4.    poglavlje

Lečenje depresije ishranom

Misti Lamberton, izuzetno dobra viša medicinska sestra, bila je dežurna u posle- podnevnoj smeni na odelenju za inten- zivnu negu u bolnici Mersi (Mercy Hospi- tal). Ona spada u one medicinske sestre koje svi vole – lekari, kolege na poslu i pacijenti. A onda je njenu porodicu zadesi- la tragedija. Njen muž je iznenada nastra- dao u saobraćajnoj nesreći.

Misti je nakon toga donela jednu pog- rešnu odluku našavši novog dečka koji ju je ostavio nakon nekoliko sedmica. Medi- cinske sestre koje su radile sa njom primetile su da je čak godinu dana nakon muževljeve smrti i dalje slabo jela i mršavi- la, a ipak govorila da je debela iako je postala izuzetno mršava. Njene koleginice su se toliko zabrinule da su insistirale na tome da je odvedu kod doktora Bakstera (Baxter), čuvenog psihijatra u tom gradu.

Nimalo nas ne iznenađuje što je njena dijagnoza glasila: težak oblik depresije i anorexia nervosa, što može biti smrtonos- na kombinacija. Kada joj se stanje nije poboljšalo nakon uzimanja lekova i raz- govora, on ju je uputio na bolničko leče- nje, pa joj je čak postavio i nazogastričnu sondu, cevčicu koja je išla od njenog nosa do želuca, a kroz koju je primala hranu. Nakon deset dana provedenih u bolnici, njeno stanje se dovoljno poboljšalo da je mogla da ide kući. Međutim, ubrzo nakon što je puštena iz bolnice, njeno stanje se ponovo pogoršalo i ona je opet počela da mršavi, a uz to se osećala i veoma depre- sivno. Dr. Bakster je potražio moj savet jednostavno zato što internista i psihijatar često mogu da postignu mnogo više ako rade zajedno nego kada bi radili odvojeno.

Dogovorili smo se da će dr. Bakster voditi računa o njenim lekovima, a ja o njenoj ishrani i načinu života.

Za nekoliko dana Mistino stanje je po- čelo da se poboljšava – u početku polako, a zatim sve brže i brže. Bila je srećnija i počela je da gleda u budućnost sa nadom i pozitivnim uzbuđenjem. Ona je, zapravo, ponovo počela da oseća glad i dobija na težini. U čemu je bila razlika? Misti svoj oporavak pripisuje režimu ishrane koji je ukratko opisan u ovoj knjizi. Mesec dana nakon što je počela da se oseća bolje, Misti se vratila svojim “starim navikama” u ishrani i za nekoliko sedmica ponovo zapa- la u depresiju.

Vratila se pravilnom režimu ishrane i nikada se više nije vraćala na staro. Od tog poslednjeg “pada” prošlo je šest meseci, a već četiri meseca je ponovo na poslu, vesela i raspoložena kao nekad. Dokazala je sebi da je promena u načinu ishrane igrala odlučujuću ulogu u njenom ozdrav- ljenju. Ona sada izgleda dobro i ponovo je ona ista izuzetna medicinska sestra kakva je nekad bila.

Mnogim pacijentima se popravi raspoloženje kada promene način ishrane

Mnogim mojim pacijentima – a svaki od njih je imao različitu životnu priču – raspoloženje se popravilo jednostavno kada su promenili svoje navike u ishrani. Iako se svaki deo mog programa zasniva na proverenoj nauci, moram vam reći da pristup mentalnoj bolesti sa stanovišta stila života nije baš uobičajen u lečenju pacijenata koji pate od depresije i zabrinu-

tosti. Ja se nadam da će uskoro biti spro- vedena opsežna, kontrolisana klinička ispi- tivanja u vezi sa pristupom koji se zasniva na stilu života i da će taj pristup postati opšti standard ako to istraživanja potvrde, a očekujem da će tako biti. Dok se to ne dogodi, ja se uopšte neću ustezati da uključim pacijente u ovaj program zato što

(1)     se on zasniva na potvrđenoj nauci o ishrani, (2) mnogo puta sam video da je delotvoran i (3) ne ostavlja nikakve štetne posledice po zdravlje.

Kada sam sve ovo rekao, moram dodati i to da ovo ni u kom slučaju nije jedini metod lečenja koji treba primeniti kod depresivnog pacijenta. Nadam se da sam do sada dovoljno jasno stavio do znanja da se depresija gotovo uvek javlja usled istovremenog delovanja više faktora, što znači da tu postoji mnogo potencijalnih uzroka. Faktori ishrane obično su samo jedan od nekoliko uzroka koji zajedničkim dejstvom izazivaju mentalnu bolest. Moramo istražiti i pozabaviti se što je moguće većim brojem uzroka kako bismo doveli do potpunog i trajnog izlečenja. Nažalost, pacijenti koje pate od depresije, zabrinutosti ili bipolarnog poremećaja skoro nikada ne dobijaju savete o ishrani. Smatram da se ovaj veliki propust u načinu lečenja mentalnih bolesti i te kako oseti.

Značaj serotonina

Serotonin predstavlja značajan neuro- transmiter u mozgu, naročito u frontalnom režnju. To je deo mozga čiju aktivnost tre- ba naročito ojačati kod depresivnih pacije- nata. Mozak uopšte ne može da stvara serotonin ako tu prvo nije prisutan tripto- fan. Većina depresivnih pacijenata pati od gubitka apetita (apetit se povećava samo u malom broju slučajeva).1 Stoga hrana koju unose treba da sadrži velike količine triptofana. Namirnice bogate triptofanom

navedene su na Slici 1.2

Zapazite da neobrano mleko sadrži naj- manje triptofana od svih namirnica na listi iako mnogi ljudi smatraju da mleko pred- stavlja jedan od najbogatijih izvora tripto-

Tabela 1. Sadržaj triptofana u namirnicama

(mg/100 gr)

Neobrano mleko	46
Pasulj	267
Orasi	290
Bademi	322
Susamovo seme	358
Glutensko brašno	510
Seme bundeve	578
Tofu (sir od soje)	747

fana. Na sreću, postoje bolji izvori od kojih je tofu (sojin sir) prvi na listi.

Kao što je rečeno u prethodnom pog- lavlju, neki depresivni pacijenti su veoma osetljivi na čak vrlo malo, privremeno smanjenje količine triptofana, a ako samo jedan dan ne bi uzeli umerenu ili veliku dozu triptofana, oni bi ponovo zapali u depresiju. Misti je jedan od mojih pacije- nata koja je primetila da mora da uzima dovoljno triptofana da bi sačuvala svoje mentalno zdravlje.

Meso u ishrani sprečava dotok triptofana u mozak

Unošenje dovoljnih količina triptofana nije jedini nutricionistički faktor u stvara- nju serotonina. Kao što je rečeno u pret- hodnom poglavlju, pet velikih aminokiseli- na takmiče se sa triptofanom želeći da pre njega stignu u mozak. Hrana koja sadrži veliku količinu ovih pet aminokiselina sma- njiće dotok triptofana u mozak.3 Dakle, ako su u našoj ishrani zastupljene umere- ne količine triptofana, a velike količine tih pet aminokiselina, u frontalnom režnju mozga ipak može da se javi nedostatak triptofana. Količina triptofana upoređena sa količinom tih pet aminokiselina pred- stavlja glavno merilo.

Namirnice koje sadrže velike količine triptofana u odnosu na ovih pet aminoki- selina prikazane su u tabeli 2.4

Tabela 2 pokazuje da neobrano mleko sadrži male količine triptofana u poređenju sa količinom pet aminokiselina, a količina

Tabela 2. Odnos između triptofana i 5 aminokiselina

Neobrano mleko	40% / 60%
Losos	40% / 60%
Goveđi but	46% / 54%
Pileća prsa	46% / 54%
Integralni pirinač	46% / 54%
Pasulj	48% / 52%
Soja	53% / 47%
Orah	55% / 45%
Seme bundeve	56% / 44%
Tofu	63% / 37%
Bademi	68% / 32%
Susamovo seme	81% / 19%

triptofana je sama po sebi, takođe, veoma mala, kao što je prikazano u tabeli 1. Ovi faktori pokazuju da mleko nije tako vredan izvor triptofana za mozak.

Tofu je, međutim, sušta suprotnost ne- obranom mleku. On sadrži veliku količinu triptofana u odnosu na količinu tih pet aminokiselina, a i sadržaj samog triptofana je izuzetno visok. Zbog toga je on odlična namirnica za snabdevanje mozga tripto- fanom, što opet povećava proizvodnju serotonina, koji, sa svoje strane, pomaže u borbi protiv depresije.

Kada mozak dobije dovoljnu količinu triptofana, ostale stavke vezane za stil živ- ota postaju veoma značajne za stvaranje serotonina. Lečenje stilom života je ukrat- ko izloženo u narednom poglavlju.

Značaj omega-3 masnoća u borbi protiv depresije

Omega-3 masnoće postaju značajan nutricionistički element u nauci o mozgu.5 Postoji, zapravo, dva tipa masnoće koje igraju apsolutno najvažniju ulogu u našoj ishrani – omega-6 i omega-3 masnoće. Omega-6 masti ima u velikim količinama u mnogim namirnicama, tako da se veoma retko dešava da neki fizički ili mentalni problemi nastanu usled nedostatka ome- ga-6. Omega-3 masnoća nema baš u tako velikim  količinama,  tako  da  se  mnogo

češće susrećemo sa štetnim posledicama ishrane siromašne njima.

Obično se dešava da čovek unosi male količine triptofana kada unosi i mali broj kalorija, no, kada su u pitanju omega-3 masnoće, njih može biti malo čak i kada čovek unese više kalorija nego što mu je potrebno.6 Čak i ishrana bogata mastima može sadržati male količine omega-3, na- ročito kada omega-3 u ishrani ima malo u odnosu na omega-6. Zanimljivo je to da je količinski odnos ovih masnoća u krvi u direktnoj vezi sa “količinom” depresije.7 Što je količina omega-3 manja u odnosu na omega-6, “količina” depresije je veća. Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da se bipolarni poremećaj (manijakalna depresija), baš kao i težak oblik depresije (unipolarni poremećaj) može lečiti pomoću ishrane bogate omega-3 masnoćama.8

Većina ljudi povećava unos omega-3 masti jedući ribu. Ipak, većina riba ne predstavlja dobar izvor omega-3 masti. Morska riba predstavlja dobar izvor, ali ne zato što njihov organizam stvara omega-3 masti, već zato što one pojedu veliku količinu morskog rastinja koje sadrži veliku koncentraciju omega-3 masti. Važno je zapaziti da su prvobitni izvori omega-3 masnoća biljke, a kada ih unosimo jedući ribu, mi dobijamo hranljive materije iz dru- ge ruke. Sadržaj omega-3 u određenim vrstama ribe nalazi se u tabeli 3.9

Tabela 3. Sadržaj omega-3 u ribi

(mg/100gr)

Crnjelj (komad)                                    810

Tunj (u vodi)                                         930

Pastrmka (30 grama)                         1180

Slatkovodni luben (100 grama)        1190

Losos (100 grama)                            1710

Haringa (100 grama)                         3000

Svoja (100 grama)                             3160

Skuša (100 grama)                             3930

Zapazite koliko sadržaj omega-3 masti varira od jedne vrste ribe do druge. Na primer, sadržaj omega-3 u crnjelju, gde je

on najmanji, predstavlja samo 25% ukup- nih omega-3 u skuši.

Ishrana bogata omega-3 mastima više- struko je korisna, ali negativna strana sve- ga toga je što te masti ljudi unose jedući ribu. U knjizi Zakoni zdravlja i izlečen- ja navodim šest glavnih zdravstvenih pro- blema koji mogu nastati unošenjem ome- ga-3 masnoće iz ribe.10 Da ne bih bio mnogo opširan, ovde ću razmotriti samo jedan od njih.

Riba je zagađena

Ribe sakupljaju i nagomilavaju otrove u svom masnom tkivu. U te otrove spadaju pesticidi, hlorni ugljo-vodonici, dioksini i živa. Počevši od 1996, u 47 zemalja posto- jao je zvanični dokument u kojem se građani upozoravaju da ne jedu određene vrste riba. Ta zvanična upozorenja pokri- vaju 1.740 reka i jezera (uključujući sva jezera iz grupe Velikih jezera) i veliki deo priobalnog područja.11 Najčešći razlog za izdavanje ovakvih upozorenja je živa, koja može da izazove oštećenja na mozgu i nervima, naročito kod još nerođene, a i kod male dece. Velike ribe poput tune, sabljarke i ajkule sadrže najveću koncen- traciju žive.12

Uprkos uvreženom mišljenju da voće i povrće predstavlja najveću opasnost kada je u pitanju trovanje pesticidima, istraži- vanja koja je sprovela FDA pokazuju da domaći proizvodi od ribe sadrže mnogo veću koncentraciju pesticida nego domaće voće, žitarice ili povrće.13 Plava riba kao i jezerska pastrmka ulovljena u jezerima u unutrašnjosti imaju najviše šanse da budu zagađene kancerogenim materijama kao što su dioksini ili PHB polihlorni bifenili.14

Zagađena riba iz zagađenih voda

Pesticidi predstavljaju izuzetno važno pitanje. U celom svetu, danas se koristi više od  900  različitih  pesticida  u  nekih

40.1            različitih formulacija.15 U SAD se koristi oko 600 sastojaka za pesticide koji ovu državu koštaju nekih 800 miliona do milijardu dolara godišnje.16 Haf i Hejsmem

(Huff and Haseman) su pregledali oko 200 istraživanja koja su se bavila glodarima. Zaključili su da “postoje snažni dokazi da izlaganje dejstvu određenih pesticida za- ista može prouzrokovati rak kod ljudi”.17

Kako ribe dolaze u dodir sa pesticidi- ma? Jedan od glavnih razloga je spiranje tla sa obradivih površina. Kada ratar prska svoje zasade, jedan deo hemijskih sup- stanci ode u susedne rečice i potoke da bi na kraju dospeo u reke i okeane. Izlivanje kanalizacije, loši septički sistemi, otpad sa brodova i otrovna oticanja sa gradskih ulica takođe doprinose zagađenosti voda. Ponekad se ove vode smatraju toliko opas- nim da je na nekim plažama postavljen znak na kojem, kao na ovom prikazanom u tabeli 4, piše “Zabranjeno plivanje”.

Tabela 4. Zabranjeno plivanje, opasno po zdravlje

Gastroenteritis, dizenterija, hepatitis i druge bolesti nastaju kao posledica:

-  Izlivanja kanalizacije

-  Loših septičkih sistema

-  Otpada sa brodova

-  Otrovnih oticanja sa gradskih ulica

Ako je plivanje u toj vodi opasno za ljude, prava je ironija što ljudi još uvek odlaze na pecanje u ta područja. Ti znaci nisu tu bez razloga. Bolesti kao što su gas- troenteritis, dizenterija, hepatitis i mnoge druge posledica su plivanja u zagađenoj vodi.

Rak kod riba je sve češća pojava

Jedna zabrinjavajuća, a sve češća poja- va kod riba ukazuje na to koliko je opasno provoditi vreme u jezerima i morima naše planete. Danas ribe mnogo češće oboleva- ju od raka nego pre 50 godina.18 Jedan kanadski biolog, Ron Sonstegard, ispitao je ribe koje žive na dnu Velikih jezera i nji- hovih pritoka. Otkrio je slučajeve tumora kod svih vrsta riba – često malignih.19 Na primer, 30% ribe glavoča u jezeru Iri (Erie) imalo je rak jetre.

Komentarišući ovo otkriće, nutricionista i pisac prof. dr. Vinston Kreig (Winston Craig), dodao je još tri otrežnjujuće či- njenice: (1) Slučaj Velikih jezera nije jedistven u svetu – ribe bolesne od raka pojavljuju se na celom području SAD, od Padžet Saunda (Puget Sound) do Kalifor- nijskog zaliva i od reke Hadson do Floride;

(2)    Prema podacima Nacionalnog instituta za rak (National Cancer Institute), sve više ljudi umire od raka u onim područjima gde ribe u ogromnom broju boluju od neke vrste tumora; (3) toksičnost onoga što pronalazimo u nekim od naših vodenih tokova je prosto zapanjujuća. Kada su sedimentima sa dna jezera Iri premazali kožu miševa, ovi miševi su dobili rak kože.20

Iako ono što je Kreig zapazio kod miše- va ne mora nužno da se odnosi i na ljude, ova njegova zapažanja svakako pružaju razlog za zabrinutost kada je u pitanju opasnost koju “epidemija” raka kod riba predstavlja za ljudsko zdravlje.

Moguća veza između raka i zagađene ribe ukratko je prikazana u tabeli 5.

Tabela 5. Dokazi koji ukazuju na vezu između zagađenosti ribe i raka

-  U tkivu pacijentkinja koje boluju od raka dojke pronađena je povećana koncentracija nekih sastojaka pesticida.

-  Prema podacima Nacionalnog instituta za rak, sve više ljudi umire od raka u onim područjima gde ribe u ogromnom broju boluju od neke vrste tumora.

-   Danas ribe mnogo češće obolevaju od raka nego pre 50 godina. Primer: 30% ribe glavoča u jezeru Iri bolovalo je od raka jetre.

Svake godine, čitava jata riba širom SAD uginu zbog zagađenosti vode. Agen- cija za zaštitu životne sredine (E.P.A. – The Environmental Protection Agency) pri Vladi SAD pokušava da prati koliko ribe ugine zbog zagađenosti kao i iz nekih drugih razloga. Tabela 6 prikazuje broj uginulih riba po državi usled zagađenosti vode u

1993. godini.21

Tabela 6. Broj prijavljenih uginulih riba prouzrokovan zagađenjem

Alabama	24	Montana	4
Arizona	1	Nebraska	16
Arkanzas	16	Novi Meksiko	2
Konektiket	3	Oklahoma	69
Florida	50	Oregon	9
Džordžija	40	Pensilvanija	121
Ilinois	8	Rod Ajlend	1
Ajova	6	Južna Karolina	24
Kanzas	42	Južna Dakota	1
Kentaki	17	Teksas	40
Luizijana	52	Juta	7
Mejn	2	Vermont	2
Merilend	35	Virdžinija	44
Masačusets	7	Zap. Virdžinija	21
Mičigen	9	Viskonsin	6
Minesota	2

Svaka uginula riba na ovoj slici može predstavljati bukvalno hiljade riba. E.P.A. priznaje da ovi statistički podaci u ogrom- noj meri umanjuju stvarni broj uginulih riba pošto 15 država nije prijavilo ili vodilo evidenciju o broju uginulih riba na nji- hovom području. Osim toga, za mnoge uginule ribe se ne može sa sigurnošću tvrditi da su uginule usled zagađenosti vode.22 Utvrđeno je da su u najvećem bro- ju slučajeva pesticidi bili ti otrovni zagađi- vači koji su izazvali pomor riba, a za njima slede nafta i naftni derivati, hlor, amonijak, teški metali i ostale otrovne supstance. Nažalost, većinu tih riba obolelih usled dejstva ovih zagađivača ribari ulove i odnesu na pijacu, a onda ih ljudi jedu mis- leći da se hrane zdravo.

Ne postoji nikakva zvanična inspekcija

Dr. Kreig je ukazao na još jedan veliki problem vezan za to koliko je riba bezbed- na za ljudsku ishranu. Vlada još uvek (u vreme pisanja ove knjige) nije izdala nikakav zvaničan program za inspekciju ribe i ribljih proizvoda. Kreig kaže da samo oko 10% ribe biva podvrgnuto bilo kakvoj vrsti inspekcije i da se sve to vrši na dob- rovoljnoj osnovi.23 Očigledno je da ne pos-

toji potreba za pravilno uređenim siste- mom za inspekciju ribe.

Kada bismo mogli da pronađemo neki drugi izvor korisnih omega-3 masnoća, zar ne bi bilo pametnije da, nakon svega što smo saznali, u potpunosti izbacimo ribu iz našeg jelovnika? Taj drugi izvor ne bi pred- stavljao potencijalni uzrok raka, infektivnih i drugih bolesti. Takva hrana zaista posto- ji, kao što ćemo videti kasnije.

Srednje zagađena voda daje izuzetno zagađenu ribu

Budući da rak predstavlja najveći prob- lem vezan za izlaganje dejstvu pesticida i drugih otrova, moramo saznati koji otrovi predstavljaju najveću opasnost za čoveka pri dužem izlaganju njihovom dejstvu. Dve glavne osobine otrova koji, pri dužem izla- ganju njihovom dejstvu, predstavljaju najveću pretnju za čovekovo zdravlje jesu tendencija akumuliranja u organizmu (bioakumulacija) i sklonost ka biomag- nifikaciji. Oba ova procesa dovode do toga da ribe iz srednje zagađenih voda imaju visoku koncentraciju otrova u tkivu.

Bioakumulacija je proces putem kojeg se količina otrova postepeno povećava u određenim organima kod ljudi ili drugim ciljnim organizmima.

Biomagnifikacija označava proces kada otrovi, kako ulaze u sve više sfere lanca ishrane, postaju sve koncentrovaniji.24

Klasičan primer biomagnifikacije otkri- ven je u jezeru Klir (Clear) u Kaliforniji, oko

145 kilometara severno od San Fran- ciska.25 Jezero je nekoliko puta bilo prska- no insekticidom DDD kako bi se kon- trolisala populacija insekata. (DDD, slabiji rođak ozloglašenog DDT, halogeni ugljo- vodonik.) Rezultati prskanja ovim insekti- cidom prikazani su u tabeli 7.

Zapazite da je u jezerskoj vodi otkrive- na jedva primetna koncentracija ovog pes- ticida, samo 0,02 ppm (2 kapljice DDD na svakih 100 miliona kapljica jezerske vode). Ipak, biomagnifikacija je dovela do dras- tičnog povećanja koncentracije ovog pesti- cida  u  tkivima  organizama  koji  žive  u

Tabela 7. Biomagnifikacija DDD insekticida

Mesto uzimanja uzorka               DDD (ppm)

Jezerska voda                                     0,02

Fitoplankton (koji živi u DDD kontaminiranoj vodi)    5

Biljojedne ribe (jedu plankton)           40-300

Ribe mesožderi                      više od 2.500 (jedu biljojedne ribe)

U delovima na milion (ppm) u jezeru Klir, u Kaliforniji

jezeru. Koncentracija DDD u fitoplanktonu iznosila je 5 ppm, što je 250 puta više nego u samoj jezerskoj vodi. Idući ka višim stupnjevima lanca ishrane, koncentracija DDD se približila 2.500 ppm – što je čitavih

125.1            puta više nego u samoj jezerskoj vodi.

Jedno od najčešćih pitanja koja mi ljudi postavljaju nakon nekog mog javnog pre- davanja o zdravlju vezano je za kvalitet vode u našim domaćinstvima. Mnogi ljudi su veoma zabrinuti kada je u pitanju mo- guća zatrovanost vode koja teče iz njihovih česmi. Trebalo bi da ih mnogo više brine kvalitet vode u rekama, jezerima, potoci- ma i okeanima odakle potiče riba koju jedu. Niska koncentracija otrova, kao u jezeru Klir u Kaliforniji, dovodi do visoke koncentracije otrova u tkivu ribe koju ljudi svakodnevno konzumiraju.

Takvi primeri biomagnifikacije nisu izuzetak, već pravilo. EPA dalje navodi da “koncentracija zagađivača životne sredine u tkivu riba može biti milion puta veća nego koncentracija istih izmerena u samoj vodi ...”26