RAZVOJ, PSIHIČKI

Psihički razvoj čoveka opisuje se u jungovskoj psihologiji u vezi sa raznim pojmovuna i predstavama modela. Ako imamo pred očima telesne duševne i duhovne razvojne mogućnosti tokom života, onda možemo zapaziti koliko su ti procesi raznovrsni i vršeslojni. Iz potpune stopljenosti deteta sa majkom i svojom sredinom u prvim godinama života, razvija se dečja svest u povećanoj meri. I kada dete počinje
da izgovara reč "Ja", kontinuitet svesti se često prekida delovanjem nesvesnog. Jung smatra da se razvoj svesti kod žene završava sa 20 a kod muškarca sa oko 25 godina (1). Zavrsent psihički razvoj omogucava kontinuiranu vezu između Ja (svesti) i nesvesnog.

Psihički razvoj je unutršnji proces rastenja koji traje tokom čitavog života i ne može se usmeravati samo dobrim namerama ili delovanjem volje. Važnu "pomoć u razvoju" pružaju živi simboli koji omogućuju razrešenje psihičke nesvesnosti i nesvesnog identiteta izmedu deteta i roditelja, pri čemu njih zaposedaju lični objekti. Često ti izabrani dopunski objekti imaju manju ili veću sličnost sa roditeljima.

Psihički procesi se odigravaju posebno upečatljivo u snovima i u simbolima koji su njima odlučujući. Sledeći razvojni proces realikuje se  u razvitku lične tipologije, budući da se čovek prilagođava i spoljašnjem svetu i unutarnjoj stvarnosti. Pomoću četiri funkcije čovek, takođe, radi na svom razvoju, pri čemu mišljenje omogućava spoznavanje i rasuđivanje, osećanje dopušta vrednovanje, oset prenosi čulna opažanja,
a intuicija, kao mogućnost naslućivanja, traga za prikrivenom pozadinom (2). Cilj psihičkog i tipološkog razvoja je ocelotvorenje ličnosti.

(1) Ovaj razvoj svesti zbiva se kod deteta. U prvim godinama života ne može sc zapaziti gotovo nikakvo postojanje svesti, mada se već veoma rano jasno javljaju psihički procesi. Ovi procesi ne odnose se na Ja, nemaju svoje središte, pa ni kontinuitet, bez koga svest nije moguća . Zato dete i nema pamćenje u našem smislu, uprkos plastičnosti i sposobnosti njegovog psihičkog organa da prima utiske. Tek kada dete
počne da govori " Ja", dolazi do opažajnog, ali često do privremenog prekida kontinuiteta svesti. U međuvremenu se obilato uključuju periodi nesvesnosti. U prvim godinama života, kod deteta se može formalno videti kako svest nastaje postepenim spajanjem fragmenata. Taj proces se, u stvari, tokom celog .života nikad potpuno ne prekida. Posle puberteta, on se sve više usporava i sve ređe se dešava da se novi delovi
nesvesne sfere pridružuju svesti. U vremenu od rođenja do završetka psihičkog pubertetskog razvoja, koji se kod muškarca naše rase i našeg klimatskog podneblja normalno može produžiti sve do 25. godine, ali se kod .žene završava ranije, sa 19 ili 20 godina, odvija se najveći i najobuhvatniji razvoj svesti. Taj razvoj uspostavlja snažne veze između Ja i dotle nesvesnih psihičkih zbivanja i ove posJednje raziučuje od
nesvesnog. Na taj način svest se pojavljuje iz nesvesnog kuo kakvo novo ostrvo iz mora. Tuj proces mi podržavamo vaspitanjem i obrazovanjem dece. (GW 17, § 103)

(2) Tip je jednostranost u razvoju. Jedan razvija samo svoje odnose prema spoljašnjem svetu, a zapostavlja svoj unutarnji svet. Drugi se, pak, razvija prema unutarnjem, a zaostaje prema spoljašnjem, ali jedinka tokom vremena oseti potrebu za razvijanjem onoga što je zapostavljala. Razvoj se odvija u obliku diferenciranja izvesnih funkcija. Zbog značaja tih funkcija za problem tipova, moram da o njima
kažem nešto više. 

Svesna psiha predstavlja jednu vrstu aparata za prilagođavanje i orijentaciju koji se sastoji iz nekoliko različitih psihičkih funkcija. Kao takve osnovne funkcije mogu se označiti oset, mišljenje, osećanje i intuicija. Pod pojmom oset želim da obuhvatim sva opažanja putem čulnih organa; pod mišljenjem podrazumevam funkciju intelektualnog spoznavanja i logičnog zaključivanja; pod osećanjem razumem funkciju
subjektivnog vrednovanja, a intuicija je opažanje putem nesvesnog ili opažanje nesvesnih sndržaja.

Ove četiri osnovne funkcije mogu se smatrati dovoljnim, koliko moje iskustvo kazuje, da se izraze i predstave putevi i sredstva svesne orijentacije. Potpunoj orijentaciji svesti trebalo bi ravnopravno da doprinesu sve funkcije; mišljenje bi trebalo da nam omogući spoznavanje i rasuđivanje; osećanje bi trebalo da nam kaže koliko i
u kojoj meri je nešto za nas važno ili nevažno; oset bi trebalo da prenese osete konkretne stvarnosti putem gledanja, čuvenja, pipanja itd., a intuicija bi trebalo da nam pomogne da odgonetnemo manje ili više prikrivene mogućnosti i pozadinu situacije, jer i one pripadaju kompletnoj slici datog trenutka. (GW 6, 963 ff.)