KOMPENZATORSKI SNOVI

Kao što svest i nesvesno pokušavaju da se trajno izjednače u eprekidnim
procesima sarnoregulacije psihe, tako i snovi (San) imaju u tim  procesima kompenzatorsku funkciju. Mnogi snovi delaju na ujednačavamju i nadopunjavanju svesne životne situacije. Sva osećanja, misli, raspoloženja, želje itd., koji u svesnom životu ne dobijaju zadovoljavajuće predstavljanje i značaj , mogu se pojaviti u snu i
time nas podsetiti na nove, celovite životne mogućnosti, Čini se da naša duša iz snova više vidi i više zna nego naš Ego i naša svest. Jung ukazuje na to da kompenzatorska funkcija snova nije često dovoljno očigledna i da su za njeno spoznavanje potrebni posebna pažnja i obrazovanje (l). Kompenzatorski snovi mogu imati nekom prilikom i opominjući značaj, kao što to Jung demonstrira na jednom primeru (2).

(l) Da bismo izgradili prilaz snu, postavljnmo hipotezu da on služi u svrhu kompenzacije. To je jedan yrlo opšti i širok postulat. On znači da san smatramo normalnim psihičkim fenomenom koji u svest prenosi nesvesne reakcije i spontane impulse. Pošto je kompenzatorski karakter snova jasno uočljiv samu u manjem broju slučajeva, to moramo da jeziku sna, koji smatramo si mboličn im j ezikom, poklonimo posebnu pažnju. Proučavanje ovog jezika predstavlja gotovo zasebnu nauku. Kao što smo videli, postoji beskrajno obilje individualnih izržajnih oblika. Uz pomoć snevača koji pruža asocijativni materijal, odnosno takozvani kontekst slike sna, oni mogu dobiti svoje tumačenje. Pri tom se san, kao pri kakvom kruženju, pusmatra sa svih strana. Ovaj metod je u svim običnim slučajevima dovoljan kada rođak, prijatelj ili pacijent
nekom ispriča neki san na više ili manje uzgredan način. Međutim, tamo gde je reč, na primer, o opsesivnim s novima, tj. o snovima koji se ponavljaju ili o snovima sa jakim emocijama, tu lične asocijacije snevača nisu više dovoljne da bi se došlo do zadovoljavajuće interpretacije. U takvim slučajevima moramo imati u vidu činjenicu, koju je Frojd zapazio i objasnio, da se u snu često javljaju elementi koji nisu ndividualne prirode i koji se ne mogu izvesti iz ličnog iskustva. Njih Frojd naziva 'arhaičnim ostacima" a to su duhovne forme, čije se  postojanje ne može objasnili ličnim iskustvom i koje predstavljaju prirodan, urođen i nasleđcn oblik ljudskog duha. (GW 8/1,§521)

(2) Opšta funkcija snova sastoji se u pokušaju ponovnog uspostavljanja psihičke ravnotcže, pri čemu oni proizvode materijal sna koji na suptilan način ponovno uspostavlja sveukupnu psihičku ravnotežu. To nazivam komplementarnom (ili kompenzatorskom) funkcijom snova. To, na primer, objašnjava zašto ljudi koji imaju nerenlne ideje ili isuviše visoko mišljenje o sebi, ili uz to prave grandiozne planove koji su izvan njihovih mogućnosti, često sanjaju o letenju ili padanju. San kompenzira nedostatke njihove ličnosti i ujedno ih opominje na opasnosti njihovog trenutnog kursa.Ako sc upozorenja iz sna ne uzimaju u obzir, mogu kao posledica, nastati stvarne nezgode.

Jedan moj nekadašnji pacijent, koji je bio upleten u više sumnjivih afera, imao je gotovo bolesnu strast opasnog planinarenja, kao neku vrstu kompenzacije. Pokušavao je "da nadraste sebe". U jednom snu video je sebe kako se noću sa vrha visoke plnnine stropoštava u prazan prostor. Kada mi je ispričao taj san, odmnh sam shvatio opasnost u
kojoj se on nalazi i hitno s:1m ga upozorio na opreznost. Čak sam mu i rekao da njegov san naslućuje nesreću u brdima. Međutim, sve je bilo uzalud. Šest meseci kasnije, zaista je upao u ponor. Jedan planinski vodič posmatrao je njega i njegovog prijatelja kako se obojica užetom spuštaju na jedno opasno mesto. Prijatelj je na izbočini stene našao
privremeno stabilno uporište i snevač ga je sledio. Iznenada je otpustio uže, "kao da je hteo da skoči u prazno", pričao je vodič. Pao je na svog prijatelja i obojica su se strmoglavila niz stenu i našla smrt. (Der Mensch und seine Symbole, str. 50)