Kriza sveta
Uvod

U trotomnoj sociologiji Pitirima Sorokina, posto je autor dao istorijski pregled umetnickih oblika, filozofskih, pravnih i naucnih sistema i dru8tvenih formacija, dolazeCi do XX veka on kaze:
,,... za poslednje dve decenije bilo je beskrajno mnogo neprekidnih manjih kriza koje su nas zapljuskivale kao talasi okeana. Danas u ovom, sutra u onom obliku. Sad ovde, sad onde. Politicke, poljoprivredne, trgovacke i in­ dustrijske krize. Kriza proizvodnje i potrosnje. Moraine, pravne, verske, na- . uene i umetnicke krize. Krize vlasnistva, drfave, porodice, industrijskih po­ duhvata, kriza diktature i autonomije, kapitalizma i socijalizma, fa8izma i komunizma, nacionalizma i internacionalizma, pacifizma i militarizma, kon­ zervatizma i radikalizma. Kriza istine, lepote, pravde i pravienosti. Svaka u bogatstvu raznovrsnosti formi i s razlicitim stepenima snage, ali bez kraja naviru, njihov bruj svakodnevno odjekuje iz novina. Svaka od ovih kriza po­ tresa najdublje temelje nase kulture i dru8tva, i svaka od njih ostavlja za sobom legije pobedenih i rusevine. I, jaoj, kraj jos niko ne vidi. Svaka od ovih kriza bila je kao zvuena, velika, uzasna simfonija, i tako duboka i toliko in­ tenzivna da se ni jedna nije mogla zaboraviti. U poslednje tri decenije, u svakom od ovih trenutaka svirao je neeuveni veliki ljudski orkestar, horovi sastavljeni od miliona ucesnika, statista i protagonista ... a gomila pobedenih
i zrtava iz godine u godinu je sve veca i veca."1
Iako nam ova slika s neobienom zivoscu i potpunoscu otkriva svetsku krizu u njenim glavnim crtama, ne treba ni izdaleka verovati da je ova jedini slican opis, niti da u svom gledistu predstavlja krajnost. U delima filozofa, pisaca, nauenika, sociologa, ekonomista, politicara na svakom koraku se mo-

1 Sorokin, Pitirim: Social and cultural dynamics. London: Allen-Unwin 1937. Vol. III. Fluctuation of social relationships, war and revolution. p. 523-533.

Briga o tivotu 184 185 Briga o tivotu

Ze naCi slicna slika i ton, mozda jos jaCi i tamniji. Upravo zbog toga je pitanje krize centralni egzistencijalni problem vremena posle svetskog rata, drugaCije receno: ova kriza ce kazati jednom sledecem dobu sta je najbitinije bilo u danafojem vremenu.
Naravno, sam predmet ce reCi bibliografija. Zadatak ovog uvoda jedino mofo biti prufanje uputstva. Kratak pristup spontano odredtiju delovi koji se razumljivo po sebi nalaze u temi. Pre svega, treba progovoriti o samoj krizi kao pojavi. Taenije skicirati krizu kao svetsku pojavu. Drugo, treba progo­ voriti o nauci o krizi, o istoriji krizeologije: oznaCiti ishodiste literature o krizi, njenu razvojnu liniju i ulogu i znacaj pojedinih grana literature. Trece, uput­ stvo za koriscenje ove bibliografije. Oznacava se glediste izbora, sistem gru­ pisanja, stanoviste vrednosti s kojih su prosudivana pojedina dela.

Kriza kao pojava
Kriza je postala zamdena, odnosno problematicna struktura, odnosno sis­ tem struktura drustvenog i duhovnog zivota eoveka. Bitno je karakterise obe­ lezje nerazresivosti sa objektivne strane, a svest o krizi sa subjektivne. Svest o krizi: nerazresivost krize kao pojave je egzistencijalna, dozivljaj koji pritiska totalno ljudsko bice, i koji prati nesigurnost - i osecanje fatalnosti. Kriza kao pojava može da krije u sebi pretpostavku preobražaja u normalno stanje.

I
Nerazresivost je osobena struktura sveta koja do sada nije smatrana vred­ nom pafoje. Nije bila dostojna pafoje jer se za nju nije znalo. Nisu je ni mogli znati jer ju je postavilo nase vreme. Ova je struktura, s jedne strane, po­ vezanost problema na takav nacin da se oni ne mogu razdvojiti niti razresiti, s druge, pak, krajnja granicna situacija problema.

1
Fridrih Nice je za oznaku nerazresive strukture problema koristio izraz
,,problematican" (fragwiirdig) 2• Trentin je jedini moderan autor koji prime­ cuje ovu nerazresivost krize kao pojave i sto se njenih pravnih problema tice naziva ih ineluctabilite (neizbefoost).3 Ove oznake zele da kafo da, ako se kriza pojavi na nekom podrucju, posle izvesnog vremena prividno se gubi s ociju, ali zapravo se ili prebacuje samo na drugo podrucje, ili i dalje deluje kao skrivena potencija, bolje receno nastavlja da deluje kao skrivena de­ potencijalna sila. Ovaj simptom sasvim taeno oznacava malocas citirano mes-
2 Nietzsche, Friedrich: Wille zur Macht Lpzg: Kronor (1919) Werke Bd 9-11.
3 Trentin, SiMo: La crise du droit et de l'ttaL Paris: Alcan 1935. p. 463-473.

to iz Sorokina kad? on kafo: cas.ovde eas onde se javlja, danas u jednom, sutra .d.rugom obhku. ede godme se javlja u Americi kao kriza dolara, pa se_pro_sm na Englesku, cak i na druge zemlje, i povlaci ih sa sobom. Novcana kr1za Je, mdutim, neresiva, jer se u meduvremenu ispostavlja da kriza za­ pravo pretl zlatu. I kriza zlata je neresiva, jer ona otkriva da je samo deo kom eksnog problema koji preti krizom, krizom poljoprivrede, odnosno in­ dustnJe, eventualno trgovine. Tako se vec eksponira cela privreda. Vik ne postoje dl1!1iene ojav. Ali privreda je mnogostruko povezana sa socijal­ nom 1 pohtickom s1tuac1Jom. Ako se istrafoju problemi krize vidi se da eo­ veastvo zel!_da po svau. cenu !nudi resnje, medutim, prblem uvek is­ kace _1z ruku 1Jednak mstlu bz1. Ako hoce da je uhvate u novcanim pro­ bemm?, ona prskoc1 u poljopnvredu, odatle u trgovinu, otuda u drustvena p1anJa i tak dalJe. Eto: viseglavost krize. Pojavi se, i bez moguenosti da bude re_sena, gub1 s"e P?nvo,. al.u dubini ne gubi svoju snagu, nego i dalje deluje, a sda tao st.1 nJe '?dlJiva. U meduvremenu postaje sve opasnija, izazov­ mJa 1 nemmovn1Ja, izaz1va celu gomilu ,,problematienih" situacija.
Veoma je tdko odrediti definiciju za ineluctabilite. Ako se stvar zeli samo dodirnuti u glavnim linijama, mora se obratiti pafoja na dva gledista. Prvo ne zresivot se, na ovaj naCin kao danas, jos uopste nije javljala tokom is tonJe. U svim vremenima, kako to istieu gotovo svi autori dela o krizi bilo je rci samo o delimienoj krizi. Ovakve delimiene krize bile su posldice razm? rtova, reolucija i po!itict? ili drustvenih teskoca koje su se posle ga avljale, a koJe su mogle imatl i moralna i druga delovanja. Cesce su bile
i JaVlJale se novcane, agrarne i trgovacke ili industrijske krize a one su retko isle _bez uhovnih ili verskih potresa. Upravo zato ce neispavno postupiti onaJ ko ce duhovne, nauene, umetnicke i drustvene teskoce XVIII ili XIX ka ili drugih epoha nazvati krizom. Svaka od njih je bila izolovana ili ra­
Slfena te.u mal ?m ugu. Upravo zbog toga je bila resiva, ukupno uzev tek nepnhka. Knticno Je samo vreme u kojem se kriza javlja sveobuhvatno na celom podrucju ljudskog zivota kao nerazresivost ukupnih stvari odnosa' namera, kao neizbeznost potresa. ' ' oveanost P.ojava ponajbolje nam otkriva ono tvrdenje sociologije saz­
anJa koJe.raJa takozvam zakon paralelne koordinacije medu elementima ljudske zaJedmce.4 Oblik drfave, umetnicki pravac filozofi1"a naueni duh
pnvrda: klasna poela, pravni, moralni i drugi sistemi vrednosti zive u jed- nom Jedmom orgamzmu: odredenom sistemu klasa odgovara odredeni ukus
proi ?ni"p?red -hijerahia ednosti. Seler, Sorokin, Manhajm i drugi utemelJ1vac11razviJac1ove d1sc1plme ukazali su na to da se, na osnovu zakona

4 Na ov?m estu se mo:lemo pozvati na sledeta v<dnija dela: Scheler, Max: Die Fonnen des Wzssens und die Bi/dung. Bonn: Cohe.n 125. Isti: Versuche zu einer Soziologie des Wissens. Miinchen: Du­ ncker und Hmbolt 1924. Isti: Die ISSensfo.nnen_ und die Gesel/schaft. Lpzg: Der neue Geist. Verl. 192?. Ma!1e1m, Karl: Das Problem einer Sozwlogie des W1SSens. Archiv fiir Sozialwissenschaften und
Soz1aloht1k. Bd 1924. Isti: Wissenssozioogi.e. andworterbuch der Soziologie. Hg. A, Vierkandt. S tg.. Enk.lstI. Mensch und Gesel/schaft rm Zeitalter des Umbaues. Leiden: Sijthoff 1935. Sorokin, P1tmm: S?cial and cultural dynamics. London: Allen-Unwin 1937. Vol. II. Fluctuation of systems of
truth, eth1c8, and low.

paralelne koordinacije, danafaja kriza mora javiti na svim podrucjima ukup­ nog zivota eoveka. I tako dakle, dok drugi istorijski, drustveni i ekonomski potresi i neprilike (ne krize) lice tek na bolesti pojedinih organa, danafaja kriza (istinska kriza) generalna je bolest celog organizma eovecanstva.

2
Istovremeno, medutim, treba obratiti painju i na jednu drugu okolnost. Kriza je delom neresiva struktura problema, ali kao sto je i malocas po­ menuto: ona je i krajnja graniena situacija, da bi se preciznim i egzaktnim izrazom oznacila danafaja kriza - eshaton. Na ovom mestu i u vezi s ovim pitanjem moramo staviti veoma znaeajnu primedbu. Svet eoveka koji je dos­ peo u krizu osvestio se zbog njene krajnje granicne situacije. Ova situacija, medutim, izgleda uopste nije izuzetna i nije obelezje danafajeg istorijskog vremena. Drugacije receno: to kako je eovekov svet dospeo u granicnu si­ tuaciju i nafao se u eshatonskom polofaju, nije privilegija ovog doba. Onaj deo mislilaca koji se ovim pitanjem bavi primecuje da se eovek zapravo samo prenuo na svevremeni eshatoloski polofaj u kome je oduvek i bio. Konacno, ni kriza nije drugo do potres sveta koji eoveka prisiljava na krajnje otkrice i spoznavanje granicne situacije. Za svet koji je u krizi, dakle, eovek se ocituje u vecitoj i prvobitnoj ,,ljudskoj" situaciji. To je ugalvnom stanoviste filozofije egzistencije, protestatntske dijalekticke teologije i katolicke teologije orijen­ tisane ka filozofiji religije.5
U ovom slucaju, razume se, rec je o tome da danafaji eshaton ne sledi iz krize. Covecanstvo je uvek bilo u ovoj situaciji. Uvek je postojala kriza, samo se eovecanstvo skrivalo pred njom, i nije je primalo k znanju. Danas tek otkrivamo ovu situaciju. Medutim, nasuprot ovom shvatanju sledece stvari se ne mogu preeutati. Kroz objafajenje se protefo dve stvari. Prva, brise se granicna linija krize i otuda pojava krize ima tendenciju da se prosiri na celu zivotnu istoriju eovecanstva. Medutim, iza ovoga je drugo, zbog toga sto se shvata da kriza nije specijalno istorijska pojava danasnjice, nego se prosiruje na ukupnu istoriju eovecanstva, kriza na uvijen nacin ieli da se razresi, tako

5 Nekoliko vatnijih dela koja ovde spadaju: Berdjajew, Nikolaj: Cinq meditationa sur I' existence. trad. du russe par Irene Vilder-Lot. Paris: Aubier 1936. Isti: Die Philosophie des Freien Geistes. Pro­ blematik und Apologie des Christentums. Deutsch v. Reinhold v. Walther. Tiibingen: Mohr 1930. Barth, Karl: Die christliche Dogmatik imEntwilrf. Miinchen: Kaiser 1927. Bd. 1.Die Lehre vom Worte Gottes. lsti: Der Romerbrief. (1918) 6. Aufl. Mnchen: Kaiser 1929. Gogarten, Friedrich: Glaube und Wulichkeit. Jena: Diederichs 1928. Brunner, D. Emil: Der Mensch im Widerspruch. Die christliche Lehre vom wahren un vom wirklichen Menschen. Berlin: Furche Verl. 1937. Bultmann, Rudolf: Glauben und Verstehen. Aufsatze. Tiibingen: Mohr 1933. Od onih koja se odnose na dijalektitku teologiju: Eklund, Harald: Iheologi.e der Entscheidung. Uppsala: Lundequistska Bokhanden 1937. Siegfried, Theodor: Das Wort und die Existenz. Eine Ausseinandersetzung mit der dialektischen Theologie. Bd. 1-3. Gotha: Klotz. 1930-1933. Przywara, Erich: Christliche Existenze. Lpzg.: Hegner 1934. Haecker, Theodor: Der Christ und die Geschichte. Lpzg.: Hegner 1935. Isti: Wasist der Mensch? Lpzg.: Hegner 1933. Heidegger, Martin: Sein und Zeit. (1926) 2 Aufl. Bd. 1. Halle: Niemeyer 1929. Jaspers, Karl: Philosophie. Bd. 1-3. Berlin: Springer 1932. Pored ovih dela ovde jo spadaju i brojne knjige iz filozofske antropologije.

da se ukoni ispred nje, drugacije receno, tako da se njena istinska ostrica prebaci na svevremeno covecanstvo.
. o mo.uciniti sledecu distinkciju: pretpostavljajuCi da malocas pomenuti msl_ioc1.1maJu pravo, a d polofaj eovecanstva danas nije bitno drugaciji nego sto)e bo u vremema, samo sto eovea danas pocinje da shvata svoju vecitu s1tuac1J u, 1oda.nuzno ora da posOJI neka okolnost koja ga prisiljava na. ovo razuevanJe 1 spoznaJ u. Kakva Je to okolnost? Nesumnjivo sama kr1za._ Me tim, u ovo slucaju eovk je vec oznacio i to da se ova spoznaja mrala zb1ti u vanredmm okolnostima. Spoznaja nije mogla uslediti u bilo koJem vremenu. Ako su pak okolnosti i pretpostavke spoznaje vanredne iz toga po sebi sledi da je i sama situacija, u kojoj se zbiva spoznaja, takde vanedna: ba se na eleentaran nain rzilikuje od situacije koja se pos­ tavljala u proslom veku 1h u doba rac10nahzma iii u drugim vremenima.
Dakle, tvrdnj da kriza nije nista drugo do ocitovanje vecnog ljudskog eshatona (ap?kahpsa, reve_Iacija, Enthiillung, Offenbarung, otkrovenje)6, pri­ rono se vraca na svatanJe da su spoznaju ove vecite situacije morale izaz­ atI neke oolnosti danas kada se ova spoznaja i zbila. Sta je to izvrsilo 1zazov? Rad1kalna kriza univerzalne situacije eovecanstva.
Tako je eovek opet dospeo do nerazresivog obelezja koje i nije niSta drugo
?o rug straa shatona. Ove dve crte se medusobno dopunjuju, a zajedno
1zrazavaju objektivne karakteristike najvainijih crta krize.

I
. Subjektivan znak raspoznavanja krize kao pojave jeste: svest o krizi. Pod lJu?skom. sescu o svesti o krizi treba razumeti onu osobenu situaciju koja poJave VId1, shvata i zna kao krizne i nije u stanju da ih drugacije shvati. Obeej nerazresivosti, .u svakom slucaju, javlja se u objektivnom svetu, svest o krlZl 1a .uh?vno-ps 1holosko obelezje. Otuda se javlja stav eoveka koji zaprav 1 IJe n_ista drugo do projekcija nerazresivosti obeleija u duhovno­ ps1h?loskoJ sfen. Razume se da ova svest takode ima dve strane, a one odgo­ varaJ u dvema stranama nerazresivosti. Prva: neizvesnost, druga: kobnost.

1
Prvi znak prepoznavanja svesti o krizi jeste sto eovek koji u njoj zivi zna da s ? leentaran ncin nalazi u neizvesnosti. Nije vise u stanju da okol­
n?sh, cmJemce veta? nJegovu stvarnost, zbivanja shvata nepomerljivo sigur­ mm, apsolutno cvrstim. Stvarnost se nekako topi, razreduje, postaje neuh-

6 Balthasar, Hans Urs von: Apokalypse der deutschen Seele. Studien zu einer Lehre von letzen Haltun­ gen. Bd. 1. Der deutsche ldealismus. Salzburg: Pustet 1937.

vatljiva, neizvesna. Vise nije temelj ni potpora. Covek vise ne stoji na pouz­ danom tlu. 110 je izmaknuto ispod njegovih nogu, a izrucen, izdan nepoz­ natim silama, uvek se uz ovu neizvesnost javljaju i osobena osecanja koja prate svest o krizi: strah, zaplasenost, strepnja i opasnost.7 .
Osecanje osnovne neizvesnosti sledi iz nerazresive strukture problema i njegove pojave u eovekovoj svesti. Postoje dva oblika: jedan je n?}pre otk_ro Sjeren Kjerkegor u knjizi presudnog znacaja, napisanoj o strepn1.8 Drg1 e objavio Fridrih Nice, a njegov krajnji razultat bi se mogao safotI tako sto Je princip ,,opasnog zivljenja" stavljen kao ljudski zahtev viseg reda.9 lz kj­ rkegorovske strepnje razvio se hriscanski apokalipticki stav ovog veka. N1- ceov zahtev je postao osnova jednog novog paganskog heroistienog stava. Dve misli se dodiruju u tome sto neizvesnost ljudske svesti delom otkrivaju, delom trafo. Obojica poseduju i odnos prema krizi po kojem ovu svest sma­ traju za karakteristican produkt istorijske sada8njosti. I po Kjerkegoru i po Niceu za strepnju, odnosno za opasan zivot treba sazreti, i ova zrelost je usledila danas.10
Neizvesnost se javlja na svim podrucjima dana8njeg zivota. U filozofiji se otkrivaju principi, razaraju teoreme koji su, kafo, do sada izazivali iluziju sigurnosti. Sada je ova sigurnost nestala, a eovek zivi izdvojen, u ,,svojoj od­ bacenosti". U psihologiji Se otkriva niz ,,obmana" koje SU do Sada Coveku skrivale elementarne neizvesnosti. Jedan od simptoma je sto se rastaeu, re­
lativizuju naueni zakoni i aksiomi koji SU do sada izgledali pouzdani. Drugi simptom je sto u politici iskrsava takozvano pitanje sigurnosti. uunutrasnjoj
i spoljnoj politici novi savezi, novi ustavi, nave odredbe i teinje fole a stv?re neku novu i evrstu osnovu, posto se starija rasprsila i nestala. U pnvred1 se Zeli uspostaviti takozvano poverenje, na ciju se .upropas.cenost fale. Je?a znacajna grana za uspostavljanje ove privredne s1gurnostI: problem pokr1ca. Pokrice je, naime, ona tajna rezervna snaga koja daje sigurnost privrednom

7 Takvo je delo npr. Reisser, Erwin: Die Geschichte als SWidenfall und Weg zum GerichL Miinchen: Oldenbourg 1929.
8 Kierkegaard, Soren: Begriff der Angst. roblm der Erbsiinde von Vigilius Haufniensis. (1944) A d. novr. iibers. v. Chr. Schrempf. Jena: D1edenchs 1912.
9 Nire ga koristi pocev od svog drugog stvaralakog perioda, ponajvie u svom glavnom delu.
10 Neizmerna literatura, koja se bavi Kjerkegorovim i Nieovim delima, ne spaa u eologiju .u.ulem smislu, jer joj je postupak interpretativan po prirodi stvari. Obeldje n.erazr1vostt 1svt o krizi <;>v_de se javljaju samo posredno, i nisu usmereni direktno. na. problemattku krize. Meduttm,. znaraJ m­ direktnih dela veoma je veliki za razvoj duhovnosti krize 1 zbog toga remo ode pomenut1 ba neko­ liko dela. Broch, Werner: Nietzsches /dee der Kultur. Bonn: Cohen 1930. Fischer, Huo: Ntetzsce Apostata oder die Philosophie des Aergerisses. Erfurt: Steiger 1931. Jaspers, Karl: Ntet;sche: Ein­ JUhrung in das Verstiindms seines Philosophierens. Berlin: Gyt.er 1936. ages, Lud1g: Die.psy­ chologischen Errungenschaften Nietzsches. Lpzg.:Barth 1926. LOwith, Karl: 1!'1teches !'htlosophte der ewigen Wiederkunft des Gleichen. Berlin: Vert. Die Runde..1935. M, Fnednc:Jt!.tetzsce der Ge­ setzgeber. Lpzg.: Meiner 1930. Diem, Herman:Philo_sophte und Cnstentum bet s_oren Ki,erkegaar:d. Miinchen: Kaiser 1929. Geismar, Eduard: Soren Ki,erkegaard. Seine Lebensentwicldung und sine Wuksamkeit als Schiftsteller, Gottingen: Vandenhoek-Ruprecht 1929. Haecker, Theodor; Soren Ki,erkegaard und die Philosophie der /nnerlicheit. Innsbruck: Brenner V:erl. 1?13. ara! Enh: pas Geheimnis Ki,erkegaards. Miinchen: Oldenbourg 1929. Za komparattvno 1stnd1vanJe N1rea 1.KJer­ kegora: Balthasar, Hans Urs von: navedeno delo..st. 695-734. aspers, Karl: Va:nunft und Exisenz. Fiinf Vorlesungen. Groningen: Wolters 1935. LOwith, Karl: Ki,erkegaard und Nietzsche oder phtlos­ phische und theologische uberwindung des Nihilismus. Frankfurt a. M.: Klostermann 1933.

zivotu. Ali je pokrice svuda poljuljano, iii je potpuno nestalo. Na podrucju kulture, isto kao i u drustvu, neizvesnost se pomalja iz svakog pitanja s hiljadu svojih lica.
Neizvesnost nije objektivan simptom, nego neodstranjivo svojstvo eoveka koji dela, stvara i aktivan je. Objektivan simptom jeste: nerazresivost, pro­ blematicnost. Realitet je danas isto tako siguran kao sto je bio u svim vre­ menima. Jedino je svest ta koja oseca da joj je realitet izmaknut ispod nogu i cini joj se da je prepustena nesavladivim silama.
Uliteraturi o krizi moguca su dva stava prema ovoj neizvesnosti, a oba je moguce naci. Jedan stav tvrdi da je ova neizvesnost prvobitna crta i iz nje je nastala kriza. Drugi smatra da je primarni momenat kriza, a njen rezultat je neizvesan stav koji je morala da primi ljudska svest. Ova dva stava retko se javljaju zajedno u privrednim, dru8tvenim, kulturnim, istorijskim i nauenim delima. Iako izgleda verovatno da nema ni neizvesnosti svesti bez krize, niti, pak, krize bez neizvesnosti svesti. Postavljanje pitanja koji je stav primaran, a koji je izveden, nije korektno. Realitet krize ima svoju subjektivnu i objek­ tivnu stranu, jedna drugu ne pretice, niti mofo preteci. Neizvesnost i kriza tako su medusobno zavisni kao subjekt i objekt: jedno bez drugog ne postoji.

2
Drugi znak raspoznavanja svesti o krizi jeste sto eovek koji zivi svestan krize zna da se nalazi u osobenoj kobnosti. Precizno receno: eovek zivi kao da mu stalno preti kob.11 Ovo osecanje kobnosti nije niSta drugo do subjek­ tivna strana eshatonske situacije. Kobnost se maze osetiti kao stalni nemir, ustreptalost i napetost ljudske svesti. Ovaj nemir, uforbanost i ,,nervoza" mogu se primetiti na svim podrucjima ukupnog eovekovog zivota. Razumljiv ce biti, medutim, jedino ako eovek zna da u njegovom udesu postoji ugrozeno ljudsko bice. Ova osobenost svesti o krizi bez izuzetka nalazi se u svakom delu krize, smesta se zapafa kao apsolutna konkretna cinjenica i predocena stvarnost, i to je simptom po kojem se u prvom redu mofo prepoznati moder­ no delo o krizi. Vee i sama cinjenica kako jedan autor dotice, razgleda, ot­ vara, organizuje svoj objekt, ton kojim govori, kojim izlafo misao upucuje na ovu egzistenciju koja preti njegovoj sudbini. Bila da je delo iz prava iii iz teorije znanja, iz socijalne politike iiifinansija, iz drustvenih nauka iii istorije, smesta se primecuje nemir, napetost. Sasvim je prirodno, jer je eovek u ovim pitanjima pred istinskom i dubokom pretnjom. Stavljena je na kocku jedna velika i slozena, tanana i visoka kultura; poljuljan je privredni prosperitet koji je do sada bio bez premca u istoriji sveta; pretnja se nadnela nad sve principe
i celu organizaciju dosadasnje ekonomije; zbrka preti dru8tvenom poretku, ·

11 Jedan od najvafoijih problema dananjeg miljenja je tragika i tragino ose6inje .tivota. Vidi u odnosu
na ovo: Unamuno, Miguel: Das tragische LebensgejUhl Ubers. v. Robert Friese. Miinchen: Meyer­ Jessen 1925.


drfavi kao obliku zivota, moralu, obicajima, zakonu, istini. Pod pritiskom neke sile ceo ljudski zivot potisnut je na granicu preko koje, aka nacini jos jedan korak, izgleda da je neizbefoo izgubljen. Kidaju se naizgled pouzdane i oprobane trgovacke veze; krahiraju proizvodni sistemi koji su izgledali sta­ bilno. Sigumost se izgubila, a iz pocetka je ovu pouzdanost zamenjivala pro­ laznost. Ali za prolaznost se ispostavilo da je ona prelaz u jos vece neprilike i rasulo. Zbog toga potresena ljudska svest oseca da nije pod pretnjom po svojim delovima, mozda samo u privredi, sama u drustvu, izolovana u znanju, nego u potpunoj celini svog bica, i to - kobno.
Kobnost odreduju dva Cinioca: dubina ljudske egzistencije i nesavladiva prinuda. Drugacije receno, stav koji se bezuslovno mora prihvatiti u krizi koja preti svesti eoveka za njegovu sudbinu, prvo: jasno mu je da je ?na usmere a na njegovu najdublju egzistenciju, drugo: neotklonjivo je nemmovna. Da 1e samo povrsina, deo, doprinos, bila bi pod pretnjom samo osobenost, ufor­ banost i napetost i nervoza bili bi potpuno neshvatljivi, ili bi ih trebalo sma­ trati bolesnom histerijom. A sa ovog stanovista izgleda da se eovek koji zivi u krizi ne boji zapravo za dela i nacin zivota koji se javljaju na duhovnoj razini njegove kulture, drfave, politike, privrede, nauke, go srahuje za voje vitalno i egzistencijalno bice koje je skriveno unutar nJih. Ali ova strepnJa ne bi bila ozbiljna aka ne bi bila neizbefoa, to jest ne bi bila nesavladiva nufoost i neunistiva prinuda koja se ni na kakav nacin niti ikakvim sredstvima ne maze otkloniti.
Na kraju treba da ukazemo jos na jednu okolnost bez koje slika ne maze biti celovita cak ni kao skica. Covek se sasvim retko identifikuje potpuno sa svescu o krizi kao zajednickim kompleksom neizvesnosti i kobnosti. Veoma mali broj dela izrafava slueaj kada svest o krizi bude potpuno ovladala eo­ vekom i zauzela centralno mesto u procenjivanju stvamosti. Ova dela se mime duse mogu nazvati delima s atmosferom strafoog suda. Ova potpuno poistoveCivanje sa sveseu 0 krizi jeste akozvana psoltn? pozitvn svet 0 krizi. Koliko god se ova atmosfera strasnog suda cesto Javlja u pojedmostlma i na povrsini, isto je toliko retka kao glediste koje je dosledno sprovedeno kroz celu zamisao dela. A da danafoje vreme i nije nista drugo do pocetak strasnog suda, niko ne ume da veruje s egzistencijalnom ozbiljnoscu.
Naspram svesti o krizi, dakle, veCina se odnosi s odredenom perspektivom. Naspram malopredafojeg pozitivnog odnosa prema svesti o izi, ovaj ?i se mogao nazvati negativnim. Negativna svest o krizi usled distance OJa se postavlja toliko popusta da se pokatkad javlja samo kao nezadovoljstvo. I nezadovoljstvo takode maze biti pozitivno i negativno. U pozitivnom ne­ zadovoljstvu javlja se - duh pobune. Ova pobuna je u literaturi o krizi naj­ opstija pojava, pa cak ni najstalozenije delo nije potpuno bez nje. Karla j eovek naspram nezadovoljstva u negativnoj situaciji, on zeli da a premost , hoce da ga odstrani i preduzima mere da razlog svog nezadovoljstva uklom, nastupa utopizam. VeCina pobuna javlja se u delima autora koji su upuceni u duhovne nauke. Utopizam se naroCito javlja u politickim, drustvenim i

ekonomskim delima. Oba stanovista SU primama i konkretna, samo sto u prvom stavu eoveka odreduje instinkt subjektivnog potresa, a u drugom in­ stinkt raspleta.

Istorija krizeologije

Covek bi se bezuslovno morao izgubiti u literaturi o krizi bez malocas naCinjenih ostrih razlika. Sva uopstavajuca i prosirujuca odredenja vode do toga da istrazivac konacno ne mofo ustanoviti koje je delo o krizi a koje nije, i kada se i u kom delu najpre javlja literatura o krizi. Raspolafomo delima iz tridesetih, dvadesetih, eak i iz ranijih godina proslog veka i na vanredan naCin nas mame da u njima vidimo klice danafojeg duha krize. Mnoga ovakva dela poticu iz XVIII veka, a ima ih iz perioda XVII veka, cak i iz reformacije, renesanse, cak iz srednjeg veka, iz rimskog carstva, pa i iz ranijih vremena, u kojima se javljaju stanja slicna danafojoj krizi.12 Kriza kao pojava, medutim, u malocas odredenom smislu, karakteristicno je savremena i moderna pojava.

I
Dela nastala pre fakticne pojave moderne svetske krize nafa bibliografija naziva profetskom krizeologijom. Glavna karakteristika dela je da se u njima vec mofo naCi svest o krizi, a njene objektivne crte u svetu, medutim, jos tinjaju samo kao pretece mogucnosti. Drustveni, moralni, privredni sudovi i opisi u ovim delima taeno su onakvi kao u delima koja su pisana danas. Kao da je autor ave odnose unapred video u proslom veku ili pre rata. Zbog toga su to profetska dela. Spoljne okolnosti, medutim, jos nisu u krizi. Svest o krizi prestize fakticnu krizu. To uopste nije retkost u istoriji. Mislilac visoke du­ hovnosti po pravilu unapred sagledava dogadaje koji ce nastati.
Kao prvog profetskog autora treba uzeti Sjerena Kjerkegora kod koga se najpre javila danafoja svest o krizi sa svim njenim karakteristicnim crtama. Drugi autor je Fridrih Nice, cije je glavno delo (Wille zur Macht), iako pisano osamdesetih godina proslog veka, i do danas ostalo najsavrsenija krizeologija. U ovom delu se mogu naci najjasniji subjektivni i objektivni znaci raspoz­ navanja krize. Na pocetku XX veka vise profetskih dela oznaeava pojacan razvitak problema krize.
Poslednje delo profetske krizeologije, ujedno i prvo fakticne literature o krizi jeste knjiga Osvalda Spenglera: Der Untergang des Abenlandes. Spengler je bio prvi kod koga se kriza koja se javlja u stvarnom, objektivnom svetu

12 U vezi s ovim pitanjem vidi: Hamvas Bela·Modem apokalipszis (A vildgkrizis irodalma). Tarsada­ lomtudomaany. 1935. p. 113-127. Isti: A jovo amyeka. Protestans zemle...1936. P: 2?6-.212: Isi: Huizinga krizis-kOnyve. Tarsadalomtudomany. 1936. p. 165-173. U oVIm stud1Jama se 1sp1tuje p1tanJe na koji nacin se javljala kriza u svim istorijskim razdobljima.

susrela sa svescu o krizi koja je projektovana u istoriju. Kod ranijih autora kriza je samo tinjala, a javljala se tek kao mogucnost iii kao delic. Kada se Spenglerovo delo pojavilo, svetska kriza je postala fakticka stvarnost. To je vreme: 1918, kraj svetskog rata.

I
Usledilo je ono sto je svest 0 krizi unapred videla, a sto SU proroci proslog veka i pocetka ovog veka opisali kao skrivene klice raspada i katastrofe, postalo je aktuelna stvarnost: politicko rasulo, osiromasenje, privredno pro­ padanje, drustveno rastrojstvo, moralna, intelektualna, umetnicka i nauena kriza. Medutim, privremeno, na specifiean naCin ova stvarnost jos uvek nije otkrivena u svom pravom znacenju. I ovde bezuslovno moramo ukazati na okolnost koja je naizgled protivrecna. Dok su duhovno upuceni mislioci, is­ toricari, nauenici govorili 0 krizi vec pre deset, cak i dvadeset godina, nju jos uvek nisu bili u stanju da primete oni koji su ziveli medu realitetima. Tako je nastala ona groteskna situacija da su oni koji se obicno nazivaju irealistima i apstraktnima, vec odavno videli kako kriza prodire sa svim svojim ufasima; a oni, pak, koji vole sebe da nazivaju ljudima cinjenica, krizu su zapazili tek kada im se vec bila sruCila na glavu.
Ova okolnost objafajava to da kada se ekonomska kriza pojavila u svoj svojoj zbilji, zatekla je eoveka praktienog nespremnog i zaprepastila ga. Mis­ lilac je, pak, jedino bio prinuden da utvrdi: evo, usledilo je ono sto je rekao. Za vreme dvadesetih godina moiemo se susresti s veoma raznovrsnim delima o krizi, ali medu njima jedva da ima takvih koja bi se bavila konkretnim pitanjima drustva iii drfave iiiprivrede. Tek kada se 1929. godine u Njujorku javio prvi znak ekonomskog kraha, tada je primeceno gde je svet u medu­ vremenu dospeo. Neobicno je i apsolutno karakteristieno za situaciju da se i tada ova pojava smatrala cak iskljucivo za krizu koja je iii finansijska iiiproiz­ vodna iii neke druge ekonomske prirode, a veoma malo ljudi je primeCivalo njene dublje odnose. Najdalje su isli oni koji su zapafali ponajvise politicke iii socijalne cinioce preko privrede. Otuda onda i cinjenica da je upotreba lekova dozivela krah u svim slucajevima gotovo bez izuzetka. Primenjena je lokalna terapija, mada se bolest vec tada bila prosirila na ceo organizam.
VodeCi racuna o ovim cinjenicama moramo zakljuciti sledece: ona dela koja izgledaju najrealnija i najkonkretnija u pitanjim akrize, zapravo su ireal­ no suiena, a pitanje i ne vide u njegovom celom opsegu. Istinsku perspektivu na krizu zato i ne daju ova podrobna dela, nego ona opsta, a i medu njima ona najopstija. Jedno delo koje se bavi socijalnim pitanjem, uzdrmanim po­ verenjem u ekonomiju, kapitalizmom mora delovati neudovoljeno, jer vidi samo deo celine. U pitanju krize verodostojno je ono sto moie da pruzi jedinstvenu ukupnu sliku. Kod ovih dela, medutim, uopste nije dovoljno da se krecu u sirokom krugu. Pored opstosti, drugi bitan zahtev je: dubina.
Briga o iivotu 194

Takvih dela koja su dovoljno opsta i dovoljno duboka da svojim realitetom i vernoscu otkriju svetsku krizu, veoma je malo u odnosu na nepreglednu mnozinu literature o krizi. Nafa bibliografija je ova dela oznacila na taj naCin sto je istakla njihov znacaj. I ova dela SU pisana, uz veoma malo izuzetaka, dvadesetih godina naseg veka. Od zavdetka svetskog rata do kraha njujodke
?eze (1929) trajao je klasican period literature o krizi. Ono sto se potom Javllo uglavnom su tek pojedinosti iii prosirivanje pojedinih problema.
Otuda se dosadafaja istorija krizeologije i nehoticno deli na tri dela: prvi, period profetskih dela o krizi do kraja svetskog rata; drugi, od kraja svetskog rata, od Spenglerove knjige pa do izbijanja americke monetarne krize; treCi deo bi se mogao nazvati vremenom sekularizacije, jer su tada svetsku stampu preplavila najrazovrsnija dela koja su uzrok krize trazila eas ovde eas onde, uglavnom opisujuCi njene simptome i otkrivajuCi pojedinosti. U prvom raz­ doblju vladajuci ton dela je filozofski; u drugom razdoblju kriza je opisana s kulturnog i istorijskog gledista; stav dela o krizi u trecem razdoblju je pre­ vashodno politicki, drustveni i ekonomski.

Raspored bibliografije o krizi
Gledista izbora prirodno su odredile oznacene crte u opisu krize kao po­ jave i u istoriji krizeologije. Medutim, pre nego sto prikaiemo sklop, moramo se ukratko pozabaviti onim delima kojima bi mesto naizgled trebalo da budu u bibliografiji, a ipak ih nismo obuhvatili. Bibliografija ne obuhvata dela:
1. koja svetsku krizu shvataju kao politicku posledicu svetskog rata. Ova dela, naime, vide krizu na osnovi jednostranih zbivanja, a o pravoj sustini krize kao pojave nemaju saznanja;
2. koja se have preokretom u prirodnim naukama XX veka. Uzroci i po­ kretaCi revolucije u prirodnim naukama, koja se odigrava u danafaje doba, nisu u krizi, nego u samim prirodnim naukama. Nova dela iz fizike, as­ tronomije, biologije itd. mogu se zamisliti i bez krize. Upravo zbog toga ovim delima i onima koji se njima have nema mesta u literaturi o krizi;
3. koja prikazuju i opisuju drustvene pokrete iz ugla:
a) istorijskog materijalizma,
b) fasizma
c) nacional-socijalizma.
Koreni drustvenih teorija komunista, fasista i nacional-socijalista potpuno su izvan krize, ove teorije se mogu razumeti i bez krizeoloskih refleksija;
4. koja se pitanjima krize have iz ugla (uopste ,,smisljeno") koji je izvan ravni duhovnosti;

2. koja probleme krize prikazuju u formama lepe Ukljucivanje beletristickih dela, ma koliko izgledalo zahvalno, veoma bi prosirilo nafo bibliografiju.

Bibliografija  se dakle deli na sledece odeljke:

1. profetska dela o krizi;
   
   2. dela koja spadaju u okvir duhovne Pod ovom odrednicom su opsta dela o duhovnoj i verskoj krizi, kao i o krizi o pogledu na svet. Ovde smo obuhvatili i dela koja se uopste have humanistickom krizom;
   3. istorijska Autori ovih dela krizu shvataju kao okolnost svetske is­ torije;
   4. kriza Ova dela objafojavaju krizu kao raspad starih kultura i na­ stajanje jedne nave  kulture;
      
      2. kriza lzuzev gore pomenutih dela ovde su obuhvacene knjige u kojima se mogu naCi znaci prepoznavanja nerazresivosti i svesti o krizi;
      3. kriza Takode dela u kojima je obuhvacena kriza kao pojava;
      4. politicka Kao sto smo prethodno napomenuli, ovde SU pobrojana dela koja uzrok politickih neprilika vide u faktu krize, a ne, na primer, u svetskom ratu;
      5. drustvena Izuzev onih dela koja polaze od ideologija klasne borbe, komunizma, fasizma, nacional-socijalizma;
      6. 2. ekonomska lzbor je ovde mogao poCi iskljucivo od saddine, tezine i znacaja dela, a ispustena su samo ona dela koja iii ne govore nista nova, iii SU na drugi nacin izgledala beznacajnija.

         Svaki odeljak je podeljen na dva dela. U prvom delu su pobrojane mo­ nografije, a drugi deo saddi spisak clanaka po casopisima. Razume se, u izboru.

         Bibliografija  ne maze da pretenduje na potpunost: potpun izbor danas jos i nije moguce ostvariti. Medutim, cinjenica je da izgleda verovatnim da su imenovana najvainija  dela o svetskoj krizi.
         
         1937