INTUICIJA

U smislu jungovske tipologije, intuicija je opažanje na nesvesnom putu. Moć naslućivanja daje sposobnost spoznavanja mogućnosti sadržanih u stvarima i saznanja pozadine određenih situacija. To je jedna vrsta instinktivnog obuhvatanja celovitog utiska (J). Dok se emotivni tipovi, zahvaljujući svom dobro razvijenom pri iagodavanju stvarnosti, mogu pridržavati reda i pravila, intuitivci se snažnije povode za sv0j im
fantazijama i imaginacijama. Prema tipovima zauzetog stava, razlikujemo introvertni i ekstrovertni inntitivni tip. Ovaj poslednji primenjuje svoju moć naslućivanja najčešće uspešno u stvarnosti, pri čemu, na primer, kao poslovni čovek naslućuje šta će doneti
uspeh ili kao novinar predoseća aktuelne teme. Svi kreativni ljudi i umetnici stvaraoci poseduju solidno razvijenu ekstrovertnu intuiciju koja im om ogućava ostvaenje unutrašnjih predstava. Kod introvertne intuicije moć naslućivanja je prvenstveno okrenuta ka unutrašnjosti. Ovom tipu pripadaju religiozni proroci i vidovnjaci, kao, na primer, mističari Jakob Berne, Svedenborg i drugi. I šamani naslućuj u i osećnju
poruke svojih predaka i duhova i saopštava ju ih svome narodu. Introvertna intuicija predstavlja funkciju opažanja radi promena i transformacija u arhetipskom svetu.

Opšte odlike intuitivaca su, između ostalih, sledeće: rado čine nešto fantastično i za to dobijaju iz sveta slika sopstvene duše brojne kreativne ideje. Od literature rado čitaju poeziju i fantastične priče. Kada žele da putuju, kofer pakuju najčešće u poslednjem trenutku, jer im je važnija spontanost od dugoročnog planiranja. I za svoj godišnji odmor ne prave najčešće nikakve čvrste planove, nego slede svoje spontane
ideje. Njihove odluke najčešće proizlaze iz trenutnih pomisli. Kod mnogih stvari dobijaju ukupan utisak, dok pojedinosti ne opažaju sa toliko tačnosti.

(l) Intuicija (intueri- gledati, posmatrati) je, po mom shvatanju, osnovna
psihološka funkcija. Intuicija je ona psibološka funkcija koja prenosi opažanja nesvesnim putem. Predmet tog opažanja može biti sve: spoljašnji i unutrašnji objekti ili njihovi spojevi. Osobitost intuicije je u tome što ona nije ni čulna percepcija, ni osećanje, ni intelektualni zaključak, iako se može javljali i u tim oblicima. Kod intuicije
se izvestan sadržaj pokazuje kao gotova celina, a da nismo u stanju da navedemo ili pronađcmo na koji je način taj saddaj ostvaren. Intuicija je vrsta instinktivnog poimanja bilo kakvih sadržaja. Kao i oset, ona je iracionalna čulna funkcija. Njeni sadržaji, kao i sadržaji oseta, imaju karakter datosti, nasuprot karakteru "izvedenosti", "proizvedenosti'' emotivnih i mislenih sndržaja. Zuto intuitivno saznanje dobija svoj
karakter pouzdanosti i izvesnosti, pa je stogu Spinoza mogao da smatra da je "scientia intuitiva,' najviši oblik saznanja. Ta osobina je zajednička i intuiciji i percepciji, čija je fizička osnova razlog i uzrok njegove izvesnosli. Isto tako, izvesnost intuicije zasniva se na određenom psihičkom stanju stvari, ali ostvarivanje i pripravnost ovoga bili su
nesvesni.

Intuicija se pojavljuje u subjektivnom ili objektivnom obliku. Prvi znači
opažanje nesvesnih psihičkih stanja stvari koja poseduju poglavito subjektivno poreklo, a drugi oblik je opažanje stanja stvari koje počivaju na subliminalnim opažanjima na objektu i na njima izazvanim subliminalnim osećanjima i mislima. Trebalo bi razlikovati konkretne i apstraktne oblike intuicije, zavisno od stepena čulnog sudelovanja. Konkretna intuicija prenosi opažanje koje se odnosi na činjeničnost stvari, a apstraktna intuicija je posrednik opažanja idealnih sastuva. Konkretna intuicija predstavija reaktivan proces, pri čemu ona neposredno proizlazi iz datih stanja stvari. Nasuprot tome, apstraktna intuicija, baš kao i apstraktni oset, ima potrebu za izvesnim
elementom usmerenja, za voljom ili namcrom. (GW 6, § 834)