20. poglavlje

Biljne formule za imuni sistem i rak kože

U ovom poglavlju govorićemo o tri formule za jačanje imunog sistema. Jedna od njih – obična tinktura od korena ehinacee – sastavni je deo pro- grama lečenja teže izlečivih bolesti. Druge dve možete koristiti po potrebi.

Počnimo prvo od tinkture ehinacee. Ovo su sastojci:

-              9 delova soka od svežeg korena ehinacee

-              1 deo korena sibirskog žen šena

-              1 deo unutrašnje kore taheba

-              1 deo soka od sveže glavice belog luka

Gledam ovu vašu formulu, i razmišljam, kako to sok od korena ehinacee? Mislite čaj?

-              Ne. Uzmete koren ehinacee i potopite ga u alkohol, kao kod pravljenja tinkture. Još je bolje ako koristite svež koren. Uzmete tako jedan dobar svež koren i potopite ga ili celog ili isečenog po dužini.

U alkoholu treba da stoji 2-3 dana dok ga ne upije. Potom ga izvadite iz alkohola, jer vam ne treba alkohol, i onda taj koren stavite u sokovnik.

A šta radite sa alkoholom koji je ostao?

-              Možete ga koristiti kao bazu za pravljenje tinkture od ehinacee, ako hoćete, ali nije to ono što vam sada treba. Ovde dobijate zapravo tečnost iz korena ehinacee, koja mnogo jače deluje od tinkture istog.

Ako ne mogu da nabave sibirski žen šen, može li američki da posluži?

-              Ne bi imalo istog efekta. Sibirski je jači i duže traje. Američki divlji žen šen je pre brzodelujući stimulans. Međutim, sibirski žen šen raste samo u Aziji.

Svi sastojci se zajedno stave u posudu sa pravim proporcijama, i od toga se onda napravi tinktura. Može se napraviti i ako nemate žen šen ili tahebo. Čak i sa samo 90% korena ehinacee i 10% belog luka može se napraviti odličan tonik za imunitet.

Doza: Oko 60 kapi (dve pune kapaljke), 4-12 puta dnevno.

Druga formula za imuni sistem, koja je za mnoge pacijente omiljena, jer je učinila da se osećaju bolje.

Druga biljna formula je supertonik dr Ričarda Šulca. Ovo je verzija iz 1990. godine od originalne formule dr Kristofera protiv zaraza, koju ćemo opisati kasnije.

Formula:

-              1 deo sveže iseckanog crnog luka (najljućeg koji imate)

-              1 deo sveže iseckanih češnjeva belog luka

-              1 deo sveže izrendanog korena đumbira

-              1 deo sveže izrendanog rena

-              1 deo sveže iseckane ljute papričice ili najljućih koji imate

Napunite 3/4 staklene posude sa jednakim delovima gore navedenih iseckanih i rendanih biljaka. Ostatak napunite sirovim, nefiltriranim, neiz- beljivanim, nedestilovanim jabukovim sirćetom. Zatvorite posudu i dobro je protresite, a onda dodajte još sirćeta ako je potrebno.

Procedite smesu kroz čist pamuk nakon otprilike 14 dana, to sipajte u flašu i obeležite šta se nalazi u njoj. Obavezno je da što češće promućkate ovaj tonik; najmanje jedanput dnevno.

Zapamtite da svo bilje i povrće moraju biti u svežem stanju, a da sušeno bilje koristite samo u iznimnim situacijama. Ako biljke ne možete pronaći u lokalnim radnjama i prodavnicama zdrave hrane, probajte da pitate nabavljača za posebnu porudžbinu. Ako ne uspete u tome, onda pokušajte da nađete biljke u etničkim kvartovima vašeg grada, poput azijskog, indij- skog, južnoevropskog, južnoameričkog, i drugih, onde gde ih koriste svakodnevno.

Doza: 1 čajna kašičica 3 puta dnevno do 1 supene kašike - na svakih pola sata, a u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta.

- Jedna doza iznosi 15-30 ml. Ja preporučujem da se uzima po 30 ml, dakle, skoro jedna čaša. Ljudi me pitaju: „Zar to nije malo mnogo?” Ja im kažem onda, kako mogu da odu u kafić i da piju nekoliko čaša rakije, tako mogu i ovo.

Uzmete 30 ml i grgoljite tečnost u ustima. Promešajte po desnoj i levoj strani, pa sve do grkljana. Potom, polako pustite da vam proklizi kroz grlo, znači, ne tek tako da sve progutate odmah odjednom.

Vi zapravo tada popijete 30 ml sirćeta. Ljudi sa osetljivim stomakom mogu uzimati 15ml, mada je preporučljivo 30 ml. Ja preporučujem da se uzima 8 puta dnevno po toliko. Tako da treba da se uzima oko 250 ml dnevno, ako je zaista potreban oporavak od nečega.

Dr Kristoferova biljna formula protiv zaraza

Ovo je čuvena formula dr Kristofera smišljena za borbu protiv svih oblika zaraze, kao i protiv prehlada, gripa i bilo kakvih vrsta brzodelujućih infek- cija. Doza: ista kao i doza kod prethodne formule.

SASTOJCI:

-              120 mg smese od crnog oraha

-              120 mg smese od pelena

-              120 mg smese od korena belog sleza

-              120 mg smese od hrastove kore

-              120 mg smese od semena ili lista lobelije

-              120 mg smese od lista divizme

-              120 mg smese od lista kapice

-              120 mg smese od medveđeg grožđa ili hortenzije

-              250 mg smese od korena gaveza

-              950 mg jabukovog sirćeta

-              600 mg meda (najbolji je sirov, nefiltriran i lokalnog porekla)

-              600 mg glicerina

-              240 ml soka od belog luka (svež, sirov, organski) PRIPREMA:

Svaka smesa se zasebno sprema. Prvo se svaka od tih biljaka potopi u dovoljnu količinu vode i drži najmanje 4 sata. Nakon potapanja dodajte još vode, tako da bude 500 ml vode na 120 mg biljaka.

Nakon toga, stavite smesu da se 30 minuta krčka na blagoj vatri u zatvorenom loncu. Iscedite na kraju i prespite u nezatvorenu čistu šerpu, i ostavite da se krčka dok se ne smanji na 1/4 prvobitne količine, to jest, na 120 mg.

Svaka smesa se pravi zasebno. Kada se to završi, onda se svi sastojci zajedno stave u blender. Sa gore navedenim količinama sastojaka dobiće se 3.500 mg (ili oko 3,5 litara). Ako želite manje da napravite, samo sma- njite količinu svakog od sastojaka u jednakim razmerama.

Za pravljenje 250 ml soka od belog luka trebaće vam najmanje pola kilo- grama istog. Svež sok od belog luka je neverovatno lekovit. To je ono što daje moć ovoj formuli.

O pravljenju soka od belog luka vezano za gornju formulu...

Koliko je luka potrebno za određenu količinu soka?

-              Ako pravite običan sok od belog luka, teoretski gledano, samo uzmete luk i stavite u sokovnik. Ne morate ga ljuštiti, već jednostavno sve ubacite unutra: češnjeve, ljusku, sve. To je neverovatno LEKOVITO (nemoguće je ovo dovoljno naglasiti). Većina ljudi ne može da izdrži pijenje takvog soka u čistoj formi.

Njega ni ne smete staviti direktno na kožu, jer će vas peći. Tako on de- luje. Međutim, mi njega dodajemo u bazne tinkture, kao kada se dodaje esencijalno ulje, koje je veoma koncentrisano.

Ja volim da ga koristim, jer ima najviše aktivnih sastojaka i najgušću koncentraciju. Od belog luka možete napraviti i tinkturu, ali to nije ni prib- ližno jako kao sok. Zamislite, od par kilograma belog luka dobijete samo 60-90 ml soka. Dakle, mada se ne dobija mnogo, ono što dobijete je... kao nuklearno oružje.

Znači, samo stavite u sokovnik?

-              Da.

Dobro. A može li se koristiti procesor za hranu?

-              Može, ali nećete dobiti isto što i sa sokovnikom.

Izaći će smesa u vidu taloga ili nešto slično?

-              Da, nešto tako. Pa ćete posle toga morati da kroz gazu dobro procedite. Međutim, tako je teško dobiti sok iz belog luka. U njemu ionako nema mnogo soka.

Doza: 1 čajna kašičica 3 puta dnevno do 1 supene kašike na svakih pola sata, u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta.

„Ehinacea može da leči neizlečivo, ali ne na način kako je većina ljudi koristi.”

Većina ljudi misli da je dejstvo biljaka slabo i neefikasno u poređenju sa lekovima iz apoteka. Da li je to tačno?

-              Potpuno netačno. U većini slučajeva biljke imaju jače dejstvo od lekova iz apoteka, kada se koriste u sklopu celokupnog programa lečenja koji sam ja primenjivao u svom lečilištu. Naravno, pritom ne mislim na one nekva- litetne biljke iz prodavnica zdrave hrane, već o stvarima koje ljudi mogu napraviti kod svoje kuće, kao što ćemo kasnije i videti.

Šta su biljke sve postigle u vašem lečilištu?

-              Imao sam 16 ljudi obolelih od side, i svi su se izlečili prirodnim načinom lečenja. Zbog geografskog područja u kojem je moje lečilište smešteno, imao sam mnogo pacijenata sa sidom. Ti ljudi su obično imali mali broj T- limfocita u krvi. Mnogi od njih ispod 200, neki sa dvocifrenim brojem, a neki čak i samo 1 ili 2 T-ćelije.

Samo toliko?

-              Da, nema goreg od toga. Pojedini su imali i Kapošijev sarkom i pne- umocističnu fibrozu pluća. Bili su to zaista bolesni ljudi. Neki od njih su imali samo još dve sedmice života.

I šta se na kraju desilo sa njima?

-              Neverovatno deluje, ali u roku od par dana svima se udvostručio broj T-ćelija i zaustavilo se propadanje imunog sistema usled hemoterapije i leka zidovudina, pošto su se držali svog programa lečenja. Uzimali su i oko 360 kapi tinkture od ehinacee dnevno. Takođe sam sa njima morao da po- radim na stavu prema bolesti, ali o tome ćemo drugi put. Mnogi od tih ljudi koji su umirali u potpunosti su povratili svoje zdravlje.

„Domaća ehinacea povećava broj T-ćelija bolje od bilo kog leka koji preporuče lekari.”

Ehinacea?! Zar to nije još jedna od onih biljaka koja se samo trenutno smatra „lekom za sve”?

-              Pa da, ako pod tim „trenutno” podrazumevate najmanje 1.000 godina upotrebe.

Ko je toliko dugo koristio ehinaceu?

-              Recimo, američki Indijanci je koriste stotinama godina za različite vrste problema, a naročito kod rana i ujeda zvečarke. Oni su znali da ehinacea poboljšava sposobnost tela da se oporavi od bolesti ili povrede, ali i da ga štiti od otrova i toksina.

„Dr King je bio jedan poznati lekar s kraja prošlog veka, čija se žena izlečila od raka zahvaljujući tinkturi od ehinacee. Uobičajeni biljni preparati lekara joj nisu pomogli.”

Ali zašto lekari nisu koristili ehinaceu?

-              Jesu zapravo. Ima jedna interesantna priča u vezi sa tim. Naime, krajem 18.veka živeo je neki čovek po imenu Džozef Mejer iz Pouni Sitija, u Nebraski. Iz karavana je prodavao razne stvari, među kojima je bio i alkoholni tonik od korena biljke iz Kanzasa. Recept je dobio od svojih prijatelja Indijanaca. Napravio je tonik, stavio ga u flašu i prodavao kao lek za sve bolesti.

Na zapad je putovao svojim karavanom prodavajući taj tonik. Postao je zbog toga veoma poznat i kao lekar i kao zabavljač. Da bi dokazao efikas- nost svog proizvoda, puštao je da ga zvečarka ujede pred svima. I nikad se nije otrovao od toga.

Odatle potiče izraz „prodavac zmijskog ulja”. On je tvrdio, a tako je i iz- gledalo, da se radilo o leku za sve, od ujeda besnog psa do raznih vrsta zaraza.

Pred kraj 19. veka odlučio je da sazna kakva je to biljka koju je dobio, te je tonik odneo profesoru Kingu – jednom od najpoznatijih naših lekara tog doba i autoru čuvene „Kingove američke farmakopeje” (King’s Ameri- can Dispensatory).

Profesor King se samo nasmejao na takav zahtev, stavio flašu zmijskog ulja ispod klupe kod svoje kuće, a Džozefu odgovorio da mora da je lud čim je pomislio da se identitet biljke može utvrditi iz flaše koju je dao. Rekao mu je da mu pošalje celu biljku u njegovu laboratoriju.

U isto vreme, supruga profesora Kinga je umirala od raka. Stanje se nije poboljšavalo, uprkos svemu što je pokušavao da uradi. Njegovi prijatelji i kolege, naročito braća Lojd iz Sinsinatija u Ohaju, napravili su mu za to vreme najkvalitetniji i najefikasniji biljni preparat u Americi. Ali, ni to nije moglo pomoći Kingovoj supruzi. Umirala je.

Džozef Mejer je poslao celu biljku profesoru Kingu, koju je ovaj stavio negde sa strane. Nekoliko meseci kasnije, njegova supruga se u potpunosti izlečila od raka. Naravno, King je bio presrećan. Rekao joj je kako mu je drago što su njegovi medicinski saveti i lekovi konačno dali rezultate. Ali kada mu je ona rekla da je sa upotrebom tih lekova i njegovih medicinskih saveta prestala još pre par meseci, i da je koristila ovo „zmijsko ulje”, on je ostao šokiran.

U to doba nije bilo nikakvih preparata od ehinacee, niti je medicina znala za njega. U roku od dve godine, postao je najčešće upotrebljavan tonik američkih lekara. Sa njegovom je upotrebom prestalo kada je AMA (Američko medicinsko udruženje) odbacila prirodnu medicinu i oduzela posao lekarima prirodne medicine, njih 20.000 je ostalo bez posla.

Nažalost, većina današnjih lekara prirodne medicine ne voli da sluša o ehinacei kao leku za rak.

Zašto?

-              Jer žele da se herbologija uklapa sa zvaničnim naučnim podacima i standardima. Žele da zaborave na prošlost, koju smatraju nedoraslom, i ne žele da govore o biljkama koje, bez sumnje, definitivno uništavaju tu- more i leče rak.

„Većina proizvoda od ehinacee po prodavnicama samo su vodenkasti beskorisni preparati. Testirajte ih i videćete da sam u pravu.”

Zašto?

-              Jer to nimalo ne bi bilo politički korektno. Savremeni herbalisti umanju- ju značaj lekovitog dejstva biljaka na rak, kako se ne bi zamerili ljudima od moći.

Još jedan razlog što je njihova priča za svaku osudu je taj što je većina današnjih tinktura od ehinacee, koje se prodaju po marketima, toliko stan- dardizovana (moderna verzija reči „vodenkasta”) da ehinaceu ne mogu da osetim ni okusim u 75% istih.

Garantujem vam da je zmijsko ulje Džozefa Mejera bilo bolje od bilo kog današnjeg farmaceutskog biljnog preparata. U stvari, i znam da su tinkture u prošlom veku imale mnogo jače dejstvo.

Kako to znate?

-              Probao sam ih.

Probali ste tinkture stare preko 50 godina?

-              Upravo tako. Pre oko 15 godina, kada je dr Kristofer još bio živ, rekao mi je da bi trebalo da odem do njegovog prijatelja Natana Potursta (Nathan Pothurst), jer je on tad imao, mislim, oko 90 godina, te ovaj nije znao ko- liko će još dugo živeti.

Otišao sam do njega i imao prilike da vidim njegovu botaničku apoteku, jednu od poslednjih takve vrste u Americi. Nalazila se u centru San Fran- ciska, u Elisovoj ulici, među oblakoderima, i mislim da ona postoji još od vremena Prvog svetskog rata, možda i ranije. Taj čovek je bio neiscrpivi izvor znanja o lekovitom bilju koje je u upotrebi u poslednjih 100 godina.

Natan je dr Kristofera snabdevao određenim biljkama i biljnim produk- tima, a on je taj koji mi je ispričao malopre spomenutu priču o profesoru Kingu.

Natan je još uvek držao tinkture iz njegove apoteke, iz vremena prošlog veka. Imao sam tu čast da sa njih skinem debeli sloj prašine i da ih probam. Da vam kažem, iako su stare preko 50 godina, od njih su me snašli žmarci koliko su jakog dejstva. Kada su se herbalisti nešto pitali u ovoj zemlji, oni nisu koristili tinkture koje se danas koriste. Ovo današnje vodenkasto đubre od tinktura ne bi ni stiglo do javnosti, jer bi ih ovi bacili pre toga.

Šalite se! Zar opet malo ne preterujete?

-              Sami prosudite. Ali pre toga uradite sledeći eksperiment. Otiđite do prodavnice, kupite sve moguće vrste ekstrakta od ehinacee, a ja vam garantujem da ako sami napravite isto kod svoje kuće, da će ono biti bolje od tih tzv. standardizovanih, potentnih, proverenih tinktura, napravljenih od cele biljke, sa svežim sokom biljke, hidroprocesovanih, ocenjenih od strane nemačke komisije, itd.

Proverio sam kako ste rekli, i bili ste u pravu. Teško je poverovati, ali po prodavnicama zdrave hrane prodaje se baš đubre od tinktura. Jer ako džem od jagode ima ukus jagode i limunada ima ukus limuna, zašto i ovi super-ekstrakti od ehinacee nemaju ukus kao što treba da imaju? Šta da kažem našim čitaocima, šta oni da rade?

-              Ako nemaju od koga da nabave, onda treba sami da naprave. Nije teško.

Kako?

-              Samo kupite svež ili čak osušen koren ehinacee. Potopite biljku u 40% alkohola na 4-5 dana, i posle toga, stavite je u blender. Blendira se u početku na maloj brzini. Neće se odmah pretvoriti u tečnost. Prespite to u činiju i neka ostane tako neko vreme. Koliko god da je velika činija, neka 2/3 činije bude ta smesa, a 1/3 alkohol. Rukom iscedite isto kroz čistu i is- pranu krpu.

A ako želite da vam tinktura bude još jača, onda ovu napravljenu čuvajte do jeseni. Onda je prespite po svežim listovima i cvetovima ehinacee, na gore opisan način. Ona se napravi za oko 14 dana. Procedite je, i dobićete najbolju moguću i najjaču tinkturu, bolju od bilo koje druge.

Da li bi ljudi trebalo da sami gaje ehinaceu?

-              Apsolutno. Preporučujem svakom ko ima malo zemlje za baštu da je posadi. Ona pripada porodici suncokreta, slična je njima, samo što ima la- tice ružičaste boje. Biljka je divnog izgleda i lepo će stajati uz kuću.

Postoji 9 poznatih vrsta ehinacee, koje su sve američkog porekla. Ipak, danas se gaje po svim delovima sveta. Spada u porodicu suncokreta, dok su medicinski najpopularnije vrste Echinacea angustifolia, Echinacea pur- purea i Echinacea palladia, mada su svih 9 vrsta lekovite. Echinacea an- gustifolia je verovatno najbolja. Nju najviše koriste Indijanci.

„Kako koristiti ovu čudesnu biljku?”

Dobro, sad mi recite, za šta se zapravo koristi ehinacea?

-              Bolje je da pitate za šta se ne koristi. Na stotine svetskih medicinskih i naučnih istraživanja je pokazalo da ona u svakom pogledu poboljšava i jača imuni sistem čoveka. Pomaže telu da stvori veći broj odbrambenih krvnih ćelija, to jest, povećava broj T-ćelija, pojačava produkciju i aktivnost makrofaga (njihovu sposobnost za uništavanjem stranih tela), stimuliše lučenje interferona i interleukina I, i izgleda da štiti ćelije od napada stranih tela.

Čuo sam da se u Nemačkoj koristi čak i u vidu injekcije, protiv oslab- ljenog imunog sistema i degenerativnih oboljenja. Zapravo, Nemci su tes- tirali ehinaceu koja je u svojim slabim ekstraktima pokazivala dejstvo jačanja imuniteta, a samo zamislite onda kakva čuda pravi ehinacea koju sami pripremite ili kada kupite onu kvalitetnu.

Kako se koristi?

-              Lako je. Koren ehinacee treba da se krčka da bi se dobio dekokt. Jedna ravna kašika iseckanog i prosejanog korenja, ili 5 delova korena od po 2,5 cm, stavi se u lonac, sa oko 500 ml vode. Treba pola sata da se krčka na blagoj vatri. To pijte 2-3 puta dnevno.

Za tinkturu najmanja doza je 60 kapi (2 pune kapaljke) 3 puta dnevno ili 180 kapi dnevno. Ova doza se uzima dve sedmice, onda se jedna sed- mica odmara, pa se ponovo nastavi, po potrebi.

Kod ozbiljnijih slučajeva može se koristiti čak 2-4 puta veća doza, do oko 60 kapi na svakih sat vremena. Lično sam uzimao po 30 ml dnevno, radi naglog jačanja imuniteta. Ova ehinacea i beli luk pravi su dinamitski tan- dem, tako da preporučujem da se istovremeno koriste. Svako ko uzima ehinaceu trebalo bi i da pojede najmanje 3 češnja luka dnevno.

Da li leči još neke bolesti?

-              Ehinacea je dobra protiv prehlade, gripa i groznice, kao i sve vrste infekcije, vreline i otoka. Lekovito deluje protiv svakog otrovnog ugriza ili ujeda. Može se primenjivati i spolja. Poznata je kao lek protiv raka, pri čemu se koristi dve sedmice, a jedna odmara.

Mnogi od mojih pacijenata su se izlečili od raka, side i drugih degenera- tivnih oboljenja koristeći ehinaceu kao temelj njihovog programa lečenja. U moje lečilište jednom prilikom je došla neka žena sa upaljenim i otek- lim grlom. Bolovala je 3,5 meseca i nijedan lek i antibiotik koji su joj davali lekari nije delovao. Njen imunitet je bio preslab. Uzela je potom da koristi tinkturu od ehinacee, i za dva dana više nije imala problema sa grlom. Ni dan-danas ih nema.

Bilo je pacijenata koji su godinama patili od hroničnih infekcija, a kada bi počeli sa uzimanjem ehinacee, ozdravili bi za samo nekoliko dana.

„Imunitet ne može ojačati ako konzumirate picu, pivo, sladoled i kafu.”

Dobro. Kako se imunitet održava jakim?

-              Pa, celokupnim programom. Svi bi hteli neki brz, lagan način, da malo ehinacee dodaju u svoju nezdravu ishranu. Ali, to ne ide tako. Vaše telo neće izgrađivati odbrambene ćelije od piva, pice sa feferonima, sladoleda i kafe. U stvari, takva nezdrava hrana i šećer samo slabe imunitet.

Prvi korak u izgradnji krvnih ćelija, belih i crvenih, jeste ishrana koja će obezbediti ogromne količine hranljivih sastojaka (vitamina, minerala, enzi- ma, aminokiselina). To je ono što gradi vašu krv, dakle, ishrana, a ne neke tamo pilule.

Znači, ne mineralne i vitaminske tablete.

-              Ne, već hrana.

Koja hrana?

-              Najpre sokovi. Zato nabavite sokovnik. Viđao sam ljude koji su svoju krvnu sliku poboljšali uz pomoć sokovnika u roku od nekoliko sati; sokovi su poput transfuzije krvi.

Postoje li neki sokovi koji su naročito dobri za krv?

-              Najbolji sok od POVRĆA jeste ovaj:

-              70% šargarepe

-              20% korena i listova cvekle

220

-              10% drugog tamnozelenog povrća

Ako niste naviknuti na sok od šargarepe, onda krenite sa sokom od 80% jabuke i 20% šargarepe. Vremenom, stavljajte sve više šargarepe, a manje jabuke. To je takođe dobar način pijenja sokova i kod dece. Sokovi moraju uvek biti sveži, morate kupiti sokovnik i morate da ih sami pravite.

Najbolja VOĆNA kombinacija za izgradnju krvi je ova:

-              40% jabuke

-              40% grožđa

-              20% bilo kog crvenog, plavog ili ljubičastog voća (kupina, malina, borovnica, trešnja, šljiva, i drugo voće)

Najbolji sok za detoksikaciju, kao i izgradnju krvi, jeste sok od pšenične trave. Ima ga u većini prodavnica zdrave hrane. Jakog je ukusa i snažnog dejstva. Počnite sa samo 30 ml soka dnevno, a ako vam i to bude mnogo, onda dodajte na tu količinu i 250 ml soka od šargarepe.

Šta još?

-              Onda se uzima i ono što ja zovem „superhrana”. To su hrana i bilje koje se nalaze po čitavoj planeti u svojoj prirodnoj formi i koja od sve hrane na svetu ima najviše hranljivih sastojaka u sebi.

Svoje telo morate snabdeti najkvalitetnijim izvorima vitamina, minerala, enzima, aminokiselina, itd, ako želite da izgradite krv i jak imuni sistem. Posle toga možete uzeti i lekovito bilje u istu svrhu.

„Ehinacea stimuliše imuni sistem, ali ne može ni da priđe belom luku po pitanju dejstva protiv infekcija.”

A kakav je uticaj belog luka na imunitet?

-              Svestan sam šta sam sve postigao sa ehinaceom u svom lečilištu. To je jedna od mojih omiljenih biljaka. Ali ako bi morao da izaberem samo jednu biljku za jačanje imunog sistema, zapravo, ako bih morao da imam samo jednu biljku u celom svom lečilištu, to bi bio beli luk.

Otkuda toliko poverenja u beli luk?

-              To nije poverenje, već sam i sam video čuda koja on čini.

Kakva čuda ste videli?

-              Video sam kako se lukom leči rak, i spolja i iznutra, i video sam kako beli luk može da uništi sve bakterije, viruse, gljivice, crve i parazite, i spolja i iznutra.

Beli luk je najveći ubica bakterija, virusa i gljivica, zapravo svih anti- gena/patogena, sa snažnijim dejstvom od bilo koje druge biljke. Drugim rečima, ehinacea je bolja od luka u jačanju imuniteta (sudeći po kliničkim istraživanjima), ali ne može ni da priđe luku po pitanju neutralisanja patogena.

Beli luk takođe može ojačati imunitet, ali je najviše poznat kao najsmr- tonosniji ubica svega što može da vam naškodi. Zbog toga i kažem da su ehinacea i beli luk najbolji dinamički tandem.

Zašto je beli luk bolji od ehinacee?

-              Recimo, farmaceutski antibiotici su neselektivni u uništavanju bakterija u vašem telu; oni ih prosto sve unište. To stvara dodatne probleme, jer se u telu nalaze i milioni tzv. dobrih bakterija, koje su potrebne za odvijanje metaboličkih procesa. Zbog toga mnogi ljudi nakon uzimanja ovih antibi- otika imaju problema sa varenjem, zatvorom i gljivičnim infekcijama.

Još je veći problem što antibiotici ne unište 100% loših bakterija u vašem telu. Obično unište 99%. Preostale bakterije onda mutiraju, postanu smr- tonosnije i otporne na te iste antibiotike. Tako nastaju veoma opasne i ot- porne bakterije.

S druge strane, beli luk je potpuno selektivan u uništavanju bakterija, ubijajući samo one koje škode vašem telu. Ono što je pritom neverovatno jeste da u isto vreme beli luk podstiče razvoj onih dobrih bakterija, i poboljšava crevnu floru i varenje.

Da li možete navesti nekoliko vrsta bakterija za koje je dokazano da ih beli luk uništava?

-              Beli luk uništava velik broj bakterija, uključujući streptokoke, stafilo- koke, tifusne, difteriju, koleru, bakterijsku dizenteriju (dijareja kod turista), tuberkulozu, tetanus, reumatsku groznicu i mnoge druge.

Ali ne samo to, već je beli luk takođe odličan antivirusni agens. Luk je bio testiran za razne vrste virusa, i naučno je dokazano da uništava iza- zivače malih boginja, zaušaka, mononukleoze (Apštajn-Barov virus), ovčijih boginja, herpes simpleksa 1 i 2, herpes zostera, virusnog hepatitisa, šar- laha, besnila, itd.

Opet, to nije sve. Beli luk je poznat i po svom fungicidnom dejstvu. U laboratorijskim istraživanjima je pokazano da je beli luk bolji od svih pos- tojećih fungicidnih agenasa, tu uključujući i nistatin. Beli luk reguliše rast Candide albicans i uništava gljivičnu tineu.

Za šta se vi koristili beli luk u svom lečilištu?

-              Za sve što sam malopre naveo, mada najviše za rak. Beli luk je dokazan lek za rak. Oko jedne trećine svih studija o belom luku vezano je za lečenje raka. Beli luk ne samo da pomaže belim krvnim zrncima da nas odbrane od raka, već i poboljšava sposobnost našeg tela za uništavanjem tumora. Kada su sastojci luka prisutni u našoj krvi, mnogi aspekti imunog sistema su poboljšani. On takođe podstiče produkciju interferona, broj prirodnih ćelija-ubica, sprečava razvoj tumora i čak ublažava bol koji ide uz rak.

Leči li neku posebnu vrstu raka?

-              Većina istraživanja je urađeno za rak u digestivnom traktu. Po jednoj medicinskoj studiji, beli luk umanjuje rak stomaka 10 puta efikasnije od drugih vrsta lekovitih biljaka.

Kako preporučujete da se upotrebljava?

-              Svako ko hoće da upotrebljava beli luk u ishrani, treba da krene od jednog većeg češnja dnevno. Treba da bude veličine oko 2,5 x 2,5 x 1,7 cm.

Najbolji je u sirovom stanju, bilo iseckan, bilo da se stavi u sokovnik za- jedno sa drugim povrćem ili voćem. Ako to budete mogli da izdržite, onda povećajte količinu na 2 češnja dnevno, pa onda i na 3. Većina istraživanja je pokazala da su najmanje poveća 3 češnja luka dnevno efikasna doza, tako da bi toliko trebalo da uzimate.

„Pacijentima sam govorio da rak ima neprijatniji miris od belog luka.”

Ipak, niko ne voli miris belog luka.

-              Postoji veliki broj prirodnih osveživača daha. Mislim da je po tom pitanju najbolje esencijalno ulje od nane ili od čajnog drveta. Posao odrađuju samo 2-3 kapi kada se stave u usta.

Dr Kristofer je koristio za sisanje pupoljak karanfilića, koji ima isti efekat. U nekim prodavnicama zdrave hrane prodaje se jedno dobro ulje od čajnog drveta koje se zove „kapi za usta od čajnog drveta”, koje proizvodi Thurs- day Plantation iz Australije. Koristio sam ga jedno vreme u svom lečilištu, i dobro je odrađivalo posao. Oni takođe prave i čačkalice sa uljem od čajnog drveta.

Spomenuli ste i spoljnu upotrebu.

-              Naravno, odličan je i za spoljnu primenu. Samo zapamtite, BELI LUK PEČE KOŽU. On sadrži sumpornu kiselinu i može da vam izgori kožu. On je od koristi pri lečenju raka, bradavica, čireva i ostalog, samo obavezno ga uzimajte i internim putem.

„Evo formule za kašnu oblogu sa belim lukom koju sam koris- tio pri lečenju raka...”

Kako se beli luk koristi za lečenje raka?

-              Postoje dva glavna načina. Prvi je jednostavan. Ako je obolelo mesto malo poput neke bradavice, malog tumora ili čirića, onda samo nanesite na to i zalepite polovinu češnja belog luka, poveće ili srednje veličine. Za- lepite ga ili lepljivom trakom ili nekim flasterima, te svež luk stavljajte 2-3 puta dnevno. Tako će doći do sagorevanja onoga što želite da se otarasite, za par dana.

Drugi način jeste kašna obloga. Morate biti pažljivi pri njenom pravljenju. U blender stavite podosta češnjeva belog luka, malo jabukovog sirćeta i isitnjene unutrašnje kore bresta. Dobićete braon smesu. Primenite je na obolelo mesto, natrljajte dobro, te će ona ostati na mestu dok se bude sušila. Možete dodati i malo aleve paprike.

Evo formule koja mi je često pomagala. U blender se stavi sledeće:

-              1 puna šaka svežih (može i sušenih) cvetova crvene deteline

-              1 cela glavica oljuštenog belog luka, najmanje 12 češnjeva

-              1/4 šolje sveže izrendane vinobojke ili 1/3 šolje suvog praha od iste

-              2 supene kašike isitnjenog korena ljutića

-              2 supene kašike drvenog uglja

-              1 čajna kašičica ulja od čajnog drveta

-              1 šolja bentonit gline

-              1 šolja unutrašnje kore bresta

Stavite to u blender i dodajte vode i sirovog jabukovog sirćeta u razmeri 50:50, da biste dobili kašu, a onda dodajte i najmanje 30 ml tinkture od srčenjaka na 250 ml dobijene tečnosti. Sve to izblendirajte i nanesite na kožu.

Ovu kašnu oblogu sam stotinama, hiljadama puta koristio pri lečenju raznih vrsta raka sa velikim uspehom. Kašne obloge ove vrste su vekovima korišćene za lečenje raka i pokazale su se veoma efikasnim. Dr Kristofer je koristio mnoge vrste melema za rak, čemu su ga naučili njegovi učitelji. Ovaj što ja preporučujem je odličan za sve vrste raka.

A šta je sa melanomom, rakom kože?

- Crvena detelina, jedan od sastojaka, poznata je kao lek za rak kože, za melanom. Imao sam mnogo pacijenata koji su se tako otarasili me- lanoma, kao da su skinuli sa sebe koricu od neke rane.

Bila je i jedna žena sa teškim slučajem melanoma na levoj ruci. Rak je bio crne boje, i krv u ruci joj je bila zaražena. Ruka joj je bila crne i plave boje, dok krv nije cirkulisala. Koža joj je bila toliko tanka, maltene trans- parentna, poput plastičnih folija za hranu. Kada sam joj dodirnuo ruku, krv je počela da izlazi, a ponekad i gnoj da curi. Jedan lekar joj je predlagao amputaciju, bojeći se širenja raka i gangrene.

Celu ruku, od pazuha do prstiju, svako veče je držala pod onom kašnom oblogom. Ujutru bi ruku oprala, tokom metode primene hladnog i vrućeg tuša, posle čega bi duboko masirala ricinusovim uljem.

Od podneva bi nanosila još jednu kašnu oblogu, do kraja dana, onda ponovo tuševi, i pred spavanje opet obloge. Takođe se pridržavala čitavog programa lečenja teže izlečivih bolesti, bez koga nema izlečenja; kašna obloga je samo jedna od metoda lečenja.

U roku od jedne sedmice pola raka je nestalo, a ruka je dobijala svoju normalnu boju. Rak se ljuštio sa ruke poput tankih slojeva katrana. Za tri sedmice više nije bilo raka, i nikada se nije vratio.

Biljna formula za stimulisanje imunog sistema

-              70% korena ehinacee

-              10% sveže iseckanog belog luka

-              10% korena sibirskog žen šena

-              10% unutrašnje kore taheba

Od gornjih sastojaka napravite tinkturu. Za upalu pluća i slična stanja koristite oko 60 kapi najmanje 3 puta dnevno, mada je najbolje 6 puta. Uzimajte je dve sedmice, odmarajte jednu, pa nastavite opet dve. Zatim odmorite mesec dana, pa nastavite isto.

Savet od učitelja dr Šulca – dr Džona Kristofera. O divizmi za lečenje problema sa žlezdama.

Omiljenu biljnu formulu dr Kristofera za lečenje problema sa žlezdama čine tri dela divizme i jedan deo lobelije. Jedan petogodišnjak došao je kod njega s povređenim testisima – povredio se slučajno, te su se rascepili. Lekari su hteli da ga kastriraju. Ali roditelji su uzeli i primenili fomentaciju sa divizmom i lobelijom. U roku od nekoliko dana, testisi su se vratili u svoju normalnu veličinu, a rana je zarasla.

Dr Kristofer je divizmu koristio i kod krvarenja creva. Jedan čovek je imao takvo krvarenje da mu je bila potrebna transfuzija. Dr Kristofer mu je dao da pije šolju mleka sa 30 mg divizme, rekavši mu da zagreje mleko zajedno s divizmom skoro do tačke ključanja. Čovek je pio po jednu šolju tri puta dnevno, i posle tri dana krvarenje je prestalo i on se izlečio. Jedan čitalac je ovo pokušao, i uspelo mu je. Jer mleko se lepi za zid debelog creva i drži na mestu divizmu koja ga zalečuje.

Kako izlečiti gangrenu...

Za lečenje gangrene dr Kristofer je za svoje pacijente spremao po neko- liko litara čaja od belog sleza. Pacijent treba da drži noge potopljene u čaju pola sata, u koji se doda i jedna kašika aleve paprike. Posle toga 5 minuta se noge drže u ledenoj vodi, a onda vrate u čaj na pola sata, i tako se menja. Kada bi bolovi prestali, čaj od belog sleza je korišćen u obliku ob- loga.

Jedan 98-godišnjak je mesecima bolovao od rana od ležanja. Iz bolnice su ga pustili kući, jer su smatrali da više nema nade. Gangrena je zahvatila oba stopala i članke, dok lekari nisu smeli da ga operišu zbog njegovih go- dina. Dr Kristofer je na njemu koristio čaj od belog sleza, tj, potapanje nogu, kao i kašne obloge sa brestom. Za 10 dana ovaj čovek je mogao da stoji, i potpuno se izlečio.

Hrastova kora kao lek za desni

Čak i onda kada su zubari spremni da vam sve zube izvade u slučaju napredne faze parodontoze, isitnjena hrastova kora, stavljena na desni, može da ih suzi i izleči, te tako da vam spasi zube. Jedna žena je ovim putem izbegla nošenje proteze i spasla sve svoje zube.

Biljna formula dr Šulca za sprečavanje desni od truljenja

- Količina koja se dobije iznosi oko 135 ml. Radi se o jednoj veoma in- teresantnoj formuli. Otkrio sam nešto o alevoj paprici što niko drugi ne zna. Objasniću usput dok budem govorio o formuli.

Formula izgleda ovako:

-              65 ml tinkture od korena ehinacee

-              280 kapi ulja od čajnog drveta

-              30 ml tinkture od mirike (sami je napravite)

-              15 ml tinkture od hrastove jabučice (u pitanju je izraslina na kori hrasta koja nastaje kada osa polaže u nju jaja) (sami napravite tink- turu)

-              120 kapi tinkture od aleve paprike (nabavite najljuću tinktu- ru)

-              20 kapi ulja od nane

Tinktura od ehinacee momentalno umrtvljuje bol, čim je nanesete na desni. Takođe dezinfikuje površinu i stimuliše imuni sistem da uništi bak- terije koje se tu nalaze. Mirika je jedan od jačih astrigenata (koji skuplja), tako da će ona itekako zategnuti vaše desni.

A hrastova jabučica se može pronaći na običnom hrastu, zar ne?

-              Tako je! Samo pronađete neki hrast koji su napali insekti, ili šta god da je u pitanju, i uzmete one velike, kao oteknute grumene.

To se samo iseče, je l’ tako?

-              Da. To je najveći izvor tanina u prirodi, tako da ima mnogo jače dejstvo od listova hrasta.

I kora se zajedno sa tim otkloni?

-              Ne, samo je odvojite. Trebaće vam i jedan veliki čekić, ako ne i kovački. Samo odvalite tu jabučicu. Liči na veliki drveni grumen; na sebi ili nema ili ima veoma malo kore. Sve to uzmite i napravite od njega tinkturu. Trebaće mu par dana da omekša, možda čak i celu sedmicu.

A ako neko ne može da nađe hrastovu jabučicu, šta onda?

-              Onda može da se koristi hrastova kora.

Ali ona nije dobra koliko i ovo?

-              Da, ovo drugo je bolje. Sadrži 2-4 puta više tanina od hrastove kore.

Znači, ako neko bude koristio hrastovu koru, trebaće mu 2-4 puta veća količina?

-              Tako je. Mnogi ljudi kažu da je hrastova kora bolji astrigent od mirike, jer sadrži više tanina. Ja bih takvima rekao samo ovo: nikada nisu probali, pa tako misle. Jer mirika deluje na desni bolje i od hrastove kore i od hras- tove jabučice, mada i ovo poslednje nije loše. Zato u formuli koristim duplo veću količinu mirike.

Kada tinkturu od hrasta stavite u usta, vi osećate njeno astrigentno dej- stvo, kako skuplja kožu. Ali kada uzmete tinkturu od mirike, osećate kao da će vam se jezik zalepiti za usta. Dakle, mnogo je jači astrigent.

Evo jedne zanimljivosti. Jedna do četiri kapi tinkture od aleve paprike

jačine 250.000 toplotnih jedinica u flaši od 120 ml daje mnogo ljut ukus. Za takvu jačinu, dovoljna je jedna kap u 30 ml, dok sa tri kapi, nećete moći da je stavite u usta.

U ovu smesu ja stavljam 120 kapi aleve paprike. Ono što je zanimljivo jeste da ulje od čajnog drveta neutrališe tu nepodnošljivu ljutinu aleve paprike. Ne znam zbog čega. Ne znam koje je objašnjenje, ali kada budete koristili formulu, delovaće vam malo ljuto. Sa 120 kapi, plakali biste sat vremena. Za formulu sam odredio količinu koja neće da vam opeče usta. Prosto je neverovatno kako ulje čajnog drveta neutrališe ljutinu. Ovo ulje  je najbolje oralno dezinfekciono sredstvo, ali vam zato i omogućava da uzmete i 100 puta veću količinu aleve paprike, i da isto nanesete na desni. Ova formula sadrži i ulje od nane (mente) – dezinfekciono sredstvo i stimulator cirkulacije. Podstiče protok krvi u ustima, formulu čini ukusnijom i osvežava dah.

Zato ova biljna formula može izvaditi iz vaših desni ono što ste jeli pre tri godine. Zašto bi neko patio, kad problem može da se reši?

Nisam znao da ulje od nane deluje kao dezinfekciono sredstvo.

-              O da, veoma je jako dezinfekciono sredstvo, ali i jak stimulator cirku- lacije. U svojoj knjizi „Škola prirodnog lečenja” (School of Natural Healing), dr Kristofer ga je stavio odmah do aleve paprike na listi stimulatora krvi. Nana takođe ublažava upalu, tako da je odlična kao lek za probleme sa zubima.

Gde čitaoci mogu da nabave ulje od nane?

-              Može se kupiti u većini prodavnica, pošto ga prodaju sve kompanije koje se time bave.

„Ne znam ni za koga ko je koristio ovu formulu duže od 2-3 dana, a da mu krvarenje desni nije prestalo.”

Kako naši čitaoci treba da koriste ovu formulu?

-              Sipajte je u špricaljku za vodu. To je najbolji način da biljne ekstrakte nanesete na zube i desni.

Kupite špricaljku, napunite je vodom i u nju stavite 60, 120, 180 ili čak 240 kapi biljne formule za desni. Počnite sa malom količinom, a kasnije, povećajte količinu dok ne stignete do maksimuma. Radite tako dva puta dnevno. Krvarenje desni će prestati za 2 dana, ako se ovo bude primenji- valo.

Čim završite, špricaljku isperite čistom vodom, tokom 10 sekundi, jer ulja od nane i čajnog drveta mogu sagoreti sve one gumene zaptivače. Niko vam to neće reći, jer nemaju praktičnog iskustva sa biljkama. Ako je ne budete prali dve sedmice, više je nećete imati, jer će se sva raspadati i cureti, zbog toga što ova ulja dezintegrišu gumu. A zaptivači u njoj su upravo od gume.