TRANSCENDENTNA FUNKCIJA

Transcendentna funkcija nije nikakav filozofski pojam i ne označava metafizičko saznanje, nego je psihička funkcija u procesu individuacije. Živi simboli i oni koji ujedinjuju suprotnosti i aktivna imaginacija, stvaraju sintezu između svesti i nesvesnog a time i prelaz od dosadašnjeg stava ka proširenju svesti. U ovom psihičkom procesu odvija se kompenzatorski odnos između svesti i nesvcsnog. pri čemu se čovek prepušta idejama nesvesnog i pri tom pronalazi prvenstveno sadržaje sa snažnim emocionalnim nabojem (1). Neprekidnim suočavanjem sa nesvesnim, nastaje izvesna kontra-tenzija koja se sa svojim simbolima razrešava u procesima fantazije i snovima i time prevladava razdor između svesti i nesvesnog. To suočavanje se odvija celovito i iziskuje psihoterapeutski tretman i ocelotvorenje ličnosti (2).

(1) Odgovor se očevidno sastoji u ukidanju dcobe između svesti i nesvesnog. To se nc događa tako što ćc svesna odluka jedno-strano da osudi sadržaje nesvesnog, nego tako što ćc se spoznali njen smisao za kompenzaciju jednostranosti svesti i uzeti u obzir. Tendenciju nesvesnog i svesti čine, naime, ona dva faktora od kojih se sastoji transcendentna funkcija. Onu se nazivu trunscencienlnom, jer organski omogućava preluz sa jednog stava na drugi, tj. bez gubitka nesvesnog. Konstruktivni metod pretpostavlja svesna saznanja koja i kod paci-jenata postoje bar potencijalno, pa se stoga mogu učiniti svesnim. Ako lekar ne zna ništa o tim mogućnostima, onda on u tom smislu nc može ništa pobudili u pacijentu, sem ako sc lekar i pacijent zajednički ne posvete stvarnom izučavanju tog pitanja, šio bi po pravilu trebalo bili isključeno. (GW 8, § 145)

(2) Pošto suočavanje sa kontrapozicijom ima celovit karakter, to sc iz njega ništa ne isključuje. Sve je na tapetu, čak iako su svesni samo fragmenti. Pomoću kontratransfera dosad nesvesnih sadržaja, svest se stalno proširuje ili, bolje rečeno, može se proširivali, ako sc želi potruditi oko sopstvene integracije. Naravno, lo nije uvek slučaj. I kada ima dovoljno inteligencije za razumevanje postavljenih pitanja, ipak može doći do nedostatka hrabrosti i samopouzdanja ili je čovek, pak, duhovno i moralno inertan ili kukavica da se na (ome angažuje. Tamo gde postoje neophodni preduslovi, tamo transcendentna funkcija nije samo dragocena nadopuna psihoterapculskom tretmanu, nego paci-jentu daruje zapaženu prednost da vlastitim snagama doprinese naporima lekara i time da u toj meri ne bude zavisan od lekara i njegovog umeća na često obeshrabrujući način. To jc put oslobođenja sopstvenim naporima i nalaženja hrabrosti u prilaženju samom sebi. (GW 8, § 193)