ANDROGIN
Jung upotrebljava mitološku simboliku o androginu (ta se reč sastoji od grčkih oznaka za muškarca i ženu) da bi izrazio postojanje ženskog u muškarcu i muškog u ženi. U ovom simbolu spojena su lična svojstva muškarca i žene i mogu se u ovakvoj psihološkoj personifikaciji u jednom čoveku držati u ravnoteži. Postojanje ovih svojstava u jednoj osobi, međutim, ne dovodi do mešanja specifičnih karakteristika polova. Androgin ne bi trebalo da bude brkan sa hennafroditom (spoj od Hermes i Afrodita), na primer kod alhemičara. U svojim alhemičarskim metamorfozama oni su ovog oelovitog čoveka smatrali za ciljnu sliku. U nastojanje da se ostvari celovita slika čoveka, u kojoj je bolna deoba između muškog i ženskog uzdignuta na nivo simbola, ubraja se i Jungova koncepcija duševnih slika o Animi i Animusu.

U snovima i maštanjima čoveka i u traganju za celovitom čovekovom slikom, simbolična predstava o androginu se sve češće pojavljuje. I moda i literatura pokušavaju da formiraju androginog čoveka.

Jungova saznanja i istraživanja u vezi sa androginitetom proširila je i
produbila u SAD jungovska terapeutkinja Džun Singer. Za nju je budućnost celovite čovekove slike na duhovno-duševnoj ravni. To prouzrokuje širenje svesti i ocelotvorenje žena i muškaraca i ujedno otvara vezu sa kosmičkom dimenzijom. Gospođa Singer o tome piše: "Osećanje pripadnosti kosmičkom poretku i održavanje džmovskog makrokosmosa u ljudskom mikrokosmosu, čini osnovu za razumevanje
koncepta androgeniteta ... Na svu sreću, novi androgenitet ne mora da u svetu dođe do izražaja da bi evoluirao. On predstavlja unutrašnji proces, putem kojeg, dugoročno gledano, nastaje promenjeno ponašanje." (U: P.M. Pflliger; T-Vendepunkt Erde Frau Gott, Walter, Olten, 1987, str. 229)