POGOVOR

Karl Gustav Jung1 je u svom klasičnom dclu Psihološki tipovi (1921), čije se prvo izdanje pojavilo gotovo prc osam decenija, napisao posebno poglavlje o definicijama pojmova, koje, istorijski gledano, predstavlja prvi leksikon jungovskih pojmova, a čija je funkcija da jasno istakne šta Jung podrazumeva pod određenim pojmom, kako bi se izbegli nesporazumi prilikom čitanja i prouča-vanja njegovog dela.

Jung u tom smislu ističe da se, posebno u psihološkim radovima, ne može dovoljno oprezno postupiti sa pojmovima i izrazima, jer baš u oblasti psihologije, više nego igde, nalazimo na najveći broj razlika u značenju pojmova što, ne retko, prouzrokuje velike nesporazume. Ovo, međutim, ne proizlazi samo otuda stoje psihologija relativno mlada nauka, već stoga što sc čitaocu iskustveni materijal, odnosno materijal naučnog istraživanja, ne može "konkre-tno staviti na uvid".

Shodno tome, čim napustimo oblast u kojoj se činjenice registruju pomoću merc i broja, upućeni smo, prema recima Junga3, samo na pojmove koji zamenjuju meru i broj, pa zato "određenost koju mere i brojevi pružaju posmatranoj činjenici može biti neodre-đena samom određenošću pojma. Ali, kao što je svakom ispitivaču u toj oblasti dobro poznato, današnji psihološki pojmovi pate od vrlovelike neodređenosti i višeznačnosti, tako da se ljudi uzajamno mogu jedva da razumeju."

Međutim, da bi smo došli do pouzdanih pojmova, kao što tvrdi Jung", neophodan je rad mnogih, a donekle i consensits genitum, a kad to nije moguće odmah postići, svaki pojedinačni ispitivač mora se potruditi da svojim pojmovima da izvesnu čvrstinu u određenosti, tačnije logičku uokvirenost, a to će se na najbolji način postići tako što će objasniti značenje svih pojmova koje upotrebljava, tako da svako može shvatiti šta tim pojmom želi reći. Na taj način biće izbegnuti terminološki nesporazumi, koji, kao stoje poznato, mogu imati i imaju u svim naučnim oblastima, a posebno u savrc-menoj psihologiji, negativne posledice5.

Sve ovo nalazi svoju punu potvrdu u Jungovom dodatku definicija pojmova u okviru njegovih Psiholoških tipova kao i u Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova (1988), kojeg jc priredio poznati švajcarski psihoterapeut Hclmut Ilark, koji predstavlja jednog od vodećih poznavalaca Jungovog učenja, što sačinjava neophodni preduslov za stvaranje jednog ovakvog rečnika, koji je proizašao iz dubinsko-psihološkog čitanja celokupnog Jungovog opusa.

Tako, na primer, jedan isti pojam, uzmimo pojam Ega, po svom opsegu i značenju se razlikuje u okviru Frojdove psihoanalize, Sondijeve Schicksal-analize i Jungove analitičke psihologije. Frojd, kao stoje poznato, govori o Egu kao "majestetu", koji nije samo pasivan posmatrač i receptor, već mnogo više i značajnije od toga: integrišuća centralna instanca ličnosti koja u prvom redu omogućava adaptaciju i samoodržanje individue; Sondi govori o Ego kao "pontifexu", kome pripada najviša vlast i najviše dostojanstvo u okviru ličnosti, sve dotle dokuspešno funkcioniše, u smislu istovremenog udovoljavanja zahteva Ida, Super-Ega i realnosti. Uprkos činjenici da Jungovo učenje pripada dubinskoj psihologiji, Jung ograničava Ego isključivo na polje svesti tako da Ego predstavlja faktor svesti par excellence. On kasnije uviđa nužnost proširenja polja Ega koje naziva Selbst i koji, za razliku od Ega kao centra svesti, predstavlja centar psihičkog totaliteta, jer obuhvata i svestan i nesvestan deo ličnosti.

Ovaj Leksikon Jungove analitičke psihologije, prema recima Helmuta Harka, obraća se čitalačkoj publici u dvojakom obliku: s jedne strane se u kraćim prilozima prezentuju i popularnim i razumljivim jezikom objašnjavaju osnovne misli dotičnog pojma, a s druge strane mogu se potom pročitati izvesni citati iz samog Jungovog dela, koji takođe imaju za cilj da nas uvedu, na jedan autentičan način, u delo velikog analitičara, odnosno u suštinu njegovih osnovnih pojmova. Jer mnogi pojmovi Jungove analitičke psihologije, kao što su: kolektivno nesvesno, arhetip, individuacija, Anima i Animus, kompleksi i tako dalje, predstavljaju bazu za razumevanje psihičkog života čoveka u svetlu Jungove psihologije a takođe i kao pomoć za razumevanje ličnih životnih problema.

Jungova  analitička psihologija, pored Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja jezgrovm' pravac u okviru savremene dubinske psihologije. Ova činjenica je uslovila trodimenzionalnu interpretaciju dubinsko-psiholoških fenomena, odnosno u svetlu individualno, kolektivno i familijarno nesvesnog. Prema tome, svako ko danas želi da se bavi dubinskom psihologijom mora, kao što s pravom ističe Sondi6, dobro poznavati sva tri "jezika nesvesnog": "jezik simptoma" koji izražava konflikt u individualno nesvesnom, "jezik simbola" koji izražava arhetipske procese u kolektivno nesvesnom i "jezik izbora" koji izražava "zahteve predaka u familijarno nesvesnom". Zbog toga psihoanaliza predstavlja ontogeniju; analitička psihologija predstavlja arheologiju; a Schicksal-analiza "humanu genetiku" nesvesnog7.

6 Leopold Sondi: Ich-Analyxe, Hans Ilubcr, Bcm 1956. 7 Edipovska incestuozna vezanost između majke i sina, oca i ćerke, na primer, ne zasniva se samo na individualnim doživljajima, već pored individualne i arhetipske ima i familijarno projektovnu, to jest genotropsku osnovu. Stoga se Edipov i Kainov kompleks, kao i svi dubinsko-psihološki fenomeni, koji imaju korena u sva tri sloja nesvesnog, mogu tek onda pravilno i potpuno shvatiti kada se, kao i snovi, tro-dimenzionalno interpretiraju, tako da budu sinhrono razmotreni u svetlu individualnog, kolektivnog i familirajno nesvesnog.

Prema tome, sva ova tri jezgrovna dubinsko-psihološka pravca imaju i svoju sasvim specifičnu terminologiju, koja se ne samo međusobno razlikuje, već i dubinsko-psihološki dopunjava, tako da predstavlja jednu dubinsko-psihološku celinu. Stoga se ne srne zaboraviti poznata činjenica da još nikad jedna nauka ili učenje uopšte, nije ostalo delotvorno bez divergentnih teorijskih stanovišta, jer "bez suprotnosti nema ravnoteže ni sistema samoregulacije" (Jung8), i u okviru psihičkih fenomena i procesa, i u okviru nauke i međusobnih odnosa pojedinih učenja, uključujući tu i terminologiju tih učenja.

Zato bi bilo uputno da se prevede na naš jezik poznati leksikon Osnovni psihoanalitički pojmovi Umberta Nahcre9, koji predstavlja ne samo temeljan uvod u terminologiju Sigmunda Frojda, već nam daje i proces formiranja psihoanalitičke teorije, a time i istorijski razvoj psihoanalitičkih pojmova. Osim toga, postoji i leksikon Schicksal-analitičkih pojmova, koji je objavljen u okviru Sondijevog instituta u Cirihu. Time bi smo dobili kompletnu i kompetentnu terminologiju jezgrovnih pojmova dubinske psiho-logije, koji predstavljaju jednu dubinsko-psihološku celinu za potpuno razumevanje dubinske psihologije uopšte.

Međutim, Leksikon osnovnih jungovskihpojmova nema ni opseg ni oblik enciklopedijskog rečnika, niti sadrži istorijski razvoj osnovnih Jungovih pojmova, kao što jc to slučaj sa leksikonom Osnovnih psihoanalitičkih pojmova Umberta Nahcre, jer je njegov zadatak mnogo skromniji i obuhvata sve bazične jungovske pojmove, odnosno pojmove Jungove analitičke psihologije. Ovo jc od posebnog značaja, budući da se Jungova terminologija svakim danom kod nas sve više upotrebljava, nc samo u stručnoj literaturi, već i u svako-

8 K.G. Jung: O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga 2), "Matica srpska". Novi Sad, 1977.

9 llumberto Nagera (Ilerausg.): Psychoanalytische Grundbegriffc, Fischer Verlag, Frankfurt am Main, 1974.

dnevnoj konverzaciji obrazovanih laika, često pogrešno i nedovoljno jasna shvaćena, pa će ovaj Leksikon omogućiti da se adekvatno shvate i primene osnovni Jungovi pojmovi, a time i njegovo naučno delo koje stiče, i kod nas i u svetu, sve veći značaj i sve veću popularnost.

S obzirom na činjenicu da su se kod nas još pre dve decenije pojavila odabrana dela K.G. Junga a u novije vreme, odnosno pre nekoliko godina, u okviru biblioteke Terra Jungiana, dva značajna Jungova dela, kao i nekoliko monografija Jungovih učenika i sledbenika, ovaj i ovakav Leksikon je bio neophodan našoj kulturnoj javnosti, ne samo zato što on predstavlja ključ za razumcvanje Jungove analitičke psihologije, već i stoga što će redukovati termino-lošku zbrku koja vlada kod nas, i među laicima i među stručnjacima, u vezi sa jungovim osnovnim pojmovima kao što su: kolektivno nesvesno, arhetip, Anima, Animus, Sopstvo, Senka, proces indi-viduacije, kompleksi, aktivna imaginacija i sinhronicitet, na primer.10

Možda nigde kao prilikom stvaranja leksikona, ne važi poznata misao Isidore Sekulić" : "... do tanke dlake raspraviti neku realnost (ili pojam), i onda tako raspravljenu ponovo je sastaviti, sintetisati, sada svu osvetljenu iznutra, jasnu, prozračnu", a onoga koji to može Isidora Sekulić naziva klasikom. Ova mudrost Isidore Sekulić ide u prilog stare i poznate misli "da bogovi onom koga mrze

10 U izdanju "Matice srpske" objavljena su odabrana dela K.GJunga (1977), koja su dopunjena sa dve značajne Jungove knjige: Aion (199G) i Alkemijske studije (1997), u okviru biblioteka Terra Jungiana a u izdanju "Atosa" iz Beograda, zahvaljujući entuzijazmu Dubravke Opačić-Kostić, u čijoj se redakciji i superviziji, u izdanju "Ezoterije" iz Beograda, pojavilo nekoliko značajnih monografija Jungovih sledbenika: O snovima i smrti (1994) od Mari Luize fon Franc, Jung. sinhronicitet i ljudska sudbina (1994) od Ajra Progofa, Jung i politika (1994) od Vladimira Odajnika, Jungovo tumačenje snova (1995) od Džcmsa 1 lola, i najzad u izdanju izdavačke kuće "Medison" iz Beograda Jungov put individuacije (1996) od Jolande Jakobi; sa napomenom da se u izdavačkoj kući "Atos" nalazi u pripremi Jungovo delo Mvsterium conjunetionis.

11 Isidora Sekulić, Služba. O kritičkim izdanjima. "Matica srpska", Novi Sad, 199 1966.

daju da sastavi rečnik"12, jer to predstavlja jednu od najkompliko-vanijih delatnosti. I ukoliko je "do tanke dlake" raspravljenija neka realnost ili pojam u nekom rečniku, utoliko su pojmovi jasniji i rečnik kvalitetniji.

Zato je u ovom kontekstu i neophodno i profesionalno korektno ukazati na dva veoma značajna psihološka rcčnika naših autora13"4, koji su zajedno sa ovim Leksikonom popunili dugo-godišnju prazninu u toj oblasti, tako da sva tri leksikona na neki način predstavljaju jednu veoma upotrebljivu komplementarnu celinu u kojoj je integrisano opšte i specijalno, i to u smislu opštih, zatim psihoanalitičkih i najzad jungovskih psiholoških pojmova.

Na kraju, trebalo bi istaći da je Leksikon osnovnih jungov-skih pojmova dobrodošao i našoj stručnoj i široj javnosti, jer ga mogu koristiti ne samo psiholozi, psihoterapeuti, lekari, defektolozi, sociolozi i pedagozi, već i svi oni koji se interesuju za Junga i njegovo učenje koje, kao što smo već istakli, osim Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja osnovu savremene dubinske psihologije.

Mart 1998. godine Ivan Nastović

12 Quem dii odere, lexicographium facere.

13 Dragan Krstić: Psihološki rečnik, treće, dopunjeno izdanje, "Savremena administracija", Beograd, 1996.

14 Žarko Trcbjcšanin: Leksikon psihoanalize, "Matica srpska", Novi Sad, 1996.