PROGRESIJA

U progresiji duševnog razvojnog procesa dolazi do ukidanja regresije . Za
duševni život važna su oba psihoenergetska procesa. Kod progresije reč je o procesu psihičkog prilagođavanja zahtevima stvarnosti i uslovima okoline (l ). To se, izmedu ostalog, postiže time što se unutrašnja i spoljašnja opažanja pretvaraju u delatnost volje. Pri tom je od fundamentalnog značaja i proces formiranja simbola, pri čemu
se, na primer, oslobađa duševna energija sputana psihoneurotskim simptomima simboličnih likova ponovo uvodi u život. Slično se ponašanje javlja u nesvesnim kompleksima, kao duševnim energetskim poljima koje ometa regresija psihičke energije. Simboli nastaju naglim preokretom od regresije ka progresiji i postojeće komplekse iz vremena detinjstva prevode u veće spojeve, pri čemu se, na primer, prema
roditeljima postavljena (i neispunjena) očekivanja projektuju na sliku Boga ili se anuliraju u nalaženju smisla za sam život.

(l) Progresija i regresija libida čine verovatno jedan od najznačajnijih  
energetskih fenomena duševnog života. Pod progresijom bi trebalo ponajpre razumeti svakodnevno napredovanje psihološkog procesa prilagođavanja. A pnhlgođavanje, kao što je poznato, nije dato jednom za svagda, mada je čovek sklon da u to poveruje, i to zahvaljujući mešanju potisnutog stava sa stvarnim prilagođavavanjem. U stanju smo da zahtevu za prilagođavanjem udovoljimo samo pomoću odgovarajuće usmerenog stava. Učinak prilagođavanja ostvaruje se, dakle, u dve etape: 1). zauzimanje stava, 2) okončanje prilagođavanja pomoću stava. Stav prema stvarnosti je nešto veoma trajno, ali habitus je toliko trajan koliko je malo trajan njegov efektivni učinak prilagođavanja. To je neizbežna posledica stalnih promena okoline i time uslovljenog novog prilagođavanja.

Progresija libida bi se time sustojala u neprestanom zadovoljavanju
prilagođavanja uslovima okoline. Pošto se ova radnja može postići samo pomoću. stava koji, kao stav, sadrži neminovno izvesno usmerenje a time i određenu jednostranost, to može lako da nastupi slučaj da stav više ne moze da ispuni zahtev za prilagođavanjem, buduči da su se promene spoljnih uslova već odigrale a one iziskuju drugi stav koji se razlikuje od postojećeg .(GW 8, § 60 f.)