SURA 38

Sad – Sad Mekka – 88 ajeta

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

1.  Sad. Tako Mi Kur’ana slavnog,

2.  doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju!

3.  Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno!

4.   Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje, i govore nevjernici: "Ovo  je

čarobnjak, lažov!

5.  Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!"

6.  I oni ugledni između njih krenuše: "Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, ovima se uistinu, nešto veliko hoće!

7.  Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših, ovo nije ništa drugo već namještena laž;

8.    zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!" Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili.

9.  Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivog?

10.   Zar oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? – neka se, onda, uz ljestve popnu.

11.  oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku koja će tamo biti poražena.

12.  I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik građevina ogromnih, poricali,

13.  i Semud i Lutov narod i stanovnici Ejke; oni su se protiv poslanika urotili;

14.  svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili.

15.  A i ovi ne čekaju do jedan zvuk roga koji neće biti potrebno ponoviti,

16.  i govore: "Gospodaru naš, požuri kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!’

17.   Ti otrpi ono što oni govore i sjeti se roba Našeg Davuda, čvrstog u vjeri, koji se uvijek Allahu obraćao.

18.   Mi smo brda potčinili da zajedno s njim hvale Allaha prije nego što Sunce zađe i poslije pošto grane,

19.  a i ptice okupljene – svi su oni zbog njegova hvaljena hvalu ponavljali.

20.  I učvrstili smo carstvo njegovo i dali mu vjerovjesništvo i sposobnost da rasuđuje.

21.  A da li je do tebe doprla vijest o parničarima kada su preko zida hrama prešli,

22.   kad su Davudu upali, pa se on njih uplašio. "Ne boj se" – rekli su – "mi smo dvojica parničara, jedan drugom smo nažao učinili, pa nam po pravdi presudi; ne budi pristrasan, i na pravi put nas uputi.

23.   Ovaj prijatelj moj ima devedeset i devet ovaca, a ja samo jednu, i on mi reče: ’Daj ti nju meni!’ – i u prepirci me pobijedi."

24.  "Učinio ti je, doista, krivo! – reče Davud – "time što je tražio da tvoju ovcu doda ovcama svojim; mnogi ortaci čine nepravdu jedni drugima, ne čine jedino oni koji vjeruju i rade dobra djela; a takvih je malo." I Davud se uvjeri da smo Mi baš njega na kušnju stavili, pa oprost od Gospodara svoga zamoli, pade licem na tle i pokaja se.

25.  I Mi smo mu to oprostili, i on je, doista, blizak nama i divno prebivalište ga čeka.

26.   O Davude, Mi smo te namjesnikom na zemlji učinili, zato sudi ljudima po pravdi i ne povodi se za strašću da te ne odvede s Allahova puta; one koji skreću s Allahova puta čeka teška patnja na onom svijetu zato što su zaboravljali na Dan u kome će se račun polagati.

27.  Mi nismo uzalud stvorili nebo i Zemlju i ono što je između njih; tako misle nevjernici, pa teško nevjernicima kad budu u vatri!

28.   Zar ćemo postupiti s onima koji vjeruju i čine dobro kao s onima koji prave nered na zemlji, ili, zar ćemo postupiti s onima koji se grijeha klone isto kao i s grešnicima?

29.  Knjiga koju ti objavljujemo blagoslovljena je, da bi oni o riječima njezinim razmislili i da bi oni koji su razumom obdareni pouku primili.

30.  Mi smo Davudu poklonili Sulejmana, divan je on rob bio, i mnogo se kajao!

31.   Kad su jedne večeri preda nj bili izvedeni punokrvni konji koji su na tri noge stajali, a

četvrtom jedva zemlju doticali,

32.   on reče: "Umjesto da mislim na Gospodara svoga, ja pokazujem ljubav prema blagu!" – i oni se izgubiše iz vida.

33.  "Vratite mi ih!" – i on ih poče gladiti po nogama i vratovima.

34.  Mi smo Sulejmana u iskušenje doveli i njegovo bolesno tijelo na prijestolju zadržali, ali je poslije ozdravio.

35.   "Gospodaru moj", - rekao je – "oprosti mi i daruj mi vlast kakvu niko, osim mene, neće imati! Ti uistinu, bogato daruješ!"

36.  I Mi smo dali da mu služe: vjetar – koji je prema zapovijedi njegovoj blago puhao onamo kuda je on htio –

37.  i šejtani, sve graditelji i gnjurci,

38.  i drugi u bukagije okovani.

39.  "Ovo je Naš dar, pa ti oslobodi ili zadrži, nećeš zbog toga odgovarati!"

40.  On je, doista, blizak Nama i čeka ga krasno prebivalište.

41.  I sjeti se roba Našeg Ejjuba kada je Gospodaru svome zavapio: "Šejtan me na zlo navraća i misli lažne mi uliva!"

42.  "Udri nogom o zemlju, - eto hladne vode za kupanje i piće!" –

43.  i Mi smo mu iz milosti Naše čeljad njegovu darovali i još toliko uz njih, da bude pouka za one koji imaju pameti –

44.   "I uzmi rukom svojom snop i njime udari, samo zakletvu ne prekrši!" Mi smo znali da je on izdržljiv; divan je rob on bio i mnogo se kajao!

45.  I sjeti se robova Naših Ibrahima i Ishaka i Ja’kuba, sve u vjeri čvrstih i dalekovidnih.

46.  Mi ih posebno obdarismo vrlinom jednom: da im je uvijek bio na umu onaj svijet;

47.  i oni su, zaista, u Nas od onih odabranih dobrih ljudi.

48.  I sjeti se Ismaila i Eljese’a i Zu-l-Kifla, svi su oni bili dobri.

49.  Ovo je lijep spomen! A one koji se grijeha budu klonili čeka divno prebivalište:

50.  edenski vrtovi, čije će kapije biti za njih otvorene,

51.  u kojima će se odmarati, i raznovrsno voće i piće tražiti.

52.  Pored njih biće hurije, istih godina, koje će preda se gledati.

53.  "To je ono što vam se obećava za Dan u kome će se račun polagati;

54.  to će, doista, blagodat Naša biti, koja nikada neće prestajati!"

55.  Eto toliko! A one koji budu zlo činili čeka najgore prebivalište:

56.  džehennem, u kojem će gorjeti; a grozne li postelje!

57.  Eto toliko! Pa neka okušaju vodu ključalu i kapljevinu smrdljivu

58.  i druge slične ovima muke, mnogostruke.

59.  "Ova gomila će zajedno s vama tiskajući se u džehennem ući!" – "Ne bilo im prostrano! u vatri će oni, doista, gorjeti!’

60.    "Vama ne bilo prostrano!" – reći će oni – "vi ste nam ovo pripremili, a grozna li boravišta!’

61.  "Gospodaru naš," – reći će – "udvostruči patnju u vatri onima koji su nam ovo priredili!’

62.  I govoriće: "Zašto ne vidimo ljude koje smo u zle ubrajali

63.  i koje smo ismijavali? Da nam se nisu iz vida izgubili?"

64.  Istina je, sigurno, da će se stanovnici džehennema među sobom raspravljati.

65.  Reci: "Ja samo opominjem; nema boga osim Allaha, Jedinoga i Moćnog,

66.  Gospodara nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, Silnoga, Onoga koji prašta"

67.  Reci: "Ovo je vijest velika,

68.  a vi od nje glave okrećete.

69.  Ja nisam ništa znao o melekima uzvišenim kada su se prepirali –

70.  meni se objavljuje samo da jasno opominjem" –

71.  i kad je melekima Gospodar tvoj rekao: "Stvoriću čovjeka od ilovače,

72.  pa kad mu savršen oblik dam u život u nj udahnem, vi mu se poklonite!"

73.  meleki su se, svi do posljednjeg, zajedno poklonili

74.  osim Iblisa; on se uzoholio i postao nevjernik.

75.   "O Iblisu!" – rekao je On – "šta te navelo da se ne pokloniš onome koga sam sobom stvorio? Jesi li se uzoholio ili misliš da si uzvišen?"

76.  "Bolji sam od njega" – rekao je on – "mene si stvorio od vatre a njega od ilovače."

77.  "E, izlazi onda iz dženneta! – reče On – "proklet da si!

78.  Moje prokletstvo će te do Sudnjeg dana pratiti!"

79.  "Gospodaru moj!’ – reče on -, "daj mi vremena do dana kada će oni oživljeni biti!"

80.  "Dajem ti" – reče On – 81."do dana već određenog."

82.  "E tako mi dostojanstva Tvoga," – reče -, "sigurno ću ih sve na stranputicu navesti,

83.  osim Tvojih među njima robova iskrenih!’

84.  "Istinom se kunem i istinu govorim" – reče Allah -,

85.  "sigurno ću sa svima, tobom i onima koji se budu poveli za tobom, džehennem napuniti!’

86.  Reci: "Ne tražim ja od vas za ovo nikakvu nagradu i ja nisam izvještačen,

87.  Kur’an je doista svijetu cijelom opomena!

88.  i vi ćete uskoro saznati njegovu poruku!"