Još prvog dana za njegove vlade bio je uhvaćen jedan lopov. On je nešto uzeo od jednog bogatog čovjeka koji je izjavio da je ovaj lopov. Lao Tzu je kaznio po šest mjeseei zatvora obojicu. Bogataš je rekao: “Što? Ja sam pokraden, ja sam žrtva, a ti mene kažnjavaš. Jesi li lud? Nije bilo primjera u povijesti da je pokradeni kažnjavan a ne lopov.”
Lao Tzu je odgovorio na to: “Zapravo, tebe bi trebalo kazniti više godina, više nego lopova - ja sam bio previše milostiv jer si ti prigrabio sav novac grada. Misliš li da novac pada sa neba? Tko je načinio ove ljude tako siromašnim da moraju pribjegavati krađi? Ti si za to odgovoran. Ovo bi bio moj sud u svakom slučaju krađe. Obije osobe bi išle u zatvor. Tvoj prijestup je znatno dublji - njegov prijestup je neznatan. On je siromašan a ti si odgovoran za to. Zato, ako on krade nešto novca iz tvog trezora to nije neki veliki prijestup. Taj novac pripada mnogim siromašnim ljudima od kojih si ga oteo. Ti si bivao sve bogatiji i bogatiji dok su ljudi oko tebe bili sve siromašniji i siromašniji.
Bogataš je mislio: “Ovaj čovjek mora da je lud, sasvim lud.” I reče mu: “Želim da dobijem priliku da vidim kralja.” Bio je veoma bogat tako da je i kralj posuđivao novac od njega. On je rekao kralju što se dogodilo. Rekao mu je: “Ako ne ukloniš ovog čovjeka iz suda bićeš iza rešetaka kao i ja - jer ti znaš odakle ti tvoje bogatstvo. Ako sam ja kriminalae, ti si još viši.”
Kralj je sagledao situaciju, uočio je logiku te situacije. On je potom rekao Lao Tzuu: “Možda si bio u pravu kada si rekao da će biti teško da nas dvoje dođemo do zajednićkog zaključka. Smijenjen si sa svojeg položaja.”