KRIZA SVETA
(1935 - 1937)

 

Sadriaj
Moderna apokalipsa (Literatura o krizi sveta) 157
Kriza i katarza 170
Kriza sveta 185

 

Modema apokalipsa Literatura o krizi sveta

1

Najnovija knjiga Dulija Evolel nije prilika nego direktan poziv da eovek razmisli o onome sto se poslednjih godina obicno naziva krizom sveta. Nema sumnje u njegovu ozbiljnost; o njegovoj temeljnosti ne svedoce toliko beldke koliko pouka izvucena iz njih; njegov znaeaj je kao Valerijev u Francuskoj, Ortegin u Spaniji, Kajzerlingov u Nemackoj: novi tip mislioca, koji je ranije malko snishodljivo oznacavan izrazom ,,filozofom zivota", ali za koga je ovaj izraz neumesan. U ranijem svetu nije bilo mesta za ovakvog mislioca. U odre­ denom pogledu on je arhaicni filozof, utoliko sto je univerzalist i naivan. Evola nije takozvani strucnjak: nije psiholog, nije sociolog, nije istoriear, ne bavi se teorijom znanja, niti su mu glavna gledista bioloska, esteticka, po­ liticka, moralna, filoloska. Predmet njegovog razmisljanja: ,,celina". Ne samo kultura, vec i eovek; ne samo priroda, nego i natprirodno; ne samo dufa, vec i duh; ne samo zivot, nego i ono sto je posle zivota. Ine sve to posebno, pojedinaeno, nego sve to zajedno. To je ono sto je u ovom modernom tipu mislioca naivno. Posmatra sve zajedno. Ne zna za strucna pitanja, za diferen­ ciranja. Takav je kao razmisljanje Heraklita iii Empedokla: arhaiean. Pred­ met Evoline knjige je celina, i to ,,celina" u krizi: zato i jeste poziv da se pogleda sta je to kriza.
Potpuna pometnja koja okružuje ova pitanje opominje na oprez. A buka koja se podize u raspravi oko ovog pitanja izaziva zabrinutost. Itako, pre nego bi se pocelo govoriti o pravoj prirodi krize, mora se postaviti pitanje: moie Ii uopste biti reCi o krizi? Oprez i zabrinutost nisu suvifoi. U svim vremenima svet je bio.naklonjen mislima koje izazivaju ufas. Ljudi, naroCito mase, vole da strepe. Duh danafoje krize u mnogome veoma opasno podseca na masovnu histeriju. Sjajna prilika: bojati se-pricati da ce se drustva raspasti,

1 Giulio Evola: Rivolta contro ii mondo modemo, Milano, 1934.

osiromasiti, prete strafai ratovi, naorufani narodi reze jedni n drug, zli huskaci podstieu jedne klase protiv drugih, za to vreme se raspadaJ u ustroJstva crkvi i drfava, moral se pretvara u bezobrazno licemerje, i kako Kudnhove kaze: Hirscanstvo ce biti izvozni artikal za obojene narode."2 Ove poJave su izvan; dno uznemiravajuCi predmeti za razgovor i za pisanje, ali su upravo
zbog toga veoma zahvalne. ,,Smrt bele rase", ,,samrtni cas Evrope", ,,agonija hriscanstva" privredni krah", ,,kriza proizvodnje", ,,dusevno osiromasenje"
- zar to sve nisu sjajne teme da bi se eovek posteno iznaufasavao? Ali sta Je u tome realno? Postoji Iiuopste kriza?Nije Iito nesto veCito postojece? Uvek postoji kriza. Ako se uzmu najstariji spisi, vec se susrecemo s tim karakteris­ ticnim duhom koji prigovara dobu i prorice, ako ljudi ne podu boljim putem, odose pravo u propast. A.pokalipticki glasovi Lao Cea, Bude, Heraklit? lako su prepoznatljivi kao i glasovi nekolicine gnostika, is_tinskih i pseu_doJe n­ delista Jovana Zlatoustog, Savonarole iii kardinala Njumena. Ako Je kr1tika doba razmisljanje je uvek prozeto apokalipticnim nabojem. To sto se u naJno- vije doba, proizvoljno uzimajuCi za granicnu tacku godinu 1750, pocev od Monteskjea, preko Rusoa, Helderlina, romanticara, Hegela, Kjerkegora, Marksa, Nicea -sve do Evole govori tim tonom, zapravo ne znaCi nista bitno. To je veciti duh krize u modernom izrazu: apokaliptiena tradicija koj se danas, kao posledica preovladavanja civilizacije novina i jige, pretvonla u jednu vrstu histerije. Krize je danas isto toliko malo kao 1 u doba Lao Ce, to jest danas postoji isto tako kao sto je i onda postojala: ali ovo d?nas?.Je doba nije izuzetno krizno, nije vise krizno nego bilo koje drugo doba 1stonJe. Otuda kada se govori o krizi i podize buka, zapravo se zbiva nesto beskraj­
no prosto i prirodno: ono sto se uvek i zbivalo. Neko suvise osetljivo reaguje na nesto sto bas nije povoljno. Postali SU tezi izrazi kojima se inace razlafo ne isuviSe znacajne cinjenice; stvar ostaje kakva je i bila, jednostavna stvar-
' nost. Kad se neka kometa priblifava, smesta zapocinje strahovanje od smka sveta· zna se kakva je masovna histerija zavladala Evropom oko 1000. godme. Specfocno ludilo! I danas valjda post)i takav razlog, ali ne vredi cak ?i potraziti. Ovde nicemu nema konca, mJe sumrak zapadne kulture, msta nece propasti. Svet se menja, ali to je njegova priroda. Suvifao je bojati se tako izbezumljeno od onoga sto dolazi: sustinski se nece razlikovati od onoga sto danas postoji i sto je uvek postojalo.
Literatura o krizi maze imati stanoviste da postoji kriza. Posmatrac litera­ ture mora bezuslovno zauzeti stanoviste da pisci eventualno grek, i do kraja mora zadrfati moguenost da krize zapravo nema.

2
Poucno je sada pogledati ovakva nacelna stanovista u literaturi o krizi. Svejedno je otkuda zapoceti. Kjerkegor pise: ,,Vreme bez strasti nema svoju

2 Richard Coudenhove-Kalergi: Ethik und hyperethik

valutu, ceo zivot se premesta na liniju reprezentacije, nema junaka, nema mislilaca, nema zaljubljenika, nema viteza, sve je to samo uloga i licemerje."3 Gotovo od reci do reci Helderlin: ,,Vidis zanatlije, ali ne ljude, mislioce, ali ne ljude, svestenike, ali ne ljude, gospodu i sluge, ali ne ljude - zar to nije kao na ograsju gde su rastrgani i razbacani fake, ruke, noge i svakakvi udovi, a krv zivota se za to vreme razliva po pesku?"4 Kako Kjerkegor objafajava ovu osobenu promenu? ,,Sve se ostavlja onako kako jeste, ali se svemu kri­ fom makne smisao; umesto da zivot kulminira u velikom strasnom poletu, iscrpljuje se time sto se unutarnja stvarnost odnosa premesta u refleksiju koja se ostavlja netaknuto, ali zivot postaje dvosmislen ... privatno mu je pridan drugi smisao... strasno vreme ga zahukce, ponese iii obori, refleksivno vreme gusi, sprecava, nivelise... nivelacija u moderno vreme odgovara onome sto je u starom veku bila sudbina."
Ali to jos nije onaj glas koji karakterise neopozivu propast, onako kako ga koristi Spengler: ,,Rodeni smo u ovom vremenu i odvafoo moramo pre­ valiti svoj put. Nema druge mogucnosti do izdrfati na svom mestu, bez nade, bez vere u moguenost bekstva..."5 A to jos uvek nije onaj glas koji oseca dekadenciju na sopstvenoj kozi: ,,strepnju, demonsko, dosadu, slabost, ce­ mer, zakrzljalo osecanje prirode, socijalnu otudenost, sklonost ka mistifika­ ciji, ostajanje bez domovine, rasulo porodice".6 Ako se baci samo jedan po­ gled na drustvene forme: ,,mesto okupljanja je kafana, prepuna trgovaca, vojnika, varalica, revolucionara i zena sumnjivog morala". ,,Cinizam, pros­ titucija, perverzija i izgubljenost."7
Gundolf ovako karakterise evropsku duhovnost: ,,Evropejac bezi u trop­ ski biljoliki mir, ka egzoticnim zivotinjama, u rusko dusevno raspolozenje, u americki svet masina, u kinezstvo, zatim u takozvano 'ljudsko'. Ovi svetovi su jednom, na tom mestu, u svom casu zaista bili istiniti, i istiniti jesu, ali su bez korena za Evropejca, i nisu svetovi, nego uzbudenja, iii narkotici, u najboljem slucaju znak nemirnog i opustosenog bekstva u jednom vremenu koje se stropostalo zajedno s eovekom. "8
Kudenhove vidi cetiri stepena postepenog propadanja: okretanje od crkve (reformacija), od dogme (prosvecenost), od Boga (materijalizam) i konacno od morala (cinizam) - ,,gde nema bozjih principa, tu nema vrednosti, gde nema vrednosti, tu nema morala... krah hriscanstva sledi krah idealizrha i njega krah morala". ,,Moral je postao konvencionalna laz, sluzi da se neuki tlace... pod maskom altruizma kapitalisti, demagozi, eksploatatori i varalice dele medu sobom svetsku vlast... Moral, po§!e tali znak ld,µposti,
iprgm,eful..."9

3 Soren Kierkegaard: Kritik der ZeiL
4 Johann Christian Friedrich Holderlin: Hyperion.
5 Oswald Spengler: Der Mensch und die Technik
6 Eckhart van Sydow: Kultur der Dekadenz.
7 Coudenhove-Kalergi: Krise der Weltanschauungen.
8 Friedrich Gundolf: Stefan George.
9 Coudenhove-Kalergi: Krise...

Lesing baca pogled na propast prirode i pise: ,,Kakvo je to eudoviste koje se naziva evropskom damom? Oka vrata joj samur, pojas zmija, cipele tele, na torbici slonovaca, rukavice mlada koza, a na glavici s vrapcijim mozgom, kao na svakom besmislenom i bezdufoom ubijanju prirode, trijumfalni barjak: perje egzotiene ptice." (,,Da bi moda egzistirala, svake godine se oeerupa 300 miliona ptica pevacica, lasta, rajskih ptica i kolibrija.") ,,Za vreme od dve hiljade godina cela cvetna lepota fome i mora i zemlje postali su plen eo­ veka."10
Prema jednom drugom autoru, cetiri danafoje svetske sile su: katolicizam kao klonula dusevna pojava eovecanstva, nacionalizam kao svetskoratovska bastina aktivistickog duhovnog fronta, tehnokratija amerikanizma i anarhija ruskog boljsevizma. Drustvene klase na vlasti redom propadaju, XX vek je vek reminiscencija, bez produktivne misli -plitkost civilizacije i strasa obez­ duhovljenost tehnike - svaki istaknuti um doba deklarise se prot1v doba, laina prosveeenost i licemerna filantropija, bornirano javno raspoloienje i moralno nepostenje, kraj nauke, atonalna muzika i tako dalje.11
Ili u knjizi Ferdinanda Frida o kapitalizmu: ,,Clanovi modernog drustva dolaze u dodir samo posredstvom sredstava, zamenljivog, uobcajeng, ot: canog novca ... Pozorisni komad, glumac, knjiga, sve je novae, btlo da 1este 1b nije petparacke vrednosti... lienosti, individue vise nista ne znace... Jos je zaprepascujuca ova postvarenost u ljubavi i porodici. Privilegij naseg d?b je postala da Se od ljubavi nacini posao."12 Jedan glas iz Amenke: danasnJI
zivot je ,,prljava situacija", javni zivot je ,,corruption.and. ignorane:'.13: rugi
glas, takode iz Amerike: dam se pretvorio u spavaomcu, 1er vlada1uc1 tip zene nije stvaralac u domu. Masa (herd-minded-type) usisava u sebe eovecanstvo. Danasnja civilizacija je buka, smrad, smutnja, masa, prljavstina, prasina, ead.14 Selbstzersetzung der Menschheit ... Wir stehen im Zeitalter der Untergangs der Seele ... Die meisten leben schon nicht, sie existieren nur".15 Neka se oglasi i jedan holandski mislilac: karakteristika danasnjeg vremena je besves­ nost besvesna umetnost, besvesna nauka, besvesno hriscanstvo, a svaka be­ svesost je nuino perverzria.16 Ilijedan Englez: veCina ljudi danas ve_c ziv samo veoma malenim delom, i najumesnije sto maze uciniti jeste aka pnhvatI
stav against the living death of the modern material civilisation" 17. Jedan
Francuz: ,,ufasna jeza je prostrujala kicmenom mozdinom pvrope... ose,cao da je civilizacija isto tako prolazna kao i jedan zivot"1 . Spanac: ::moak Je ispiran dotle dok nije ispran i od samog zivota, a mozak 1e ostao nesto s1rovo,

1O Theodor Lessing: Europa und Asien.
11 Richard Bie: Diagnose des Zeitalters.
12 Ferdinand Fried: Das Ende des Kapitalismus.
13 James T. Adams: Our business civilisation.
14 Ralph Borsodi: This ugly civilisation. . .
15 Ludwig Klages: Mensch und Erde (,,Preporod fovenstva... Nalazimo se u penodu nazadovanJa due.
Vecina vie ne .tivi, tek .tivotari").
16 Jan Borger: De Tijdstroom.
17 T. S. Eliot: After strange Gods (,,protiv .five smrti moderne materijalne civilizacije").
18 Paul Valery: La crise de l'espriL

grubo i varvarsko."19 A Talijan Evola: ,,potpuna perverzija svake vrste reda je vladavina materije, zlata, masine, broja, izgubljen je duh naredenja i po­ kornosti, izgubljen je duh delovanja i promatranja, izgubljeno osecanje prema moCi duha, moderan eovek ne poznaje prirodu, ne poznaje mudrost, ne poz­
naje drfavu, Evropa je izgubila svoje srediste, i sve je to delo cuvene zapadne civilizacije, a to je razultat dostojan slave sujevernog uverenja u 'napredak'.''20
Uz sve to ide jos i potpuna neodbranljivost situacije koju Sari Pegi ovako definise: ,,Sve sto bi bilo pozvano, zvanieno pozvano da oeuva kulturu, sve sto bi moglo braniti kulturu, upravo vrsi najvece izdajstvo kulture."
Teska se odupreti primamljivim citatima. Cela literatura o krizi prepuna je sjajno srezanih izraza. Ali vec i iz navedenih mesta na koncu pada u oCi koliko je u sudovima elemenata raspolozenja, a kako je malo oseeanja za stvarnost. Iovako na okupu veoma je upadljivo kako autori upadaju u naj­ vecu gresku koja se maze dogoditi misliocima: pojave smatraju uzrocima. Opsta mesta se lako pronalaze: obligatne fraze histerije krize: ,,napredak­ sujeverje", ,,odvajanje od prirode", ,,drustvena kriza", ,,moralna kriza", ,,ci­ nizam" i ostalo. To SU one reci koje SU vec preplavile i stampu. osnovni ton je jasan: ,,blaspheme de l'amour", to jest srdit nastup iz osecanja ljubavi prema eovecanstvu, profetski bes koji sumorno proklinje stanje u svetu, zlos­ lutni ton, mrgudno i pretece sibanje, konaeno drska uobrazenost; svaki autor je slepo uveren da istorija sveta jedino njemu otkriva tajne, a svi ostali su u bednoj zabludi.
Ali koliko god nepoverenja eovek imao prema ovom naivnom profetizmu, i koliko god da ga ostavlja hladnim apokalipticka uspaljenost, ne sme smet­ nuti s uma da su autori, nasuprot svemu, ipak, danas najbolji umovi Evrope. Nedvosmisleno je da su danas vrhunci duhovnosti Kjerkegor u Danskoj, Va­ leri u Francuskoj, Adams u Americi, Eliot u Engleskoj, Berger u Holandiji, Berdajev, Arsenjev, Mereskovski u Rusiji, Klages, Lesing, Kajzerling, Spen­ gler u Nemackoj, Ortega u Spaniji, Evola u ltaliji.Iaka eovek krene jos dalje, sklon je da uzme u obzir onaj stav o kome svedoce krug Georgea u Ne­ mackoj, Nouvelle Revue Franfaise u Francuskoj, Criterion u Engleskoj, a po­ red toga romansijeri (Lujs, Drajzer, Deblin, Di Gar, Papini, Sinkler, De la Serna, Pouis itd.), nauenici (Oto, Uekskil, Cemberlen, Princhorn, Frobenius itd.), mora da dode do uvidanja da zaista ,,svaki sjajni um doba zauzima stav protiv doba", cak gotovo i do toga: prvi znak izuzetnosti jednog duha danas je upravo to koliko i s kakvom radikalnoscu zauzima stav protiv doba i protiv
,,celog" doba. Moie se pretpostaviti da je bilo vremena kada je upravo najvisa duhovnost grdila na osoben nacin u prosudivanju svetske situacije?

19 Ortega y Gasset: El Espectador.
20 Evola: Imerialismo pagano (Nema madarske literature o krizi koja bi dolazila u obzir. Knjige I. K.arolyia - A kapitalista vilagrend valsaga i Az orveny szelen - ukoliko nisu diletantske, vecinom SU reminiscencije nematkih teorija. Gy. Szekfii - Harom nemzedek es ami utana kOvetkezik - govori o dekadenciji madarskog polititkog .tivota, ali bez oseeanja veza sa svetom, pa je otuda i njegov natin razmiljanja lokalnog znaja. Sem ovih knjiga ovim predmetom se bave samo pojedinatne studije, a svaka je samo delic.).

3 otkud taj otrov, taj bes, ta vika Apokalipse Ger je to knjiga stenjanja i vike)
- a onda eovek stifo do naseg vremena: da, razlog je ovde: u nemoCi hris­

Knjiga Osvalda Spenglera Untergang des Abendlandes predocila je krizu u modernoj Evropi. Ali ni iz daleka ne znaci da je to prva knjiga koja dotice ovu misao. Kada se Untergang pojavio, Klages i T. Lesing vec SU potpuno zavdili svoje filozofije, a za njih obojicu kriza je osnovna tema; Rudolf Panvic je vec 1914. objavio Krisis der europaischen Kultur, delo koje je u svakom pogledu ravnopravno Spenglerovoj knjizi; cak je krug Georgea od 1890. go­ dine ovu misao neprekidno ozivljavao; a Spengler, Klages, Lesing, Panvic i George zahvatali su iz Niceovog dela Wille zur Macht. To je prva knjiga moderne kritike doba, a moze se dodati i da je njena temeljitost do sada neprevazidena. Od tada ni jedan autor nije umeo reCi vise ni bitnije od onoga sto Nice govori u poglavljima ,,Evropski nihilizam" i ,,Kritika dosadafojih najvisih vrednosti". Svi pisci bilo da svesno nastavljaju iiine nastavljaju Nicea, bilo da SU nauenici, bilo filozofi, bilo Spanci, ltalijani, Nemci, Rusi, Amerikan­ ci, Francuzi, cak bilo da znaju iii ne znaju njegovo delo Wille zur Macht, u sustini upucuju na Nicea: to jest nijedan od njih ne ume reCi nesto sto vec Nice nije izrekao.
Osnovna situacija dela Wille zur Macht ne iscrpljuje se time sto ono izra­ fava poraznu kritiku doba i ne ostavlja u zivotu nijednu ,,dosadafoju vred­ nost". Nije vafoa kritika, vec glediste. A u prirodu gledista ni za trenutak ne moie biti sumnje. ,,Politicari i bankari", - pise on - ,,smejuckaju mi se kad kazem da nisam sklon da ozbiljno uzmem ista drugo osim religije; ne znaju kako se ja smejuckam njihovoj politici i finansijama."21 Da ne bude zabune: Nice nije odbacio hriseansku crkvu, to je ucinio vec Volter; ni hristijanizam nije odbacio, to je ucinio vec Marks; ali obojica SU ponesto zadrfali, Volter samo hriscanstvo, Marks misao humanizma. Nice je odbacio crkvu, hristi­ janizam ihumanizam. Odnosno Nice nista nije uzimao ozbiljno, sem same religije, nista drugo nije smatrao dostojnim kritike. Moderna kriza je religi­ ozna kriza. Sve ostalo je posledica ove jedne: politika, drustvo, ekonomija, umetnost, filozofija. Religija je najdublja tacka svakog bica: transcendentni vrhunac zivota iz kojeg izvire smisao zivota, cilj, lepota, bogatstvo, a ona upravlja i ekonomijom (u Marksovoj definiciji: ,,razmena materije eoveka i prirode"). Religija je inspiracija eovekovog zivota. U Niceovom razmisljanju ne istice se njegovo rusenje religije, nego upravo obrnuto, eovek postaje svestan potresne nereligioznosti u kakvu se survala Evropa. Nice nije razorio religiju, u njegovoj kritici se najdublje oseca potpuna besplodnost i neodr­ zivost zivota bez religije.
Jedan navod iz ovog misaonog sveta pokazace da je pitanje mnogo oz­ biljnije, teZe i tamnije nego sto bi eovek bio sklon da na brzinu pretpostavi. Rozanov govori o Apokalipsi: ,,Ako eovek pogleda nacin misljenja Apoka­ lipse, moie se upitati: o cemu je to zapravo rec, gde je tajna suda nad crkvom,
21 Friedrich Niet:zsche: Wille zur Macht

canstva, u tome da je eovek nesposoban da uredi zivot, nesposoban je da pruzi zemni zivot. To se ispostavlja onoga trenutka kada se uvidi da ne deli hleb Hristos, nego administracija, kako se danas veli cinicno i grubo. Hris­ canstvo su svi zaboravili, zaboravili za trenutak, jer ne 'pomafo', jer ne spre­ cava ni ratove, ni nezaposlenost. Samo peva Iipeva. Kao neka diva. Culi smo ga vec, dugo smo ga slusali. A sada dosta. A ufasno je, mnogi i ne slute, potresno je u njemu: nije istrulilo hriscanstvo zbog ljudskog srca, nego ljud­ sko srce zbog hriscanstva. To znaCi vika Apokalipse. Bez nje uopste ne bi bilo Apokalipse. Apokalipsa ieli i zahteva novu veru, urla za novom verom. To je sustina."22
Naravno, od navoda dosta treba odbiti: nezgrapnost, brutalnost, egzal­ tirano i hirovito odusevljenje u izrazu, dakle rozanovski ton, demonizam rus­ kih mesijanista, ali se iz citata moie razumeti onaj ,,apokaliptieni" stav, bes­ postedna kritika doba. Bes profetizma izvire neposredno iz ljudskog srca koje Je postalo bezreligiozno. Nigde nije tako opravdano istaCi kao odbranu ,,blas­ pheme de l'amour" kao upravo u ovom slucaju, jer nigde autor, ton, misao nisu spali na to da ih treba spasavati. Jer ima sta da se-previdi. Ali je ne­ sumnjivo jedno: ono sto se kaie izgovara se iz unutrafojosti eoveka koji pati od bezreligioznosti.
Primer je sigurno