ARHETIPSKI SNOVI

Za razliku od snova, koji u ličnoj živomoj istoriji zauzimaju konkretno "mesto u životu", arhetipski snovi su transpersonalne prirode. Dok se kompenzatotskll i svi drugi snovi koji odražavaju lična iskustva mogu tumačiti uz pomoć snevača, po pravilu, kod arhetipskih snova to nije moguće. Arhetipski snovi, koji se u drugim kulturama nazivaju velikim snovima, posebno su upečatljivi i često poseduju pesnički oblik i lepotu (l). Oni se odigravaju u važnim, prelaznim fazama našeg života (naprimer, u pubertetu, na životnoj prekretnici ili pred smrt). Takve arhetipske snove snevači najčešće doživljavaju čudnovato; niti ih mogu uklopiti u kontekst vlastite životne istorije niti ih mogu sami rastumačiti pomoću ličnih zamisli. Novi znak raspoznavanja arhetipskih snova leži u njihovom fascinantnom delovanju i u izraženim slikama i simbolima iz mitova, bajki, religija i drugih transpersonalnih predanja čovečanstva. U svrhu amplifikacije (obogaćivanja) uzima se materijal iz navedenih oblastii. Sledeći Jungov primer pokazuje dn se i u dečjim snovima mogu pojaviti nagomilani arhetipski motivi. U ovom slučnju rcč je o jednoj osmogodišnjoj dcvojčici koja je nepunu godinu dana kasnije umrla od neke zarazne bolesti (2).

(l) S jedne slrunc govorimo o indi vidualnom, sa druge strane o kolektivnom nesvesnom, koje u neku ruku znači dublji sloj od svesti bliskog individualnog nesvesnog. 'Veliki", odnosno značajni snovi, potiču iz ovog dubljeg sloja. Njihovu važnost odaje, bez obzira na subjektivni utisak, već i njihovo plastično oblikovanje koje, neretko, pokazuje pcsničku snagu i lcpotu. Takvi snovi zbivaju se najčešće u sudbonosnim
periodima života, na primer, u ranoj mladosti, u vreme puberteta, na životnoj prekretnici (između 36. i 40. godine) i in conspecta mortis. Njihovo tumačenje često je skopčano sa znatnim teškoćama, jer je materijal koji pruža snevač isuviše oskudan. Kod arhetipskih tvorevina ne radi se vi še o ličnim iskustvima, nego, u izvesnoj meri, o opštim idejama, čije osnomo značenje leži u njima svojstvenom smislu, a ne u nekakvim ličnim odnosima doživljavanja. (GW 8, § SSS)

(2) Ovde moram da objasnim vezu između instinkata i arhetipova. Ono što nazivamo instinktima, to su fiziološki impulsi koji se "spolja" opažaju čulima. Istovremeno, oni se javljaju i "unutra" u maštanjima i svoje prisustvo odaju često putem simboličnih slika. Te "unutrašnje'' pojave su ono što označavam kao arhetipove. Njihovo poreklo nije poznato i oni se javljaju u svako doba i svuda u svetu.

Mnogi ljudi su me tražili, jer nisu znali šta će sa vlastitim snovima i snovima svoje dece - oni nisu razumeli jezik svojih snova. Neki od tih pacijenata bili su veoma obrazovani ljudi, neki čak i sami psihijatri.

Tučno se sećam jednog profesora univerziteta koji je sasvim iznenada imao jednu viziju, pa je stoga smatrao da je duševno oboleo. Došao je kod mene u paničnom strahu. Uzeo sam jednostavno sa police jednu 400 godina staru knjigu i pokazao mu sliku jednog drvoreza, na kojoj je bila oblikovana ista ta vizija koju je i on imao. "Nema potrebe da sebe smatratc duševno bolesnim", rekao sam mu. "Vaša vizija bila
poznata još pre 400 godina." Na to se on, potpuno iscrpljen, ali opet sasvim normalan, spustio na stolicu.

Jedan veoma važan slučaj doneo mi je čovek koji je i sam bio psihijatar. Jednog dana mi je pokazao rukom ispisanu knjižicu koju mu je za Božić poklonila njegova desetogodišnja ćerka. Ona je sadržala čitav niz snova koje je dcvojčica sanjala od svoje osme godine; bila je to najneobičnija serija snova koju sam ikada video . Iako dečji snovi, oni su bili ipak neobični i sad davali su slike, čije je poreklo za oca bilo potpuno neshvatljivo. Evo tih motiva: l. "Opaka Životinja", čudovište poput zmije sa puno rogova, ubija i guta sve druge životinje. Potom dolazi Bog u obliku četiri pojedinačna boga iz četiri ugla i mrtvim životinjama ponovo udahnjuje život. 2. Vaznesenje u nebo, gde se uz paganske plesove služi velika misa; silazak u Ad, gde anđeli čine dobra dela.
(Der Mensch und seine Symbole, s tr. 69 I)