Prvo poglavlje

Moje usvajanje ishrane sirovom hranom

To sto sam ja, lekar, pocela sa upotrebom iskljucivo sirovog povrca i voca je bilo posledica licne bolesti, slucaja raka dojke.Kao i obicno, bolesti je prethodio period lose ishrane i pogresnih navika, narocito tokom dvanaest godina bolnicke obuke kada sam neprestano patila od crevne staze i zeludacnog katara. U jednom trenutku sam bila na ivici umiranja od unutrasnjeg krvarenja usled zeludacnog cira.Tada sam izbacila meso i ribu iz ishrane, ali sam tek mnogo kasnije pocela da jedem sirovo povrce ivoce, postepeno povecavajuci kolicinu. Na taj nacin sam ostvarila bolje varenje i bila zdravija, alimi jos uvek nije bilo potpuno dobro. Na kraju od oko deset godina ishrane koja se sastojala od izmedju 50 do 75 procenata sirovog povrca i voca, nisam mogla da utvrdim bilo kakvu bolest. U prolece 1940. godine, otkrila sam,sasvim slucajno, mali tumor u svojoj desnoj dojki, ali sam to zanemarila, uprkos svog zamora.Stoga sam pet godina kasnije bila zaprepastena kada sam otkrila, takodje slucajno, da je taj tumor  porastao do velicine jajeta i da je urastao u kozu. Samo se rak ponasa na taj nacin.Uobicajno lecenje raka predstavlja samo improvizaciju, posto ne znamo uzrok raka. Odmah samodlucila da ne treba da se podvrgnem tom tretmanu. Ali sta onda? Jednostavno sam morala da preuzmem neke ozbiljne korake, u suprotnom bih brzo umrla od raka. Bilo mi je skoro prirodno damoram da predjem na 100 procentnu ishranu sirovim vocem i povrcem. Uz sopstveni zivot u pitanju, bila sam prinudjena da dokazem vrednost dosledne ishrane ove vrste.Zapocela sam odmah, iduci na malo ostrvo u Katagutu, gde sam zivela u satoru, jela iskljucivosirovu biljnu hranu i suncala se cetiri do pet casova na dan kada god je vreme to omogucavalo.Kada mi je bilo previse vruce uronila bih u more.Moj zamor je trajao i tokom prva dva meseca, a tumor u mojoj dojki se nije smanjio. Medjutim,tada je otpoceo moj oporavak. Tumor se smanjivao dok se meni vracala snaga, i osecala sam se bolje nego u poslednjih nekoliko godina.Prethodno sam se posavetovala sa dobro poznatim danskim doktorom dr Hajndhidijem, koji seslozio da imam rak, ali me je savetovao da se ne podvrgavam probnoj mikroskopiji. Oboje smoznali da bi to otvorilo krvne sudove i prouzrokovalo sirenje raka. Zbog toga sam odustala od teideje. Nakon sto sam se oko godinu dana osecala normalno na 100 procenata sirovom povrcu i vocu, prihvatila sam dr Hajndhidijev predlog da se vratim na svoju raniju ishranu uz 50 do 75 procenatasirove biljne hrane. Medjutim, to se pokazalo neuspesnim. U roku od tri do cetiri meseca sam pocela da osecam ostre bolove u dojki, u oziljacnom tkivu koje je ostavio tumor na mestu na komese prvobitno pripojio za kozu. Bolovi su se pojacali tokom narednih nedelja, i iznenada sam shvatilada je rak ponovo postao aktivan! Ponovo sam se vratila na 100 procentnu ishranu sirovim vocem i povrcem, nakon cega su bolovi nestali, kao i zamor koji je prethodio ponovoj pojavi problema.Medjutim, ovog puta je rak bio prosireniji u kozi dojke.Sta je sledece? Bila sam lekar, pa sam sada morala da iskoristim svoje iskustvo. Moj muz i ja smo ukuci izgradili sanatorijum dovoljno velik za smestanje cetiri ili pet osoba tokom sledeceg leta. Svismo jeli sirovo povrce i voce, i pacijenti su se oporavili. Zatim smo prodali nasu kucu u predgradju  Kopenhagena i kupili posed "Humlegarden", juzno od Elsinora, gde smo osnovali zdravstvenoodmaraliste kojim rukovodimo sada vec jedanaest godina.Tokom razvoja tih dogadjaja medicinski autoriteti su poceli da obracaju paznju na moj prirodni postupak zbog dobrih rezultata i to im se nije svidjalo!A kada je jedan od mojih pacijenata umro od dijabetesa, jer je dosao kod mene prekasno,medicinski autoriteti su me optuzili da sam odgovorna za njegovu smrt, tvrdeci da mu nisam daladovoljno insulina.Ubrzo sam pozvana na sud, iako je obdukcija pokazala da je jetra pacijenta bila u takvom stanju davise nije mogla da funkcionise, i da bi on u svakom slucaju umro, cak i da sam mu dala viseinsulina.Sudija i dva porotnika - metalski radnik i farmer - su me proglasili krivim i zabranjena mi jemedicinska praksa godinu dana.Ako bi sud sve doktore smatrao odgovornim za smrt njihovih pacijenata, nijedan doktor ne bimogao da se bavi lecenjem.Da sam lecila svog pacijenta samo sa lekovima i da je umro, nista mi se ne bi desilo, ali sam bilakaznjena zato sto sam lecila pacijenta prirodnim metodima.Ubrzo posle toga sam bila jos jednom optuzena za smrt dva svoja pacijenta, jednog sa rakom idrugog sa tuberkulozom. Pacijent sa rakom nije mogao da primenjuje ishranu zivom hranom, zbograta kada je sveze voce i povrce bilo veoma retko. Pacijentkinja sa tuberkulozom je zivela veomadaleko od mene i videla sam je samo jednom; ona, takodje, nije primenjivala ishranu zivom hranomi umrla je.Ponovo su me moje bivse kolege optuzile da sam odgovorna za dva smrtna slucaja i jos jednom sam pozvana na sud. Ovog puta se porota sastojala od dva slobodoumna coveka, koji su odbili da mesmatraju odgovornom za smrt dvoje pacijenata. Sudija se nije slozio sa porotom i bio je naklonjenmedicinskim doktorima tako da sam proglasena krivom za nesavesno lecenje.Mogla sam da se zalim na visem sudu, ali sam bila previse umorna i iscrpljena boreci se sama protiv svojih bivsih kolega koji su bili organizovani u snazan medicinski lobi. Na savet svog advokata pristala sam na kompromis koji je on ugovorio sa sudom. Bila sam prinudjena da potpisem papir obavezujuci se da nikada vise necu da se bavim medicinom u Danskojkao ostali lekari.Time se u potpunosti zavrsilo lecenje mojih pacijenata lekovima.Od tada sam lecila sve svoje pacijente prirodnom hranom, to jest zivom hranom, uz neverovatnerezultate.Moj sanatorijum "Humlegarden" uvek ima listu cekanja. Ne zalim sto sam poostrila svoje odnose samedicinskom profesijom, i srecna sam sto sam usla u oblast prirodnog lecenja. Zahvaljujuci tom progonjenju od strane mojih bivsih kolega, moja reputacija je veoma porasla u svim skandinavskimzemljama. Ova vrsta reklame je vredela vise nego sto bi to novac mogao da kupi. Tako su moje bivse kolege ispale moji besplatni propagandni zastupnici i ja sam dobila besplatni publicitet u svimskandinavskim novinama.

Tokom progonjenja od strane medicinskih doktora bila sam nazivana sarlatanom, ali su sada doktori promenili svoje misljenje o meni. Oni kazu svojim pacijentima, koji im saopstavaju dobre rezultatekoje su ostvarili u mom sanatorijumu, da sam ja dobar psiholog i ugledna osoba. Medjutim, ne zeleda priznaju da je ziva hrana proizvela dobre rezultate.