ANIMA

Anima je arhetip duševnog života i ženskosti u nesvesnom kod muškarca. Ova duševna slika se razvija u sučeljavanjima i brojnim susretima sa majkom. Sem toga, ta arhetipska slika lišena je svih iskustava sa ženskim precima, koji se pojavljuju u personifikacijama, maštarijama, snovima i vizijama, o kojima će kasnije biti govora. Prema Jungu, ta unutrašnja slika žene u muškarcu predstavlja *nasleđeni psihički sitem prilagođavanja" (l). Ovu skrivenu i nesvesnu ženskost muškarci doživljavaju u svojim projekcijama na sasvim određene žene, na primer na majku, draganu, suprugu, sestru, bludnicu i mnoge druge ženske osobe (2). Sem toga, brojne pojave Anime nalazimo u bajkama, mitovima, literaturi i religijama u obliku vila i veštica, kraljica i boginja.

Razvoj duševne slike u muškarcu najčešće se odvija u četiri sledeća stepena koji vremenski ne moraju uvek da slede jedan za drugim. Muškarac može svoju žensku stranu sresti u svim prirodnim stanjima, na primer, u primitivnim ili seksualno izazovnim ženama. Sledeći stepen duševne slike čine erotski veoma privlačne žene, povezan sa romantičnim sanjarenjima i idealizovanom lepotom. Treći aspekt Anime javlja se u produhovljenom obliku, koji je na primer, personifikovan u Devi Mariji (Bogorodici). Ćetvrti stepen duševne slike javlja se u ženama koje su proglašene božanstvom, na primer, u Atini, kao boginji mudrost i, ili u proročici, koja u snu saopštava neku važnu poruku. U ličnim iskustvima najčešće postoje kombinovani oblici slike Anime.

Od Anime, kao duševne dubine koja se prenosi na nesvesno u muškarcu, mogu poteći pozitivna raspoloženja i negativna dejstva. Pozitivna dejstva ogledaju se, izmedu ostalog, u odnosima ljubaznosti i poverenja prema ljudima iz okoline, u bogatstvu  ideja i kreativnosti. U nedostatku suočavanja sa Animom i dezintegrncije ovih duševnih
snaga, kod muškarca se, kao posledice, javljaju ćudljivost, osetljivost, razdražljivost, neuravnoteženost, ogorčenje, labilno raspoloženje (3). Stoga Jung p reporučuje
"objektivaciju Anime", pri čemu se ona "shvata kao autonomna ličnost i snma sebi postavlja lična pitanja".

U terapeutske svrhe Anima ima utoliko poseban značaj , koliko omogućava vezu sa arhetipskim osnovama duševnog života i time integriše snage ozdravljenja Sopstva. Na vrhuncu duševne krize ili neurotičnog oboljenja samodelatnst duše se budi i arhetipovi preuzimaju vodenje duševne ličnosti posredstvom Anime.

Poslednjih godina Jungov koncept Anime i Animusa kritikovan je u većoj meri zbog slike žene koja stoji u drugom planu, a to su, na primer, činile jungovske terapeutkinje Ursula Baumgart i Verena Kast. I Hans Dikman pozdravlja  kritički obračun sa pomenutim pojmovima i preporučuje da se oni "ispune sa drugim sadržnjima nego što su oni koje je Jung naveo polazeći oJ vlastite osobe i svog vremena" (predgovor za knjigu U. Baumgart: Kunig Drusselbart und C. G. Jung. Frauenbild, Walter, Olten, 1987). Gospođa Baumgart kritikuje to što Jungova postavka ženi ostavlja dmgorazrednu ulogu, jer nju definiše muškarac.

(l) Svaki muškarac oduvek nosi u sebi sliku žene, i to ne sliku ove određene žene, nego jedne određene žene. Ta slika je u osnovi deo osnovnog nasleđa, koje potiče iz praistorije i koje je ugrađeno u životni sistem, to je "tip" (arhetip) svih iskustava čitavog niza predaka na ženskom biću, sublimacija  svih utisaka o ženi, nasleđeni psihički sistem prilagođavanja. Kad ne bi bilo žena, onda bi se izove nesvesne slike u  svako doba moglo naznačiti kako bi žena morala da bude formirana u duševnom smislu. Isto važi i za ženu -i ona poseduje urođenu sliku muškarca. (GW 17, ~ :138)

(2) Sllltn Anime, koja mujcl u očima sina daje nadljudski sjaj, postepeno bledi zbog banalnosti svakodnevice i time odlazi u nesvesno a da pri tome nije izgubila na bilo koji način svoju prvobitnu snagu i obilje instinkata. Ona je od tog trenutka, takoreći, spremna na skok i projektuje se u prvoj prilici, naime onda kada neko žensko biće  proizvede utisak koji razbija monotoniju svakidašnjice. Onda sc dešava ono što je Gete doživeo u ličnosti gospođe Fon Štajn i što se ponovilo u liku Minjon i Greten. U poslednjem slučaju Gete nam je, kao što je poznato, odao j kompletnu "metafiziku" koja sc nalazila u pozadini svega toga. U iskustvima ljubavnog života muškarca jasno se pokazuje psihologija ovog arhetipa u formi bezgrnnične fascinacije, precenjivanja
i prekrivanja ili u formi mizoginije sa svim njenim fazama i odlikama, koji sc nikako ne mogu objasniti stvarnom prirodom dotičnog "objekta", već samo prenošenjem kompleksa majke. On nastaje putem one po sebi normalne i svuda prisutne asimilacije majke na preegzistentan, ženski deo arhetipu jednog "muško-ženskog" pandana i potom, putem abnormalnog odgađanja razdvajanja praslike od majke. U stvari, ljudi
ne podnose ukupan gubitak arhetipa. Iz toga nastaje, naime, velika "nelagodnost u uljuđivanju", u čemu sc čovek više ne oseća kao kod kuće, jer mu nedostaju "otac" i " majka"! Svakome je poznato neprekidno preventivno delovanje religije u tom pogledu. Međutim, ima, nažalost, veoma mnogo ljudi koji stalno i nepromišljeno postavljaju pitanje istinitosti tamo gde je ipak rcč o pitanju psihološke potrebe. Ovde sc ništa ne može postići "racionalnim" objašnjavanjem puteva. (GW 9/I, § 41)

(3) Sumanutost, podstaknuta putem Anime i Animusa, pruža naprotiv,
drugačiju sliku. U transformaciji ličnosti prvenstveno nastupaju crte suprotnog pola -kod muškarca ženske a kod žene muške crte. Oba lica gube u stanju sumanutosti svoju privlačnost i svoje vrednosti, koje poscduju u stanju okrenutosti od sveta (introverzije), dakle onda kuda usposlavljaju most ka nesvesnom. Okrenuta spoljnom svetu, Anima je prcvrtljiva, neumerena, ćudljiva, nckontrolisana, emocionalna,
ponekad demonski intuitima, bezobzirna, opaka, lažljiva, dvolična i mističnu, dok je Animus naprotiv ukočen, principijelan, zakonodavac, učitelj, popravljač sveta, teoretičar, zarobljenik reči, svadljiv i željan vlasti. Oboje imaju loš ukus: Anima se okružuje inferiornim subjektima, a Animus sc upušta u inferiorne mišljenje. (GW 9, $ 223)