INCEST

Simbolika incesta izražava duboku čežnju čoveka za ocelotvorenjem i
ponovnim rođenjem. Ne radi se, dakle, o seksualnoj simbolici i stremljenju ka seksualnom sjedinjavanju sa roditeljskim delom suprotnog pola, nego je reč ·o sjedinjavanju sa samim sobom (l). Po Jungu, značaj zabrane incesta je u tome da spreči seksualne pobude prema majci ili ocu i da ujedno inspiriše maštu u njenom traganju za drugim mogućim rešenjima i simboličnim značenjima incesta. Dok bi
konkretno nerazumevanje seksualne požude dovelo do kobnih veza i do simbioze izmedu roditelja i dece, dotle simbolično razumevanje omogućuje ce!ovit razvitak i otvara lične slobode. Po Jungu, incestna želja nagoni čoveka na duhovni preporod i obnovu, koja se ne shvata samo kao psihološki zadatak, nego i kao religiozno iskustvo. Kao primer iz biblijskog predanja pomenimo, radi razumevanja, razgovor Isusa sa
starešinom Nikodimom. Kada mu Isus priča o tajni ponovnog rođenja, Nikodim to zamišlja sasvim konkretno i kaže kako bi morao ponovo ući u telo svoje majke i roditi se po drugi put. Onda mu Isus tumači tu simboliku kao duhovno iskustvo, slično onome kako to danas čini terapeut (Jevanđelje pu Jovamu, gl. 3).

Simbolika incesta nije samo model-predstava za Junga i muškarce, nego ona važi i za devojke i žene. Slično uvođenju mladića putem njegovih incestnih maštanja u njegovu sopstvenu seksualnost, to se događa i kćeri u njenom erotsko-seksualnom odnošenju prema ocu. Kada otac, nasuprot tome, potiskuje svoje erotske nagone ili
je seksualno ravnodušan, onda se kćerka ometa u svom psiho-seksualnom razvitim. Zabrana incesta sprečava seksualno iskustvo sa roditeljima (mada se to uvek iznova događa) tako da incestna maštanja dovode do emocionalne stimulacije i time ujedno orvaraju dubinske slojeve duše.

U incestuoznim maštanjima i željama deteta Jung vidi klicu mogućnosti da putem prisne i emocionalne veze sa roditeljima postane svesno svojih sopstvenih seksualnih osećanja. Ovo slično deluje na životne obrasce i kod odraslog čoveka i predstavlja traganje duše za obnovom i ponovnim rođenjem. Pri tom seksualne slike i osećanja pokazuju intenzitet i kvan t i tet želje za obnovom i sjed injen jem sa samim sobt
(2).

Ono što u Jungovom razumevanju incesta predstavlja pomoć i novost je to da se psihičkim sjedinjenjem sa dotle neintegrisanim delovima ličnosti omogućuje ce lovit odnos prema ovim životnim moćima u sebi samom. Ako se čovek vraća u taj životni obrazac, onda njegova duša dospeva u sferu materinskog instinkta i odatle dobija oživljavajuće i stvaralačke impub;e, Dok plašljivo prenaglašavaoje zabrane incesta može, s jedne strane, da dovede do intelekrualizacije i racionalizacije života, "divlje fantazije o incestu" žele, s druge strane, baš da spreče "isušivanje" prirode (3).

Osvešćivanje naših incestuoznih mašta11ja, terapeutska obrada tih potiskivanja ili, čak, oprezno ophođenje sa sopstvenim incestnim ožiljcima, predstavljaju mučan, a ujedno i veoma bitan poduhvat za psiho-seksualni razvitak i za susretanje sa dnom sopstvene duše.

(l) Incest simbolizuje sjedinjavanje sa vlastitim bićem, individuaciju ili
ostvarenje Sopstva i ima, zbog visokog vitalnog značaja ovih poslednjih, prigodnu, gotovo neprijatnu fascinaciju ako ne u brutalnoj stvarnosti, onda bar u psihičkim zbivanjimn pod kontrolom nesvesnog, kao Bto je dobro poznato svim znalcima psihopatologije. Iz toga razlogu, u ne možda zbog inccstnih slučajeva, prabogovi su gotovo uvek rađnli putem incesta. Incest prcdstuvlja jednostavno stepen sjedinjavanja
iste vrste koje ne!posredno sledi praideju samooplođenju. (GW 16, § 419)

(2) Postojanje incestuoznog aspekta ne znači samo intelektualnu poteškoću, nego i afektivno otežavanjc terapeutske situacije. U tom se aspektu, naime, kriju najtajanstvenija, najmučnija, najsnažnija, najnežnija, najstidljivija, najplašljivija, najiščašenija, najnemoralnija i, ujedno, najsvetija osećanja koja oblikuju neopisivo i neojašnjivo obilje ljudsklb odnosa i formiraju ih snagom prinude. Poput pipaka oktopoda, oni se nevidljivo obavijaju oko roditelja i dece i putem transferu oko lekara i pacijenta. Ta prinuda sc očituje u neodoljivosti i upornosti neurotičnog simptoma i u očajnički davljeničkom hvatanju za infantilni svet ili za lekara. Reč "sumanutost" nenadmašno karaktcriše to stanje. (GW 16, § 371)

(3) Zasigurno je blisko pretpostaviti da je zgodnije jedno tako veoma
komplikO\'ano pitanje prebaciti u neku drugu oblast i tamo ga predstaviti kao rešenu stvar. Ali jedno takvo objašnjenje je ipak isuviše jednostavno i psihološki pogrešno, kad bi se moralo pretpostaviti da je taj problem kao takav već jednom svesno postavljen, ocenjen kao težak i zato prebačen na neku drugu osnovu. Takav zahvat odgovaura
savremenim razmišljanjima, ali ne duhu daleke prošlosti, a i nema nikakvih istorijskih dokaza za slične neurotične operacije. Štaviše, svi dokumenti govore u prilog tome da se taj problem uvek javljao izvan nama poznatog psihičkog sveta. To je bilo sveto venčanje bogova, mistični prerogativ vladalaca, Sveštenički ritual itd. Rcč je o arhetipu
kolektivno nesvesnog koji je rustućom svešću vršio sve veći uticaj na život svesti. Danas sc svakako čini da je crkvena alegorika o mladoženji i nevesti, a da ne govorimo o sasvim zastarelom sjedinjavanju alhemije, toliko izblcdela da se pojam incesta još samo može sresti u kriminalistici i u seksualnoj psihoplltologiji. Frojdovo otkriće tzv.
"Edipovog kompleksa", posebnog problema incesta uopšte i njegove sasvim univerzalne rasprostranjenosti, reaktiviralo je staru problematiku, ali zasad samo za lekare koji sc zanimaju za psihologiju. (GW 14/I, § 104)

Uvodna slika: Lot i njegove kćeri , 1600 - Jan Harmensz Muller