JA (JA-KOMPLEKS)

Ja, odnosno Ja-kompleks, čini, kao centar svesti, samo isečak i deo celokupne ličnosti. "Ja-kompleks je sadržaj svesti baš kao i uslov svesti, jer psihički element mi je svestan ukoliko se odnosi na Ja-kompleks" (l). Jung govori o Ja-kompleksu da bi naznačio mnoštvo duševnih elemenata i funkcija koje su sadržane u ovom parcijalnom
kompleksu integralne ličnosti. Dok Sopstvo (Selbst) obuhvata celinu ljudskog bib i duše, Ja/Ego je vezivni faktor svesti, budući da on koordinira slike iz sećanja i čulne funkcije i upravlja njima (2). Ego je nadležan za očuvanje ličnosti i ličnog kontinuiteta i za lični identitet. Ego obavlja i provem stvarnosti oko nas i u nama. U Ja-kompleksu
opažamo suprotnosti i tenzije između svesti i nesvesnog. Ja pokušava da neprekidno asimilira nesvesne sadržaje i da ih prenese u spoznajne mogućnosti svesti. Dalje, Ego je povezujući faktor i posrednik u odnosu na Senku i duševne slike kao što su Animus i Anima. Ako se izjednače Ja i Sopstvo i ako Ja ostane povezano sa Sopstvom u prvobitnom i nesvesnom identitetu, onda dolazi do inflacije svesti i pote škoća u
prilagođavanju stvarnosti. Zato bi Ja trebalo da, po Ju ogu, stalno stoj i u
kompenzatorskoj (dopunjavajućoj) funkciji prema Sopstvu. Procesi samoregulacije celoh."Upne psihe mogu se realizovati povećanom samospoznajom. Time sc popravljaju mogućnosti odnosa sa bližnjima i sa svetom, jer jedinkom više ne upravljaju njeni nesvesni kompleksi i motivacije.

(l) Pod pojmom Ja podrazumevam kompleks predstava koji čini središte polja rnoje svesti i za koji mi sc čini da ima veliki kontinuitet i identitet sa samim sobom. Stoga govorim o Ja-kompleksu. Jn-kompleks je ne samo sadržaj svesti, nego i uslov svesti, jer svesnost je za mene psihički clement ukoliko je vezan za Ja-kompleks. Ali ukoliko je Ja-kompleks samo centar moje svesti, on onda nije identičan sa cclinom moje psihe, nego je samo kompleks među drugim kompleksima. Stoga pravim ruzliku između Ja i Sopstva (Seibst), ukoliko je Ja subjekt moje svesti, a Sopstvo subjekt moje celokupne, dakle i ncsvcsne, psihe. U tom smislu Sopstvo bi bila jedna (idealna) veličina koja u sebi obuhvata Ja. (GW 6, § 810)

(2) Svest bi time, kao odnos prema Ja, mogla biti dovoljno razumljiva.
Međutim, kritična tačka je Ja. Šta treba podrazumevati pod pojmom Ja? Uz svo jedinstvo Ja reč je, očigledno, o jednoj krajnje raznovrsno komponovanoj veličini. Ono počiva na odslikavanjima čulnih funkcija, koje prenose nadražaj e iznutra i spolja, dalje počiva na ogromnom nagomil:~vanju slika proteklih zbivanja. Svi ovi veoma različiti
sastavni delovi imaju potrebu za snažnom kohezionom silom a kao takvu smo spoznuli svest. Time sc svest čini neophodnim uslovom postojanja Ja ... Ovo poimanje Ja kao spoja duševnih elemenata vodi nas logično ka pitanju o tome da li je Ja centralna sliku, odnosno isključivi zastupnik celokupnog ljudskog biću. Da li Ja uključuje i u sebi izražava src sadržaje i funkcije? Na to pitanje morumo dati negativan odgovor. Ja-svest jeste kompleks koji ne obuhvata celinu ljudskog biću: ona je prvenstveno zaboravila mnogo višc nego što zna. Ona je daleko više čula i videla i nikada toga nije bila svesna. Misli nastaju s one strane njegove svesti, štaviše, one su sasvim pripravne, a ona ništa o e zna o tome. O neverovatno važnoj regulaciji unutrašnjih telesnih procesa, čemu služi
simpatični nervni sistem, Ja ima jedva nekakvu bledu predstavu. Ono što Ja u sebi shvata, možda je najmanji deo onoga što bi kompletna svest morala obuhvatiti. (GW 8, § 611 ff.)