno male kapsule za njihove životinje. Znajte da se one mogu nabaviti u apotekama, a naročito kod veterinara.

Veterinari poseduju te kapsule raznih veličina, u zavisnosti od veličine životinje. Zato ako imate veterinara za svog psa ili mačku, nabavite od njega male kapsule. S druge strane, za konje možete nabaviti veće kapsule kod veterinara koji ih leče. One su veličine od 8 cm do dužine tri prsta.

U slučaju malopre spomenutog psa, veterinar je predlagao da se isti us- pava, pošto su ga već napadale i sekundarne bolesti, zbog slabog kretanja i disanja; stalno je dahtao i bio je jako bolestan.

Mi smo mu znatno smanjili količinu masti u ishrani. Znajte da i psi na isti način kao i ljudi upijaju mast; bilo ko da ima takav problem sa srcem, makar to bio i pas, treba smanjiti količinu masti, i uopšte, količinu hrane. Psu smo dali da posti i da jede dosta belog luka, koji inače razređuje krv.

Koliko belog luka?

-              Oko tri pilule dnevno (pilule veličine za tog psa, tzv. nulta veličina kap- sule). Davali smo mu i superhranu.

A koju vrstu aleve paprike ste mu davali?

-              Običnu ljutu alevu papriku. Čak možete i da...

Mislite na onu veoma, veoma ljutu?

-              Da. Stavili smo je u kapsule i spustili psu niz grlo.

Zajedno sa hranom ili na prazan stomak?

-              Na oba načina, mada to nije toliko važno, jer su psi mesojedi, što znači da brže vare hranu i da im je želudačna kiselina mnogo jača od naše.

Koliko aleve paprike dnevno?

-              Tri puta dnevno, a zatim, i tri puta dnevno tonik od bobica gloga. Taj tonik smo samo stavili u činiju psa, bez ičega, i on je sve olizao. Psi i mačke, a naročito psi, vole da jedu slatku hranu. Sve u svemu, u roku od 30 dana ovaj pas potpuno se izlečio.

Bolest je nestala?

-              Da, jer smo psu smanjili količinu hrane na polovinu i jer smo davali prirodnu vrstu hrane, a ne prerađenu. Tri puta dnevno smo mu davali glog, beli luk i alevu papriku, kao i onu superhranu. Zamalo opet da kažem „moja superhrana”.

U svakom slučaju ljudi mogu sami da kupe sastojke te hrane ili od vas da kupe biljnu formulu. Nije bitno kako ćete je nazvati, važno je šta ona sadrži, zar ne?

-              Upravo tako. U pogledu te hrane, važno je napomenuti da 50% iste čini hranljivi inaktivisani kvasac. On je odličan za pse, mačke, konje i sve ostale životinje. Prepun je B vitamina.

To je glavna tonična formula, zbog čega mnogi dodaci za hranu životinja i sadrže beli luk i taj kvasac. Jedini je problem u tome što se danas uglav- nom koristi nekvalitetan pivski kvasac, onaj gorki ubuđali kvasac.

Dakle, najbolji kvasac za životinje je isti onaj koji i ljudi treba da koriste, kao što treba i svu onu superhranu, poput lucerke, ječma, pšenične trave, itd.

A tu je zatim i morska trava. Životinje je obožavaju. Možete im davati jednu kašičicu do jedne kašike toga, ako imate.

Životinjama volim da pravim i ono što ja zovem „zdrava lopta”: pravi se od mlevenog ćurećeg mesa, koje se može pomešati sa kvascem, onda se zajedno sa superhranom od toga napravi oblik lopte, i na kraju doda beli luk. Za ovu hranu životinje ima da vas preklinju.

Napunite frižider time, i neka to bude stalna poslastica za pse. Tako će oni jesti ćureće meso, ali zajedno sa tim i onu superhranu i beli luk. To je nešto najbolje što možete svom kućnom ljubimcu dati da jede. To ih baš jača.

I šta je bilo sa psom koji je imao problema sa srcem?

-              A da. Lečili smo ga na isti način kao što bismo i ljude lečili.

Do tada nikada nisam lečio životinje. Moji pacijenti su me pak naterali da pomognem njihovim kućnim ljubimcima, tako da mi je jedino ostalo da ih lečim na isti način kao ljude. I, verovali ili ne, delovalo je. Sve što važi za ljude, važi i za životinje.

Ako samo malo razmislite, uvidećete sami da životinje i ljudi nisu živi or- ganizmi koji nemaju nikakve veze jedni sa drugima, uprkos tome što im se anatomija i fiziologija dosta razlikuju. I psi i mačke isto imaju jetru, creva, srce, i na skoro isti način reaguju kao i ljudi. Kad se prisetite, tužna je istina da je laboratorijsko testiranje sa biljkama najčešće rađeno upravo nad životinjama.

Zapravo, najbolji rezultati o dejstvu gloga na srce, vezivanja srčanih ćelija i njihove zaštite, kao i jačanja srca i zaštite od srčanih napada, dobijeni su na osnovu ispitivanja nad psima u Kini.

Koliko su životinje bile mučene raznim eksperimentima! Zato verovatno mnogo više znamo o dejstvu lekovitog bilja nad životinjama, nego nad ljudima. Stoga, nemojte oklevati samo zato što mislite da lekovito bilje nije za životinje; pre će biti da su sve one klinički ispitane nad njima.

Koliko od koje hrane davati psima i mačkama

Govorili smo o količini svake hrane. Recimo, i psima i mačkama treba davati meso. Njihove gazde im dakle skuvaju malo mesa i malo dodaju pirinča. Ali koliko im treba dati mesa u odnosu na pirinač, ili recimo ječam?

-              Ja sam najčešće davao 75% mesa i 25% žitarica. Ako pas ili mačka nisu navikli na to, ili su više naviknuti na hranu iz konzervi, onda im možete dati po 50% od obe hrane. Ali, ako je životinja divljija, onda joj dajte 90% mesa i 10% žitarica, s tim da prosek iznosi 75% mesa i 25% žitarica.

Dobro, ali ja znam da će veterinari i vlasnici pasa ili mačaka kojima kažete da tako treba da se hrane, reći da sa tom hranom ne dobijaju do- voljno hranljivih sastojaka i da neće imati snage, već da im treba davati fino spremljenu kupovnu hranu...

-              Evo jedne priče u vezi sa tim. Naime, svake sedmice ja prolazim pored jedne velike kompanije za proizvodnju hrane za životinje. Ako želite da vidite kako izgleda prljava, odvratna, puna pacova, glodara i insekata, najobičnija rupa, onda treba da odete na to mesto gde se proizvodi hrana za životinje. Dosta ljudi ne može jesti sve one mesne prerađevine. Zašto? Zato što se one prave od delova mesa koji su nejestivi, poput jednjaka i testisa. Ali šta mislite, od čega se onda pravi mesna hrana za životinje? Pa ona je deset puta gora od salame i čajne kobasice.

Oni to nazivaju „balansiranom ishranom granulama”.

-              Da, to su te izbalansirane ishrane i dijete... Samo pogledajte spisak sastojaka iste i onda odgledajte nekoliko emisija na National Geographic programu o tome, pa mi recite kada ste poslednji put videli da mačka ili pas u prirodi jedu takvu hranu.

Mislite na granule?

-              Granule ili njihove sastojke. To je strašno kada pogledate od čega se one prave. Nemojte to davati životinjama...

Dakle, bolesnim psima, mačkama i konjima ne dajete kupovnu hranu?

-              Prvo pravilo kod lečenja istih jeste da im se promeni ishrana i da budu aktivniji u fizičkom smislu. Izvedite ih napolje, neka se više kreću...

Znači baš nikada im niste davali takvu hranu?

-              Nikad.

Ni kada ste im spasavali živote?

-              Nikad, nikad, nikad im nemojte davati tu hranu. Bez razmišljanja prestanite da dajete takvu hranu životinjama.

Ali ako budu jeli ono meso i ostalo, da li će dobiti sve potrebne minerale? Neko mi je rekao da psi žvaću i kosti. Zato, ako jedu samo meso, šta ćemo sa kostima?

-              Možete im davati kosti, pošto psi mogu da ih vare, ljudi ne mogu.

A šta je sa ljudima koji kažu da njihovi psi imaju pedigre, da nisu navikli na tu hranu i da mogu da se zadave sa kostima?

-              Onda im se daju hranljivi dodaci, poput morske trave. Video sam da većina životinja jede dulsu pravo iz pakovanja. Dajte im kelp, dulsu, visoke minerale...

Ja sam viđao da se prodaje i hrana od kostiju, sa sve koštanom srži.

-              Da, ima i toga.

Ako žele da jedu to?

-              Naravno. Oni vole i to i svu morsku travu.

Time se izbalansira njihova mesna ishrana?

-              Svakom vlasniku životinja sam zasebno pokazao kako da sami naprave hranu.

I psima od toga bude bolje?

-              Dajte im samo veliku činiju te hrane, izmešanu sa njihovom uobiča- jenom hranom, i nećete morati da brinete da li su dobili sve potrebne hranljive sastojke. Dobiće i više nego što im treba.

„Kako se otarasiti dlaka kod mačaka?”

Ričarde, imate li još nešto da kažete o mačkama?

-              Ima. Ono što je karakteristično za mačke jeste da se one stalno lickaju i čiste, zbog čega progutaju veću količinu dlaka. No, one mogu da se izbace iz njih, uz pomoć belog luka ili adekvatne količine crevne formule broj 1.

Mi smo koristili beli luk i tu biljnu formulu da bismo stimulisali digestivni trakt mački i tako izbacili dlake iz nje.

Sve mačke su od toga počele da prazne svoja creva, i izbacile su mnogo dlaka. Ili su pojele previše glodara ili su se previše čistile. U svakom slučaju, bile su pune dlaka.

Mesojedi retko imaju zatvor, ali kada ih snađe, to je veoma opasno po njih, tako da je najbolje primeniti crevnu formulu broj 1.

„Kako izlečiti mačku od leukemije?”

Da li ste nekada lečili mačke od teškog oblika leukemije?

-              Da, lečio sam ih. Stavio sam ih u kategoriju zajedno sa mačkama obole- lim od side, kao i drugih virusa. Uvideo sam da mačke najviše imaju prob- lema sa imunim sistemom.

Da li ste uspeli da pomognete tim mačkama obolelim od leukemije?

-              Zapravo, u tome je uspela moja supruga Aniša. Neki njeni poznanici su je pozvali i rekli da im mačka boluje od leukemije i mnogih drugih prob- lema. Dugo vremena je bila bolesna. Njen imuni sistem je pao. Povraćala je po malo krvi i u njenoj stolici je isto bilo krvi. Bila je anemična. Veterinari su smatrali da je treba usmrtiti, skratiti joj muke.

Mada zvučim sada kao pokvarena ploča, ali prvo smo krenuli sa izgrad- njom krvi, što se prvo radi kod pacijenata obolelih od anemične leukemije. Tim pacijentima (ljudima) bismo davali crveno voće i povrće, poput cvekle i trešnji. Ali pošto to pak ne deluje kod životinja, njima smo davali onu „su- perhranu”. Ponovo kažem, jestivi kvasac je pun gvožđa, kao i morska trava i spirulina, koja sadrži dosta i vitamina B12. Takvu hranu odmah dajte svojoj

mački ako boluje od leukemije.

Mi smo tako uradili sa ovom mačkom, i ista je samo od drugačije ishrane živnula, u roku od nekoliko dana.

Kakva joj je bila krvna slika?

-              Krvna slika joj se odmah počela poboljšavati. S druge strane, veterinar je mačku lečio homeopatskim metodama. Svako ko je gledao naš video materijal zna šta ja mislim o toj homeopatiji...

Homeopatija nije isto što i herbalizam?

-              Ne, nije. Oni samo daju doze „nevidljive energije”. Neke od tih metoda slične su sa Bahovim cvetovima (homeopatski lek), odnosno, pacijentu se daje nešto za šta on veruje da će mu pomoći, neprestano meditirajući ili svesno razmišljajući o tome, kao da pozitivno razmišlja.

E pa, to kod životinje ne deluje. Ne možete životinji dati Bahove cvetove, i ona onda da misli u sebi: „Sada će mi biti bolje”.

To ne deluje, a videćete, kod životinje se odmah vidi šta ima efekta, a šta ne. Ima stvari koje možda i mogu delovati na psihičkom nivou, ali ne i na fizičkom. Onu mačku su lečili raznim homeopatskim metodama, i ništa od toga nije vredelo.

Šta se posle desilo sa njom? Je l’ joj je bilo bolje?

-              Nakon jedne sedmice krvna slika je počela da joj se poboljšava. Ali, naravno, to se najpre uradi uz pomoć ishrane, a tek onda se leči sama leukemija uz pomoć pročišćavanja krvi i detoksikanata.

Znači koristili ste biljke za pročišćavanje krvi?

-              Da, sve moguće biljke za pročišćavanje krvi.

Iste one koje biste i za ljude koristili: crvena detelina...

-              Crvena detelina, čaparal, žuti štavelj, ehinacea za imunitet, itd. Iste biljke kao i za ljude, i iste biljne formule za rak.

Naravno, te biljke su groznog ukusa, tako da ih treba razblažiti i što više im prikriti ukus. Za pse i mačke koristite plastičnu pipetu, pošto oni po- nekad grizu onu staklenu i mogli bi da je slome. A to je sigurno nešto što ne biste želeli da se desi.

Pametno rečeno.

-              Dakle, uzmete plastičnu pipetu, ubacite rastvor, otvorite usta mački, kažite joj: „Pa gde si ti mala lepotice...”, i one onda otvore usta i vi im samo ušpricate rastvor. Toliko se mala količina ubaci da neće moći da je ispljunu. Mačka će da pravi čudne izraze lica, ali zato i razblažite malo onaj rastvor i prikrijte ukus, da bi joj bilo lakše.

Da li se ta mačka izlečila?

-              Za trideset dana.

Mislim na potpuno izlečenje.

-              Da, za trideset dana krvna slika joj se potpuno promenila... A da, evo još jedne važne stvari za koju mi je Aniša rekla da je ne zaboravim: Ova mačka je bila kućna mačka, tj. nikada nije izašla napolje, nikad. Njen vlas- nik se plašio da će se izgubiti, da će je ukrasti neko i tome slično. Zato je Aniša postavila žičanu ogradu, njome ogradila deo dvorišta i zatim pustila mačku napolje. Jurila je leptira prvog dana, kao da je doživela neku pro- menu, ponovno rođenje.

Jer ne možete životinju držati da živi isključivo u kući. Zamislite kada bi neki čovek živeo samo zatvoren u kući. Izlaženjem napolje, izgradnjom krvi, lekovitim biljem za krv i belim lukom, kao što sam rekao, onoj mački se za 3-4 dana poboljšala krvna slika, dok je za jednu sedmicu došlo do povećih promena na bolje.

Šta je veterinar rekao na to?

-              Veterinar je bio šokiran. Usput da kažem, verovatno bih zarađivao više novca da sam u svom lečilištu radio samo sa životinjama. Rezultati su bili toliko dobri.

Toliko?

-              Da smo samo životinje lečili, morali bismo neke bolesne ljude da odbi- jemo, iako još uvek nisam ni spomenuo sve one bolesne konje koje su mi dovodili. Bez problema mogao sam da budem veterinar prirodne medicine.

„Lečenje koze od stomačnih grčeva.”

Da, pre nego što zaboravim, šta je bilo sa onom kozom što je imala grčeve u stomaku?

-              A da, koza sa grčevima... Pa ona spada u kategoriju biljojeda o kojoj je trebalo malo kasnije da govorimo, ali dobro.

U slučaju biljojeda, prvo što treba da znate jeste da svaka životinja sa digestivnim traktom može imati gasove. Ponekad se isto dešava i meso- jedima.

Dajete psu ostatke svoje hrane, i posle određenog vremena ga vidite kako leži izvrnut, nadut, u bolovima, uz teško disanje i ponekad čak i gasove, i to se baš čuje kako ih ispušta. Ili ako im oslušnete stomak, čućete one pištave zvukove zbog visokog pritiska...

Imao sam psa koji je patio od stomačnih grčeva. To nije kao loše varenje ljudi, već je mnogo ozbiljnije i po život opasno...

Da, može biti smrtonosno. Zato sam onu kozu najpre počeo da masiram po stomaku. Isto se može raditi i sa konjima. Morate fizički istisnuti gasove iz njih. Samo im pritiskate stomak.

Ako se radi o maloj mački ili psu, onda to radite šakom. Ako je u pitanju koza, onda sa laktom. Pazite da vas ne udari koza, ali prosto morate da is- tisnete te gasove iz stomaka. Postoji čak i jedna vežba za konje, o kojoj ćemo posle pričati, a koja je jako važna.

„Kako konje održati zdravim?”

-              Glavna stvar koju treba znati kod konja jeste da ih odmah možemo svrstati u sličnu kategoriju kao pse i mačke. Dakle, i za njihovo lečenje isto važi: ishrana i fizička aktivnost. A to se odnosi i na sve druge vrste biljo- jeda.

U redu.

-              Znate, postoje milioni konja u ovoj zemlji. Mnogi ljudi ih drže u svom dvorištu, neki imaju farmu sa konjima, itd.

Najpre treba znati da konji pasu travu, poput bilo kog biljojeda, kao što su krava, koza, ovca i ostali, tako da sledeće važi i za sve njih.

Životinja koja pase treba stalno da bude napolju, da se šetka unaokolo i da trči. Ali ako uzmete takvu životinju i nabijete je u štalu, tako ćete je na najbrži način ubiti. Ne kažem da će odmah uginuti, već da tako postaje bolesna.

Većina ljudi će potom reći da živi u gradu i da tu drži konja. Pa i u tom slučaju onda morate da se pobrinete da neko izvodi konja u prirodu svakog dana. Najlakši način da se životinja koja pase razboli, jeste da je zatvorite u malom prostoru. Njima je prosto potrebna aktivnost, one moraju da trče...

Ponovo se dakle vraćamo na osnovne stvari koje čine opstanak životi- nje...

-              Upravo tako.

U prirodnom ambijentu...

-              Da, pogledajte kakvi su konji u prirodi. Zar ne trče i skaču? Oni moraju da se dobro izjure, to im je u krvi, ali to ne mogu da rade u štali. Moraju tako da se ponašaju da bi se oslobodili gasova iz svog digestivnog trakta. Tako oni to rade. Svakoga dana moraju biti napolju. Najbrži način da se razbole jeste da im ne date da idu tamo.

Drugi problem se ponovo tiče ishrane. Naime, video sam kakva je hrana za konje u prodaji; jedna velika kompanija proizvodi vitamine za konje koji u sebi sadrže mleko. Međutim, konji su vegeterijanci, tako da im to kravlje mleko ne treba.

Pa da.

-              U većini tih vitaminskih i mineralnih dodataka nalaze se i ostaci ribe. Ali kada ste poslednji put videli konja kako stoji pored reke pokušavajući da uhvati ribu? Takvom se hranom konji truju. Štaviše, ista je situacija sa hranom za većinu životinja koje pasu. Ljudi ih truju namirnicama životinj- skog porekla i mlečnim proizvodima.

A to nije deo njihove ishrane.

-              Da, to nije deo njihove ishrane.

Znači, ljudi treba da pregledaju tu kupovnu hranu za konje, i ako vide da sadrži neke životinjske sastojke, da istu ne uzimaju.

Upravo tako. Bilo kakva vrsta ostataka ribe ili mlečnih proizvoda je otrov za njih. U stvari, ako konju budete dali bilo kakvu vrstu mesa, on će uginuti u roku od 24 sata.

Da li ljudi i to rade?

-              Pa, dešava se nekim nesrećnim slučajem, uglavnom kada u senu za- ostane neki pacov, pa ga konji pojedu. Tada se u štalama pojavi botulizam i pobije nekoliko konja u jednom danu. Oni ne mogu da podnesu meso, dok od ribe i mlečnih proizvoda postaju bolesni tokom dužeg vremenskog perioda.

Još jedna greška koju prave ljudi jeste kada konja hrane samo žitaricama i lucerkom, koji su prebogati proteinima, odnosno, tako im dajemo samo ono što im najviše treba, a to nije prirodno.

To sve jeste dobra hrana, ali znajte da je za konja najbolja obična trava. Štaviše, ja sam za konje pravio biljnu lekovitu mešavinu sa crvenom de- telinom, bokvicom, maslačkom i crnim slezom (biljka koja svuda raste), tj. sa raznim vrstama trave. One rastu i u običnim baštama, ali to je ujedno i hrana za većinu životinja u njihovom prirodnom staništu.

Čuo sam da je lucerka prebogata proteinima i da čini najveći deo hrane za konje.

-              Da, lucerka sadrži 10-20% proteina, u zavisnosti od toga kako je uz- gajana. U svakom slučaju, to je prevelika količina proteina, koja kod konja i drugih životinja uzrokuje dijareju. Što se tiče žitarica, životinje jedu nji- hovo seme, celu stabljiku i lišće, dakle, čitavu biljku. Ali zato kada konja hranite semenjem, to nije cela biljka, već rafinisani proizvod, tako da je životinjama, a naročito konjima, potrebno mnogo tih biljnih vlakana sa malo proteina.

To je njihova ishrana.

-              Da, to jeste njihova prirodna ishrana.

„O glavnim ubicama konja.”

-              Statistika je užasna: 90% konja kojih ugine, ugine od stomačnih grče- va, tj. blokade i grčeva u crevima. To je užasno. Ne postoji ništa za šta bi se moglo reći da od toga umire 90% ljudi, na primer...

Baš tako.

-              Dakle, 90% konja ugine zbog problema sa crevima, i to iz dva već opisana razloga: nedostatak fizičke aktivnosti i nezdrava ishrana. Bez kre- tanja nema ni rada creva.

Za razliku od mesojeda, biljojedi imaju neverovatno dugačka creva. Ne- verovatno duga. Na osnovu autopsija konja video sam kolika su creva: moglo bi celo jedno parkinško mesto za jedna kola da se ispuni njima.

To su metri i metri creva, tako da ako ih nešto začepi, životinja veoma brzo ugine. Uzrok bolesti ili smrti kod devet od deset konja jeste začep- ljenje creva ili grčevi u njima.

„Kako sam spasio na stotine konja koji su umirali.”

-              Evo da vam ispričam svoje prvo iskustvo s konjem koji je patio od gr- čeva u stomaku. Pozvala me je telefonom jedna moja pacijentkinja. Histerično je plakala. Rekla mi je da se nalazi u lokalnoj konjušnici u Los Anđelesu, i da je njen omiljeni konj umirao.

Veterinar je hteo konja da ubije, da ga uspava, tvrdeći da će ionako ugi- nuti pre nego što ga on uspava. Ova pacijentkinja me je pitala da li mogu odmah da dođem. Rekoh, što da ne, nisam taj dan radio, tako da sam ubacio svoje lekovito bilje u kola i krenuo.

Došao sam tamo i video konja da leži u konjušnici. Bio je u šoku, nije se čak ni mrdao. Pitao sam šta se dešava, pošto ništa nisam znao o konjima, nisam odrastao uz njih. Ona mi je rekla da konj umire od stomačnih gr- čeva. Video sam veterinara potom i otišao do njega da popričamo. On je prevrnuo oči čim je čuo ko sam: herbalista, jedan travar.

Pitao sam u čemu je problem, a on mi je rekao da je konj mrtav, da je umirao od kolike (stomačnih grčeva). Pitao sam ga šta je to kolika, na šta mi je on odgovorio: „To je toliko veliko začepljenje creva da konj od toga umire”. Rekao mi je još da mu je dao skoro 4 litre mineralnog ulja i da to nije delovalo.

E pa, svako sa malo mozga zna da 4 litre mineralnog ulja, ili bilo koja količina ulja, deluje veoma sporo da bi mogla da oslobodi creva.

Pošto to sporo deluje, konja obično seciraju od grla do genitalija, otvore im creva i pokušavaju sa odsecanjem loših delova. Ipak, lekar je rekao da nema vremena za to i da je konj već mrtav.

Pregledao sam konja: čak su mu i desni bile bele, jer nije bilo krvi u njima. Konj je bio u šoku i jedva je disao, dok je ova žena plakala. Pitala me je da li bih mogao da pomognem konju. Pitao sam kako da ubacim lekovito bilje u konja, na šta je veterinar rekao da je to jedino moguće putem cevčice koja bi se ubacila konju u grlo ili kroz nozdrve. Pitao sam ga onda: „Ako bih napravio jednu biljnu smesu, da li biste to mogli da ubacite u konja?” On je odgovorio: „Ali konj je mrtav, zašto ga još više mučiti?” Tada se ova žena ubacila: „Samo uradite kako vam on kaže”.

Tada sam ubacio četiri litra tople vode i krenuo da odmah ubacim i šaku aleve paprike, ali tada me je veterinar uhvatio za ruku i pitao: „Šta to ra- dite? Pa to je ljuta paprika.”

A ja sam rekao: „Da, to je aleva paprika, i ona stimuliše digestivni trakt, i to brže od bilo čega.”

„Ali time ćete ubiti konja”, kaže veterinar.

I ja onda odgovorim: „Čekajte, zar niste malopre rekli da je ovaj konj već mrtav?” Tada me je pustio, a ja sam ubacio šaku aleve paprike u vodu, pa aloje, krkavinu i senu, tako da se veterinar sav preplašio. Zatim sam izmešao tu toplu smesu braon-crvenih biljaka. Veterinar ju je potom ubacio putem cevčice u konja, i onda dodao: „Ali znate, konj je mrtav, samo ga mučite”.

Posle toga sam prišao konju i svojim laktom i kolenom počeo sam da masiram njegov stomak. To sam radio oko pet minuta. Potom sam otišao iz konjušnice, i dok sam pričao sa veterinarom, a ona žena plakala, kad se odjednom konj digao na svoje noge.

Ustao je, ali mu je bok bio malo povređen, dok je pokušavao samog sebe da udari od svih onih stomačnih bolova. Podigao se na noge i samo stajao u konjušnici. Njegove desni su ponovo bile crvene boje. Međutim, veterinar je rekao: „Izašao je iz šoka, ali ne verujem da će preživeti. Sad je najbolje vreme da ga ubijemo”.

O, Bože!

-              Da, rekao je da je sada odlično vreme da mu se ubrizga otrov, da ga odmah uspava. „Ne može, ovaj konj je sada moj pacijent”, rekao sam mu. Konj više nije bio u šoku i desni su mu dakle bile crvene boje. Veterinar je rekao da mu nije jasno kako je konj izašao iz šoka.

„Uz pomoć aleve paprike, za koju ste vi rekli da će ga ubiti. Ne znam o kakvom da je problemu reč, aleva paprika podstiče kretanje krvi, a time i rad creva”, odgovorih ja.

Tako smo samo stajali neko vreme, dok je veterinar bio začuđen, ali i besan, pošto su veterinari uglavnom konzervativni, kao što sam već rekao. Ona žena je bila oduševljena, a veterinar je i dalje govorio da je konju odzvonilo i da ga treba ubiti.

Deset minuta kasnije, konj je šutnuo zid konjušnice, širom otvorio oči, i zatim se čuo glasan zvuk ispuštanja gasova, i po celom zidu se rasprsla crna tečnost konja koji je počeo da trči u krug. Posle dva minuta ponovo je širom otvorio oči, poprskao zid retkom stolicom crne boje i nastavio 422

potom da trči u krug. Konačno, petnaest minuta kasnije, konj je počeo da jede, što je bio znak oporavka.

„Mislim da će ovaj konj preživeti. Prosto ne verujem šta se desilo. Nikad nisam video ovako nešto”, kaže veterinar.

Tokom čitavog sata kasnije konj je nastavljao da širi oči i prska zid retkom stolicom crne boje, i zatim da trči unaokolo. Pitao sam veterinara zašto konj trči u krug, a on mi je rekao ovako: „Mislim da pokušava da pobegne od svoje zadnjice”. Tako mi je rekao sam veterinar.

Ipak, nije bilo nikakvih posledica, sem što smo na njegov rektum morali da nanosimo malo biljnog melema. Konj je preživeo, štaviše, mislim da je i dan-danas živ.

„Poenta ove priče jeste da su uzrok smrti kod konja u 90% slučajeva začepljenje i grčevi creva.”

-              Do toga obično dolazi zbog začepljenja neodgovarajućom hranom, mada konji katkad jedu i pesak ili gumeno crevo. Najbolji i najbrži način da se isto izbaci iz njih je uz pomoć biljne formule za creva broj 1, lekovitog bilja i aleve paprike.

Da li ima još nešto o konjima da se kaže?

-              Da, još par stvari. Ljudi se često pitaju koliko je potrebno te formule. Ja kažem da ako ćete koristiti tu formulu, potrebna je cela flaša. Izvadite sve iz kapsula i iskoristite svih 90 kapsula iz boce, ali ubacite u oko 4 litara tople vode, zajedno sa dve pune šake aleve paprike, te to ubacite u konja.

Dobro.

-              Postoji jedna zanimljiva priča u vezi sa ovim. Naime, neki meksički ne- govatelji konja su mi rekli da ja primenjujem „meksički tretman”. Pitao sam ih šta je to. Rekli su mi da se on sastoji u primeni iseckanih ljutih čili papričica, koje se ubace u flašu tekile, promućkaju i onda sipaju konju niz grlo. Posle toga konj ide da trči, pliva ili trenira.

Rekli su mi da njihovi konji skoro nikad ne obole od kolike, ali njih niko ne pita zašto je to tako, jer oni nisu završili medicinsku školu.

Dakle, oni zapravo prave tinkturu od aleve paprike i tekile, posle čega konja teraju da bude fizički aktivan. Zato njihovi konji skoro nikad ne obole od stomačnih grčeva.

Najvažnija je dakle aleva paprika, ako nemate ništa drugo. Samo je ubacite u životinju. Ako imate, dajte im i bocu crevne formule, i uradite im masažu stomaka. Ako to uradite, životinja sigurno neće uginuti od kolike. Mi smo tako radili sa 600-1000 konja koji su patili od kolike i bili na samr-  ti, ali niti jednog jedinog nismo izgubili, sve smo ih izlečili. Sve. Nijedan od njih čak nije ni morao da bude operisan. A bilo je i konja koji su u više navrata patili od kolike, s tim da su nakon našeg tretmana, potpuno oz-

dravili.

Imate li još nešto da dodate?

-              Još par stvari. Prva se tiče biljnih vlakana. Ubacite više vlakana u is- hranu životinja. Napravite kašu od ovsa, ječma ili pšenice, i pomešajte sa crvenom detelinom, bokvicom i maslačkom, tako da dobijete jedan dobar obrok sa vlaknima.

A pošto data životinja verovatno nije dovoljno fizički aktivna, dodatne količine biljnih vlakana poboljšaće varenje. Zatim, tu su i ulja, koja imaju isti efekat. Životinjama prijaju ulja, poput lanenog i maslinovog. Dajte im ulja i vlakna, i to će verovatno smanjiti štetu nanetu njihovim crevima ne- dovoljnom fizičkom aktivnošću. Sve te životinje pate jer se drže u zat- vorenom.

Ričarde, ove informacije će umnogome pomoći ljudima.

-              Znate kako? To je sve što treba da znaju. To je osnovno. Mnogim ljudima i njihovim kućnim ljubimcima sam pomogao na ovaj način. Ne mogu da naglasim dovoljno koliko je životinja tako izlečeno. Prosto neverovatno.

Kako primenjivati kašne obloge na životinje obolele od raka

Kako ste primenjivali kašne obloge i druge stvari koje smo spominjali na životinje obolele od raka?

-              Dobro pitanje; o tome nismo govorili. Naime, primenjuju se samo kada se bolest vidi spolja, kada se baš vidi.

Vi ste ih primenjivali? Šta, obloge se zalepe trakom ili zavojem za živo- tinju?

-              Da, ali najpre treba podšišati taj deo tela životinje. Znate, samo uzmete neki brijač za jednokratnu upotrebu, dobro nasapunjate taj deo tela, oda- berete vreme kada je životinja opuštena i smirena, onda makazama podšišate dlake i na kraju obrijete taj deo tela. Slobodno obrijte poveći deo tela, jer obloge treba da dotiču kožu, a ne dlake.

Isto važi i za pse i za mačke i za konje?

-              Upravo tako. Znajte samo da ćete u ovom slučaju uvek imati pacijenta koji nije baš poslušan, tako da će vam trebati dosta lepljive trake. Dakle, stavite kašnu oblogu, neku gazu preko, čak i kesu ili šta god vam bude trebalo, i na kraju što više lepljive trake. Ako se radi o stomaku, traku mo- žete obaviti oko celog trupa. Ako im bude otpadala ta obična traka, onda koristite onu jaču, platnenu. Ako i ipak nju izgrizu i ista otpadne, onda nabavite od veterinara onu kupu za vrat, kako životinja ne bi dirala oblogu.

Ali ako je reč o unutrašnjem tumoru, onda se radi samo pročišćavanje organizma?

-              Da, samo pročišćavanje.

Da li ste ikada životinjama davali tonik za jetru?

-              Ne, ne, nikada. Pročišćavanje uljem deluje dobro za životinje. Kod konja možete ga ubacivati putem cevčice, a kod pasa i mačaka možete ga ubriz- gati niz grlo. Ja sam koristio ulje i beli luk.

Dobro, dakle samo se ubrizga 30-ak kapi ulja i belog luka...

-              Za to je potreban levak. Ako imate velikog psa, možete levak napuniti uljem.

A beli luk?

-              Njega možete napraviti u vidu...

Tonika za jetru?

-              Da, tačno tako. Samo ubacite u levak, ali pazite da se životinja ne udavi, mada će oni to podneti.

„Veterinari su uvek spremni da ubiju vašu životinju. To je njihova prva pomisao ako vas vide da plačete. Ionako im to odgovara.”

-              Oni dobijaju novac za ubijanje životinja. To je njihov 100-procentno delotvorni lek, jer mučenja oko životinje više nema.

Efikasni su...

-              Da, ne mogu, a da ne uspeju u tome. Ne dešava se da kažu: „Izvinite, g-đo Džons, pokušali smo da ubijemo vašu životinju, ali njeno srce i dalje kuca”.

Hoćete da kažete da ljudi treba da razmišljaju na isti način kao i kod primene programa lečenja teže izlečivih bolesti kod ljudi?

-              Upravo tako.

Da nikada ne odustanu?

-              Da. A ako niste sigurni, životinju lečite na isti način kao što biste i sebe, s tim da je način lečenja potrebno malo prilagoditi životinji.

Ričarde, sve ove informacije su neverovatne. Prosto da čovek ne pove- ruje.

-              Sada ljudi znaju kako mogu pomoći svojim kućnim ljubimcima i kako da ih održe živim.