dr Ričard Šulc

Liječenje neizlječivih bolesti

Pripremio:

Sem Bajser

Sadržaj:

1.   Uvod............................................. 7

2.   Novi program za neizlečive bolesti... 21

3.   Post na sokovima.......................... 41

4.   Približavanje prirodi....................... 58

5.   Korišćenje vode za lečenje - moć hidroterapije       61

6.   Čišćenje creva........................... 77

7.   Čišćenje jetre........................... 96

8.   Čišćenje bubrega................... 105

9.   Pročišćavanje krvi....................... 113

10.   Rak dojke............................ 117

11.   Rak grlića materice................... 123

12.   Rak prostate..................... 152

13.   Rak mozga....................... 160

14.   Rak pluća.............................. 165

15.   Rak jetre................................ 172

16.   Rak pankreasa.................. 179

17.   Leukemija........................... 184

18.   Lečenje dece od raka.................. 188

19.   Sida................................ 199

20.    Biljne formule za imuni sistem i rak kože...211

21.   Uklanjanje bola......................... 230

22.   Artritis.................................... 234

23.   Alchajmerova bolest i demencija.. 241

24.   Šlog i povrede glave.................. 249

25.   Regeneracija kostiju, mišića i nerava...259

26.   Dijabetes....................... 270

27.   Upala slepog creva.................... 277

28.   Oboljenja oka................. 281

29.   Lupus.................................. 288

30.   Emfizem i druga plućna oboljenja......... 292

31.   Bolesti srca............................ 294

32.   Oboljenja nervnog sistema................. 311

33.   Pravljenje biljnih napitaka - 1 deo... 336

34.   Pravljenje biljnih napitaka - 2deo..352

35.   Odgovori na pitanja čitalaca....... 361

36.   Zaključak............................. 388

37.   Kako izlečiti kućne ljubimce......... 396

Dodatak: Recepti........................... 427

Uvod u video snimke.................... 443

Spisak lekovitog bilja....................... 447

Indeks bolesti............................. 451

1.    poglavlje

Uvod

Spremite se da postanete izlečeni. Ja verujem da je to moguće.

Nikada do sada nisam video nešto poput ovoga. Nikada do sada nisam video kako se leče teško izlečive bolesti. Čuo sam za teorije. Čuo sam za prevenciju. Ali nikada nisam čuo da se prirodnim lekovima tretiraju ovakva stanja. Ali sada znam, a znaćete i vi. Odgovori su ovde.

Odgovore u ovoj knjizi i kolekciji video materijala pod naslovom „Lečenje neizlečivih bolesti” dala su dva izvanredna lekara: dr Džon R. Kristofer i njegov najbolji učenik, dr Ričard Šulc. Ova dva čoveka ono što znaju naučila su radeći u lečilištima. Naučili su to radeći sa stvarnim ljudima. Naučili su lečeći bolesne, a ne pričajući ili čitajući o njima. Oni nisu teo- retičari, niti su to hteli da budu. Oni su lekari.

Ako ovde želite da pronađete neke nove teorije iz medicine, došli ste na pogrešno mesto. Ali, ako želite da saznate kako izlečiti neizlečivo, nema boljeg mesta od ovog. Uz ovu knjigu idu i video snimci. Ono čega nema u knjizi, ima na video snimcima, a čega nema u njima, ima u knjizi. Treba ih koristiti zajedno. Jer oni su napravljeni da bi vam pružili znanje koje do ovog časa nijedan laik nije mogao lako dobiti.

Pročitajte celu ovu knjigu i pogledajte sve video snimke. Nemojte samo čitati i gledati ono što se tiče vašeg stanja, zato što se stvari koje se odnose na sve vrste bolesti nalaze u različitim poglavljima i opisane su za različite slučajeve drugih stanja. Ako po ovoj knjizi budete tražili samo jedan lek ili samo jednu lekovitu biljku, onda ćete i dalje biti žrtva konvencionalne medicine.

Ova kolekcija materijala zvana „Lečenje neizlečivih bolesti” prezentuje

razne programe, koje treba u celosti ispratiti. Nemojte birati i koristiti samo delove programa za koje mislite da će vas izlečiti. Svi ti delovi su sastavljeni u jednu celinu, jedan program, zato što su dr Kristofer i dr Šulc otkrili da su SVI „delovi” neophodni kako bi neka bolest mogla da se sanira.

Zašto informacije iz ove knjige nisu poznate javnosti?

Niko ne leči neizlečive bolesti. To je tako zato što ne znaju kako da ih leče. I zato informacije iz ove knjige nećete naći ni na jednom drugom mestu.

Svi se plaše da ih iznesu u javnost. Oni se plaše državnog vrha i medi- cinskih komisija. I ne samo to: današnji lekari baš i ne vole da se pozabave teže izlečivim slučajevima, jer ih plaši mogućnost smrti njihovih pacijenata. Više bi voleli da imaju posla sa zdravijim osobama, kojima treba samo malo pomoći.

Pored toga, danas postoje i mnogi lekari prirodne medicine koji misle da nije mogućno izlečiti teže izlečive bolesti. Oni često na sva usta govore o sveobuhvatnom izlečenju – ali to je samo priča. Duboko u sebi, oni NE VERUJU da herbalizam i prirodne metode lečenja mogu izlečiti neizlečivo. Pa čak i kad bi verovali, neznaju kako to da učine.

Mnogi današnji lekari prirodne medicine koriste izraz „komplementarna” medicina, pod kojom podrazumevaju prirodne metode lečenja kao dodatak savremenim medicinskim tehnikama.

Dopustite mi da budem potpuno otvoren: Metode koje su prikazane u knjizi „Lečenje neizlečivih bolesti” nisu dodatak savremenoj medicini. One su zamena za nju. U mnogim slučajevima dosta je teško lečiti ljude prirod- nim metodama zbog štete koju je savremena medicina pre toga nanela.

Veliki deo patnji pacijenata nije uzrokovan njihovim bolestima, već bes-

mislenim i varvarskim metodama čeličnog medicinskog sveta današnjice. Morate odlučiti kojim ćete putem ići: prirodnim ili putem savremene medi- cine. Ako krenete nekom sredinom, onda se nećete u potpunosti posvetiti nijednom od ova dva puta, što bi ipak trebalo da učinite.

Odgovore iz ove knjige posvećujem vama 

Od kada sam ušao u vode prirodne medicine pre više od 20 godina, uvek sam tražio lek za neizlečive ili teže izlečive bolesti. Obične bolesti mi nisu privlačile pažnju. Drugi mogu izaći s njima na kraj. Ja samo želim da saz- nam kako da izlečim ljude koji umiru ili koji celog života pate.

Poznavao sam jednog čoveka iz Nju Džerzija. Imao je lepu ženu koju je mnogo voleo. Ali ona se razbolela od raka, i on nije znao šta da radi. Pre nego što je saznao za stvari koje su mogle da je izleče, ona je već pre- minula.

Nikada ne bih voleo da se vi nađete u takvoj situaciji. Kada nečiji život visi o koncu, ja ne želim da gubite vreme sa prirodnim metodama koje vas ne mogu spasiti, niti sa lekarima koji nemaju iskustva u lečenju neizlečivih bolesti. Ne bih voleo da živite u patnjama.

Pronalaženje dr Kristofera i njegovog učenika dr Šulca, bio je odgovor na moje molitve. A i vama će sigurno pomoći.

Vi možete izlečiti bolesti koje drugi smatraju neizlečivim i beznadežnim, ali to NE MOŽETE učiniti sa lošim sredstvima i neadekvatnim metodama mnogih današnjih lekara prirodne medicine. Potrebno vam je znanje koje ćete naći u ovoj knjizi.

Prvih pet video snimaka smo snimili u septembru 1994. godine, u okolini moje kuće na vrhu Afton planine u Blu Ridžu. Preostalih sedam je snim- ljeno u februaru i oktobru 1995. godine.

Tokom prvih snimanja, dr Ričard Šulc je morao da putuje za Englesku i Francusku, gde je držao predavanja. Tokom dva meseca njegovog od- sustva, ja sam ga zvao telefonom 31 put, često pričajući s njim duže od sat vremena. Postavljao sam mu mnogo pitanja o načinu lečenja raznih teže izlečivih bolesti. Sve informacije koje sam od njega dobio, a koje nisu snimane, zapisane su u ovoj knjizi.

Otkrio sam da je postavljanje pravog pitanja ključ koji otvara sva vrata. To što lekar može znati nešto, ne znači da ćete vi saznati – osim ako ne postavite pravo pitanje. Recimo, da ja nisam postavljao pitanja, napisavši preko 700 stranica telefonskog razgovora, vi možda nikada ne biste došli do ovih informacija.

Kao što ćete videti, Ričard Šulc više ne radi. Ova video kolekcija i knjiga su jedina šansa da saznate kako sami za sebe da pravite lekove.

Znao sam da će sve zavisiti od mene, te sam se zato pobrinuo da nijedan

detalj ne propustim.

A sada pogledajmo malo u biografije vaša dva učitelja, dr Kristofera i dr Ričarda Šulca. Krenimo od čoveka koji je sve ovo započeo – dr Džona Kristofera.

Dr Kristofer je imao zadatak pred sobom: da bolesne leči onim što je smatrao Božijim prirodnim metodama lečenja

U medicinskim krugovima smatrali su ga šarlatanom, prevarantom i ludakom, koji glupe, neobrazovane i lakoverne ljude podučava gomilom laži o nekakvim travama. Ali, za one koje je spasio od smrti, od kojih su lekari odustali i slegali ramenima, on je bio najbolji lekar 20. veka.

Kao dečak ovako je govorio svojoj majci: „Mama, kada porastem, hteo bih da budem lekar”. „Svašta”, odgovarala je njegova majka, „lekari moraju da seku ljude po telu kada ih operišu, a ti ne možeš da podneseš ni prizor krvi kada spremamo pile za večeru”.

„E pa, mama”, dečak je proročki uzvratio, „ja ću biti lekar koji ne seče ljude po telu”.

A to je i postao.

Jedne snežne večeri u Juti, Džon Rejmond Kristofer se jako razboleo i ležao je u postelji sa gušoboljom. Tada ih je jedan lekar prirodne medicine posavetovao: „Sada uradite to i to da biste izbacili sluz”, govorio je. Uradili su tako, i dečak je ubrzo ozdravio.

Dok je bio dečak, njegova majka je patila i od edema i od dijabetesa. Nisu joj pomagali konvencionalni medicinski tretmani. Dr Kristofer se priseća da je „neki putujući lekar došao u našu kuću da leči majku. Preporučio joj je nekoliko lekovitih biljaka, od kojih joj je bilo bolje i imala više energije. Međutim, ubrzo nakon toga, ovaj čovek je uhapšen i odve- den u zatvor, jer nije imao licencu za medicinsku praksu. Pošto više nismo mogli da stupimo u kontakt sa njim, mojoj majci je bivalo gore i kasnije je preminula”.

Njegova porodica se seća kako je kao dečak gledao svoju majku dok je umirala polako i uz velike bolove. Njena koža je pucala i nastajala je gan- grena. Tada je Džon Kristofer odlučio da će naučiti sve što može o le- kovitom bilju i prirodnom lečenju, nadajući se da će tako moći da spreči da se drugi ljudi razbole i umru kao njegova majka.

Kada je porastao, krenuo je da pohađa prava na Univerzitetu Juta. Ali Bog je tada ispružio Svoju ruku ka njemu i rekao „NE” pravima. Džonova karijera kao advokata je doživela užasan kraj, kada je kao pešak nastradao u strašnoj saobraćajnoj nesreći. Proglašen je mrtvim i odveden u mrtvač- nicu.

Pozvali su njegovu porodicu da ga identifikuje. Kada su došli da ga vide, videli su kako se pomeraju trepavice na njegovom oku. Tada su ga odveli u bolnicu. Patio je od gubitka pamćenja nekoliko sedmica, koje se često tokom njegovog života vraćalo. Lekari u bolnici su mu rekli da će biti dobro ako uopšte doživi 35. godinu, usled potresa mozga, gubitka pamćenja i povrede leđa, kao i onesposobljavajućeg artritisa sa kojim je rođen (lekari nisu bili u pravu; doživeo je 73. godinu).

Ne samo da je tako bolestan preživeo suđenje, već je i njegova rođaka Džejn Štajner ovako rekla za njega: „Ne poznajem nijednog čoveka sadašnjice koji je toliko progona i uvreda preživeo kao Rej. A to mu se dešavalo verovatno zbog njegove dve glavne mane: bio je previše darežljiv i previše je verovao ljudima, do naivnosti”.

Kao što reče ona: „Jedno je kada vam sude i kad vas gone ljudi ateisti i neprijatelji, ali sasvim je druga priča kada vam navodni ’prijatelji’ okrenu leđa i blate vas iz lične koristi”.

Mnogi ljudi, čak i lekari prirodne medicine, bili su ljubomorni na čudesne lekove dr Kristofera. U Juti su ga lekari tužili i izveli pred sud. Van očiju javnosti, rekli su mu da prebrzo leči ljude i da im time kvari posao. Ali, on je odbio da se promeni.

Tokom svoje karijere, dr Kristofer je stalno bio po sudovima i zatvorima. Jednom prilikom je uhapšen tokom svog predavanja, kada je jednoj ženi koja je patila od raka dao neke lekovite biljke da bi joj smanjio bolove.

Obično je porota bila nastrojena protiv sudskih odluka. Ipak, 1969. go- dine, nije imao toliko sreće i osudili su ga zbog toga što je izdavao „re- cepte” (preporučivao lekovito bilje) bez licence. To je bio zločin. Dr Kristoferu je oduzeto njegovo građanstvo i bilo mu je zabranjeno da glasa. Ali po kojem je to kriterijumu on bio kriminalac?

Neki hirurg ga je jedanput nazvao, i sarkastičnim glasom rekao da je čuo za „reputaciju” dr Kristofera. Rekao je da ima pacijentkinju sa krvnim ugruškom. Hirurg ju je ispitao i odlučio da izvrši operaciju, ali je pritom otkrio da je gangrena zahvatila njene članke i stopala, tako da je bolnička komisija odlučila da celu nogu odstrani.

Ćerka te žene se rasrdila zbog toga! Rekla je tom hirurgu da ne odseca nogu njene majke. Naredila mu je da nazove dr Kristofera. Konačno je po- pustio i nazvao je. Dr Kristofer mu je rekao koje biljke da koristi za ugrušak. Predviđao je da će nestati za tri dana. A tako je i bilo!

Takođe je rekao lekaru u koju specijalnu biljku da potapa noge njegove pacijentkinje, kako bi izlečio gangrenu. Lekar je nazvao sedam dana kas- nije i bio prezahvalan. Javio je da je gangrena nestala za samo nekoliko dana. Potpuno je nestala, osim malog dela na prstima.

Ljudi u očaju – „siročad medicine” – stalno su dolazili kod njega, čak i za vreme večere. On je znao kako da im pomogne.

Pričao mi je kako ga je jedanput usred noći pozvao telefonom njegov ujak: „Tvoja voljena nećaka umire. Dođi odmah da je vidiš pre nego što...” Četrnaest godina njegov otac nije mario za metode dr Kristofera, iako je kao dete bio slabašan i bolestan. Ali tada, u tom kriznom času, rekao je:

„Uzgred, Rej, je l’ možeš poneti malo onog tvog lekovitog bilja?”

Dr Kristofer je došao, devojka je bila izlečena i postala je majka dvoje prelepe dece.

Dr Kristofer mi je govorio i o ženi koja je slomila kuk i obe noge. Ona je čula za preporuke dr Kristofera kod preloma kostiju. Nije imala drugog iz- bora nego da ih isproba. Stavljala je biljne fomentacije šest noći sedmično (priprema fomentacija je objašnjena na str. 338). Nakon tri meseca, njene noge su bile u savršenom stanju. I sâm sam svedok zarastanja kostiju uz pomoć njegovih metoda (skoro da sami morate videti kako se obnavljaju kosti da biste razumeli koliko su ove metode zaista odlične!)

Davne 1981. godine strahovao sam da se znanje dr Kristofera ne izgubi

Uveren sam da je on bio jedan od Božijih velikih glasnika prirodnog lečenja. Znam da je njegovo znanje došlo iz jednog višeg izvora.

Bio je skroman čovek. Sebe je zvao „samo običnim momkom, ne veliki Džon R.” zato što je znao da je njegovo ogromno znanje ništa u poređenju sa „nebeskim” znanjem, od kojeg je on crpeo tokom svog života.

Poslednji čin života voljenog dr Kristofera počeo je 25. februara 1982. godine, kada je pao na led na putu. Dobio je jak udarac u glavu, koji je ponovo izazvao gubitak pamćenja i kasnije doveo do šloga.

Nakon toga je samo vodio tešku borbu. Porodica bi ga podizala na noge, ali odmah artritis, pad ili još jedan šlog ili grip bi ga obarali dole. Kada je jedan novinski list izdao vest o njegovoj nesreći i nastaloj bolesti, poslato mu je bilo na stotine i stotine dirljivih pisama širom SAD-a, Kanade i En- gleske, moleći ga ovako: „Molimo vas, dr Kristofer, vi morate ozdraviti. Nemojte nas napuštati, potrebni ste nam”.

Dr Kristofer je rekao porodici da će ostati kod njih da bi video krštenje svojih dvoje unuka. Mladići su kršteni u nedelju, 6. februara 1983. godine.

Tog popodneva dr Kristofer je postao veoma uzrujan, drhtao je i sve vreme se naglas molio: „Molim Te, dopusti mi da umrem. Dopusti mi da odem kući”. Kako njegova porodica kaže, „nakon tople kupke, svima nam je poželeo laku noć i rekao: ’Volim vas’.” Onda su poveli razgovor o Božijoj volji i zaključili da ne treba da budu sebični i da ga zadržavaju kod sebe.

Ovako su rekli: „Ušli smo ponovo u njegovu sobu da proverimo da li je pokriven. On je umirao. Zahvalan sam što smo svi mogli da budemo uz njega, da ga zagrlimo, da mu kažemo da ga svi volimo i cenimo, i da ga podsetimo da ćemo SIGURNO ponovo biti zajedno”.

Na sahrani dr Džona Kristofera, sveštenik Kallis Harms održao je govor:

„Poput našeg Spasitelja, i njega su zamrznuli i odbili ljudi, čoveka koji je znao šta znači patnja.

Poput Spasitelja, i on je činio dobra dela i lečio je bolesne.

I poput Spasitelja, i njegova učenja nisu prihvatili ljudi iz njegove struke, kojima je pretila propast reputacije i statusa, i koji su iskoristili postojeći pravni sistem protiv njega, braneći zvanične stavove i mišljenja.”

Kao što je rekao jedan prijatelj dr Kristofera: „Jednom u mnogo godina na Zemlji se rodi čovek koji prosvećuje i podiže svest bližnjih svojom ljubavlju, mudrošću i humorom. On izgleda kao neko ko je došao sa anđeoskih visina, kao neko ko je direktno povezan sa božanskim izvorom informacija.”

Dr Kristofer je znao da ljudi savremenog doba nemaju znanje o leko- vitom bilju i prirodnoj medicini, koje je trebalo da nasledimo i koje treba da nas štiti. Više volimo male bele pilule, nego koru ili koren nekog lekovi- tog drveta. I kao što dr Kristofer kaže: „Bez obzira od čega bolujete, negde uvek postoje biljke i metode koje vam mogu pomoći”. Ova knjiga će vam pokazati o kojim se to biljkama i metodama radi, i kako ih je tačno dr Kristofer koristio za lečenje bolesti i stanja koja drugi nisu mogli izlečiti.

Priča o Ričardu Šulcu – najbolji učenik dr Kristofera i vaš drugi učitelj

Upravo sam otkrio lekara koji je stručnjak u lečenju takozvanih neizlečivih slučajeva – one koje svi ostali šalju kući da se spreme za sopstvenu sahranu.

Ovo je tačno ona vrsta lekara koju sam tražio od kada je najbolji lekar, dr Džon R. Kristofer, preminuo pre deset godina. Moja potraga je sada za- vršena. Pronašao sam ga.

Meni nepoznat, to je bio najbolji učenik dr Kristofera. On je zapravo otišao mnogo dalje od dr Kristofera. Umeo je da pripremi formule i metode o kojima niko do tada nije čuo, jednostavno zato što je tako morao. Ono što ovaj lekar zna nije naučio iz knjiga o biljkama ili sa vikend seminara. Njegovo znanje dolazi od 20-godišnjeg iskustva rada u lečilištu, koje je spasilo mnoge napaćene i bolesne ljude.

Dok su drugi lekari lečili loše varenje kod zdravih ljudi, on je lečio ljude koji su bili na samrti. I dok su drugi lekari pisali knjige, držali govore i bili članovi komisija, on je lečio one koje je zvanična medicina odbacila. Oni su bili njegov život.

Ljudi koji su dolazili na njegova vrata bili su toliko mršavi da im je samo koža bila obavijena oko kostiju, sva u zavojima i gazama, koji su sprečavali curenje gnoja i krvi iz tumora na njihovim vratovima, grudima, butinama i svuda po telu! Ti ljudi nisu bili samo bolesni, trebalo je da umru još pre nekoliko meseci, kako su im lekari rekli.

Niko nije želeo da pomogne ovim ljudima. Niko!

Ni lekari konvencionalne, niti lekari prirodne medicine. Njihovi pacijenti su već sastavili svoju poslednju volju i oprostili se od porodica. Bili su spremni da napuste ovaj svet.

Često su ljudi dolazili kod njega ne zbog leka, već samo da dobiju neku vrstu olakšanja – kao što je to bio slučaj sa ženom koja je imala rak pankreasa. Ona je htela da se izleči od nekontrolisanog izlivanja mokraće, kako bi mogla da umre sačuvavši ponos, bez pelena. Ali on je izlečio i njene bubrege i rak. A kako je to učinio, pokazaću vam u ovoj knjizi - „Lečenje neizlečivih bolesti”.

Drugi lekari su u strahu bežali od takvih slučajeva – ali ne i on. On se molio Bogu da mu ih pošalje. Govorio je: „Voleo bih da ljudi sa rakom stalno dolaze, kao da je ovde slavlje. Želim umiruće, beznadežne i najgore slučajeve, kako bih stavio na probu prirodne načine lečenja”.

On se NIJE PLAŠIO. Nekako, kao da su čuli njegovu molitvu, oni koji su umirali dolazili su kod njega, a on ih je SPASAVAO – na hiljade njih. Neke je spasio od raka dojke ili tumora na materici, druge od raka jetre ili tumora na mozgu koji su zauzeli pola lobanje, ili od leukemije. Druge je izlečio od Lu Gerigove bolesti, a 16 pacijenata se potpuno oporavilo od poslednje faze side.

Ovaj lekar je znao da je pred njim misija koju nije hteo da prihvati niko drugi – da izleči one kojima niko od ljudi ne može pomoći – da probije sve granice i otkrije prave, neiskorišćene moći obolelog ljudskog tela. A u tome je i uspeo.

Ipak, on je za to platio cenu. Morao je da se krije svuda – nije mogao slobodno da živi u sopstvenoj zemlji. Nije smeo da priča o onome što radi, inače bi ga vlasti uhapsile. Znao je da je svaki pacijent sa kojim je razgo- varao mogao biti vladin agent, koji se spremao da ga odvede. Znao je da je telefon mogao biti ozvučen i da je svaki njegov pokret pod mogućom prismotrom. Kako bi sakrio svoj pravi identitet i zaštitio sopstveni život, morao je da živi u „sigurnoj kući”, čija lokacija nije bila poznata njegovoj porodici i prijateljima.

Zacrnio je prozore svog tajnog lečilišta u Kaliforniji, tako da niko nije mogao znati šta se dešava unutra. Nije bilo nikakvog znaka na kući, da njegovi susedi ne bi posumnjali. Samo je uzimao upute i pacijentima davao obilje pravnih formulara da ispune, kako bi se zaštitio od protivnapada vlade i Američkog medicinskog udruženja (AMA).

Ali pošto je bio darežljivog srca, jedanput je bio neoprezan i rizikovao. Možda nije trebalo to da učini. Kako bi pomogao drugima, jednom prilikom na nekoj konvenciji održao je javni govor o svojim metodama lečenja. Bilo je prekasno. Oni su ga čuli.

Za samo par sedmica, vladini agenti su sa probijačem, pancirnim prslu- cima i automatskim puškama usred noći upali kod njega i odveli ga u zatvor. Nekim čudom, i uz Božiju pomoć, izbegao je zatvor usled nekih teh- ničkih neskladnosti, te nije morao da izdržava kaznu sa narko-dilerima i zlostavljačima dece.

Znao je da neće moći na isti način da pobedi sledećeg puta. I znao je da iz zatvora neće moći nikom da pomogne, niti bi iz betonske ćelije mogao da vidi svoju suprugu i četvoromesečnog sina.

Zato je napustio svoje tajno delovanje i odlučio da ostatak života provede podučavajući druge metodama lečenja „neizlečivih” bolesti. Da bi zaštitio sebe i identitet svojih pacijenata, uništio je sve svoje privatne fajlove. Nestali su. Ja sam bio poslednji koji ih je video. Sve što postoji sada se nalazi samo u njegovoj glavi – i on želi da sada vi to saznate, u slučaju da se njemu nešto dogodi.

Hvala Bogu, jer se on zbog vas otkriva i izlazi u javnost – zato što ono što ovaj čovek zna može vam spasiti život, a sada ćete to i videti.

“U našoj zemlji, u Evropi i u većini područja sveta nestalo je sveobuhvatnog načina lečenja degenerativnih oboljenja.”

– dr Ričard Šulc

Hajde da poslušamo jedan od mnogih mojih razgovora sa Ričardom Šul- com i da otkrijemo zašto je toliko teško doći do saznanja o prirodnim lekovima.

Šulc: „Svi znaju da je biljka medunika dobra za smetnje ili manji bol u stomaku; svi znaju da je đumbir dobar za morsku bolest, ali niko se ne bavi sa teže izlečivim slučajevima. O tome se ne priča. Ne znaju ni kako da ih leče. I zaista, ovde se radi o tome da smo takvo znanje izgubili.

Da nema lekara poput dr Džona Kristofera i puno drugih izvanrednih lekara tokom 30-tih, 40-tih, 50-tih i 60-tih godina, prirodna medicina ne bi postojala u našoj zemlji.

Bilo mi je interesantno kada sam po prvi put počeo da radim u Evropi i kada sam mislio: „Eh, tradicionalna evropska medicina; odatle su Jensen, Kristofer, Ajrola (Airola) i Stoun (Stone) dobijali informacije, tu je sve po- čelo. Mislio sam da kada dođem u Evropu da ću videti koliko je raspros- tranjena ova vrsta lečenja ljudi.

Ipak, ona je bila mrtva. Stanje je možda bilo gore nego ovde u SAD-u. Sigurno je da ovde ima više lekara prirodne medicine kojima je dozvoljen rad i koji mogu da uzimaju osiguranje. Ali njihova nauka se svela na gorke čajeve i lečenje manjih tegoba.

Recimo, kada se govori o metodama koje su ljude održavali zdravim pre oko sto godina, kao što je hidroterapija radi „pročišćavanja krvi”, ljudi današnjice jednostavno ne znaju o čemu je reč. Možete čitati o njima iz nekih starih knjiga koje se prodaju po antikvarnicama, ali se nigde o tome ne predaje. Ne znam ni za koga ko se potrudio oko ovoga i ko radi na način koji ja radim. Kada bih znao, slušao bih i njega.”

Zašto su ove informacije zabranjene na mnogim medicinskim koledžima?

Rekli ste da vam je bilo zabranjeno podučavanje na mnogim medicinskim koledžima ovde i u inostranstvu?

- Znate, bilo je dosta pometnji u javnosti oko raznih stvari. Jedna od njih je svakako vezana za dr Kristofera.

Vi ste bili uzrok pometnji u javnosti?

- O, da. Njegove stavove mnogobrojni herbalisti smatraju nekako previše narodnjačkim i neverovatnim, ili tome slično. Oni misle da su to lovačke priče, i mada nikada ni nad kim nisu pokušali da koriste takve sveobuh- vatne ili intenzivne vrste programa, oni ih i dalje ne prihvataju i ne veruju u njih.

Nisu to nikada videli, ali ne prihvataju?

- Da, baš tako. Znate, oni su neverujući ljudi. Nikada nisu ni pokušali da nauče ili urade nešto kao što je on radio. Tako da mnogi današnji herbalisti i lekari prirodne medicine takav nauk smatraju samo još jednim „nesofis- tikovanim” oblikom herbalizma.

Pričao sam nedavno sa nekim od studenata na jednom vrhunskom medi- cinskom koledžu u Engleskoj, i on mi je rekao ovako: „Dr Kristofer je bio legenda, ali njegove priče o nekim čudesnim lekovima nisu bile istinite. One su samo služile kao inspiracija i to je sve, jer biljke ne mogu stvarno da tako deluju”.

Na žalost, i o meni isto tako misle kada počnem da govorim o svojim slučajevima. Zato se moje ime nikada ne spominje u javnosti. Oni se stide onoga što ja radim. Oni čak ne žele ni da me pogledaju u lice kada im go- vorim o tome. Međutim, ja NJIH nisam video da leče ljude od poslednjih stadijuma raka i od drugih bolesti koje sam vam spomenuo.

Javnost nije svesna kako „profesionalni” herbalisti i mnogi lekari prirodne medicine ismevaju i kako se podruguju metodama sa kojima će vaši čitaoci da se upoznaju u vašoj knjizi. Oni skoro da gaje prezir prema ozbiljnijoj upotrebi lekovitog bilja i prirodnih metoda za lečenje kritičnih stanja.

Pogledajte samo primer jednog poznatog koledža prirodne medicine: njen šef botanike pravi formule za mnoge kompanije, u kojima se nikad ne nalaze biljke, to su sve ekstrakti žlezda. Strašno.

Dakle, ako neko danas ode da pohađa najbolje medicinske škole, on tu neće ništa čuti o vašem načinu rada?

-  Tako je. U to nema sumnje. Većina medicinskih škola je napustila put nauke, jer žele da ostanu „priznati” u svetu...

Dakle, ne možete postati priznati ako govorite o dr Kristoferu?

-  Apsolutno je nemoguće. Isto je i ako govorite o stvarima koje nisu u domenu klasične herbologije, ako govorite o ishrani, o menjanju navika. Većina vaših kolega strogih herbalista bi rekla da to nema nikakve veze sa herbologijom. Oni koriste herbologiju na isti način kao što lekari koriste lekove: tako da u njima nema ničeg prirodnog.

Drugim rečima, herbalizam za njih predstavlja samo drugu vrstu „leko- va”, ne drugačiji način lečenja?

- Tako je. U mnogim takvim školama na svakom stolu se nalazi pepeljara. Nema tu mnogo posvećenosti prirodnom načinu života!

Da li vam je neko nekad rekao: „Ričarde, ne želimo da držiš predavanja kod nas?”

- O, da. Jedanput sam predavao u nekoj školi, i već prvog dana pomislio sam da je cela zgrada bila u požaru. Međutim, to je bio dim zbog studenata koji su pušili u hodniku. Ja sam im tada održao jednu lekciju, te su me zbog toga izbacili iz škole.

Bilo je i drugih situacija po mestima u kojima sam držao predavanja. Podučavao sam na jednom medicinskom koledžu u Kanadi, gde su me poz- vali da predajem skoro ceo semestar. Ali, nakon jedne sedmice mojih pre- davanja, rekli su mi da odem kući. Izgleda da se ljudi osećaju neprijatno pored mene.

U čemu je bio problem?

- Opet su me smatrali previše radikalnim. Misle da govorim o onome što je izvan domena herbologije.

Prevelik broj ljudi koji se bavi lekovitim biljkama smatra da je herbologija jedna vrsta starinske nauke koja postoji samo zato da bi se osećali malo ponosnijim.

Oni su čuli za priče o čudesnim lekovima, ali ne razumeju šta je ne- ophodno da bi došli do njih. Vi i ja smo pričali o autoru koji je nedavno napisao jednu veliku knjigu. On je vrlo dobar poznavalac lekovitog bilja, ali zato ima i 70 kg viška, pije litar vina dnevno i puši pet paklica cigareta. Postoji ogromna razlika između toga i prirodnog izlečenja. Od takvih ne možete čuti priče o lečenju ljudi od raka, side ili neuromišićnih oboljenja, itd.

Kada me čuju ovakvi autori i herbalisti, oni bi najpre da zabiju glavu u pesak. Ja činim da se oni osećaju neprijatno, jer se pronalaze u mojim rečima. Najgore od svega je što oni neće da rade sa ljudima koji pate od teških bolesti, za koje moram da stvaram i razvijam programe lečenja.

Znam jako malo onih koji su ozbiljno radili sa ljudima obolelim od kan- cera ili side.

Da li vam je neko nekad rekao da od takvog posla ne možete da zara- dite?

-  Da, naravno. Govorili su mi i da time nanosim štetu svojoj profesiji.

Kako to nanosite štetu – lečeći ljude?

- Govorili su mi i ovako: „Pa, ako radiš toliko stvari, kako znaš koja biljka je izlečila bolesnu osobu?” Mene ne zanima koji deo lečenja je najviše po- mogao. Moj moto je oduvek bio i ostao ovakav: „’Moram da izlečim paci- jenta’. Tu nema slepog eksperimentisanja”.

Oni brinu samo o tome da budu priznati, a ne o lekovima.

-  Ja mogu slobodno reći da je lekovito bilje jedno moćno sredstvo prirodnog lečenja. Ali oni gledaju na njih kao izolovan element.

Na primer, ehinacea poboljšava imunitet. Međutim, ako pušite cigarete i pijete gajbu piva uz picu sa feferonima, ehinacea nema efekta. Budimo otvoreni. Oni ne vole da slušaju o takvim stvarima. Misle da će same lekovite biljke da ih izleče.

Crvena detelina proređuje krv, ali oprostite, ako svakoga dana za ručak pojedete čizburger iz „Mekdonaldsa”, onda ona nema efekta. Ovo bilje je stvoreno tako da bude jedan deo celokupnog programa lečenja, kao što je to dr Kristofer govorio.

Ljudi su me najčešće pitali ovo: „Kako si mogao da radiš sa toliko ljudi koji su bili na samrti? Zar ti to nije ulivalo strah?” Ne, nije to tako strašno, zato što nemate šta da izgubite.

Kada dođu kod vas takvi pacijenti, oni su maltene polumrtvi, a vi ne smete da zabrljate!

-  Njima je već presuđena smrtna kazna. Jedini pravac kojim mogu da idu jeste na bolje.

Mi nemamo prave lekare prirodne medicine. Mislim da je to ono suštin- sko. Ti lekari od pre 50, 60, 70 godina znali su protiv čega se bore. Da- našnji lekari prirodne medicine i herbalisti uglavnom koriste biljke koje su slabog efekta, od njih prave iste takve proizvode, i koriste ih u poje- dinačnim programima koji su blagi i ne mogu da donesu izlečenje.

Jednom prilikom sam razgovarao sa nekim herbalistom iz Engleske. On mi je pričao o nekoj biljci koju je proučavao i koja je dobra za lečenje raka. Pitao sam ga kolika doza je potrebna, a on mi kaže: „Pa, recimo oko...” Znate, došli smo čak dotle da samo pretpostavljamo o stvarima.

Kaže on dalje: „Mislim da treba uzimati internim putem”.

A ja mu odgovorim: „Aha, a koliko?” „Pa, pretpostavljam prosečna doza za tinkturu”. Onda mu ja opet kažem: „Za koju vrstu raka?” I što sam mu više pitanja postavljao, to je on bivao sve nesigurniji, iz prostog razloga što tu biljku nikada u svom životu nije ozbiljno isprobao. I tako smo došli dotle da knjige o lekovitim biljkama nisu vrednije od papira na kojem su napisane.

Dakle, ovo bi bio zaključak: profesionalni herbalisti i mnogi lekari pri- rodne medicine ne žele nikom da se zameraju. Mi ne želimo da imamo posla sa ljudima koji su na samrti, a koji bi mogli biti izlečeni samo da im je neko rekao kako to da učine.

Završna reč, pre nego što počnete vi...

U većini slučajeva uzrok bolesti nije ono što mislite da jeste. Na primer, ako imate glavobolju, problem može biti u zakrčenom crevu. Ili mislite da su vam oboleli bubrezi, a pravi problem je u jetri.

Zato ako budete tražili samo poglavlje koje se tiče vašeg problema, a ne pročitate i ne uradite ostatak programa, onda ćete verovatno ostati bolesni. Ako budete samo koristili ovde opisane lekovite biljke za određeni organ koji je oboleo, a ne pročistite svoje telo, ne primenite hidroterapiju i ostalo, onda možda nikada ne budete imali pune koristi od onog što smo Ričard Šulc ili ja hteli da dobijete. Nemojte razmišljati kao savremeni lekari dok se lečite prirodnim putem.