SERIJA SNOVA

Pod serijom snova pođrazumevamo snove koji se kontinuirano upisuju u "noćnik" (dnevnik snova). Osobito za vreme duže analize u psihoterapiji ili iz ličnih interesa, serija snova prikazuje unutrašnji razvojni proces za duži vremenski period. Kasnijim čitanjem snevač može da svesno posmatra i prati promene svojih priča iz snova i metamorfoze svojih slika iz sna. Od posebne koristi može biti i to da se dnevnik snova ispisuje samo na jednoj strani lista a da se na suprotnoj praznoj strani ustanove razne rubrike, u koje će se, na primer, unositi važni događaji u kontekstu sna. U sledeću rubriku mogu sc upisivati važne slike i simboli i porediti njihove transforma-cije u drugim snovima. Dalje, trebalo bi beležiti i afekte, i osećanja, i primljene poruke. Prema mojim pozitivnim iskustvima sa grupama za samopomoć u radu sa snovima, mnogi su bili u stanju da na pomenuti način nauče da se ophode sa serijom snova. Sem toga, taj metod se u analitičkom radu na terapiji pokazuje kao višestruko koristan kako za ispitanika tako i za terapeuta.

Po Jungu, serija snova je dragocena pomoć i kontrola, kako se pojedinačni san ne bi tumačio proizvoljno ili preopteretio spekulacijama (1). Na primeru serije snova sa često prisutnim motivom vode, on pokazuje kako simbolika vode ima u kolektivnom nesvesnom značenje kretanja energije i reke života (2).

(1) Nerado tumačim jedan jedini san, jer se pojedinačan san može samovoljno interpretirati. O jednom jedinom snu mogu se postaviti sve moguće spekulacije, ali kad se upoređujc serija od možda 20 ili 100 snova, onda se mogu zapaziti zanimljive stvari. Čovek gleda proces koji se iz noći u noć odvija u nesvesnom i kontinuitet nesvesne 149 psihe koja se održava i danju i noću. Vcrovatno jc da mi uopšte uvek sanjamo i to tokom dana nc pamtimo samo zbog toga Stoje svest isuviše bistra. Ali noću, u stanju sniženja mentalnog nivoa, san se može probili i poslati vidljiv. (GW 18, § 162) (2)

U seriji snova, jednog od mojih pacijenata, koja je trajala više od dva meseca, motiv vode javljao sc u 26 snova. Po prvi put sc pojavio kao udarni talas koji provaljuje u kopno a u drugom snu kao pogled na mirno more. U trećem snu snevač jc na obali i gleda kako kiša pada na more. Četvrti san indirektno jc nagoveslio putovanje po moru, jer se putovanje ticalo neke daleke, sirane zemlje. U petom reč jc o putu u Ameriku, u šestom sc voda izliva u neki bazen, u sedmom snu pogled pada na bezgraničnu morsku površinu pri jutarnjem rumenilu, a u vreme osmog sna snevač se nalazi na brodu. Tokom devetog sna on kreće na put, u jednu daleku i divlju zemlju, u desetom je ponovo na brodu, u jedanaestom putuje rekom nizvodno. U 12. snu šeta duž potoka, u 13. jc opet na parobrodu. Za vreme 14. sna čuje glas koji viče: "Tamo vodi put ka moru, moramo na more." U 15. snu se nalazi na brodu koji ide za Ameriku, u 16. jc opet na brodu, u 17. ide kolima ka brodu, u 18. vrši astronomska mercnja na brodu. Tokom 19. sna putuje Rajnom, u 20. je na nekom morskom ostrvu, u 21. takode. U 22. snu putuje sa majkom nizvodno rekom, u 23. snu stoji na morskoj obali, u 24. traži blago potopljeno u moru. U 25. snu otac mu priča o zemlji, odakle dotiče voda i, konačno, u 26. snu on se vozi niz malu reku koja se uliva u jednu veću.

Ovaj primer ilustrujc kontinuitet nesvesne teme i ujedno pokazuje metod statističkog utvrđivanja takvih motiva. Naime, više-strukim upoređivanjima dolazi sc do konstatacije na šta taj vođeni motiv zaista ukazuje. Iz takvih i sličnih serija proizlaze tumačenja motiva. Tako more znači po pravilu stecište i ishodište celokupnog duševnog života, dakle takozvano kolektivno nesvesno. Tekuća voda ima otprilike značenje rekc života i protoka energije. U osnovi svih motiva su ideje o očiglednim predstavama urhetipskogkaraktera, tj. simbolične praslikc, nad kojima sc ljudski duh nadgrađivao i diferencirao. (GW 16, § 14 f.)