ISCELJENJE

Iako pojam isceljenja nije jungovske prirode, uvrstio sam ga ovde zbog toga što o dubokom razumevanju terapije i isceljenja Jung ima da kaže bitne stvari. Za proces psihičkog ozdravljenja od Fundamentalnog značaja je ne samo odnos poverenja izmedu pacijenta i terapeuta (transfer), nego i transpersonalno zbivanje, u kojem sputani i neurotični čovek iznova nalazi priključak na svoje korene i spoznaje lekovite
moći arhetipskih slika. Uz pomoć terapeuta, njegovo uživljavanje i tumačenje pacijentu o mo gućuju da se suoči sa svojim strahotvornim osećanjima i traumatskim kompleksima, oživljavajući ih ponovo i uređujući njiho\o1l psihodinamiku (l). U ovom višeslojnom procesu terapeut ne srne da pacijentu nameće svoje kurativoe namere i
uverenja, nego mora po š rovati i pri hvatati razvojne mogućnosti pacijenta. U procesu isceljenja i ozdravljenja arhetipske slike i mitološke predstave pomažu da se "pokrene unutraš njost čovekova" da bi integrisala lekovite moći iz duševne dubine (2). Za psihičko ocelotvorenjc bitno je ne samo da se pomenute životne energije opaze i prrihvate nego i da doprinesu fundamentalnoj promeni života (3). Kada pacijent posle
dugorrajnih napora otkrije i realizuje prikriveni smisao neurotskog simptoma, onda je to često neodrživo i besmisleno. Za proces ozdravljenja bitni su i slike, simboli i mitske predstave, jer se povezuju sa duševnom dubinom i time omo&rućuju novu orijentaciju.

(l) Kada bi leko vito dejstvo zavisilo jedino od ponavljanja doživljaja, onda bi sc abrcakcija pacijenta mogla izvršiti sasvim sama, takoreći kao vcžba. Njemu ne bi lJio p ol reba n niko ko će sedeti preko pula i primati njegove afekte. Intervencija lekara je apsolutno neophodna i bez daljega je vidljivo šta za pneijenta znači kuda može da Hoj doZiv ljaj povcri jednom saoscćajnom lekuru punom razumevanju. Njegova svest
nalazi u lckaru moralni oslonac protiv afekta njegovog traumatskog kompleksa koji ne može da su vlada. On više nije sum u borbi protiv tih elementarnih silu·, nego je tu čovek kome on nudi svoje po\·crcnje, čovek koji mu drži strunu i time mu pruža moralnu podršku koja mu je potrebna za suzbijanje tiranije nckontrolisanih emocija. Na taj
način jača njegova svest dok ne smogne snage da intcgriše kompleks i dn konačno savlada afekt. (G\V 16, § 270)

(2) Izgleda kao da proces ozdravljenja tc snage mobilišc za svoje svrhe. Mitske prcdstave zadiru sa svojom sopstvenom simbolfkom u dubinu ljudske duše, u istorijske temelje, gde naš razum, volja i dobra nameru nikada ne dosežu, jer one potiču i iz onih dubina i govore jezikom koji naš današnji razum, doduše, ne razume, ali koji, takoreći, "pokreće unutrašnjost čoveka". Dakle, ono što bi nus moglo uplašiti kao regresiju, yišc je reculer pour mieux sauter, prikupljanje i izbegavanje, koje tokom razvoja upravljaju novi poredak.

Neuroza na ovom stepenu predstavlja čistu duhovnu patnju, kojoj se nije moglo prići uobičajenim racionalnim metodima. Stoga nije mali broj psihoterapeuta koji u krajnjoj liniji, kada sc pokidaju sve niti, pribegavaju jednoj od poznatih religija ili konfesija. Nije moj običaj da ismevam takva nastojanja. Štaviše, moram istaći da se ona temelje na veoma ispravnom instnktu, ako današnjc religije još uvek posreduju žive ostatke mitskog doba. (GW 16, § 19)

(3) Za objektivno razumevanje njegove bolesti i za uspostavljanje ljudskog odnosa potrebno je znanje, i to ne čisto medicinsko znanje koje sc oduosi na ograničeno područje, nego široko poznavanje svih aspekata ljudske duše. Tretman mora da postigne više od prostog razrešenja starog bolesnog stava; on mora da da dovede do zauzimanja novog stava koji je zdrav i vitalan. Za to je često potrebna temeljita promena shvatanja života. Pacijent ne treba samo da bude sposoban dn shvati uzrok i poreklo svoje neuroze, već mora da sagleda cilj kojem teži. Ono bolesno u 1njemu ne može sc jednostavno odbaciti kao strano telo a da sc čovek istovremeno ne izloži opasnosti razaranja nečeg bitnog, što takođe trebu da živi. Naš zadatak nije da nešto uništimo, nego bismo trebali da ncgujcmo i održlavamo ono što želi da raste, sve dok ono ne bude moglo da igra svoju ulogu u celini duše. (GW 16, § 293)