NESVESNO

Nesvesno sadrži sva psihička iskustva i sve sadržaje koji se ne tiču svesti i ne odnose se na Ego na opaža jan način. Prihvatanje nesvesnog izvodi se iz uzroka i delovanja duševnih poteškoća i psihoneurotskih iskustava (1). Kod mnogih ljudi postoji pritajen strah od nesvesnog, jer njegove sile mogu da parališu svest. Taj strah dolazi, izmedu ostalog, do izražaja u široko zasnovanoj odbrani od dubinsko-psiholoških mogućnosti razumevanja ili od duševnih oboljenja (2). Po Jungo:vom shvatanju, danas se o nesvesno m mnogo govori zbog toga što u toj oblasti duše vladaju snažan život i kretanja. Posle odumiranja mišljenja u slikama i brojnih simbola, u njima pohranjena moć prelazi u nesvesno i prouzrohaje kod mnogih ljudi strah i nemir.

Jung razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. Dok bi napred pomenuta iskustva trebalo priključiti sferi individualnog nesvesnog, postoje, šire gledano, u snovima i fantazijama čoveka arhetipske slike i mitološki motivi koji, nevezani za istorijsku tradiciju, potiču iz dubine duše koja se naziva kolektivno nesvesno (3). Kada sadržaji kolektivno nesvesnog ožive i pokrenu se, onda to može da zbuni svest
pojedinca ili da izazove provalu masovne histerije i psihoze. Iz kolektivno nesvesnog ne polaze, međutim, samo bolesna i psihopatološka dejstva, nego se tamo f01miraju i nove ideje, društvene, političke i religiozne reforme. Ako intuitivan čovek opazi ove
konstelirane i razvijajuće sadržaje i stavi ih na diskusiju, onda se takva nova shvatanja i ideje šire brzo, zbog toga što su one već pripremljene u kolektivno nesvesnom mnogih ljudi (4).

(1) Nesvesno. Pojam nesvesnog za mene je isključivo psihološki pojam, koji pokriva sve one psihološke sadržaje ili procese koji nisu svesni, tj. nisu vezani za Ego na vidljiv način. Opravdanje za to što uopšte govorim o postojanju nesvesnih procesa za mene proizlazi jedino iz iskustva, i to najpre iz psihopatološkog iskustva, koje nesumnjivo dokazuje da, na primer, u slučaju histerične amnezije Ego ne zna za postojanje raširenih psihičkih kompleksa, ali da jednostavna hipnotička procedura može da u sledećem trenutku savršeno reprodukuje izgubljeni sadržaj. Iz hiljade 
iskustava ove vrste izvedeno je opravdanje da se govori o postojanju nesvesnih psihičkih sadržaja. Pitanje u kojem se stanju nalazi nesvestan sadržaj dokle god nije priključen svesti, izmiče svakoj mogućnosti saznanja. Stoga je sasvim suvišno da čovek želi da nešto o tome naslućuje. (GW 6, § 915)

(2) Značajna snaga nesvesnih sadržaja dokaz je uvek za odgovarajuće slabosti svesti i njenih funkcija. Svest je, u izvesnoj meri, ugrožena od nemoći. Njeno ugrožavanje je za primitivnog čoveka jedan otl najčešćih slučajeva "magičnog'' pribojavanja. Stoga je shvatljivo da taj potatjni strah postoji i kod kulturnog čoveka. U lošim slučajevima to je potajni strnh od duševnog oboljenja a u manje strašnim slučajevima strah od nesvesnog, koji i normalan čovek pokazuje u svom otporu psihološkim gledanjima. Upravo groteskan je tuj otpor načinu kako se psihološki pokušaj brani u umetničkim, filozofskim i religioznim tvorevinama, kao da ljudska duša baš nema nikakve veze sa tim stvarima ili ne bi smela da ima. (GW l G, § 3741)

(3) Međutim, naše dosadašnje saznanje o prirodi nesvesnih sadržaja dopušta nam izvesnu opštu podelu tih sadržaja. Možemo razlikovati individualno nesvesno, koje obuhvata sve akvizicije ličnog postojanja, dakle zaboravljeno, potisnuto , potpražno opaženo, zamišljeno i emotivno. Ali, pored ovih ličnih nesvesnih sadržaja, postoje i drugi 
sadržaji, koji ne potiču od ličnih akvizicija, nego iz nasleđene mogućnosti psihičkog funkcionisanja uopšte, naime iz nasleđene strukture mozga. To su mitološke veze, motivi i slike, koji u svako doba i svugde mogu ponovo da nastanu bez istorijske tradicije ili migracije. Ove sadržaje označavam kao kolektivno nesvesno. Isto onako kao što se svesni sadržaji nalaze u nekoj delatnosti, tako sc i nesvesni sadržaji, kao što nas iskustvo uči, pronalaze. Kao što iz svesne psihičke aktivnosti proističu neki rezultati ili proizvodi, tako i iz nesvesne delatnosti nastaju produkti, na primer snovi i fantazije, Nepotrebno je baviti se spekulacijama o tome koliki je u deo svesti u nastajanju snova. San nam se predstavlja, mi ga ne stvaramo svesno. Izvesno je da svesna reprodukcija ili, lak, i opažanje mnogo menjaju na tome, ali ne mogu da unište osnovnu činjenicu produktivnog pobuđivanja nesvesne provinijencije.

Funkcionalni odnos nesvesnih procesa prema svesti možemo nazvati 
kumpenzatorskim odnosom, pri čemu nesvesni proces, kao što iskustvo pokazuje, izvlači na površinu sublimirani materijal, koji je konsteliran položajem svesti, dakle sve one sadržaje koji, kad bi sve bilo svesno, ne bi mogli nedostajati u svesnoj slici situacije. Kompenzntorska funkcija nesvesnog javlja sc utoliko jasnije ukoliko je svesni stav jednostraniji, a za to patologija pruža brojne primcre. (GW 6, § 919 f.)

(4) Mi smo sc, doduše, navikli da duboke istorijske promene svodimo isključivo nu spoljne uzroke. Međutim, ja verujem da su spoljašnje okolnosti često, više ili manje, obične prilike u kojima sc manifcstujc nesvesno pripremljen, novi stav prrma svetu i životu. Opšti društveni, politički i religiozni uslovi zahvataju kolektivno nesvesni, i to u tom smislu da se svi oni faktori koje vladajući stav o životu jednog naroda potiskuje, postcpeno sakupljaju u kolektivno nesvesnom i oživljavaju pomoću njegovih sadržaja. Najčešće je rcč o jedinki ili o više pojedinaca posebno snažne intuicije, koji opažaju ove promene u kolcklivno nesvesnom i pretvarnju ih u neposredne ideje. Takve ideje se onda brzo šire, jer su sc i kod drugih ljudi paralelno odvijale promene u nesvesnom. Postoji opšta spremnost za prihvatanjc novih ideja, mada na drugoj strani postoji snažan otpor tome. Nove ideje nisu samo protivnik starih shvatanja, nego one najčešće nastupaju u obliku koji je za stari stav manje ili više neprihvatljiv. (GW 8, § 594)