LEBLEBIJA ZA KUVANJE

 

 

Leblebija gotovo da preskače preko ivice lonca

u kojem se kuva.

»Zašto mi ovo radiš?«

Kuvar je lupne varjačom i obori natrag.

»Ne pokušavaj da iskočiš.

Misliš da te ja mučim?

Samo ti dajem ukus,

kako bi mogla da se izmešaš sa začinima i pirinčem

i daš vitalnost ljudskom biću.

Seti se kako si pila kišu u povrtnjaku.

To je bilo radi ovoga.«

Prvo prijaznost. Polna naslada,

a onda počinje kipući novi život,

i Prijatelj ima nešto lepo da pojede.

Na kraju će leblebija reći kuvaru:

»Kuvaj me još malo. Odalami me kutlačom

kojom skidaš penu, kad ne mogu sama.

Nalik sam slonu koji sanja o vrtovima

rodnog Hindustana i ne obraća pažnju

na svog goniča. Ti si moj kuvar, moj gonič,

moj put u postojanje. Uživam dok me kuvaš.«

Kuvar kaže: »Nekad sam bio poput tebe,

presan na zemlji. Potom sam ključao u vremenu,

i ključao u telu; dva grozna ključanja.

Ono životinjsko u meni bilo je sve silnije.

Obuzdavao sam ga duhovnim praksama,

i kuvao još malo, i kuvao

još jednom povrh toga,

                                 i postao tvoj učitelj.«