ANIMUS

Animus je muška duševna slika u ženi. Tačnije rečeno, on predstavlja princip logosa u nesvesnom kod žene (I). U ovom kontekstu logos znači saznanje, sud, mogućnost razaznavanja i razum. Kao što Anima muškarca nosi pečat iskustava majke, tako se to dešava sa Animusom putem uticaja oca dotične žene ili drugih muških faktora. Osim ovih pregnantnih faktora, Animus predstavlja i samostalan princip kod
:ne. Jung ga naziva i unutrašnjim vodičem duše, "posrednikom između svesti i nsvesnog i personifikacijom nesvesnog" (2).

Od brojnih pojnvnlh slika i nesvesnih personifikacija navedimo kao primer sledeća četiri tipa ličnosti. U mnogim snovima, filmovima ili romanima postoji prirodni muškarac i telesno snnžan junak, kao, naprimer Tarzan, junak džungle (3). Sledeći stepen je romantični muškarac, na koga mnge žene projektuju svoj nesvesni Animus. U pogodnoj prilici Animus može preuzeti oblik žene "svetih uverenja", kao što je primer Jovanke Orleanke. Četvrti stepen duševne slike javlja se u mudrim muškarcima ili "mudrom starcu", kao arhetipskoj slici mudrosti.

Duševna slika Animusa može da učini ženu posrednikom ka unutrašnjem i duhovnom svetu sa sposobnostima prmicanja budućnosti . Kao što su se u nekadašnjim vremenima preko proročica i sveštenica u proročištima saznavnle i kazivale nove istine, tako može danas svaka žena koja radi na svom ocelotvorenju i individuaciji ili pomoću Animusa iskusi svoju duboku istinu i sazna nove ideje. Prema Jungu, suština Animusa je arhetip. To su oni nejasni faktori delanja u dubini duše, koji dolaze do izražaja u navedenim pojavnim slikama Animusa. Kritičari teorije o Animusu (naprimer u U. Baumgart) pretpostavljaju, nasuprot tome, da Animus nije arhetipske prirode, nego da je to "kompleks koji joj je naturio patrijarhat i koji ona više ne može da nosi sa sobom" (Kunig Drosselbart und C. G. Jung s Frauenbild, str. 138).

U vezi sa duševnim slikama Anime i Animusa, Jung ponovo govori o njihovom značaju: čovek je svestan njih da bi se rešio njihovog negativnog uticaja (na primer, svojeglavog prevrtljivca, stanja sumanutosti), objedinio pozitivne aspekte Animusa i realizovao ih u životu, a to su razboritost, razmišljanje i ženska duhovnost. U vezi sa mističnim likom Sofije (gospođa Mudrost) Jung ističe i posebne oblike ženske spiritualnosti i stoga se može označiti kao jedan od preteča "feminističke teologije".

(l) Žena ima kompenzaciju putem muškog bića, pa zato njeno nesvesno ima takoreći muški predznak. U poređenju sa muškarcem, to prcdstavlja znatnu razliku. Shodno takvom stanju stvari, ja sam projekcioni faktor kod žene označio kao Animus. Ta reč znači razum ili duh. Kao što Anima odgovara majčinskom erosu, tako Animus odgovara očinskom logosu. Ni izdaleka ne bih želeo da ovim intuitivnim pojmovima dajem neku isuviše specifičnu definiciju. Upotrebljavam eros i logos sumo kno pomoćna sredstva radi opisivanja činjenice da svest žene više odlikuje povezujuće erosa nego razlikujuće i spoznajno logosa. Kod muškarca je eros, dakle odnosna funkcija, po pravilu manje razvijen nego logos. Kod žene, naprotiv, eros predstnvlja izraz njene prave prirode. (GW 9fll, § 29)

(2) Kao i Anima, tako i Animus ima pozitivnih aspekata. U liku ocu ne izražava se samo starinsko mišljenje nego, isto tako, i to što se naziva "duhom", i to posebno opštcfilozofske i religiozne predstave, odnosno onaj stav koji proističe iz takvih uverenja. Tako je Animus isto kao psihopompos ("vodič duša"), posrednik između svesti i nesvesnog i personifikacija nesvesnog. Kao što Anima putem integracije postaje eros svesti, tako sc Animus pretvara u logos; i kao što prvi muškoj svesti odnos i odnošenje, tako i ovaj poslednji daje ženskoj svesti zamišljenost, razmišljanje i spoznaju. (GW 9/ll, § 33)

(3) što se tiče pluralizma Animusa nasuprot jedno-ličnosti Anime, izgleda mi da ta svojstvena činjenica predstavlja korelat svesnog stava. Svesni stav žene je, opšte uzev, lično znatno ekskluzivniji od slava muškarca. Njen svet čine očevi i majke, braća i ststre, muževi i deca. Ostali svet se sastoj i od sličnih porodica koje sc uzajamno pozdravljaju, ali sc u ostalim stvarima uitno zanimaju za sebe same. Svet muškarca je narod, "država", interesni koncern i itd. Porodica je samo srcdstvo u tu svrhu, jedan od temelja države, a njegova Žena nije neophodno ta žena (u svakom slučaju ne to što ona misli kada kaže "moj muž"). Ono opšte njemu je bliže nego ono lično, pa se zato njegov svet sastoji od mnoštva  koordiniranih faktora, dok njen svet s one strane muža doseže svoj kraj u nekoj vrsti kosmičkc magline. Strastvena isključivost je stoga kod
nuškarca vezana za Animu, a neodređeno mnoštvo kod žene; naprotiv, za Animus. Dok pred očima muškarca titra oštro skicirani, značajni lik čarobnice Kirke ili Kalipso, Animus se pre izražaya u Letećem Holanđaninu ili drugim nepoznatim gostima okeana, nikad sasvim određeno uhva!ljiv, protejski i motorički pokrenut. Ovi izrazi javljaju se,
naime, u snovima, a u konkretnoj stvarnosti to mogu biti herojski tenori, bokserski prvaci, veliki ljudi u dalekim. nepoznatim gradovima. (GW 7, § 338)