Kultura pisaćeg  stola

 

Lep stil je dar koji se ne moze steCi. Rađa se zajedno s čovekom, i doticni mozda za njega i ne zna. Ima slucajeva da mu nije dostojan. Znamo da je lep stil imao jedan pijanica, jedan razbojnik i jedan poluidiot. Covek može da pise lepo na hartiji za pakovanje, na ivici novina ili na salveti, pozajmljenom olovkom ili perom ukradenim s paste. Sve to nije važno, jer je stil lep.

Ono sto svako moie steCi jeste probrani stil. Prva pretpostavka probranog stila pak jesu plemenita hartija i sredstvo za pisanje.

Mazda nisam imao udela u dam lepog stila, ali sam uvek stavljao naglasak na ljudski dostifoi najvisi stepen, na pretpostavke probirljivosti. Na spoljas­ njost pisanja pazim cesto s komienom brifooseu. Drago mi je zanimanje sta­ janje ispred izloga prodavnica hartije, savesno vrsenje smotre nad novijim sredstvima za pisanje. Predusretljivost civilizacije mi je u mnogim slucajevima dodelila sreene trenutke. Ako bih ugledao novi stitinik za olovku, drfalje, nosivu mastionicu, naroCito ako su bili ukusni, morao sam da ih isprobam. Da i ne pominjem nave kvalitete hartije. Sto mi je fascikla bila slabost, to je prirodno. Ali niSta manje ni mastilo, i sve sto maze naCi mesta na pisacem stolu.

Istovremeno sam utvrdio da veCina onih koji se have pisanjem nemaju oseeaj za ovakve stvari. Poznajem ljude koji raspolafo znaeajnim duhovnim sposobnostima, a skrabaju svoja dela na rotacionoj hartiji s bedno zarezanim trecerazrednim patrljkom od olovke. A da je objavljenje duha postalo sporno, odnosno da je stil bio pre sve drugo nego probirljiv, tome se ni malo nisam cudio. Zaeudio bih se da nije bilo tako. Na rotacionoj hartiji moie ivrljati samo onaj ciji je stil od pocetka lep, i otuda nije prinuden da ga nadahnjuje papir, i onaj kod koga cela stvar nista ne znaCi, odnosno onaj ko je knjizevno beznaeajan. Obican eovek, koji ima castoljublja, i koji zeli da dosegne stepen probirljivosti, taj nesto slicno ne sme da pocini.

OdluCio sam da za one koji vole da pifo isprieam svoja iskustva i time pokrenem pokret kultura pisaceg stola. uodredenom pogledu ocekujem da se time oplemeni stil. Molim vas, kultura pisaceg stola je &ar ko vafoa kao

i trpezarijskog stola. Sa svoje strane pre cu se zadovoljiti jednostavnijim stol­ njakom, priborom za jelo, eak se narocito ne pridrfavam ni Cinija, ako ima nekih razloga da se tek onako iz sudova sipa supa i varivo. Ali ako mi se na pisacem stolu nesto ne svida, eak se i naljutim. Ako pak krecem od kuce, bilo na duze putovanje, bilo samo na izlet od nekoliko dana, misao o odeCi i hrani biva preduhitrena: u redu, idem, ali kakvu olovku, kakvu hartiju i kakvu svesku da ponesem.

Stvar nije tako jednostavna, kao sto se obicno veruje. Istina je da sam do sada svaki put snabdevao sebe s preteranom brifooscu, da ni deseti deo ma­ terijala ponetog na put nisam iskoristio. Lane sam za dve sedmice poneo dva risa hartije, mozda trista tabaka, probrano, nekih pet vrsta posebnog belog, boje slonove kosti i rebrasti papir rucne izrade, pored toga sest novih nov­ cijatih olovaka, pa pero, mastilo, dve belefoice, jedna manja i jedna veca, i dnevnik. Za sve vreme nisam napisao vise od stotinu redaka, a kasnije sam polovinu od njih bacio. Ali nemojte poverovati da me je to diralo. Karla god bih stupio u sobu i na stolu ugledao plavu fasciklu s mnogo dragocene hartije, koja je poCivala u zelenoj svetlosti procedenoj kroz fomu, olovke u boji, mastionicu, pero, zahvatalo bi me cudno spokojstvo.

Znam da je to prilicno primitivan stepen obezbedivanja biea, kao i svako gomilanje, novae, hrana, srebro, zlato. Ali sam u obezbedenju imao cilj: naj­ plemenitijim sredstvima pisanja samog sebe odrfavati na nivou probirljivosti. Mnostvo hartije sam vratio kuCi netaknuto, ali se nisam pokajao, eak eu prvom sledecom prilikom uCiniti isto.

Uvredljiva neosetljivost zapadnjaka zbog predmeta cija je namena za ne­ posredno koriscenje tela, sto se pokazuje po tome sto se akcenat stavlja na ono sto je maska, i sto je okrenuto prema javnosti, inace povrsna i rav­ nodufoa u intimnosti, to se oCituje i u kulturi pisaceg stola. Pogledaj samo pisaCi sto jednog direktora, jednog ministra, jednog bankara. Dekorativni patos mastionice, mnogobrojne potrepstine koje su smefoo nadmene, kao da su sve to uCile od svog gospodara, sve je to postavljeno zarad dejstva, i kao da sve to treba da reprezentuje nesto veliko. Ali o njima ne govorim, jer oni ne pifo, samo potpisuju.

Zapadnjaka treba nauciti da ne citam ja knjigu, nego knjiga cita mene. I ako je tako: ne pisem ja perom, nego pero pise mnome. Ja ne pisem na papir, nego on na mene. Ako o svemu tome dobro promisli, vecu ce paznju po­ kloniti svom peru i hartiji, kako prljava krpa od papira ne bi pisala po njemu raskrecenim i zardalim perom koje skripi. Za sada ne forim ishitrenim na­ dama. Evropejac, mnogo ozbiljnije nego do sada, mora da prihvati apsolutnu ·intimnost svoga bica kako bi mogao doseCi ovaj stupanj. Za to stotinu godina nije mnogo.

Drugo je sto umetnika, pesnika, pisca; ali ono sto sam tu zapazio uz dva tri izuzetka beznadefoa je neurednost. Kaze se da je boem. Ali ja znam da je samo varvarin. Ne folim pedanteriju. U ovom pogledu moj slucaj spada u krajnost, svoju korektnost ne folim nikome da namecem. Ali, molim vas, ta grozna pera, taj bedni papir, svuda ti dronjci, pocepani tabaci, jevtine olovke, zardale makaze, sve to ne mofo rezultirati drugaCije do ubrljanim receni­ cama, neurednim, brzopletim razmisljanjem. Nepafoja je ovde nedostatak maste i nedostatak intimnosti i nepoznavanje kulta pisanja.

PisaCi sto je altar velike misterije. Pisati znaCi stupiti u nadljuski.kont t s Logosom. A Logos je Stvoriteljska Rec. Preziremo popa u prlJaVOJ odezd1, a onoga koji ujutru ne obrise prasinu s oltara, najurim?. Ali ist?vrem:no pisemo svoje misli na otkinutoj hartiji za pisma i ispod novma nlaz1mo aznu belesku? Primite k znanju, onaj na cijem sam stolu nafao novine, moJe po­ verenje u njega je konaeno poljuljano. Novine nemaju sta da traze na oltaru Logosa. To kazem ozbiljno.

Kada se proizvodi toliko plemenite hartije! Moja slabost je bledofoti, re­ brasti, poludebeli papir rucne izrade. Ali nikada nisam mogao da se odupreI? ni plavicasto-belom i zato ih koristim aizmencno. Bitno j _?a s bezd i. Narocito pafoju treba posvetiti vodemm znac1ma. To harhJI daJe naroc1tu lepotu. U kojem formatu da bude secena? _Veoma .t. esko pitanje. Po om misljenju kvart je savrsen format za dela koJa su vec go_tova. Nerado_ psem na takvom formatu. Isprobavao sam vec bar trideset razmh formata, ah msam umeo da se zaddim ni kod jednog. Cak volim, u izvesnom pogledu, raz­ novrsnost. Smatram ispravnim ako ispod poklopaca u boji osam-51eset vrsta papira u osam-deset formata stoji poredano po stolu, iii u fioci. Cak je lepo i kao prizor.

Da Ii da olovka bude meka iii tvrda? Prepustam svaCijem ukusu, ali je uslov da proizvod mora biti prvoklasan. Utvrdio sam da su najbolje olovke

,,kohinoor", ,,castell" iii ,,stadler", njih zaista mogu da preporuCim. Volim da pisem sasvim mekom mastiljavom olovkom, ali to nije pravilo. Maze da se pise i crnom. Samo treba obratiti pafoju na zarezivanje. Nepazljivo zare­ zivanje je svirepost.

Pero je drugo veliko poglavlje pisanja. Na plemenitu hartiju t: ba pis?ti plemenitim perom. Na osnovu dugog iskustva mogu da prepouc1m prmz­ vode fabrike ,,Hughes" iz Birmingema, naroCito ona sa zadeblJanJem na vrhu. Mislim da su to najbolja pera na svetu. Izraduju se od bakra i celika, ima ih od dve vrste, ja vise volim bakarna, ali rado pisem i celicnim, jer je meko, glatko klizi i ujednaceno je.

Od mastila najbolja su ona veoma fina za nalivpera. Trajno plava iii lju­ bicasta, Cini mi se, najfinija su. Zvanieno plavo mastilo koje se preliva u cr?o treba izbegavati, jer je ordinarno i grubo. Ima onih koji se fale da je mastilo za nalivpera preretko za obicna pera. To sam i) primetio. I ako putjem, koristim ljubieasto mastilo napravljeno od mstllJave olovke, kakada I kod kuee, jer je provereno godinama, ako naprav1m neophodnu gustmu.

Sto se mene tiee ja volim olovke u boji. Volim kad je na stolu mnogo providnih iblistavih 'staklenih pedmeta, cinija, drfa za ol?vk, mas onca, upijac, kocka. Pri ruci treba da Je guma, makaze, noz z eenJe harhJe, isto kao u fioci. Sve to pripada kulturi. Ne sme se zaborav1h m lepak. a stolu treba da bude pet-sest drfalja, u svakom drugo pero. To se nehoticno for­ miralo u meni da bi oznaCilo: pisanje me svaki put i po spoljafojostima stavlja pred potpuno novi zadatak. Drugo dfalje, d_rugo.per.o, druga hrtija..Protes­ tujem protiv privikavanja. I do sada msam pnhvatm mkakvu naviku, m dobu, ni lofo. Samo se ddim jednog: ukusa i nivoa. Na svom stolu ne podnos1m nikakvu zapustenost. Zasto da bude neuredniji od moje postelje, kad gotovo isto toliko vremena provodim s njim, i isto toliko znacajnog vremena.

Na stolu treba da bude nesto sto je suvifoo. Sta je samo primamljivo i milo, ali nema nekog smisla sto se bas tu nalazi, i zato, ako ga eovek gleda, treba da ga odmara. Kreag? Fotografija? Cvece? Uspomena? Skulptura? Ne­

eu da se mefam. Licna stvar, kao i ceo pisaCi sto. Kao zenski toaletni sto, s

kojim je u srodstvu, jer je u vezi s besmrtnoscu.