KVATERNITET

Kvaternitet (četvomost, četvorodelnost) jedan je od osnovnih arhetipova
duševnog sveta slika i njegovih simbola. U mnogim snovima, posebno u seriji snova, javljaju se kvadrat ili kvadratno poređane slike i likovi, odnosno simboli, kao izraz ovog arhetipa. Poznata su nam četiri temperamenta i četirijungovske orijentacione funkcije (mišljenje, osećanje, oset, intuicija). Iz oblasti simbolike navedimo, kao primer,
četvoricuj evanđelista sa njihovim pratećim simbolima. I u spoljašnjem svetu postoje mnogi četvorodeln.i sistemi orijentacije: četiri strane sveta, četiri godišnja doba itd. Iza Ovih primerice navedenih četvornosti, Jung naslućuje jedan arhetip univerzalne prirode, koji se pojavljuje u svim kulturama i religijama. Kvatemitet je i p'retpostavka za
donošenje celovitih sudova i za celovita iskustva (I).

Psihologija kvaterni teta za Junga je od fundamentalnog značaja kod celovitih slika Doga i hrišćanske dogme o trojstvu. U snovima i vizijama savremenih ljudi, Jung je često nailazio na četvorne simbole i označavao ih kao "unutrašnjeg Doga", kao božansku sliku u čoveku (2). Pošto se kod ovih čestih slikovnih likova nikako ne radi samo o projekcijama pojedinaca, nego o kolektivnim pojavama, to je Jung inicirao dopunjavanje i proširivanje triniteta na kvaterni tet. Dalje, on smatra da kvaterni tet, posebno kod religiozrub ljudi, poseduje kompenzatorsku fur!!<ciju,jer religiozni simboli i sveta slika duše kod njih izazivaju pojavu četvorodelnih prasimbola.

(1) Kvaternitet je arhetip takoreći univerzalne prirode. On je logična pretpostavka svakog celovitog suda. Ako čovek želi da donese jedan takav sud, onda mora imati  četverostruki aspekt. Ako se na primer, želi označiti celinu horizonta, onda se imenuje četiri strane sveta. Trojstvo ne predstavlja prirodnu šemu poretka, nego je ona veštačka. Zbog toga uvek postoje četiri elementa, četiri primitivna kvaliteta, četiri boje, četiri kaste u Indiji,četiri putu (u smislu duhovnog razvoja). Zato postoje i četiri psihološka aspekta psihičke orijentacije, a o kojima se ne može reći ništa fundamentalno. Radi orijentacije, moramo imati funkciju koja će da konstatuje da nešto postoji, druga će da utvrduje šta je to, treća funkcija odgovara da li to čoveku prija ili ne pristaje, da li će on to prihvatiti ili odbaciti, a četvrta funkcija daje odgovor na pitanja odakle to dolazi i kuda ide. Više od toga se ne može reći. Kod Šopenhauera 
postoji dokaz da rečenica u osnovi ima četiri korena. To je upravo zato što je četvorostruki aspekt minimum kompletnosti suda . ldealna potpunost je okruglina, krug ali njihova prirodna podela je četvornost. (G W ll,§ 24G)

(2) Ne mogu propustiti a da ne ukažem na zanimljive činjenice da kvaternitet predstavlja formulu nesvesnog, dok je trinitet centralna hrišćanska simbolika. U realnosti ortodoksna hrišćanska formula nije baš sasvim kompletna, budući da trojstvu nedostaje dogmatični aspekt principa zla, koji kao Satana zasebno egzistira, manje ili više neuspešno. Međutim, izgleda da crkva ne isključuje izvestan unutrašnji odnos 
Satane prema trojstvu. Jedan od katoličkih autoriteta izrazio se o tom pitanju sledećim rečima: "Postojanje Satane može se razumeti samo sa aspekta trojstva". "Svaki teološki tretman đavola, koji nije zasnovan na trojnoj svesti o Bogu, predstavlj pogrešku vezanu za stvarno stanje stvari." (GW ll, § 103)