OSET

Oset (senzacija) se, u smislu jungovske tipologije, sastoji u prvom redu od osećanja, čula i percepcije (čuJno opažanje} pomoću. ču!nih organa (1). Oset se, po pravilu, ne sreće u čistom obliku, nego pomešan sa osećanjma, mislima i predstavama. Prema tipovima zauzetog stava, razlikujemo introvertni i ekstrovetni tip. Ovaj poslednji je neko ko dobro posmatra stvari i tačno uočava pojedinost. Ovaji tip precizno opaža spoljnje objekte i može se dobro odnos1t1 prema njima. Pod ovim tipom
se sreću posebno ona zanimanja koja su prilagođena zahtevima stvarnosti , kao sto su poslovni ljudi, tehničari, direktori i drugi. Ovom tipu teško padaju naslućivanja, mišljenje i osećanje. Introvertni osetni tipovi opažaju objektivne uticaje snažno sa unutarnje strane. Oni se, na neki način, mogu uporediti sa visokoosetljivim filmom, koji pri odgovarajućem osvetljeoju tačno odslikava fotografisane predmete. Dalje, oni dobro opažaju pozadinu događaja ili perspektivne mogucnosti. 

Opštije rečeno, oset se može opisati na sledeći način. Primaoci rado čine n:sto praktično i korisno i teško im pada razvoj mašte. Imaju malo problema sa održavanjem reda i uređivanjem stvari na poslu i u pivatnom životu (za razliku od intuitivnih). Kada žele da putuju, počinju blagovremeno da pakuju kofere 1 skoro da nemaju problema sa vremenom i tačnošću. I sa rokovima se dobro snalaze i čovek se moze
na njih osloniti. Više im odgovara da se prilagođavaju datim uslovtma_ i da ćine ono što se očekuje. Svoj godišnji odmor organizuju najčešće po unap:ed utvrđenom planu, ali su zato nedovoljno spontani. Rado čitaju aktuelne 1zveštaje sa činjenicama. ili naučnu literaturu, a manje poeziju i fantastične priče. Kada formiraju određeno mišljenje, onda se njega uporno drže. Novo i nepoznato nije za njih posebno. primamljivo. 

(l) Oset ili senzacija je ona psihološka funkcija koja prenosi psihičku draž opažanja. Stoga sc oset može izjednačiti sa. percepcijom. Oset treba strogo razlikovati od osećanja, budući da je ono sasvim drugi proces koji se, na primer, moze priključiti osetu kao "ton osećanja". Oset se ne odnosi samo nu spoljašnju psihičku draž, nego i na unutrašnju tj. na promene unutrašnjih organa. Oset je stoga u prvom redu osećanje čulima, tj. percepcija pomoću čulnih organa i " telesnog čula" (kinestetičko, vazomotoričko i drugo opažanje). Ono je, s jedne strane element predstavljanja, budući da predstavljanju prenosi perceptivnu sliku spoljašnjeg objekta, dok je, s druge strane, element osećanja, pošto putem percepcije promene tela daje osećanju karakter afekta. Prenoseći svesti promenu tela, oset reprezentuje i psihološke nagone. On nije idealan sa njima, budući da predstavlja čistu perceptivnu funkciju.

Trebalo bi razlikova ti čulno, odnosno konkretno i apstraktno opažanje, Prvo shvata pomenute oblike među sobom, dok drugo označava nekakvu odeljenu, tj. od drugih psihičkih elemenata odvojenu vrstu senzacije. Konkretna senzacija nikada se ne javlja u " čistom" obliku, nego je uvek pomcšana sa predstavama, oscćanjima i mislima. Apstraktna senzucija predstavlja, naprotiv, diferenciranu vrstu percepcije koja se može označiti kao "estetska", ukoliko se, sledeći vlastiti princip, izdvaja od svih primesa osećanja i misli i time se izdiže na nivo čistote koji nikad ne pripudu konkretnom osetu. Konkretan oset cveta se ne prenosi, primera radi, samo opažaj samog cveta, nego i stabljike, listova, staništa itd. Ono se odmab izmeša sa osećanjima
lagodnosti ili neprijatnosti koje izaziva prizor ili sa istovremeno pobuđenim percepcijama mirisa ili sa mislima o njegovoj botaničkoj klasifikuciji. Apstraktna senzacija, naprotiv, odmah izdiže istaknuto čulno obeležje cveta, na primer njegovu jarko crvenu boju, na nivo opšlosti ili osnovnog sadržaja svesti, odvojeno od svih naznačenih primesa. Apstraktna senzacija pogoduje uglavnom umetniku. Ona je, kao i svaka apslrukcija, produkt diferenciranja funkcija pa, prema tome, nije ništa prvobitno. Prvobitna forma funkcije uvek je konkretna, tj. pomešana. Konkretan oset je kao kakav reaktivan fenomen, dok apstraktna scnzucija, kao svaka apstrakcija, ne lisava nikoga volje, tj. elementa usmeravanja. Volja, koja je usmerena na apstrakciju
senzacije, prcdsluvlju izraz i delatnost estetičkog senzitivnog stava. (GW 6, § 787 f.)