INFLACIJA

O inflaciji se u analitičkom smislu govori onda kada Ja prekorači ograničenja koja su mu postavljena i suviše zakorači u sferu Sopstva (Selbst). Identifikacijom sa kolektivnim nesvesnim dolazi do prodora arhetipskih sadržaja u Ja. U religioznoj jezičkoj upotrebi to znači da ljudi žele da budu kao Bog. U takvoj nadmenosti nestaje neophodno razlikovanje između Ja i slike Gospodnje, pa dolazi do inflacije Ja. Stoga 
Jung upozorava na opasnost po Ja od identifikacije sa Sopstvom, odnosno sa slikom Gospodnjom (l) .

Psihička stanja inflacije se, primera radi, ispoljavaju u uobraženosti i u
ekstremnim osećanjima posebnosti i odabanosti. Međutim, inflacija može obuhvatati i suprotna osećanja preterane nevrednosti i duboke inferiomosti. Dalje, inflacija se manifestu je u raznim oblicima depresije i manije.

(l) Naduvena svest uvek je egocentrična i svesna j e samo svoje vlastite
prisutnosti. Ona je nesposobna da uči na osnovu prošlosti, nesposobna da shvati savremena zbivanja, nesposobna da izvuče prave zaključke za budućnost. Ona se nalazi u stanju autohipnoze i stoga ne dopušta razgovore sa samom sobom. Stoga je ona upućena na katastrofe koje je, u slučaju potrebe, usmrćuju. Inflacija je na paradoksalan način nesvesnost svesti. Taj slučaj nastaje onda kadu svest preuzima sadržaje nesvesnog, a izgubi sposobnost rnzlikovanja koja je conditio sine qua non svake svesti. Kada je sudbina Evrope za vreme od četiri godine odigrala rat velike odvratnosti, rat koji niko nije želeo, onda se, tako reći, niko nije zapitao ko je prouzrokovao rat i njegov produžetak. Niko nije položio sebi račun o tome da je evropski čovek bio spopadnut nečim što ga je lišavalo svakog slobodnog odlučivanja volje. To sumanuto i nesvesno oje nastavilo se uporno sve dotle dok se Evropljani najedanput nisu "uplašili svoje sličnosti sa Bogom". (GW 12, § 563)