EKSTROVERZIJA

Ekstroverzija je tip zauzetog stava kod kojeg se interesovanje prvenstveno koncentriše na spoljašnje objekte i stvarnost (l). Ako je svest ckstrovertirana, onda je nesvesno, kao kompenzacija, intro-vet1irano. Kod introvertirane svesti ono se ponaša obrnuto. Oba stava odlikuju temeljno psihičko držanje čoveka i manifestuju usmerenost psihičke energije (libida). Pažnja ekstrovertnog tipa upravlja se, pre svega, na objekte u spoljašnjoj stvarnosti a manje na subjekte. Ovaj tip zauzetog stava je od svog rođenja relativno opredeljen, dok su četiri orijentacione funkcije (mišljenje, oset,osećanje, intuicija) promenljive. Dok je stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života i prvenstveno pomaže u pronalaženju vlastitog mesta u životu, u drugoj polovini života trebalo bi da se razvije i suprotan tip (nesvesna inverzija). Pomoću nekoliko primera iz života, želeo bih da vam nešto bliže opišem ekstrovertni tip zauzetog stava (2). Ekstrovertni ljudi su spontani i veoma temperamentni i rndo sc druže sa živahnim osobama. Poseduju veseo temperament i vole da imaju mnoge prijateljske veze. Bez teškoća  izlaze iz svoje ljušture i aktivno se okreću životu. Ekstrovertni ljudi pričaju
rado, a imaju poteškoća da saslušaju druge. U stvarnosti, najčešće  nailazimo na mešovite izražajne oblike tipova zauzetog stava.

Sledeći konfrontativni pregled introvertni h i ekstrovettnih tipova K. A. Majera predočava neka svojstva i životne stavove ova dva tipa (u: Psychulugie des 20. Jh., Kindler, tom III, 2, str. 749).


(I) Ekstroverzija znači okreutnjc libida prema spoljašnjoj strani. Ovim pojmom označavam očevidnu vezu subjekta sa objektom u smislu pozitivnog kretanja subjektivnog interesovanja prema objektu. Neko ko se nalazi u stanju ekstroverzije misli, oseća i dela s obzirom na objekt, i to na neposredan i spolja jasno uočljiv način, tako da ne može postojati nikakva sumnja u njegov pozitivan stav premu objektu. Zato
je ekstroverzija na neki način premrštanje interesovanja sa subjekta na objekat. Ako je ekstroverzija intelektualne prirode, subjekt se prenosi mislima u objekt; ako j e ekstrovcrzija emocionalna, subjekt se osećanjima prenosi u objekt. U stanju ekstroverzije postoji snažna, iako ne isključiva uslovljenost objektom. Može sc govoriti o aktivnoj ekstroverziji ako se ekstroverzija želi namerno postići, i o pasivnoj ekstroverziji ako objekat iznuđava ekstroverziju, tj. ako sam privlači interesovanje subjekta, eventualno protivno nameri samog subjekta. (GW 6, § 799)

(2) Opasnost ekstravertnoga sastoji se u tome što se on uvlači u objekte i sasvim nestaje u njima. Funkcionalne (nervne) ili stvarne telesne  smetnje koje otuda nastaju imaju kompenzatorski značaj, jer one primoravaju subjekt na izvesno prinudno samoograničavanje. Ako su simptomi funkcionalne prirode, onda oni svojim posebnim osobinama mogu simbolički da izražavaju psihološku situaciju. Tako, na primer, kod pevača čija slava naglo dostiže opasnu visinu i koja ga zavodi na nesrazmerno veliko trošenje energije, zbog nervne napetosti iznenada otkazuju visoki tonovi. Od čoveka koji je od veoma skromnih početaka dospeo do veoma uticajnnog, perspektivnog društvenog položaja, psihogeno se pojavljuju svi simptomi visinske bolesti. Čovek koji namerava da se oženi obožavanom i bezmerno precenjivanom ženom veoma sumnjivog karaktera, dobija nervni grč u ždrijelu, koji ga prisiljava da se ograniči na dve šolje mleka na dan, a njihovo uzimanje traje tri sata. Time je zaista sprečen da posećuje svoju verenicu i može se samo još baviti ishranom svoga tela. Čoveka koji više nije sposoban za napore na, vlastitom zaslugom, veoma proširenim poslovima, spopadaju nervni napadi žeđi, zbog kojih on brzo podleže histeričnom alkoholizmu.(GW 6, § 633)