KOMPLEKSI
Osim snova, za Junga su kompleksi, pre svega, via regia (kraljevski put) ka svesnom. Kompleksi su neimari naših snova i povrh toga i uređivači našeg duhovnog života sa ostvarenjem brojnih likova. Kompleksi su nesvesna žarišta psihičkih procesa ja se, pojednostavljeno, mogu predstaviti kao duševna energetska polja.
Komplekse možemo posmarrati i kao autonomne delove duše, koji se ponašaju kao nezavisna bića. Naročito u afektima i prilikom snažnih osećanja, postajemo svesni kompleksa i tada ih opažamo. Kada se kompleks grupiše u nesvesnom i prodre u svest, onda to ima snažno dejstvo na naše ponašanje i na naše duševno· raspoloženje. Zbog intenzivne naglašenosti osećanja kompleksa, oni se mogu ispoljavati kako pozitivno i motivišuće, tako i kao uzročnici psiho-neurotskih smetnji duševnog života. Uzrok negativnog delovanja kompleksa često je u duševnoj traumi, u emocionalnom šoku ili brojnim blokadama u doba detinjstva, koji opterećuju psihički razvoj. Tada razdvojeni duševni delovi ličnosti vode znsebnn život u nnesvesnom i formiraju, naposletku, autonomne komplekse (l).
Jung često govori i o "kompleksu sa naglašenim emocionalnim nabojem" i ukazuje na visok stepen njegove autonomije (2). Ako između svesti, Ega i sadržaja kompleksa nisu uspostavljeni mostovi povezivnnjn, onda oni na nesvesnom putu izazivaju smetnje u duševnom životu i mogu, čak, da dovedu do "stanja sumanutosti". '
Stoga se neki kompleksi i doživljavaju kao razdvojene parcijalne ličnosti ili se oni predstavljaju kao mitološki likovi (na primer, kao đavo , veštica,, životittic iz mitova, duhovi, demoni itd.) .
Terapeutsko razrešenje kompleksa, svest o njemu i emocionalna obrada, moraju imati za posledicu "novu raspodelu" prethodno sputane psihičke energije. Budući da od simbola koje su stvorili kompleksi ponovo nastaju životni simboli, onda se ponovo uspostavlja psihička ravnoteža i unutarnji balans i čovek se oseća zdrav. Zbog toga Jung pridaje kompleksima, pored dijagnostike kliničke slike bolesti pri
utvrđivanju bolesti u psihoterapiji, veliki značaj (3).
Koncepcija kompleksa pomogla je Jungu u posmatrnnju obilja duševnih
iskustava jedinke sa tog energetskog stanovišta, dok će se mnogo likost duševnog doživljavanja predstaviti kao niz nepovezanih događaja .
Teško zamisliva psihodinamika kompleksa bi će ukratko predstavljcna na kompleksu oca. U višeobličju kompleksa oca prikazuje se odjek brojnih iskustnvn sa telesnim ocem (sa uporedivom osobom koja je izabrana u ulozi oca), s jedne strane, i delovanje arhetipske slike oca, s druge strane. Ova slikovitost i upečatljiva istorijska iskustva sačinjavaju psihodinamiku kompleksa. Ako Ego prema kompleksima zauzima
pozitivan odnos i integriše njihovu energiju, onda ličnost dobija na mnogolikosti i na utmutrašnjem bogatstvu.
(l) Danas verovatno smemo da sa sigurnošću posmatramo hlpotezu da
kompleksi predstavljaju razdrobljene delove psihe. Staviše, takozvana trauma čini etiologiju njihovog porekla, dakle posredi je emocinalni šok ili nešto slično, člmu se razdvaja deo psihe. Jedan od najčešćih uzroka je svakako moralni konflikt koji ima svoj poslednji uzrok u prividnoj nemogućnosti da afirmiše celinu ljudskog bića. Ova nemogućnost pretpostavlja neposredno cepanje, nezavisno od toga da li Ja-svest nešto zna o tome ili ne. Po pravilu, postoji čak izrazila nesvesnost o kompleksima što njima, prirodno, daje utoliko veću slobodu akcije. U takvim slučajevima njihova asimiliciona moć iskazuje se u naročitoj meri ukoliko nesvesnost o postojanju kompleksa njima pomaže da asimiluju i sam Ego, iz čega nastaje trenutna i nesvesna promena ličnosti, koja se označava kao identitet sa komleksom. Ovaj sasvim moderan pojam imao je u srednjem veku jedno drugo ime: tada se to zvalo sumanutost. Čovek to stanje ne zamišlja luko bezazleno, ali u načelu ne postoji nikakva razlika između običnog obećanja kompleksa i divlje blasfemije sumanutog čoveka. Postoji samo razlika o stepenu. Za to nam i istorija jezika pruža dovoljno dokaza. O kompleksnoj emociji se kaže: "Šta ga je danus opet spopalo?" ili "Đavo ga je uzeo pod svoje" ltd. ((GW X, § 204)