ARHETIP OCA

Arhetip oca je, pored arhetipa majke, osnovna diferencijacija roditeljskog arhetipa. u kojem je sjedi njena i očuvana celokupnost suprotnosti (l). Razdrobljena i podeljena iskonska celovitost dovodi do ambivalentnosti i dvoznačnosti arhetipa oca. Stoga u arhetipskoj slici oca mogu uporedo da egzistiraju tamno i svetlo, pozitivno i negativno. Postoje i sledeće bitne odlike arhetipa oca: višestrane aktivnosti i agresija, nametljivo i "uverljive", oplođujuće i nad stvarajuće, destruktivno, raza rajuće i užasavajuće.

Arhetipske slike i simboli arhetipa oca su, između ostalih: nebo i sunce, grom i vetar, falus i oružje. Iz sfere mitova i bajki, to su još: mag, heroj, princ. Iz biljnog i životinjskog carstva to su svi mužjaci i muške biljke. Iza ovih primerice navedenih simbola stoji arhetip oca kao nevidljiv uređujući faktor, čiju pokretačku i bezličnu snagu pred stavljaju prasimboli duh-vetar i dah. Svuda gde su ljudi zahvaćeni oduševljenjem ili osećaju dinamiku, oni su u delokrugu svog arhetipa.

(l) Imago roditelja posedije, naime, jednu sasvim neobičnu energiju i utiče na duševni život deteta u tako velikoj meri da se čovek mora zapitati da li je jednom običnom čoveku uopšte sme poveriti takvu magičnu silu. Očigledno je da je on poseduje, ali se nameće pitanje da li je ona i njegovo stvarno vlasništvo. Čovek je, naime, "u posedu" mnogih stvari koje nikada nije stekao, nego ih je nasledio od svojih predaka. On se ne rađa kao tabula rasa, nego samo kao nesvesno biće. Ali on sobom donosi specifično ljudske orgnnizovane, funkclonalno pripremne sisteme, za koje može da zahvali ljudskom razvoju od više miliona godina. Kao što ptica nije nikada individualno naučila ili stekla nagon za selidbom i pravljenjem gnezda, tako i čovek donosi svojim rođenjem osnovne crte svoga bića, i to ne samo njegove individulne, nego i kolektivne prirode. Nasleđeni sistemi odgovaraju ljudskim situacijama koje su dominirale od pamtiveka, tj. postoje mladost i starost, rođenje i smrt, sinovi i kćeri očevi majke.

Ja sam kongenitalni i preegzistentni predložak instinkta, odnosno model ponašanja (pattern of behaviour), označio kao arhetip. Ova sllka  je opremljena onom dinamikom koju ne možemo poveriti čoveku kao jedinki. Kada bi ta moć zaista bila zaista bila potčinjena našoj ruci i našoj volji, onda bi nas odgovornost tollko  pritiskala da se niko zdrave pameti ne bi mogao usuditi da ima decu. Moć arhetipa, međutim, ne 
kontrolišemo mi, nego smo joj i sami prepušteni u neočekivanoj meri. lma mnogo ljudi koji sc suprotslnvljaju tom uticaju ili prinudi ali, isto tako, ima mnogo drugih koji se idcntifikuju sa arhetipom ...

Opasnost predstavlja upravo taj nesvesni identitet sa arhetipom: on nema samo sugestivno-dominantan uticaj na dete, nego i proizvodi u njemu istu nesvesnost, tako da s jedne strane podleže spoljašnjcm uticaju u s druge strane se lznutra od toga ne može odbraniti. Ukoliko se otac više idcntifikujc sa arhetipom, utoliko je on nesvesniji i ncodgoyorniji i, štaviše, utoliko postaje više psihotičan. (GW 4, § 728 f.)