ENERGIJA PSIHIČKA

Psihička energija je izraz za psihodinamiku duše i vladajuće životne procese koji su u njoj. Dejstvo psihičke energije saznajemo u svojim afektima i prohtevima, u nagonima i željama, u drugim dinam ičkim životnim manifestacijama i u zbivanjima koja pokreću snove (l). Psihičku energiju možemo možda najpre zamisliti na modelu
unutrašnjeg kosmosa, u kojem kompleksi, kao energetska polja ili centri, zauzimaju sličan uzajamni položaj kao planete u svemhu. Za Junga pojam energije ima arhetipski karakter i u sferi doživljaja se pokazuje kao kompleks sa autonomnim pogonom. Jung može ove fenomene da opiše i na modelu energetskog sistema, jer oni, teorij ski
posmatrano, mogu da se pojave u neograni čenoj izmenljivosti i smenljivosri. U psihičkom sistemu, energija utiče na trajnu pokretljivost. U raznovrsnim duševnim iskustvima psiha se pokazuje u svom energetskom obliku (2).

Neke mogućnosti razumevanja ovog teškog pojma ptuža nam jezik koji rečju "energičan" pojašnjava vezu sa energijom. Ako čovek nastupa ili se zalaže za neku stvar, govori energ ično ili se energično probija, onda te j ezičke slike ukazuju na ono što se pod energijom podrazumeva. Naš jezik poznaje brojne energetske reč i koje izražavaju nešto od psih ičkog intenziteta. Tako govorimo o žudnji i silnoj potrebi za delanjem, o nagonu i unutrašnjem pokretačkom nemim kod čoveka. Psihički potencijal se pokazuje u stvaralač kim mogu ćnostima, u udarnoj snazi i mnoštvu uverenja. Delovanje ps i hičke energije doživljavamo u zračenju čoveka baš kao i u oduševljenju. Negativna dejstva energije spoznaju se u depresiji, u obliku melanholije i ponekad u mračnom raspoloženju. U svim primerice navedenim dejstvima dolazi do izražaja "životna energija", kojoj Jung potčinj ava uži pojam psihičke energije (3).

Bitan aspekt Jungovog energetskog načina posmatranja je na kraju još finalna usmerenost ps ihičke energije koja upravlja energetskom rekom života, i tu životnu energiju usmerava ka raznim ciljevima. Pri pretvaranju nagonske energije u duhovnu ili u idealne ciljeve, važnu funkciju imaju simboli "energetskih formatora razmene".

(l) Praviti razliku izmedju sile i energije pojmovno je neminovno, jer energija je, u stvari, pojam koji objektivno ne postoji kao pojavu po sebi, nego uvek samo u specifičnim osnovama iskustva, tj. u iskustvu energija je uvek s pecifična kao kretunje ili sila, u aktuelnom smislu, a kao položaj ili uslov, u potcncijalnom smislu. Psihička energija javlja se aktuelno u specifičnim dinamičnim fenomenima duše kao nagon,
želja, htenje, afekat, pažnja , radni učinak itd. koje upravo čine psihičke sile. Potencijalno, energija se javlja u specifičnim dostignućima , mogućnostima , spremnosti, stavovima itd. koj i predstayJjaju uslove.

Diferenciranje posebnih energiju - željna energija, energija o sećanja, energija kontrasta itd. kako to čini Lips- čini mi se pojmovno ncdopustivyo, jer se energija može specificirati kao sila i uslov. Energija je kvantitativni pojam kojem su potčinjeni sile i uslovi. Samo ovi poslednji su kvalitativno određeni, jer se radi o pojmovima za izražavanje kvaliteta koji se putem energije ostvaruje. Pojam kvantiteta ne sme u isto vreme biti kvalitativan pokazatelj, inače nikad ne bi omogućio predstavljanje odnosa snaga, što je njegovo pravo određenje.
(GW 8, $ .26f.)

(2) Na ovom mestu moram da otklonim mogući nesporazum Naime, nije mi uopšte namera da se u ovoj raspravi upuštam u diskusiju o spornom pitanju psihofizičkog paralelizma i uznjamnog delovanja. Te teorije su spekulacije o mogućnostima paralelnog ili zajedničkog delovanja tela i duše i odnose se upravo na onu tačku koju izostavljam iz svog posmatranja, naime na pitanje da li psihički energetski proces postoji uporedo ili je uključen u psihički proces. Po mom shvatanju mi o tome gotovo da ništa ne znamo. Sa pokorom smatram du je uzajamno delovanje zamislivo i ne nalazim nikakvog povodu da toj mogućnosti suprostavljam hipotezu o psihofizičkom paralelizmu. Psihoterapeuti, čije je pravo radno područje baš kritika sfera uzajamnog delovanja tela i duše, smatraju veoma verovatnim da psihičko i telesno nisu dva paralelna procesa, nego da su oni povezani uzajamnim delovanjem , mada je njihova prava priroda još sasvim nedokučiva našem iskustvu. Duboke rasprave o ovom pitanju su za filozofe verovatno neizbežne, a empiričkoj psihologiji se preporučuje da se ograniči na ono što je iskustvu pristupačno . Mada nam dosad nije pošlo za rukom dn psihički proces uključimo u fizlički , isto tako nisu uspeli ni protivnici takve mogućnosti da sa izvesnošću razdvoje psihički proces od fizičkog. (GW 8, § 33)

(3) Ako se postavimo na tle zdravog razuma nauke i uzdržimo se od suviše radikalnih filozofskih posmatranja, onda ćemo, verovatno, učiniti najbolje ako psihički proces jednostavno shvatimo kao običan životni događaj. Time proširujemo uži pojam psihičke energije na širi pojam životne energije koja sebi potčinjava tzv. psihičku energiju kao svoju specifikaciju. Time ćemo postići prednost da kvantitativne odnose 
pratimo preko užeg obima psihičkog do bioloških funkciju, čim e možemo da udovoljimo nesumnjivo postojećim i odavno raspravljenim odnosima "duše i tela" u dotičnom slučaju. (GW 8, § 31)