37. poglavlje

Kako izlečiti kućne ljubimce

„Moje prvo pravilo za zdravlje kućnih ljubimaca: Izbegavajte veterinare. Oni su gori od lekara.”

-              Reći ću vašim čitaocima da nakon dve decenije rada, polovina mojih pacijenata mi je dovodila svoje kućne ljubimce i životinje da ih lečim: pse, mačke, konje i čak jednu-dve guske.

Da li su bili mnogo bolesni?

-              Neki od njih su bili na samrti. Veterinari su hteli odmah da ih uspavaju, iako su neki od njih samo patili od dugotrajnih hroničnih oboljenja.

Zapravo, ponekad pošto bih izlečio kućne ljubimce, tek bi onda i njihove gazde postali moji pacijenti. Ljudi su hteli da se leče kod mene, ali sam prvo morao da im izlečim kućne ljubimce.

Evo jedne zanimljivosti. Često su mi se pacijenti žalili, jer je na mom ste- toskopu bilo neretko životinjskih dlaka. Ponekad mi je cela kancelarija ličila na onu od dr Dulitla (Doolitls). Sećam se da sam jednom prilikom bio sa pacijentom u kancelariji, a da se u čekaonici čula neka buka; odmah sam znao da je to moj pacijent sa guskom. Stajala mu je na leđima i imala je probleme sa varenjem. Pričaću o njoj malo kasnije. Jedan drugi pacijent se naljutio na mene pošto sam prvo uveo u kancelariju gusku, a ne njega. Jer moje pravilo je da pravo prvenstva imaju hitniji slučajevi, makar i ne bili ljudska bića.

Ali šta je moje prvo opšte pravilo (videćete sličnost sa prvim pravilom kod lečenja ljudi)? Prvo je pravilo da izbegavate veterinare, isto kao što bolesni ljudi treba da beže od lekara kao od kuge.

Po mom iskustvu, veterinari su gori od samih lekara. Generalno su zatu- caniji u svojim medicinskim ubeđenjima, prevashodno mislim zbog toga što nemaju konkurenciju. Dok lekari moraju da trpe detaljne provere svih redom, od vlade do Uprave za hranu i lekove (FDA), i da se brane od pritiska alternativnih oblika medicine. Zato oni moraju biti otvoreniji i pažljiviji prema željama pacijenata.

Ljudi samo uđu kod veterinara i kažu: „Šta mislite, doktore? Ma, radite kako mislite da treba.” Životinje ne mogu da govore, dok su veterinari, u poređenju sa lekarima mnogo konzervativniji; oni su previše naklonjeni hirurškim intervencijama, lekovima i trovanju, tako da ih ja smatram većom opasnošću po život kućnih ljubimaca, nego što su lekari po život ljudi. Dakle, to je prva stvar koju ljudi treba da znaju: izbegavajte veterinare.

Žena ima psa koji se svake godine zarazi buvama, zbog čega mu je ve- terinar dao da uzima po život opasne steroide, umesto da pronađe i elimi- niše uzrok problema, a to je da se kuća u potpunosti očisti i da buve budu uništene. Sad je pas već počeo da gubi delove kože. Ima upalu creva i oslepeo je.

-              Na kraju će dobiti rak i uginuće, dok ta gospođa neće ništa preduzeti u vezi sa svojom kućom, jer joj veterinar nije ništa rekao.

Taj veterinar čak i prodaje stvari koje mogu uništiti buve u tepihu, ali o tome nikada ništa nije rekao ovoj ženi. Ona nam je rekla ovako: „Nadam se da mu veterinar neće ponovo dati hormone”.

-              Većina postupaka i metoda lečenja koje koriste veterinari je pogrešna. Retko koja je uopšte testirana, dok životinje ne mogu da govore i ne mogu reći šta osećaju.

Moje pravilo je da ako već odvedete kućnog ljubimca kod veterinara, nikad ga tamo ne ostavljajte samog s njim. I nikad ga ne ostavljajte preko noći. Verujte mi, ne znate šta se sve tamo radi. Zato ne zaboravite prvo pravilo: izbegavajte veterinare, kao ljudi lekare.

Pozitivna strana u svemu je što se kućni ljubimci mogu lečiti sa istim metodama, na isti način i sa istim lekovitim biljem kao i ljudi.

Ako se poseku, samo stavite neke dezinfekcione biljke. Ako imaju prob- lema sa nekim unutrašnjim organima, dajte im da pojedu beli luk. Ako im treba više hrane, dajte im onu „superhranu”. Šta god da im se desi, lečite ih na isti način kao što biste i sebe.

U svakom slučaju ćete ih bolje lečiti i verovatno održati živim nego što bi to veterinar uradio. Do sada smo stalno govorili o opasnostima posete bolnici ili lekaru. E pa, poseta veterinaru je još gora.

Druga stvar je u tome što psi i mačke nisu ti koji plaćaju račun, već vi, tako da je cilj veterinara usrećiti vas, a ne uvek i samog kućnog ljubimca.

Ako vide da vi ne možete doneti odluku, oni će je doneti na štetu životinje, a na vašu korist, jer ste vi onaj koga oni žele da zadovolje – onog koji pla- ća.

Tipičan primer je ovaj što ste mi malopre ispričali. Umesto da malo promeni kućni red gazde i da kaže: „Vidite, morate skloniti sav nameštaj iz kuće na nedelju dana, i da unutra stavite bornu kiselinu, da pozovete isterivače buva ili tome slično”, oni samo kažu: „Da, dajte psu/mački steroide i ubite ga/je time”. Ovo je tipično za njih.

Najekstremniji primer jeste onaj kada veterinar vidi da ne možete pod- neti patnju svog kućnog ljubimca, pa vam kažu: „Znate, moramo uspavati životinju”. Ma nemojte? Kako lep eufemizam za reč „ubistvo”. Oni neće „us- pavati” životinju, već će u njen krvotok ubrizgati smrtonosan otrov i tako je ubiti. Moje iskustvo mi kaže da veterinari to ne čine zato što misle da više nema nade za tu životinju, već zato što misle da vi ne možete podneti njene patnje: na primer, ako pas bude povremeno imao krvavu dijareju, ako bude povratio krv ili ako se tumor malo poveća. Zato se nadam da ako mi se nešto, ne daj Bože, loše desi u sledećih pet godina, da onda ljudi neće reći: „Hajde da starog doktora Šulca uspavamo, da mu ubrizgamo smrtonosni otrov u vene”.

„Veterinari su najveće ubice životinja. Mislim da ako bismo pogledali statistiku, da bi najčešći uzrok njihove smrti bili upravo veterinari.”

-              Dakle, klonite se veterinarskih stanica.

Drugo opšte pravilo (a imam ih samo dva) jeste da se većina životinja razboli zbog čoveka koji slabo brine o zdravlju istih. Nešto se radi kako ne treba.

„Manjak fizičke aktivnosti ubija životinje. Većina njih se razboli jer ne izlazi napolje u dovoljnoj meri. Ne dobijaju svežeg vazduha.”

Jutros sam čuo, Ričarde, da ovaj trener pasa kome smo dovodili pse, često trenira one pse koje su po ceo dan u zatvorenom. Prvi put čujem za tako nešto. Drže ih po podrumima. Tamo na pod im ostave papir za vršenje nužde, koji kasnije pokupe, pod obrišu i stave nov papir. Ali sam pas nikada ne izlazi napolje. Nikada.

-              Imao sam jednog pacijenta sa takvim psom koji je umirao. Nikada ga nisu puštali napolje, dok je za nuždu pas koristio pelene (ona vrsta pelena za odrasle ljude koji imaju problema sa zadržavanjem mokraće). Samo bi ih stavili na pod, zajedno s nekim čaršavima, i tu je pas celog svog života vršio nuždu.

Pas se zatim teško razboleo, a veterinari nisu mogli da ga izleče. Ja sam im samo rekao da ga puste malo napolje. Gazda psa se uplašio na takav predlog, ali na kraju su popustili, i pas se potpuno oporavio. Samo zato što su ga konačno pustili napolje.

Ovo je najčešći način ubijanja pasa. Jednostavno, pustite pse napolje, neka se rastrče. Ako nemate dvorište, odvedite ga u park, na parking is- pred nekog marketa, bilo gde, samo ih izvedite napolje na svež vazduh.

Jer znate, to su životinje. One trče, skaču, jure. Najbrži način da se iste razbole je da ih držite u zatvorenom.

Ili da ne budu dovoljno fizički aktivne.

-              Tako je.

Ali nije dovoljno da se samo nakratko prošeta ulicom, i to je to.

-              Da, tačno tako. Pošto je čovek bolestan i živi nezdravo, onda i pas mora biti bolestan. Jer ako vi ne možete da trčite, onda ne možete naterati ni psa da trči.

Izvedite te životinje napolje. Dajte im svežeg vazduha. Čak i ono što je dr Kristofer govorio za ljude, kako treba da osete prirodu, isto važi i za ži- votinje. Mislim da je najbolji fizički i emocionalni lek za životinje pustiti ih da izađu napolje.

Kažete da većina pacijenata ovo nije znala?

-              Upravo tako. Naročito zbog toga što većina tih pacijenata živi u velikim gradovima. Većina Amerikanaca živi u gradovima, velikim gradovima, tako da njihovi psi i mačke isto žive, recimo, na 37. spratu neke zgrade. Jedino što životinje dodiruju svojim šapama jeste parket. Jedini vazduh koji dobi- jaju jeste onaj iz klima-uređaja. Sve to skraćuje život kućnog ljubimca, izaziva česte bolesti i negativno utiče na njihovo psihičko zdravlje.

Primetićete da životinje počnu tada da lude. Jer mačke moraju da jure za leptirima i senkama lišća, dok psi prosto moraju da se istrče napolju, da laju, jure i skaču. Najbrži način da se ubije velika životinja jeste da se zatvori, a ljudi upravo to rade.

„Nemojte pokušavati da od psa ili mačke napravite vegeterijanca. Oni su mesojedi u genima.”

-              Prvi problem je dakle ta fizička aktivnost. Drugi je ishrana. Potpuno je svima jasno da današnji psi i mačke više nisu divlje životinje. Oni se nalaze na granici između domaćih i divljih životinja. Ipak, bez obzira na to, i dalje je neophodno da se držimo prirodnog poretka stvari, a u pogledu njihove fizičke aktivnosti i ishrane – na isti način kao što činimo za sebe.

Jedan od načina da ljudi ugroze svoje zdravlje jeste da zaborave na prirodnu medicinu i našu prirodnu hranu: biljke koje rastu u prirodi.

To smo uradili sa životinjama. Probali smo da ih pripitomimo i prome- nimo, ali prvo što morate imati na umu u pogledu pasa i mačaka jeste da su oni mesojedi.

Mesojedi imaju veoma kratak digestivni trakt. Zato je najlakši način da se mesojed ubije, ako ga hranite hranom za ljude. Svi psi i mačke jedu os- tatke ljudske hrane; gazda misli da je to lepo, svi se zabavljaju, dok živo- tinje potom zadobiju probleme sa varenjem, rak, gasove, crve i parazite po telu.

Psi se danas često hrane tzv. životinjskim koproduktima (zapamtite izraz: životinjski koprodukti), što se uglavnom odnosi na životinje koje su pojele druge životinje. Na primer, krave koje su jele ostatke drugih krava, koje su pre pojele druge krave, itd. Ili pak kokoške koje su hranjene ostacima drugih kokošaka. To je uzrokovalo čitave epidemije bolesti. A od tih životi- nja ljudi daju koprodukte svojim mačkama i psima.

Mislim da je najvažnije znati kakva treba da bude njihova ishrana. Oni su mesojedi, dakle, treba da jedu meso. Nemojte od njih stvarati vegeteri- jance. Od toga neće ništa dobro proizaći.

Uobičajena ishrana za mesojede u divljini jesu manje životinje, glodari, gmizavci i čak insekti.

Ričarde, ja sam video da veterinari ponekad preporučuju samo određenu pseću hranu. Prvi sastojak iste jeste kukuruz, a drugi je pšenica. Mada ko- liko znam, psi baš nešto i ne vole kukuruz, ovas i tome slično.

-              Zato je potrebno da postavimo ovo pitanje: „Šta je prirodno u toj hrani?” ako pogledate sadržaj pseće hrane, ona izgleda dobra za ljude. Tu su žitarice, povrće, avokado, itd, itd. Izgleda prilično ukusno. Ali u toj hrani i jeste veliki problem.

Životinje, naročito pse i mačke, kao mesojedi, imaju veoma kratak i kiseo digestivni trakt. Najveći problem nailazi ako im date gomilu žitarica, a pošto oni nisu biljojedi da ih lako svare, javljaju se problemi sa varenjem, fer- mentacijom i stolicom. Njihovu prirodnu ishranu generalno čini sirovo meso. Pritom je važno istaći i da mesojedi neretko „poste”.

Na primer, mesojedi u prirodi ne jedu tri puta dnevno. Oni jedu jedanput dnevno, ali u većoj količini, naročito mačke. Pogledajte recimo lavove i div- lje pse. Oni se prežderu hrane i onda odmaraju dan-dva.

Dakle, ne samo da psima i mačkama treba davati pravu hranu za njih, već je dobro i da poste povremeno. Jednostavno povremeno svom psu ili mački nemojte davati hranu ceo jedan dan ili pak pola dana. Tako se odmara njihov digestivni trakt. Veliki je problem ne samo u tome što im dajemo hranu za ljude, već i što ih previše hranimo. Premnogo i prečesto. Većina se mesojeda mora odmarati i povremeno hraniti.

„Napravite hranu za životinje sa sastojcima ‘superhrane’. Nemojte ih hraniti kupovnom hranom.”

Šta to znači u praksi?

-              Pa, da ljudi sami treba da naprave hranu za svoje kućne ljubimce. Video sam da vi to radite, Seme, i tako treba raditi. Verovatno je i jeftinije na duže staze, dok za većinu kućnih ljubimaca možete kupiti ostatke mesa. Možete ih hraniti malo sirovim, a malo kuvanim.

Zapravo, jeftiniji mesni ostaci (pošto sadrže više masti) su i bolji za pse.

-              Upravo tako; ne smemo izgubiti iz vida da su oni mesojedi. Imaju veoma kratak digestivni trakt. Zato im možete davati hranu sa visokim sadržajem masti. Oni od toga neće imati srčani napad kao ljudi što bi dobili. Psi na potpuno drugačiji način savladavaju mast i holesterol. Veoma brzo prolazi kroz njih. Za razliku od ljudi, kod kojih se isto nagomilava u arteri- jama i jetri, kod pasa to nije slučaj. Tako da definitivno smeju jesti takvu vrstu mesa.

Viđao sam ljude koji svojim psima daju biljnu hranu sa dosta žitarica, misleći da će tako pas biti zdrav. Mada je to za njih same dobra hrana, psi postaju iscrpljeni i sa suvom kožom.

-              I ja to često viđam u Kaliforniji. Mnogi od mojih pacijenata su pokušali da od svojih kućnih ljubimaca mesojeda načine vegeterijance.

Koliko puta dnevno životinje treba da se hrane, ili to zavisi od vrste do vrste?

-              Pa zavisi od vrste i pripitomljenosti životinja. Na primer, neke vrste mačaka i pasa se nisu promenile u poslednjih 30-40 generacija.

Recimo, neke vrste mačaka vole da budu napolju, da jedu miševe i nji- hove glave da vam ostavljaju na pragu. Dok druge vrste mačaka više vole da se maze i izležavaju pored komode, ili da po ceo dan sede ispred tele- vizora.

Hoćete da kažete da nije potrebno uskraćivati im hranu?

-              Treba i to uzeti u obzir. Ako imate staru, lenju i „televizijsku” mačku, koja je do sada hranjena tri puta dnevno, onda to ne možete drastično promeniti, mada nije na odmet preskočiti jedan obrok povremeno ili ceo jedan dan da bude bez hrane. Mačke koje više vole da su napolju to će same prirodno odrediti.

Isto je i sa psima. Ako više vole da su napolju i ako su veoma aktivni, neće im škoditi ako ih ne budete hranili jedan ceo dan.

Ali psi će onda cviliti i tražiti hranu...

-              U početku hoće, ali će se posle privići. Sledećeg dana možete im dati malo više hrane nego obično. Videćete kako će da halapljivo progutaju hranu, neće je ni sažvakati.

„Prečesto hranjenje psa slabi njegov instinkt za preživljavanjem i njegovu volju za borbom i životom.”

Da li znači da to deluje pozitivno čak i na bolesne pse, da zbog toga imaju više volje za životom?

-              Da. Jedina vrsta životinje koja ne treba da posti jeste ona koja pase travu, poput konja (govorićemo o njima malo kasnije). Ali post je zaista dobar za mesojede. Može da ih dobro razbudi i da novu energiju. Znate li samo kolika je razlika kada ljudi jednom sedmično ili mesečno ne daju svo- jim životinjama da jedu ili da poste. To životinjama daje više motiva za op- stankom, jer tako su stvari i uređene u prirodi. One preživljavaju u prirodi.

Dakle, post nimalo ne škodi psima?

-              Ne škodi, već ih podstiče na preživljavanje.

Podstiče proizvodnju hormona i volju za životom...

-              U suprotnom, psi su stalno pored kuhinje očekujući hranu... instinkt za preživljavanje im nije potreban. Mi ih onda samo pumpamo hranom.

A tako se slabi njihova volja za životom, za borbom?

-              Upravo tako! Nehranjenjem ili postom tokom jednog dana u njima se pobuđuju prirodni instinkti za preživljavanjem. To ih jača.

„Veterinar je hteo artritičnog psa da uspava. Međutim, dve sedmice kasnije, nakon primene mojih saveta, taj pas je već mogao da opšti sa kerušom.”

Znači, isto važi i za bolesne pse?

-              Da. Evo, imam nekoliko takvih priča o psima i mačkama...

Prva je o jednoj ženi, koju do tada nisam nikad video, i koja je pravo sa ulice došla u moje lečilište, noseći u naručju polumrtvog psa. Izgledalo je kao da je već uginuo. Ličio je na nekog ovčarskog psa; imao je oko 35 kilograma. Pomislih tada: „Zašto ova žena donosi mrtvog psa u moje lečilište?”

Žena je plakala. Zapravo, to je bila glavna glumica jedne TV-serije (se- ćam se da sam je prepoznao, pošto je glumila takođe i na mnogim tele- vizijskim reklamama).

Histerično je plakala. Pitao sam je šta nije u redu, a ona mi je potom odgovorila: „Ja sam ta i ta. Sad sam bila kod veterinara zbog ovog psa. Ima 15 godina. Veterinar je rekao da ga treba uspavati.” Pitao sam šta nije u redu sa njim, a ona je rekla da pas ima artritis, koji se toliko pogoršao da pas nije želeo više da se kreće zbog nesnosnih bolova.

Naravno, veterinar je hteo da usmrti tog psa. S druge strane, ja sam imao mnogo stvari na umu, pošto sam imao podosta pacijenata s artriti- som. Zato smo krenuli sa programom lečenja. Veliki je broj ljudi koji imaju starije pse s artritisom.

Razmislite samo: ako bismo lečili čoveka obolelog od artritisa, zar ne bismo primenili vruće i hladne tuševe? Pa, to isto može da se radi i psu: samo se stavi kesa sa ledom na kuk ili kičmu psa. Oni vole to. Možete pri- meniti i hladnu i vruću kupku; psi vole takvu pažnju.

Takođe, osobu obolelu od artritisa mogli bismo i da masiramo. Pa zašto onda ne bismo masirali i zglobove psa, da dovedemo krv u njih? Pored toga, tu su nam i lekovite biljke za bolove. Samo malo tih biljaka bile bi dovoljne da pruže olakšanje i ublaže upalu. Znate šta, imao sam čak i paci- jente koji su, kada im je veterinar hteo usmrtiti psa ili mačku, životinji samo dali aspirin, i ona se ubrzo oporavila. Ne kažem da uvek treba koristiti as- pirin, ali pre bih uzeo aspirin nego da me ubiju.

Koje su to biljke protiv bolova?

-              Mislim da je jedna od najboljih – odoljen. Zapravo, u nemačkoj veteri- narskoj medicini skoro da se samo biljni lekovi koriste, naročito za lečenje konja, ali i drugih životinja. Oni koriste odoljen, ali i hmelj je odličan sedativ i biljka protiv bolova kod životinja.

„Uvek sam smatrao da lekovito bilje bolje deluje na životinje nego na ljude, pošto životinje više žive u prirodi.”

-              One su povezanije sa prirodom i ne kljukaju se nikakvim lekovima. Čak mislim da je njihova reakcija na lekovito bilje mnogo brža nego kod ljudi. Tako da biljke protiv bolova i za smirenje deluju odlično na životinje. Ta- kođe, ako imate starijeg psa, dajte mu laganiju hranu.

Ako imaju artritis, moguće je da imaju i mali višak kilograma koji pri- tiskaju zglobove, tako da manja količina hrane može im biti i kao vrsta posta. To će dobro delovati na njih i vratiće ih iz mrtvih.

Najzanimljivije u ovom do sada opisivanom slučaju jeste što je ona žena sve poslušala: primenjivala je vruće i hladne tuševe, masažu, biljke protiv bolova i čak aspirin, i davala mu je manje hrane; posle par sedmica me je nazvala i žalila se kako njen pas već skače na psa njenog komšije.

Nikad neću to zaboraviti. Rekao sam joj da ne brine. I to je taj pas kojeg je veterinar hteo da usmrti.

Samo da mi je neko davao po jedan dolar svaki put kada sam čuo da je veterinar hteo da ubije životinju, a da se kasnije ista oporavila, gde bi mi bio kraj. Jer životinje veoma brzo reaguju na lečenje, brzo povrate zdravlje. To sam viđao mnogo puta.

„Jedna napomena: Ako hoćete da se vaša životinja teško razboli, samo je pošaljite u štenaru.”

-              Od svih mačaka i pasa koji su dovođeni u moje lečilište, polovina je postala bolesna nakon što su jedno vreme živeli u štenarama. Postoji tu nekoliko problema. Pre svega, životinje ne mogu da misle kao ljudi. Ako ih ostavite u štenari, one pomisle da će postati hrana nekome. Rekao bih da to najdepresivnije utiče za njih.

Mada ih je teško pronaći, postoje ipak i ljudi koji se brinu o tuđim kućnim ljubimcima, i to, skoro za isti novac kao i ovi u štenari.

-              To sam ja oduvek govorio.

Većina ljudi u današnje vreme ne voli da ostavlja svoju kuću praznom, pa zbog toga unajmljuju nekog ko će da pazi na kuću. Na isti način može se unajmiti neko ko će vam čuvati i hraniti kućne ljubimce. Garantujem da će većina onda pitati: „Zar onda životinja neće biti usamljena?” Da, ve- rovatno, ali garantujem i da će vaš kućni ljubimac pre spavati u svom krevetu u kući, čak i da se ne hrani redovno, nego da provodi vreme u šte- nari.

Drugi problem je u bolestima koje tamo vladaju. Možda negde postoje uređene štenare, ali ja ne znam za njih. One su obično prljava mesta. Tamo će vaš pas biti izložen izmetu drugih pasa.

Nije sve sterilisano kao što bi trebalo da bude. Otvoreno rečeno, kada uđete u štenaru, to je kao da ste ušli u koncentracioni logor iz 1940-tih godina. Stvarno strašno mesto. Smrde na pseću povraćku i izmet. Svaki put kada vidim bolesnu životinju, ja pitam njenog vlasnika šta je radila u poslednjih mesec dana, a on mi kaže da je bio malo van grada, pa su morali svog psa ili mačku da ostave u štenari.

Ovde u Kaliforniji postoji veliki problem side kod mačaka, koja se širi po štenarama. Lečio sam mnoge mačke obolele od te bolesti, a pošto su vete- rinari rekli da se sada širi po svim štenarama, onda je loša ideja tamo odvesti sopstvene kućne ljubimce.

Za mene su te štenare poput bolnica. Ne treba tamo ići jer puno bolesti. Klonite ih se. Dakle, da upozorim ljude: mislim da je veoma loša ideja ići u štenare i bolnice. Odvedite svog kućnog ljubimca kod rođaka, povedite sa sobom na odmor, uradite bilo šta, samo ga držite što dalje od štenara. Još jedno opšte pravilo kod mesojeda i jedan od najvećih problema kod životinja jesu crvi. Životinje su izložene napadima mnogih parazita. Psi ponekad čak njuškaju ili jedu svoj izmet ili izmet drugog psa. Zato su izloženi napadu crva.

Najbolji lek protiv crva u životinjama jeste beli luk. On je klasičan is- trebljivač crva. Luk sam koristio za kućne ljubimce mnogih mojih pacije- nata, pa i sopstvene, i nikad nisam imao nikakav problem. On deluje bolje od bilo koje toksične materije i smrtonosnog otrova koje prepisuju veteri- nari.

„Beli luk je tonik za umorne životinje.”

Primetili smo da luk na našeg psa Džimija, škotskog terijera, deluje kao tonik, pošto je on malo stariji i usporeniji pas.

-              Naravno.

Beli luk skoro da deluje kao vitaminska pilula za pse.

-              On to upravo jeste. Zapravo, ako odete u prodavnicu da kupite hranu za pse, videćete da ista sadrži beli luk. Morate znati da on na prvom mestu jača organizam. Uzimali su ga robovi koji su u Egiptu gradili piramide, zatim spartanski ratnici Stare Grčke, pa sve do rimskih legija. Kada su hteli da dobiju na snazi, ti ljudi nisu uzimali sibirski žen šen, već beli luk.

Ali sirov beli luk?

-              Tako je, sirov beli luk. Dakle, svi su znali da luk daje snagu. S druge strane, on deluje i kao antibiotik, antibakterijski, fungicidni i antivirusni agens, i jedan je od retkih koji ne samo da uništava parazite, već ih i izbacuje iz tela.

Može se koristiti za pse i mačke?

-              Odličan je za njih. Za slučaj da neko ne zna, potrebno je da isečete luk na kolutove koji su takve veličine da ga životinja može celog progutati, jer će one baš to i da urade. Otvorite im usta, stavite luk na jezik, prstom ugurate što dublje i držite im usta zatvorenim i vrat malo nagnutim unazad, tako da će životinji ostati jedino da proguta.

Neki psi su osetljivi i neće vam dati da im to uradite. Da li onda sa lukom treba staviti i malo mesa?

-              To je drugi način da im se da luk; samo ga iseckate što sitnije i po- mešate sa njihovom omiljenom hranom. Ne znam ni za jedan slučaj da nismo mogli da ubacimo luk u usta neke životinje na jedan od ova dva načina.

Slušamo kako ljudi treba da žvaću hranu po 200 puta. Međutim, psi i mačke je ne žvaću tako, već je brzo jedu, kidaju i gutaju, tako da im beli luk neće predstavljati problem. Osetićete posle toga miris luka na njima. On će izbaciti parazite iz njihovog tela i daće im snage.

Preporučujem ljudima da jednom mesečno ne daju svom psu ili mački ništa od hrane, ali da im pre ili posle tog posta daju da jedu beli luk. Dakle, ili dan pre ili dan posle posta. A zatim dajte životinji dva do tri obroka sa belim lukom.

Naročito ako su bolesne?

-              Da, iako neki ljudi kažu kako ne treba iritirati njihov digestivni trakt. Znajte da to ne možete učiniti sa digestivnim traktom pasa i mačaka.

A šta raditi s onim psom o kojem sam vam govorio, što ima upalu creva?

-              To je ekstreman primer. Ako pas već ima problema sa digestivnim trak- tom, nekakvu upalu ili iritaciju, onda treba smanjiti količinu belog luka. Sve u svemu, uzrok kolitisa je u neodgovarajućoj hrani, fizičkoj aktivnosti i moguće čak i lekovima. Oni naročito mogu da naškode njihovom diges- tivnom traktu.

Da li oni mogu da uzimaju onu kašu od bresta i vode?

-              Naravno. Samo zapamtite da kada niste sigurni, da treba koristiti iste one biljke...

Koje se koriste za ljude. Ja bih iskoristio brest.

-              Tako je. To je najbolje.

Ili aloju?

-              Da. Možete iseći aloju i (gel) staviti u njihovu hranu.

A sladić?

-              Sladić i brest su najbolji prirodni lekovi za digestivni trakt.

Da li ste ikad koristili biljne crevne formule nad životinjama, da bi im proradila creva?

-              Ne, crevna formula broj 1 se skoro nikad ne koristi kod mesojeda, dok je crevna formula broj 2 odlična za njih. Veoma ugodno deluje na njihova creva, i pročišćava ih. Čak bi i njihovu stolicu uredila kako treba: deluje kod trovanja i dijareje.

Velika je šteta što ljudi sa sela, a čak i oni iz grada koji imaju travu u dvorištu, bacaju otrove na zemlju, kako bi ubili razne vrste glodara. Ug- lavnom se baca strihin; ako pas priđe tom otrovu, neće biti nikoga da ga spasi od smrti. Garantovano. Dok dođete do veterinara proći će dosta vre- mena, a on će reći da tu ništa ne može da se uradi. Viđao sam pse koji su uginuli od trovanja strihinom. Protivotrov u ovom slučaju jeste crevna for- mula broj 2.

Moram reći i to da, nažalost, u gradovima ima dosta besnih, bolesnih ljudi koji takođe truju sve životinje.

A čak i ako neko nema ovu biljnu formulu za creva, aktivni ugalj treba da mu je uvek tu pri ruci, zar ne?

-              Naravno. On izvlači otrove iz digestivnog trakta. Tim više važi za životi- nje, naročito mesojede, jer njihov digestivni trakt veoma brzo upija i asimi- luje sve što uđe u njega.

Što može biti loše po njih.

-              Da, tako da je potrebno brzo reagovati u takvim situacijama. Na primer, ako vidite nekog ko ima probleme sa krticama ili uopšte glodarima, i da zbog njih bacaju otrove na tlo, trebalo bi popričati s takvom osobom i suge- risati mu neka druga rešenja njegovog problema sa glodarima.

Oni ne shvataju da nakon što otrovima u zemlji ubiju nekog glodara, da će njega onda pojesti neko kuče, mačka ili ptica. A problem sa strihinom i sličnim otrovima je taj što se oni ne razlažu. Drugim rečima, životinja koja pojede otrovanog glodara će uginuti, životinja koja pojede tu mrtvu životi- nju će isto uginuti, a ako izmet iste dospe u vodu, ribe će uginuti.

Zato vlasnik kućnog ljubimca uvek treba kod sebe da ima ugalj u prahu.

-              Tako je. U tom slučaju vlasnik će odmah moći da reaguje ako vidi da se životinja čudno ponaša ili ako čudnije izgleda.

Životinje vam veoma brzo, na neki način pokažu, ako su bolesne. Ako sumnjate da su otrovani nekom hranom ili bilo kakvim otrovom, nemojte da ih hranite više, dajte im belog luka, malo uglja, crevne formule broj 2 i pročistite im organizam.

Viđao sam kako su pojedine životinje uspele da prežive trovanje strihi- nom kada su im dati aktivni ugalj i crevna formula broj 2.

Dok su veterinari verovatno rekli da će životinje uginuti.

-              Naravno. Nikad nisam ni video da veterinari bilo šta preduzimaju u ovakvim, po život opasnim, situacijama. Samo zapamtite, aktivni ugalj može da apsorbuje bilo šta.

„Kako spremiti hranu za pse ili mačke?”

Da sumiramo... Kako ljudi da pripreme hranu za svoje pse ili mačke? Šta treba da kupe u prodavnicama?

-              Najvažnije je da pregledate meso i da proverite da li sadrži neke ste- roide. Ranije smo spominjali posledice uzimanja istih. Probajte da ne kupu- jete nekvalitetne komercijalne proizvode. Danas se verovatno može nabaviti nekomercijalna roba koja ne sadrži steroide i tome slično; u većini gradova ih ima.

Probajte da nađete najzdravije i najčistije meso, mada ne mora da bude najbolje, već samo ostatke mesa i kostiju.

Čest je slučaj da ako se sprijateljite sa nekim mesarom, ili čak s nekim iz supermarketa, daće vam kesu sa otpacima hrane, koji nisu za ljude, ali mogu da posluže za životinje. Ali ako je vaš kućni ljubimac u velikoj meri pripitomljen, onda je bolje da te ostatke malo prokuvate ili skuvate. A ako recimo imate poludivljeg psa, onda mu možete dati da jede i sirovo meso. Ne treba životinje odmah da iznenadite takvom hranom. Prvo je dajte u manjoj količini kao dodatke drugoj hrani, postepeno povećavajući količinu

tokom vremena.

Sa čime biste vi to pomešali?

-              Pa, većina ljudi ne meša ni sa čim, dok je drugi mešaju sa žitaricama. Izgleda da je pirinač najpopularniji.

Čini se da su pirinač i ječam najbolji za pse.

-              Da, jesu.

I za pse i za mačke?

-              Apsolutno. Psi uglavnom vole to da jedu. U suštini, možete barem malo prokuvati ili skuvati, ali ne zaboravite da je za pse i mačke prirodno da jedu jednu vrstu hrane, da budu na monoishrani, ne na raznovrsnoj hrani. Povremeno ih možete videti kako jedu travu, ali uglavnom su na mo- noishrani.

Da li se smeju dodati pšenične klice i tome slično?

-              Naravno. U stvari, najbolji su beli luk i ona „superhrana” za ljude. Svu zdravu hranu koju vi jedete, mogu i životinje. Verujte da životinje to vole. Ta im hrana daje najviše energije. To znam jer sam lečio podosta mačaka sa sidom i razne druge bolesti pasa i mačaka, ali najbolje od svega za njih jeste ta „superhrana”, koja je odličan izvor vitamina i minerala, koju možete i sami jesti, i koja se lako sprema kod kuće.

Znači, definitivno niste za hranjenje granulama?

-              Ne, nimalo. Treba im davati belog luka, paziti na njihovu ishranu i treba ih izvoditi napolje. U 99% slučajeva ovo će im sačuvati zdravlje.

„Vođenje brige o mačkama.”

A sada priča o mačkama...

-              Evo. Dva najveća problema kod mačaka jesu infekcije urinarnog trakta (često cistitis, upala urinarnog trakta) i kamenje u bubregu. Najčešći uzrok toga jesu prezervativi koji se stavljaju u hranu za mačke, poput nitrita. Ta hrana je prepuna njih, što stvara problem mačkama.

Dakle, vraćamo se na isto: ili čovek hrani mačku nezdravom hranom ili nije dovoljno fizički aktivna. Imao sam na hiljade slučajeva mačaka obolelih zbog loše ishrane.

Prvo što morate da učinite jeste da nabavite zdravu hranu za mačke. Nemojte joj davati kupovnu hranu, već odmah napravite režim ishrane na svoj način. Odmah krenite sa onom „superhranom” i naravno belim lukom, jer je najbolji antibiotik za urinarni trakt i leči upalu. Posle toga pređite na lekovito bilje za takvu vrstu problema.

Psi i mačke takođe mogu piti i biljni čaj. Ako mačka ima mnogo problema sa upalom urinarnog trakta, onda joj možete dati čaj od belog sleza. Ako želite da češće mokri, dajte joj diuretičko bilje, poput medveđeg grožđa. A ako je samo mala infekcija u pitanju, onda iskoristite iseckane bobice kleke. Mogu se jesti sirove. I rekao bih da se mačkama sviđa takvo bilje. Ali ako im se ne svidi, onda dodajte vrlo malo mačje metvice. Mačke je vole, i možete je pomešati s bilo kojom sitno isitnjenom osušenom biljkom.

Znači, koren od belog sleza je za upalu?

-              Veoma smiruje upalu urinarnog trakta. Ako želite da mačka više mokri, onda joj dajte medveđe grožđe.

A da li može da se koristi i peršun?

-              Naravno. Koren i listovi peršuna će učiniti da više mokre i delovaće pro- tiv infekcije. Samo primenjujte iste biljne tretmane koje biste primenili i za ljude.

Još jedna stvar koju sam video u vezi sa bolestima mačaka jesu sve češći poremećaji njihovog imunog sistema.

Mislite li na leukemiju?

-              Mislim na sidu kod mačaka, koja je itekako zastupljena. Takođe, tu je i ono što se kod ljudi naziva postvirusni sindrom zamora, ili...

Zapaljenje mišića?

-              Da, kao Apštaj-Barov virus, i tome slično. Toga ima dosta kod mačaka. Zbog toga im je slab imuni sistem i zbog toga brzo postaju bolesne. Za jačanje imuniteta, osim belog luka, tu je i ehinacea, s tim da se mora paziti sa njom. Naime, nakon mog prvog iskustva sa davanjem ehinacee, jedna mačka je počela da se tetura i da joj ide pena na usta. Oko petnaest minu- ta je mačka mjaukala, dok sam ja pokušavao da uverim vlasnicu mačke da istoj nisam naškodio.

„Ehinacea je odlična za pse i mačke, ali je morate razblažiti.”

-              Od ehinacee zaista počne pena da im izlazi na usta, što vlasnici životinja ne mogu da razumeju i mnogo se uplaše. Posle se i komšije uznemire kada vide mačku sa penom u ustima kako šeta unaokolo. Dakle...

Ehinaceu treba razblažiti. U kolikoj meri?

-              Koristi se 4 dela vode na jedan deo ehinacee. Možete dodati i malo ja- vorovog sirupa radi slađeg ukusa.

Da li im to dajete kao i vodu što piju ili im vi morate sipati niz grlo?

-              Uzme se pipeta i sipa im se niz grlo.

Koliko?

-              Izračunajte dozu na osnovu njihove telesne težine. Razblažite je toliko da je mogu podneti i dajte im istu količinu kao i za čoveka, ali je smanjite u skladu s njihovom težinom.