TUMAČENJE SNA
Tumačenje sna pomoću analize pojedinih motiva i simbola i pretresanjem smisla sna zajedno sa pacijentom, zauzima centralno mesto u terapeutskom procesu. Jung ukazuje na to da nijedan psiholog ili psihoterapeut nc može da ispravno razume i rastumači neki san primenom jedne teorije sna ili poznavanjem simbolike (1). Za ispravno tumačenje sna vrlo je važna pomoć snevača, da bi se lična iskustva sa stvarima ili licima u snu ispravno zahvatila. Na primeru slike iz sna Jung pokazuje sto i raznovrsna iskustva sa njim (2). Stoga sc, po pravilu, bez saradnjc snevača nijedan san ne može prikladno resiti.
Prvi korak u Uimačenju sna jeste uspostavljanje konteksta uporedivog sa lekarskom dijagnostikom. Pri tome se doznajc u kojoj je specifičnoj situaciji i u kakvom konfliktnom položaju snivan taj san. Onaj ko se nalazi na analizi ili terapiji, posmatraćc sadašnji san u sklopu dotadašnjeg niza snova. I sadašnje telesno, duhovno i duševno stanje snevača, njegova iskustva na radnom mestu i, naposletku, svi međuljudski odnosi, spadaju u taj kontekst. Sledcći važan korak u tumačenju sna su asocijacije (prisećanja) snevača. Radi daljeg tumačenja, koristi se potom uporedni materijal (amplifikacija) iz bajki, mitova i drugih predanja čovečanstva. Ovde je stručno znanje terapeuta od suštinskog značaja (3).
Dok prilikom tumačenja sna mnogi ljudi imaju predstavu da psihoterapeut na osnovu svog stručnog znanja samo treba da obavi prevođenje slika iz sna, kao što tumač ili prevodilac to čine uz pomoć znanja stranog jezika, iz rečenog jasno proizlazi da se samo saradnjom snevača i njegovom ubeđenom saglasnošću sa zajedni-188 čkom interpretacijom, san može rastumačiti na zadovoljavajući način. Ako se uprkos iskrenim naporima terapeut i/ili snevač ipak zabune u tumačenju sna i ne shvate tačno njegov smisao i unutrašnju istinu, onda sledeće interpretacije sna koriguju i kompenziraju pogrešnu analizu.
(1) Iz log razloga sam svojim učenicima uvek govorio: "Učite što više možete o simbolima, ali polom opet sve zaboravile, kada analizirate neki san." Ovaj za praktične svrhe značajan savet, sam sam uzeo za sopstveno pravilo. On me uvek podseća na to da nikada (ako dobro ne mogu shvatiti san drugog čoveka da bih ga mogao sasvim ispravno tumačili. Time pokušavam da suzbijeni bujicu sopstvenih asocijacija i reakcija koje bi inače mogle, po svoj prilici, odneli prevagu nad nesigurnošću i neodlučnošću mog pacijenta. Pošto jc za analiličara od najvećeg značaja da što tačnije razabere specijalnu poruku jednog, sna (doprinos nesvcsnog u korist svesti), važno je da se sadržaj sna istražuje sa krajnjom tcmcljitošću. (DerMensch urniseineSvmbole, str. 56)
(2) Velika je Frojdova zasluga u tumačenju snova. On je, pre svega, utvrdio da bez snevača nc možemo preduzeti nikakvo tumačenje. Reči koje čine izvest a j o snu ne samo da u sebi nose nekakav smisao, nego su i višeznačne. Ako neko sanja sto, onda se još zadugo nc zna šla kod snevača znači taj predmet, iako reč "sto" izgleda dovoljno jedno-značno. Naime, mi ne znamo jednu stvar, i to da je taj "slo" upravo onaj za kojim je sedeo njegov otac kada je snevaču uskraćivao svaku dalju finansijsku pomoć i, kao ništariju, izbacio ga iz kuće. Sjajna površina tog stola odražava se na njega kao simbol njegove katastrofalne nesposobnosti u svesti dana kao i u snu noći. To je ono što naš snevač podrazumeva pod rečju "sto". Zato nam je potrebna pomoć snevača da bi smo višestruka značenja reči ograničili na ono što jc bitno i uvcrljivo. Svako ko nije bio prisutan može da sumnja da taj "slo" označava mučnu osnovnu tačku u životu snevača. Mcđulim, snevač u to nc sumnja a nc sumnjam ni ja. Jasno je da jc tumačenje sna u prvom redu doživljaj koji bar za dve osobe postoji bez pogovora. (GW 8, § 539)
(3) Uspostavljanje konteksta jc jednostavan, gotovo mehanički posao koji ima samo pripremno značenje. Potonje uspostavljanje jednog čitljivog teksta, naime stvarna interpretaciju sna, po pravilu je komplikovan zadatak. On pretpostavlja psihološko (iživljavanje, sposobnost kombinovanjn, intuiciju, poznavanje sveta i ljudi i prvenstveno specifičnu znunjii, pri čemu jc posebno važno prošireno poznavanje stvari i izvesna "inteligencija srca" (intelligcnce du coeur). Sve ove pretpostavke, uključujući i ove poslednjc, važe i za veš/inu lekurske dijagnostike uopšte. Za razumevanje sna nije uopšte potrebno šesto čulo. Ali je potrebno mnogo više od praznih šema, kakve nalazimo u vulgarnim sanovnicima ili koje sc razvijaju stalno pod ulicajem raznih predubeđenja. Stereotipno izlaganje motiva sna treba odbaciti: opravdana su samo ona značenja specifične vrste koja sc mogu usta-noviti brižljivim uspostavljanjem konteksta. Čak i kad imamo veliko iskustvo u ovoj oblasti, ipak smo uvek iznova prisiljeni da pred svakim snom priznamo svoje neznanje i da se, odustajući od svih predubeđenja, pripremimo na nešto sasvim neočekivano. (GW 8, § 543