ASOCIJACIJA

Kod asocijacije, jednostavno oznnčene i kao dosetka, reč je o povezivanju i spajanju predstava i opažanja sličnih sadržaja. U terapiji, a posebno u obradi sna, primenjuju se slobodne asocijacije (po Frojdu) i usmerena ili vezana asocijacija (kod Junga) (l). Prema njegovom iskustvu, putem slobodnih asocija na dnevni red se postavljaju kompleksi i poteškoće, a da bi se primila poruka sna, potrebne su usmerene asocijacije, pri čemu se ispitanik uvek iznova obraća snu. Ovo asocijntivno ophođenje sa snovima veoma nalikuje raznim upotrebama meditacije kao upornog kruženja i promene mišljenja. Putem usmerene asocijacije uspostavlja sc kontekst sna i njegova veza sa životom snevača živo se zamišlja (2). Važno terapeutsko dejstvo asocijacija sastoji se u oslobađanju duševnih tenzija, jer nesvesno potiskivnnje ovim putem dospeva do svesti. Jungov test slobodnih asocijacija može da posluži za merenje nesvesnih kompleksa, pri čemu se ispitaniku meri vreme reagovanja od upućene reči do datog odgovora (3). Duže vreme reagovanja javlja se onda kada kormleks sa snažnim emocionalnim nabojem pogodi dražna reč.

(l) Sa takozvanim slobodnim asociranjem ne mogu dospeti do cilja kao što njime ne bih mogao odgonetnuti neki hetitski zapis. Time, naravno, pronalazim sve svoje komplekse, ali u tu svrhu nije mi potreban san, već to mogu isto tako dobro uraditi na spisku zabrana ili na jednoj rečenici iz novina. Pomoću sloboduog asoclranja kompleksi izlaze na videlo, nli smisao sna samo izuzetno. Da bih shvatio smisao sna moram se šlo bliže držati slika iz sna. Ako neko sanja sto od jelovine, onda to nlje dovoljno za asociranje na vlastiti pisaći sto, i to iz jednostavnog razloga što njegov sto nije napravljen od jelovine. Međutim, san se izričito odnosi na sto od jelovineu. Ako pretpostavimo da snevaču ovde ništa više ne pada na pamet, onda !zasoj ima objeklivno značenje, jer on nagoveštava da u neposrednom susedstvu slike sna vlada posebna tmina koja bi čoveka mogla navesti na razmišljanje. Naravno, mogu se za sto od jelovine vezati na desetine asocijacija, ali je značajno da na izgled nema ničega. U ovom slu čaju ponovo se vraćamo slici, i ja imum običaj da tada svom pacijentu kažem: "Zamislite da ja uopšte ne znam šta znače reči 'sto od jelovinc' i dajte mi takav opis predmeta i njegove prirodne istorije sve dok ne shvatim kakav je to predmet." (( , W
16, § 320)

(2) Kod nerazgovetnog sna ne radi se o razumevanju ili tumačenju , već u brižljivom uspostuvljanju konteksta. Pri tom ne mislim baš na "slobodno asociranje'" bez granica sa slikama Iz sna kao polazištem, nego na brižljivo, svesno osvetljavanje onih asocijativnih veza koje su objektivno grupisane oko slike sna. Za ovakav rad mnogi pacijenti moraju se vaspitavati,jer i oni, kao i lekar, imaju neodoljivu sklonost da stvari odmah shvate i protumuče, posebno onda kada su putem čitanja ili neke promašene analize stekli neko predznanje a time i pogrešna uputstva. Zato ih najpre asoclraju teorijski, to jest razumevajući i tumačeći slike iz sna i, po mogućstvu, tu se i zaustavljaju. Oni žele da odmuh, baš kao i lekur, u neku ruku zađu iza sna, polazeći pri tom od pogrešnog mišljenja du je san obična fasada koja prikriva pravi smisao.
Takozvana fasada, međutim, nije na najvećem broju kuća nikakva varka ili varljivo izobličenje, već odgovaru sadržini kuće i čak je odaje bez daljnjeg. Tako je i jasna slika sna sam san i sadrži cjelovit smisao. (GW 16, § 319)

(3) Ovi se kompleksi mogu eksperimentalno lako demonstrirati pomoću
eksperimenta asocijacije. Kao što je poznato, eksperiment se sastoji u tome da se ispitaniku uputi reč na koju bi on trebalo da reaguje što brže odgovarajućom reči. Vreme reagovanja se meri. Prema opštem očekivanju, na sve obične reči moralo bi se odgovoriti istom brzinom, a samo "teške" reči bi zahtevale duže vreme reagovanja. Međutim, stvari  realno drugučije stoje. Ćcsto se kod veoma jednostavnih reči beleži
neočekivano dugo vreme reagovanja, dok se na teže reči daje brz odgovor. Posle bližih istraživanja se ispostavilo da duže vreme reagovanja najčešće nastupa onda kada dražna rcč pogodi sadržaj koji je ispunjen snažnim emocionalnim nabojem. Pored produženja vremena  reagovanja dolazi i do drugih karakterističnih smetnji, u čije se
pojedinosti ovde ne mogu upuštati. Emocionalno naglašeni sadržaji najčešće sc odnose na stvari koje bi ispitanik najradije zadrža o samo za sebe. Po pravilu, rcč je o mučnim i stoga potisnulim sadržajima, čak o takvim koj i su i samom ispitaniku nepoznati. Kada dražna reč pogodi u takav kompleks, onda ispitaniku ne pada na pamet baš nikakav
odgovor ili mu padaju na um mnoge stvari, tako da stogu uopšte ne zna šta da odgovori ili mehanički ponavlja dražnu reč ili daje nekakav odgovor i odmah ga dopunjuje drugim. Kada posle završenog eksperimenta još jednom upitate ispitanika šta je odgovorio na pojedine dražne reči, onda se on najčešće dobro seća običnih reakcija,
a kompleksnih reči najčešće veoma loše. (GW 8, § 592)
- - ----- --- ---