Ako zaista želite da znate, više bih voleo da se nikada nisam rodio. Mislim da život isuviše zamara. Naravno, sada je sve svršeno i ja tu ne mogu ništa da izmenim. Ali će uvek negde duboko u meni ostati žaljenje koje nikada neću moći sasvim da odagnam i koje če sve kvariti. Sada valja brzo stariti, prevaliti godine što je moguće brže, ne osvrćući se ni levo ni desno. Treba podneti sve male ujede postojanja, trudeći se da ne patimo preterano. Život je ispunjen ludostima: malim, svakodnevnim, ali strašnim ludostima, ako ih dobro pogledate.
Poezija, romani, pripovetke su svojevrsni stari oblici koji nikoga, ili skoro nikoga više ne mogu da prevare. Pesme, priče - čemu? Pisanje, ostaje još samo pisanje, jedino pisanje koje svojim rečima opipava, koje traži i opisuje, do sitnica, u dubinu, koje se kači za stvarnost i bez milosti je obrađuje. Teško je baviti se umetnošću, želeći pri tom da se bavite naukom. Veoma bih voleo da, na neki način, imam vek ili dva više, da saznam.
Živimo u veoma nepouzdanom svetu. Treba da budemo obazrivi prema onome što vidimo, da budemo nepoverljivi prema svemu što čujemo, svemu što nas dodiruje.
Ne verujem u velika osećanja. Umesto njih, otkrivam armiju buba ili mrava koji nas na sve moguće načine grickaju. Ponekad, te sićušne crne strelice se udružuju i ljudski razum gubi ravnotežu. Nastupa carstvo zbrke, pustolovine, koje traje nekoliko minuta, nekoliko časova. Groznica, bol, zamor, san koji pristiže, sve su to STRASTI isto toliko jake i beznadne kao što je ljubav, mučenje, mržnja ili smrt. Katkad, pod navalom osećanja, duh zapada u neku vrstu materijalnog zanosa. Istina zaslepljuje jače od voltinog luka.
(Žan Mari Gistav Le Klezio, 1940 - ) J.M.G. Le Clezio, La Fievre (Gallimard 1965)
Nobelova nagrada 2008.
Prevela sa francuskog: Maristela Veličković
Poezija, romani, pripovetke su svojevrsni stari oblici koji nikoga, ili skoro nikoga više ne mogu da prevare. Pesme, priče - čemu? Pisanje, ostaje još samo pisanje, jedino pisanje koje svojim rečima opipava, koje traži i opisuje, do sitnica, u dubinu, koje se kači za stvarnost i bez milosti je obrađuje. Teško je baviti se umetnošću, želeći pri tom da se bavite naukom. Veoma bih voleo da, na neki način, imam vek ili dva više, da saznam.
Živimo u veoma nepouzdanom svetu. Treba da budemo obazrivi prema onome što vidimo, da budemo nepoverljivi prema svemu što čujemo, svemu što nas dodiruje.
Ne verujem u velika osećanja. Umesto njih, otkrivam armiju buba ili mrava koji nas na sve moguće načine grickaju. Ponekad, te sićušne crne strelice se udružuju i ljudski razum gubi ravnotežu. Nastupa carstvo zbrke, pustolovine, koje traje nekoliko minuta, nekoliko časova. Groznica, bol, zamor, san koji pristiže, sve su to STRASTI isto toliko jake i beznadne kao što je ljubav, mučenje, mržnja ili smrt. Katkad, pod navalom osećanja, duh zapada u neku vrstu materijalnog zanosa. Istina zaslepljuje jače od voltinog luka.
(Žan Mari Gistav Le Klezio, 1940 - ) J.M.G. Le Clezio, La Fievre (Gallimard 1965)
Nobelova nagrada 2008.
Prevela sa francuskog: Maristela Veličković
[spisateljice/pisci] LE KLEZIO (Nobel 2008): GROZNICA
pisci@googlegroups.com; u ime; Dragan Radovancevic [radovancevic@gmail.com]
bglavac
irida
edin.kecanovic
