EROS

Pod erosom Jung podrazumeva prirodno svojstvo psibe i definiše ga kao 
princip odnosa (l). Eros deluje svuda gde čovek doživljava veze ili je u nj1h upleten. Tamo gde se umesto veza praktikuju razni oblici vladanja nad sobom, javlja se potisnuti eros u obl,iku moći.

Na osnovu mnogobrojnih iskustava iz svoje terapeutske prakse, Jung je došao do pretpostavke da se potisnuti i nesvesni eros manifestuju u moć i (2). Teorija o povratku neproživljenog erosa u obliku moći ima dalekosežan znnčnj za praktično poznavanje čoveka na ličnom planu, u psihotcrapiji i raznim psihološkim savetovalištima. Svako poznaje muškarce i žene koji u društvu, institucijama i politici sa velikom strašću zastupaju određena shvatanja ili ideologije. Otiaj ko je upozna s 
intimnim životom tih ličnosti, često će otkrivati potisnutu erotiku i prigušcna osećanja. Sve se to onda ispoljava u strastvenoj težnji za vlašću. Nasuprot tome, sasvim drugačije se eros ponaša pri sublimiranju erotike kod stvaralački nastrojenih ljudi i njihove kreativnosti. Erotsko zračenje kao važan deo snažnih ljubavnih osećanja kod čoveka , i eros, kao mitološki oblik, okupirali su Junga na različite načine tokom njegovog života.

Eros je višeznačan i višeslojan pojam iz kojeg ovde izdvajamo samo aspekt psihičkog odnošenja. U erosu se iskazuje nesvesna sila i psihička energija, čiji intenzitet i jačina rastu kada je ona nesvesna .. Eros se često projektu je na odredene žene i muškarce koji, na neki način, signaliziraju svoju erotsku predusretljivost. I u mnogim ljubavnim aferama eros je aktivno i intenzivno na delu.

(l) Kao izrazit empiričar, ne koristim neki filozofski pojam nikada r:uli samoga sebe. Eros je za mene rcč koja znači nešto realno i primetno, ali  ništa više. Kada sam pokušao dn formulišcm osnovnu crtu muškog stava, pao mi je nu um pojam logos, kao odgovarajuća oznaka za činjenice koje sc posmatraju. Pri pokušaju opisivanja osnovnog stava žene došao sam na reč eros. Naravno, logos, kao duhovni element, poscduje svojstvo diskriminacije, bitnu osnovu svakog razumskog rasuđivanja. Sa svoje strane eros je princip odnosa, a pošto sam tragao za izrazom odnosnost i, to se reč eros prirodno sama ponudila. Taj izraz nisam ni od koga preuzeo. On potiče iz mog rečnika i u beskrajno mnogo reči sam objasnio šta pod tim podrazumevam, naime princip odnosnosti. Izabrao sam taj izraz a ne reč "agape" jer je odnosnost prirodna osobina ljudske psihe, a agape to nije. Agape je veoma specifičan etički pojam. Kad eros nema ničeg sličnog. Iz tog razloga naći ćete pojam erosa ne samo u staroj kinesskoj religiji, nego i u mnogim primitivnim religijama.

Cela moja psihologija nastala je iz neposrednog iskustyn sa živim ljudima a to se razumljivo odnosi i na primenu pojma eros. (Briefe ll, str. 82)

(2) Sasvim mi je jasno da samo tamo gde postoji visinska razlika vodi staza života. Međutim, ne postoji nikakva energija gde nema protivnapona, pa se stoga morao pronaći antagonizam za stav svesti. Zanimljivo je videti kakvu je ulogu ta kompenzacija suprotnosti odigrala u istoriji teorije neuroze: Frojdova teorija je zastupala eros, Adlerovo shvatanje moć. Logičan antonim za ljubav je mržnja ili za eros strah (fobos), a psihološki je to želja za vlašću. Tamo gde vlada ljubav, nema želje za vlašću, a gde moć odnese prevagu, tamo nema ljubavi. Jedno je Senka drugog. Onaj ko stoji na stanovištu erosa, njegova kompenzatorska suprotnost izražava se u žudnji za moći. Onaj ko ističe moć, ima svoju kompenzaciju u erosu. (GW 7, § 78)