ARHETIP DETETA

Arhetip deteta je simbol koji personifikuje u bajkama, mitovima i snovima novo životno osećanje i početak obnove života. Motiv deteta najavljuje buduće psihičke razvojne mogućnosti u snovima. Posebno u dmgoj polovini života, arhetip deteta oživljava u mnogim ljudima i utiče na temeljitu promenu ličnosti. To su posebno stvaralački trenuci, kada praslika deteta sa snažnom psihodinamičkom energijom prodre u svest. Sledeć i aspekti arhetipa deteta pokazuju da se ta praslika ne može
uglaviti u psihu sa konkretnim iskustvima sa decom ili se izvesti iz spoljašnje stvarnosti (l ).

Mnogi mitovi i bajke poznaju priče o božanskom ili herojskom detetu koje na poseban način dolazi na svet i odmah biva izloženo opasnostima i ugrožavanjima. Međutim, ono poseduje posebne sposobnosti i nadarenosti koje prevazilaze ljudsku meru. S jedne strane, ono je neugledno i baš je pravo dete, a s dmge strane ima božanske osobine i pokazuje se kao spasitelj mnogih ili kao junak posebnog kova. Ono živi i realizuje onaj celoviti život koji postoji u svakom čoveku kao nagon za samoostvarenjem (2). To, po Jungu, personiftkuje životnu sposobnost s one strane ograničenog polja svesti i pokazuje puteve i mogućnosti ocelotvorenja. U hrišćanstvu Bogomladenac simbolizuje spasenje i otvara prilaz carstvu Božjem. Prema tome, dete je simbol koji u sebi sjedinjuje i izmiruje suprotnosti. U analitičkom smislu, dete je i
simbol Sopstva i time postaje odlučujući faktor delovanja u samoostvarenju čoveka.

(l) Možda nije izlišno da je laička predrasuda slabo sklona poistovećivanju motiva deteta sa konkretnim iskustvom deteta, kao da je realno postojeće dete kauzalna pretpostavka za postojanje motiva deteta. Međutim u psihološkoj stvarnosti  empirijska predstava o detetu samo je izražajno sredstvo (čak ne i jedino!) da bi se artikuliralo duševno stanje stvari koje se ne može bliže shvatiti. Stoga ni mitološka predstavu o detetu nije izričito kopija empirijskog deteta, nego jasno 
spoznatljiv simbol. Reč je o božanskom, čudesnom, upravo neljudskom detetu, stvorenom, rođenom i odgajenom u potpuno neobičnim okolnostima. Njegova dela su  takođe čudnovata ili monstruozna, kao i njegova priroda i telesna svojstva. Na osnovu ovih isključivo empirijskih svojstava, ne postoji uopšte potreba da se govori o "motivu deteta". Sem toga, mitološko 'dete' i varira kao bog, džln, palčić, životinja  ltd, što 
ukazuje, ništa manje, nego na racionalnu ili konkretno ljudsku kauzalnost, što važi i za arhetipove 'oca' i ' majke' koji su takođe mitološki iracionalni simboli. (G W 9/1, $ 273, prim. 20),

(2) "Dete" izlazi kao porod nesvesnog iz njegovog krila, stvorenog iz osnova ljudske prirode, ili bolje iz žive prirode uopšte. Ono personifikuje životne sile s one strane ograničenog područja svesti, puteva i mogućnosti, o kojima svest u svojoj jednostranosti ne zna ništa, i celokupnost koja uključuje dubinu prlirode. Ono što predstavlja najsnažniji i najneizbežniji nagon bića, naime nagon samoostvarenja. To je neminovnost, opremljena svim prirodnim moćima instinkta, dok se svet stalno zapetljava u tobožnju drugu mogućnost. Nagon i prisila za samoostvarivanjem prirodna je zakonitost i stoga ima nesavladivu snagu, pa i onda kada se početak njihovog delovanja čini neuglednim i neverovatnim. (GW 911, § 289)