2

 

Kriza i katarza
1
Posle pregleda literature o krizi u prirodnom redu sled pr led liteatu.re
0 izlasku iz krize.1 Medutim, postoji praznina izmedu kr1ze 1 1zlaska 1z n1e: jedno od drugog odvaja bitna tacka. Ta tack je :dospevanj_e kriz na kritienu tacku i njen preobrafaj u ne8to drugo - na1veCi steen kr1za, .1svremeno i pl.Vi korak izlaska iz nje. Posle te tacke eovek ne maze da zapocme rzgovr 0 razresenju, ovde vec, na osoben nacin, nema nista za razre8?vanJ ; s1tuac1 a se preokrenula: kao sto je pre opsta tendencija bila zapet11avan1e, _sada J
resavanje. Krajnja zaostrenost krize ujedno je i pocetak razresenosti. To b1 se najjednostavnije moglo nazvati katarzom.
Nema literature o katarzi. Naime, u knjigama iz istorije filozofije, psiho­ logije, drustvenih nauka i filozofije egzistencije katak?a na_ nju -p':1euj, ali nijedan autor ne zaboravlja da naglasi: problem mJe c1sto 1ston1ski, ps­ holoski iii drustveni. Podjednako pripada svim naukama, a da potpun p nijedna od njih ne mofo da pruzi. Iumesto d eave. iz.ab e put ko11..b1 ponaosob saopstio stanovista pojedinih nauka, 1spravn11.e J 1 JednostaIJe, ako izabere takav aspekt, koji je po moguenosti. slofon, 1 odJeno maze a osvetli ono o cemu je rec. Ovaj kompleksni aspekt, razuml11vo, 1ma svo1e opasnosti. Kako su·tvrdnje, analze, ednovanja, krtike u nerpkidnm u ­ jamnom dosluhu, aspekt ne maze b1t1 potpun sa sVIh strana, a cest J pns1- ljen da se zadovolji samo ukazivanjima. Ali nausprot t?me,.pos uJe pred­ nost, uvek se odnosi na ,,celinu".Katarza nije posebno 1ston1sk 1bdtveno naucno iiipsiholosko iiimoralno pitanje, nego pitanje ltur, 1to Jdno posebnom i konaenom sniislu. ,,Etika, politika, ekonom11a, s1ho g11av , kaze Mariten, ,,ukoliko se u datoj stvarnosti have konkretnom s1tuac11om coveka,

1 Vidi: Modema apokalipsa. Literatura o krizi sveta.


Po utvrdivanju karaktera krize sledi pitanje sta znaci kriza u zivotu moder nog čoveka. A za to je, pak, neophodno znati ko je taj moderni čovek. Prema Eliotu, svako ko je citao Rusoove Jspovesti. Valeri pise da SU za modernog eoveka karakteristicne tri stvari: najpre, zivi na teritoriji koja je negda pri­ padala Rimskom carstvu, drugo - hriscanin je, trece, naslednik je grckog duha. U oba odredenja ima nesto od krute nezgrapnosti: isuvise su staticni. Verovatno da ono sto karakterise modernog eoveka nije gotova situacija, nego vise nedovrsenost borbe. Moderan eovek znaci napetost suprotnosti: dramska situacija. Nalazi se usred sukoba istorijskih sila.Iono najvise sto se o ovom eoveku mofo reCi, nije kakve elemente nosi u sebi, nego kakvu dram­ sku situaciju ovi elementi cine.
Moderan eovek je dve stvari nasledio od svojih predaka: veliku kulturu i nezadovoljstvo ovom kulturom. Nikome ne pada na um da dovodi u sumnju velicinu kulture: treba pogledati naokolo i eoveka ce opovrgnuti svaka ci­ njenica njegovog zivota. Inezadovoljstvo se isto tako tesko mofo dovesti u sumnju: treba da pogleda u sebe i utvrdice bezbrojne otpore prema svemu onome sto se oko njega dogada. U svesti modernog eoveka mefa se divljenje kulturi s prigovorima prema toj istoj kulturi: postovanje i kritika, cak stra­ hopostovanje i pobuna. U ovoj situaciji eovek maze da prihvati Rusoovo stanoviste, ako zeli da prevazide kulturu. To bi bio stav u kojem nezado­ voljstvo pobeduje. Ruso je bio prvi koji je u ovoj situaciji zauzeo ,stav protiv kulture. To je zivotni stav romanticara, filozofski podsticaj Sopenhauera iii Kjerkegora, ishodiste ucenja Dostojevskog iii Tolstoja o iskupljenju, sadrfaj Bodlerove poezije, Vagnerove muzike, Sezanovog slikarstva, ova se duhov­ nost javlja u marksovskom socijalizmu isto kao u frojdovskoj psihologiji: ne­ zadovoljstvo stupa u prednji plan. Ali eovek mofo zauzeti stav kao i Gete, i mofo reCi da se nezadovoljstvo kulturom ne maze najpouzdanije ukloniti ako je odstranim, nego ako je dalje izgradujem. Protestvovanje je besciljno: kul­ tura ne mofo nestati. Ne pravimo je mi, nego nasi mrtvi. A delo mrtvih veoma tesko se maze pomeriti. Jedin naCin promene nije u tome da razorim kulturu, nego da je podignem na visi stepen. Rusoovski put je samo euvstveni; ge­ teovsk.i put je duhovni. Duhovnim putem ide Bajronova poezija, Niceova filozofija, Betovenova muzika, Beklinovo slikarstvo, predstavnici cisto na­ uenih stremljenja: veliki moderni matematicari, fizicari, astronomi, istorijska nauka jednog Rankea iii Burkharta.


Moderan fovek mora zauzeti stav u ove dve struje. Nikada ne maze zastati samo u jednoj. Svaki fovek mora da stvara nave i nave odnose, sve drugim i drugacijim putevima mora za sebe da refava pitanja. Jer dramska situacija modernog foveka je upravo takva, kakvu ravnotefo uspostavlja i ume da uspostavi izmedu potpunog nezadovoljstva kulturom i potpunog odobravanja kulture. Moderan fovek nikada ne maze biti jedno iii drugo. Drama je upravo u tome sto je oboje, i sto se s ovim dvojstvom do kraja mora hvatati u kostac.

3
Tako stiiemo do stvarne drame modernog Evropejca. Postoje slucajevi kada Evropejac pokazuje takav stav da zadatak koji ide uz njegovu istorijsku situaciju smatra novom teskoeom koja je iznad prethodne, a to pripisuje kulturi, posredno fovekovoj sudbini. I ovde izbija nezadovoljstvo koje karak­ terise njegove prigovore. Ova vrsta ljudi nije suoeena sa svojim problemima na ovaj nacin: evo zadatka koji treba da resim, moram da mu pristupim i da ga uradim na najbolji moguCi nacin. Upravo suprotno: izmislja optuzbe i nalazi izgovore da bi za svoju tesku situaciju nesto optuzivao. Prvo pitanje nije kako uraditi, vec: kako ne uraditi. Time sebi ne pomaie - ali mozda je to namera koja upueuje na najdublju tacku egzistencije i dotiee. unutarnju smtinu. Iza nezadovoljstva ovih ljudi postoji nesto sto se raduje ovom ne­ zadovoljstvu. Pitanja samo zato izostrava da bi za sebe ucinio prezivljivim poostrene i otefane oblike pitanja. Kirzu zamrfoje i time, razume se, ucest­ vuje u razaranju kulture. Kulturom se obuhvata sve ono sto je drustveno, psiholosko, ekonomsko, moralno itd. Ova vrsta ljudi ne pomaze sebi svojim nezadovoljstvom, ali nije to vazno, vec da i ne zeli sebi pomoci. Ono sto hoee: rastaviti i porusiti. Kulturu, drustvo, veze, drfavu, ne izuzimajuci ni sebe sa­ mog. Instinkt u njima nikada nije svestan; ali istorijske sile u foveku obieno nisu svesne. U ovoj duhovnosti rusenje zivota nikada ne dolazi u prvi plan, ono sto dolazi u prvi plan jeste nezadovoljstvo, i to s izvanrednim eulnim i umetnickim iii nauenim aparatom, opravdavajuCi sopstvenu situaciju. Tajni smisao nezadovoljstva je da se u negativnostima oseca prisno - te negativ­ nosti su mu strast. Trudi se da iskljuci svakovrsne moguenosti da eovek moie biti i drugo a ne samo nezadovoljan. Svako sredstvo je dobro da fovek rasipa i siri svoje sumnje, nesigurnost, pobunu i poricanje rcienja. Odbija od sebe eventualne prilike za razrcienja: tu hoce da se rastrza, u sopstvenom ne­ zadovoljstvu hoce da sagori i da se uniSti. PredStavnici ove duhovnosti javljaju se svuda, u nauci, umetnosti, politici, drustvu, u privatnom zivotu: svuda stu­ paju s irealnom slikom sveta izgradenom nasuprot realnom svetu. Svaki od njih ima neki san koji je igraden nasuprot konkretnoj stvarnosti, bilo da je onakav kakav je kod romanticara, bi.lo kod utopista, odnosno bilo roman­ ticarska ielja za povratkom (narocito umetnicki pravac), bilo romanticarska ielja za napretkom (narocito naueni i drtiStveni pravac, ideja tehnickog ,,na­ pretka", socijalizam itd.). Ali nije vafan san, nego situacija koja je od njega

nacinila san: nezadovoljstvo, ali u njegovoj pozadini: neprihvatanje stvarnosti, suprotstavljanje datom i odredenom istorijskom zadatku koji ne ieli da raz­ resi, jer najdublji instinkt u njemu nije razresenje, nego odlaganje, razaranje.
Ali fovek prema istorijskom zadatku maze pokazivati i takav stav koji ce smatrati junackim poslanjem to sto je on roden u teskoj situaciji. Ovaj tip foveka nikada nece nositi u sebi svet snova: nece tako pobeci ispred stvar­ nosti da upueuje na irealan svet maste. Upravo obrnuto, vrlina ce mu biti sto ce zaviriti u stvarnost koju oseca kao svoje jedino tlo. Sve sto dublje foli saznati i StO ostrije Zeli podneti raeun 0 tome Sta je istorijsko, nufoo i realno. Ovakav tip foveka uvek raeuna s datom situacijom, a i kritika je jedna vrsta odobravanja sveta. Predstavnici ove duhovnosti bilo na kom podrucju da se jave, svuda se mogu prepoznati po svojoj apsolutnoj produktivnosti. A iza ove stvaralacke darovitosti postoji radost koja se oseca iznad fovekovog bica. Nezadovoljstvo je takav stadijum kada svet jos ne vidi potpuno velicanstve­ nost sveta. Cim se ugleda, nezadovoljstvo je razreseno. Razume se, neza­ dovoljstvo se opet javlja na drugom mestu, ali se ono opet razrefava, a tako nastaje sve jasnija slika o svetu.
Drama modernog foveka je suprotstavljanje ove dve duhovnosti; druga­ cije receno: ova dramska napetost cini modernog eoveka. Razume se, sada vise nije rec o izvornoj drami. Kriza nije suprotstavljanje velikog kulturnog nasleda i nezadovoljstva njime, nego integracije ovog suprotstavljanja. S jed­ ne strane nezadovoljstvo - bekstvo u svet snova - strah od stvarnosti - udaljavanje od zivota, s druge: stvaranje -realitet - herojski stav, svuda prot­ kan sopstvenom suprotnoseu, preobrazen u punu duhovnost. Dozivljaj ovog dramskog sukoba najprisniji je dozivljaj modernog Evropejca, i danas je pot­ puno i istinski prisutan u vremenu samo ovaj eovek koji ume da aktuelizuje dramu, i sto je cini aktuelnijom, sve vise je prisutan. Sta je dalje od nje, sto je povrfoije prozivljava, tim manje zivi u sadasnjosti.
Ovde treba da postavimo pitanje zasto se eoveku javila ova izuzetno teska situacija u kulturi? Nema drugog odgovora osim ovog: veliko naslede je is­ tovremeno obaveza. Teska situacija se javlja samo tamo gde fovek porekne svoje obaveze. Zajedno s velikom kulturom bezuslovno ide i obaveza da je eovek dalje gradi. Roditi se u kulturi ne znaci samo uzivati u privilegijama dela predaka2, nego znaci i pripremu kulture potomaka. Medutim, teskoca je u situaciji modernog eoveka sto je on zajedno s kulturom predaka dobio i prigovore. Onaj koji ne zivi doba nije prisutan u dobu, i sto ga manje zivi veci mu je ,,koeficijent nesavremenosti" (Ortegin izraz). I postoje ljudi ciji je koeficijent nesavremenosti tako veliki da i ne ucestvuju u danafojici i ne mogu ni da ucestvuju, postoje oni koji :live pre rata, iii oko 1890, iii u jos ranijem istorijskom stadijumu. Za njih je ova problematika potpuno strana i nistavna. Njihovo suprotstavljanje je durge prirode: oni moraju da se hvataju

2 Vidi: Orteginu analizu o modemim dvadesetogodisnjacima u poglavlju ,,Zadovoljni mladi gospodin" u knjizi Pobuna masa.

u kostac sa sopstvenim zaostajanjem. Svoju nesavremenost gotovo u svakom slucaju opravdavaju na sledeCi nacin: danafoje vreme je pokvareno, ranija vremena su bila mnogo bolja. To je stereotipno opravdanje, time od svoje nesavremenosti jos :Zele da naCine vrlinu i prednost. Ovaj tip ljudi ne spada u moderne Evropejce i ceo njihov nacin zivota odavno je izvan vremena, napustena forma.
u odnosu na ovo pitanje ostala je jos jedna nerasciscena tacka, a to je
zasto situaciju modernog eoveka karakterise njegov odnos prema proslosti, cak zasto je to jedina mogucnost oznake? Eliot na to veli da eovekova mera mo:le biti samo njegov predak. Originalnost, individualnost, osobenost uvek maze biti individualna, originalna, osobena samo suocena s precima, s tra­ dicijom. Osobenost svake vrste odreduju preci (,,The individual and tradition­ al talent"). covek tek uporeden s precima maze biti individualan, i tako se eovekova istorijska situacija maze odrediti samo u odnosu na tradiciju. Otuda ako je rec 0 tome ko je moderan eovek, i sta odreduje njegovu istorijsku situaciju, onda treba slediti metodu koja je primenljiva i u sadafojem slucaju, to jest da se moderan Evropejac suprotstavi svojim precima.

4
Biti moderan Evropejac znaci proziveti dramsku situaciju koja izvire iz vremena i postavlja eoveka pred alternativu: napustiti iii nastaviti evropsku kulturu. U ovoj kontroverzi krije se vrednovanje zivota, sveta pa i sebe sama. Zajedno s kulturom eovek je prisiljen da odlucuje, pa i odlueuje, o tome da Ii da zivi produktivnim drustvenim zivotom, da Ii da ostvaruje svoje namere itd. Ovim pitanjem su obuhvacena i sva ostala, jer kutlura znaci svet, drustvo, drfavu, individualnu duhovnost.
Treba poblize pogledati nekoliko obienijih situacija koje su karakteris­ ticne za ponafanje · danafojeg eoveka. Medu ovim situacijama ni jedna nije tip, bilo s gledista psiholoskog, bilo naueno-drustvenog, bilo istorijskog, mno­ go je vise situacija sveta koja je neprekidno otovorena za svakoga - jedna situacija drame modernog eoveka kroz koju je, ako i ne potpuno, ono deli­ mieno, profao svaki Evropejac iii prolazi iii ce proCi, i otuda je shvata nepo­ sredno, iznutra, jer mu se nalazi na putu. Svima je zajednicki znak raspoz­ navanja: lice krize. Ruski romansijer Leonov veli za jednog eoveka, u romanu pisanom 0 petogodifojem planu, da ima lice kao da jos uvek zivi hiljadu devetsto dvadeset trece. Zajednicka karakteristika svih lica je sto :live hiljadu devetsto dvadeset kste. Bila kakav da im je odnos prema danafojici, ona se nalazi u njima. Dokaz za to je prva situacija koja se maze nazvati lotosojed (izraz Antala Serba iz njegove knjige Magyar irodalomtortenet). Lotosojed zivi tako kao da nema krize, naspram ozbiljnosti i tezini situacije u osobenom je zanosu, kao da je jeo slatko i opojno voce koje je ucinilo da zaboravi realnu situaciju. Ali i na ovom lieu se nalazi dramska napetost vremena. Pomodarka

iii tinejdzer bez specifiene te:line kao da svojom bezbri:lnom povrfooscu ne primaju k znanju sta se oko njih zbiva, naizgled :live zivot cistog zadovoljstva, ukoliko im je poslo za rukom da ,,zaborave" zivot u kojem zive. Lotosojed je ipak lice krize, i to jedno od najkarakteristienijih. Jer zaborav postoji samo sa stanovista onoga sto neko hoce da zaboravi. Lotosojed misli da ono sto ne zeli da primeti to i ne primeeuje. A ova situacija sveta postoji samo u pogledu krize: samo utoliko ukoliko neko ne :leli da se osvesti gde to zivi. Zbog toga je situacija vise podlo:lna stanju krize od bilo koje druge, jer je uvek prisiljena da taeno okrene leda kritienoj situaciji koja se javlja, upravo pristigla, uvek onome cije bi refavanje bilo najva:lnije, to ,,zaboraviti". Lotosojed je primer za to koliko eovek nikada sebe ne maze da iskljuCi iz drame zadane istorijom, a ukoliko ipak pokufa, koliko eovek dobija povratni udarac. Maze Ii se po­ misliti da ce bilo sta postiCi time sto vreme ne prima k znanju? Maze Ii
_pozeleti bilo sta drugo osim sopstvene obmane? Inisu samo pomodarka i tinejdzer lotosojedi: to su samo dva granicna slucaja pretvaranja u nebitno. U toj je situaciji svako ko se izuzme ispod zadatka vremena, i pravi se kao da ovde nema nista sto bi trebalo refavati, pokufava da ostvari stil koji odu­ dara od doba, koji raeuna s datom situacijom da je prikazuje kao da na nju i
ne treba raeunati. u krajnjoj liniji lotosojed isto tako mora ucestvovati u
savremenoj igri kaoisvi drugi, za njega va:le ista pravila kao i za druge, ali neprekidno pokazuje takvo drfanje kojim zeli da oznaci kako je on iznad svega toga i da se to na njega ne odnosi. Ova situacija konaeno dovodi do maske: bezbri:lni osmeh na lieu lotosojeda biva zamrznut, eovek postaje ne­ bitan, stvarno gubi svaku vezu s vremenom, a ono sto preostaje od njega: larva skamenjena u praznom prostoru, dok vreme juri dalje.
Sasvim je dtugacija situacija ,,autsajdera". Cesto se susrecemo s njim, ma­ ze se prepoznati po svojim teorijama. Potpuno je svestan sta se dogada, ali veruje da ima udela u izuzetnom odlicju da poseduje i resenja. Ovde spada i politicka partija, ukoliko je programatska, a njen se program zaista uzima ozbiljno. Autsajderski je svaki delic nauke (psihologije, statistike, ekonomije itd.), kao pokufaj univerzalnog reknja, svaki drustveni pokret koji ,,odozdo" iii ,,odozgo" zeli da resi situaciju. Za autsajdersku situaciju je karakteristieno sto pokufava ,,spolja" da resi krizu, i to cesto da je resi jednom i zauvek - spolja, odnosno ne polazeCi od samog vremena, konkretno, od datih cinje­ nica, nego od teroije, na apstraktan nacin, sopstvene ideje silom namecuCi stvarnosti. Ovo nastojanje cak i ne maze pomoCi, cak ni pojedinosti ne re­ fava: delom zato sto polaziste nikada ne maze biti drugde do upravo u sre­ distu vremena, delom jer rdenje nikada ne maze biti usmereno posebno na pojedinosti, nego uvek na celinu, delom, pak, sve to, isto tako kao i kriza, mora biti egzistencijalno, dozivljeno i sudbinsko. Pokufaji vladavine k.lasa, socijalizmi, bilo nacionalni, bilo internacionalni, programi, nauena delovanja uvek SU ,,izvan" stvarne istorijske egzistencije, izvan CoVeka koji zivi krizom, izvan naroda, drfave - vreme se zeli proniknuti mefanjem spolja, a to nas­ tojanje kako je i do sada uvek bilo jalovo, to ce i ostati.

Pre nego sto bi bilo reci o najvafoijoj dramskoj situaciji, moramo se po­ zabaviti jos jednom stvari: zaostajanjem. Ova situacija nije karakteistico nesavremena o kojoj je malocas bilo reci: za nesavremenog cela s1tuac1Ja krize je strana, on je roden izvan vremena, nema stvarne veze s danasnjicom, a nije je ni imao. Zaostali je ucestvovao u dobu, ali nije umeo s njim da oddi korak. U svakom trenutku iznova gubi vezu s aktuelnim zadacima, s uvek drugaCijom kritickom situacijom i sve vise gubi dodir. Rastojanje izmedu nj­ ga i vremena sve vise raste: on sve vise zaostaje. Pada u proslost. Ako Je prilikom poremecaja kontakta zakafajenje bilo samo takt-dva, ovo akas­ njenje ce se vremenom poveeavati. Zakasnjenje ne ide bezuslovno zaJedno sa starenjem ili ne izvire iz provincijalne situacije; ,,staje", odnosno ,,zaostaje" svako ko odbacuje neprekidno sve novi i novi diktat ritma zadataka istorije i iskljueuje se iz ritma istorije sveta. Ova situacija maze poprimiti i takav oblik da se eovek okameni", i takav da se ,,raspadne", i takav da ,,izgubi dah" ili da se ,,sasp;,_ U svakom slueaju to znaci da njegova egzistencija gubi pri­ sustvo u vremenu, u naCinu zivota javlja se ,,koeficijent nesavremenosti", a naklonost prema tome sve vise raste, sve ce vece biti rastojanje izmedu in­ dividualne sudbine i ljudske sudbine.

5
Najvafoija situacija je situacija savremenosti. Ova oznaka, razume se, i:ii­ kako ne znaci da je eovek ovde plen svake mode, parole, dnevnog dogadaJa, nego da ima neposrednu vezu s dogadajima u svetu. Za prethodne siutacije je karakteristieno da eovek bira razresenja. Ovde eovek napusta svoju samo­ stalnost i slufa diktat vremena. U svojoj knjizi o Niceu Bojmler pise: ,,nije rec 0 tome da eovek samostalno ne5to hoce, ili da je podreden prinudi, nego o tome da se nesto zbiva posredstvom eoveka". covek je otvoren prema vremenu da bi se ono kroz njega dogadalo. Stav je samo s jedne strane pasi­ van, odnosno prihavata ono sto kazuje vreme, s druge strane je aktivan, jer ostvaruje ono sto je izreceno zbivanjima. Covek trpi zbivanja, a istovremeno je aktivan. Stalna ravnotefa i neprekidna posrednicka situacija izmedu zbiva­ nja velikih sila i stvarnosti. To je situacija koja se maze nazvati savremenom. O jasno prepoznatljivoj formalnoj situaciji ne maze se govoriti ovde bas kao ni drugde. Ono o cemu je rec viSe je niz situacija, proces i dramska
napetost. U svakom slueaju polazna tacka je prepoznavanje nasleda moder: nog Evropljanina; treba zapaziti na jednoj strani veliku kulturu, da on SVOJ zivot treba da ostvari u ovoj kulturi, u datoj drustvenoj situaciji, s odredenim sredstvima, s duhovnom tradicijom, treba da zivi medu ekonomskim, socijal­ nim i moralnim okolnostima, a s druge strane pak svemu se tome suprot­ staviti. Covek ne zivi u danafaje vreme bez· iskrsavanja alternativa. Suprot­ stavljanje, medutim, smesta sledi namera da eovek razori kulturu koju smatra nezadovoljavajueom. U svakom modernom Evropejcu nalazi se ovaj destruk-
Briga o tivotu 176

tivni stav: napada tacke drustva, morala, drfavnog zivota, one tacke za koje ima prigovor. Egzistencijalna sustina procesa ovde se ispostavlja, osobenost joj je da se ne usmerava samo na ono sto uzima za svoj cilj - ukoliko eovek preuzme destruktivan stav u jednom pitanju, mora ga preuzeti i u svim dru­ gim pitanjima. Kritika kulture ide zajedno s kritikom zbivanja, morala, in­ dividue, nacina zivota, eak i s kritikom sebe same. Jer kriticki stav nije drust­ veni, nije klasni, nije individualan, nego ,,religiozan", sto je isto: ne odnosi se na ocitovanje stvarnosti, nego na sustinu, na metafizicko srediste.
Osvescenje sledi kritiku, a to je: pobuna. Svaki moderan eovek posle kri­ tickog i destruktivnog perioda buni se protiv doba u kojem zivi: stupa u aktivan prostor i pokufava da konkretizuje svoje prigovore. Kritika ne ostaje privatna stvar, lieni dozivljaj, nego se javlja u opstem stavu ukoliko 2eli da stvori novu situaciju, a prethodnu da destruira. Moderno doba je prepuno buntovnika (,,suffrage universel"3). Danafaja kultura nema ni jednu tacku koja ne bi bila stavljena pod znak pitanja. Lako bi se moglo poverovati da pobuna nastaje na razliCitim izolovanim mestima: pobuna na podrucju fizike protiv stare fizike, na podrucju morala protiv starog morala, na podrucju politike, ukusa itd. Ovo mnostvo pobuna koje se javlja medusobno nezavisno sacinjava stav modernog pobunjenika. Istina je upravo obrnuta: najpre se odigrala pobuna u sredifajoj, metafizickoj, religioznoj dubini, a onda se la­ gano javljala na svim podrucjima kulture. Sve pobune imaju sasvim zajed­ nicko i opste ishodiste: na dozivljaj koji hoce na taj nacin da prevazide tes­ koce koje je zadalo doba sto se suprotstavlja nasledenoj kulturi i razara je. Ova pobuna, kao i svaki raniji stav, je ,,religiozna". U kojoj meri se eovek buni protiv neke nauke, javnog morala ili drfave, u tolikoj meri mora da se buni i protiv sebe. Ali ni ovde se ne buni protiv svojih moguenosti, osobenosti
- to je samo privremena i neprodubljena forma - nego se buni protiv sebe kao lienost, kao bice. Niko ne dovodi u sumnju da je relativnost u fizici paralelna sa stremljenjima u modernoj fizici, sa stremljenjima u psihologiji, sa drustvenim pojavama, da svetski rat, internacionalne, nacionalne, eko­ nomske i praktiene krize izviru iz zajednicke tacke. Odatle se javlja i stav modernog eoveka da se buni protiv samog sebe.
Pobuna ima produbljenu i prosirenu tendenciju, postaje sve opstija, i uvek se preciznije i ostrije odnosi na sustinu. Retka postiie takav intenzitet da se prosiruje na celo podrucje kulture i da stavlja pod znak pitanja celo doba s njegovim celokupnim uredenjem, sa celinom sklopa eoveka. Ovakav van­ redan krajnji slucaj postoji samo jedan: Nice. Inace, pobuna se dalje izostrava manje-vise izolovano, i na pojedinim tackama uspeva da potpuno proguta kulturu. Nastaje nova situacija: nihilizam.
Ne postoji nihilisticki stav koji je zaposeo sve linije. Uvek preostaje bar jedna pozitivna tacka u zivotu eoveka koju on 2eli da spase. Bila na drust­ venom, bilo na vitalnom, bilo na moralnom podrucju, bilo na podrucju koje

3 Opšte pravo glasa.

pripada nekoj crkvi, bilo na podrucju umetnosti, eovek je prisiljen da nesto zaddi. A to nesto je vera projektovana u rezultat rusenja. Nihilisticki stav je sasvim retko ,,zao" ili ,,opak". Najcesce ga pokrece samo radikalna ielja za ru8enjem, koja nikada nije nerazumna, nego je skriveno uverenje da ovo rusenje poseduje stvaralacki stav. Iza nihiliste stoji vera u pocetak novog sveta posle rusenja. 0 tome nihilista nista ne zne, ali njegovom nihilizmu to daje snagu. Nihilizam je eak i sledece: svet nista ne vredi -zivot nista ne vredi
- drfava nema smisla - ni zajednica - kultura je prazno nista: sve se ovo iskreno i potpuno moze razumeti i sprovesti ako je apsolutno intaktna vera s druge strane. Odricanje, rastrzanost, prezir, odvratnost, otcepljenje od ljud­ skih odnosa, zatvorenost, protest, nistavnost sveta i zivoia, sto je upravo nihi­ lizam, nepriznavanje nikakve vrste vrednosti, skepsa i cinizam, osamljenost, iskazan ufas prema dobu -sve je to u sustini istinito samo onda ako je eovek ispunjen time do kraja, ako stvarno ne veruje ni u sta, ozbiljno mu nije nista, i ne smatra vrednim da harci reci i dela za nesto sto je sasvim beznadefoo. Ali konaeni stav nihilizma je granicna situacija, a vec upucuje i na ono sto je izvan njega. To ne znaci da onaj ko je nihilista mora da stigne do tacke koja je s druge strane nihilizma; ono sto odavde sledijeste da ako ga neko potpuno prezivi, stiie do katarze.

 

U toku cele drame ne moze se naciniti veca greska od verovanja da je ona namerna, unapred odredena i svesna. Naprotiv: svaki korak, kako kaie jedan psiholog: ,,predupreduje i sledi najtezi prinudni dozivljaj koji u osnovi potresa celog eoveka". Dramski razvoj u svakom slucaju bez izuzetka se zbiva dram­ skom lieu nasuprot njegovom najodredenijem htenju i protestu. Coveka ne­ sto povuce sa sobom, katkad ga tera unapred. Osnovna osobenost stava u krizi je sto nikada nije delimican, odredljiv, da se odnosi samo na okolinu i1i samo na unutrasnju situaciju, nego uvek na celinu, na su8tinu, odnosi se na metafizicko srediste. Karla je eovek stupio u verme prihvatio je sve zadatke: kritiku, suocavanje, odobravanje, vrednovanje, razmestaj, sa svim posledi­ cama. Cim jedan zadatak ne razresi, smesta se nade u prinudnoj situaciji; i1i ponovo krece i razresava je, i onda moie dalje da se ravija ili ispravnije je ako eovek kaze ,,neka zri" ili ako istupi iz vremena, i tada okrene leda (loto­ sojed) ili pokusava spolja (autsajder) ili zaostane (nesavremen) -ali u svakom slucaju gubi vreme ili se pretvara u obezegzistencijalnog, jer zbivanja idu dalje, vreme napreduje - kao sto Rilke kaze: ,,auch wenn wir nicht wollen, Gott reift"4. Ako eovek ieli da zaddi sustinu svog zivota, mora dalje da se bori: mora se pobuniti, konaeno stiCi do nihilizma, do potpunog poricanja. Nihilisticka situacija je poslednja slobodna situacija, ,,slobodno razmisljanje",

krajnji stav poku8aja inoividualnog resenja. Odavde dalje vodi samo jedan jedini put, od svih je najtezi: katarza.
Katarza se delom moie razumeti po nihilizmu, delom po raspletu. U njoj deluju dve sile: divlja odlucnost krajnjeg ocaja i mirno smopouzdanje koje je vec naslo svoj dom. S jedne strane okamenjena ravnodu8nost prema svemu sto se zbiva i sto ce se zbiti, potpuna bezvoljnost i nehajnost: nihilisti je svejedno sta sledi, cinjenice prima hladno i s prezrenjem; ali istovremeno nihilista je podrugljiv i gorak, opusto8en i spreman na skok, postoji u njemu nesto od drskosti eoveka koji prezire smrt, toliko je okoreo da nista ne uzima u obzir - sve je izgubio. S druge strane, pak, zapoceto resavanje, cefoja za svetom novog ukusa, nove svetlosti, koji je bio podstrekac cele bitke - oseca vec on njegovu privlaenu sustinu, novo i sjajno poverenje, raspoloienje, ot­ vorenost, radost kojima je situacija sve primamljivija sto je tefa, vitalne snage ponovo ce da buknu punom snagom, i kao da njihovim tragom prvi put tek sada zapocinje otvaranje sveta u svoj njegovoj divoti. Oba Cinioca deluju na to da eovek bude bez straha, u smislu koji koristi Nice ("Wir Furchtlosen"5), i citira Turena kada pred boj veli: ,,Tu trembles? Tu tremblerais bien da­ vantage, si tu savais, ou je te mene! - Drhtis? Kako bi drhtao tek da znas kuda te vodim!" Sta znaci biti bez straha? - ako eovek bez bojazni ulazi u stra8ne situacije. Biti bez straha prema sebi samom: nema vise potrebe za uzmak od bilo kakve misli, reci ilidela. Izvan je svakovrsnih uzimanja u obzir: odlucan je i hrabar. Ali, kao i drugde, to nije samo cisto ponasanje eoveka okrenutog samom sebi, nije to jedino psiholoski stav. Rezultat bespostedne i radikalne samokritike jeste StO vec mOZe i sme da referise 0 svakoj cinjenici
- ali to se rasprostire na sve oblasti zivota, prema svakoj cinjenici sveta bice primenjena nemilosrdna i radiklana kritika. Nova odgovornost, nova suprot­ stavljenost, novo ubedenje s kojim ide novi rizik, za novi stav novo primanje odgovornosti, prihvatanje novog posla, svega onoga od cega eovek zadrhti ako pomisli da uz sve to treba izdrfati, biee potrebno da savlada napade, a eoveka zaista obuhvata drhtavica kad vidi kakve sve te8koce treba da savlada da bi ostvario sve ono sto ieli, s kakvom neizmrnom cenom borbe mora da plati da bi sproveo tek veoma malo od onoga za sto bi mu bila potrebna celokupna snaga.
Ovo stanje bez straha je prv i najvafoija pretpostavka da bi eovek proziveo katarzu. To je moralni i egzistencijalni preduslov da postoji odvafoost da bi se protivljenje i nezadovoljstvo, razvijeno u stadijumima kritika-pobuna-nihi­ lizam, moglo do krajnjeg stepena pojacati a isto tako i napustiti. Covek vec zna da ne moie podneti kompromis ni na jednom podrucju zivota, jer ,,ako snizi zahteve, onda ce falsifikovati vrednosti - nema drugog puta do ostati nesavitljiv" (Evola). Katarza je izostravanje svih minulih i sledeCih dramskih situacija: Istovremen sled nastupa svih zivotnih situacija, moralnih zahteva, mogucnosti kompromisa, borbenih ielja i potpune apatije, zivotne radosti i

4 Ako inetemo, Bog u nama ionda raste 5 Mi bez straha.

instinkta bekstva. Uz ranije smetenosti eoveka slede nove, mnogo tefo zabu­ ne od prethodnih: on oseca da je doslo vreme kada mora da se odluci za neku stranu. Odvainost za to postoji, ali jos nema smera -jer kao sto je svaki smer nihilizma podjednako los, u situaciji koja je iza nihilizma svaki smer je pod­ jednako dobar - sada u katarzi postoji samo jedan jedini smer. Orijentacija je izgubljena. Covek je suocen s nistavilom -on je razorio svet, ali to nistavilo mora da preskoci. Situacija se neprekidno zaostrava i napinje, uvek nastupaju sve snainije prinude koje nagone da se nacini odvafan korak. Covek odlafo dokle je moguce, jer i u ovoj dramskoj situaciji, kao i u svim prethodnim, vreme nosi sa sobom eoveka i protiv njegove volje. Tako ce uslediti i pos­ lednji potres, pritisak situacije i neizreciva napetost koje eoveka prisiljavaju na skok. Ovaj skok prezire smrt, jer eovek zna sta je stavljeno na kocku: njegova dotadafoja suprotstavljanja, ma koliko ih dozivljavao, nisu bila u toli­ koj meri aktuelna. Sada se odjednom osvestio da ako ovako nastavi, kakav ce zivot biti onaj kada bude morao da se suprotstavi drfavi, koju isto tako smatra malo dostojnom painje i vrednovanja kao i publiku, tradiciju, moral, ukus, licne veze; mora da se suprotstavi celom dobu i svakom dobu. Nihilizam hoce da se ddi ovog shvatanja, ali drama se dalje razvija - zri. Ne mofo da se zaustavi. Naime, eovek mora da skoci: u nista. Ilije to nista tek provalija iza koje zapocinje nesto drugo? Ne zna se. Niko ga nije ucio ovom skoku, o tome mu niko nije govorio - i sada stoji na ivici provalije. Mora da skoci pa ipak ceka, a ne mofo dalje da ceka. Niko mu ne mofo pomoci, ni rec mu ne moze reCi o tome sta i kako da cini. Sve mora sam uciniti, i sam mora na sebe preuzeti odgovornost za sve sto cini. I onda na najvisem stepenu stdnjenosti, kada oseca da je stigao trenutak potpunog prekida, bez straha, hladno, odvaz­ no, ali oeajan i usplahiren - u jednom trenutku zamaha potpuno predajuci ceo svet i sebe: skaee? - iiije prinuden da skoci? - nesto ga nosi? - iii krece dobrovoljno? - ne zna se. Ali vec sledeceg trena oseca da diSe drugi vazduh, oseea drugu atmosferu. Proslo je.
udrami modernog eoveka katarza je jedan jedini trenutak. Ali u licnom
dozivljaju za to je neophodno isto tako vreme kao i za druge dramske situ­ acije, samo mnogo manje vremena. Katarza znaci takvu napetost intenziteta i sacuvanih odluka da eovek za duze vreme nije u stanju to da podnese. Dobra katarza zapravo se retko javlja odjednom kao generalno nastupanje
,,ociscenja": najcesce kao jedan krupan preokret i vik manjih potresa. I ko­ nacno, postoje ljudi kojima ,,skok" ne uspe - takav eovek mofo ziveti dalje, moze ucestvovati u druStvu, drfavnom zivotu, nauci, umetnosti, ali beleg ne­ uspeha ostaje, za vreme nece znaciti nista, a i on sam ce postati nebitan, jer nije umeo da prode kroz ,,ociscenje".

7
Viljem Dfojms govori o jednom iiidvaput rodenom tipu (once-born type, twice-born type): 0 eoveku cija sudbina protice glatko ibez promena smera,

i 0 eoveku u cijem zivotu jedan potres odreduje sasvim nov smer koji deluje na celokupnog eoveka. Moderni Evropejac, po svojoj istorijskoj situaciji, ako je proziveo katarzu, ,,drugi put je roden", ali s njim zajedno drugi put se rada i svet u kojem zivi. Katarza nije poseban psiholoski, istorijski, drustveni, mo­ ralni potres, nego ,,religiozni", to jest sve to zajedno. Covek, psiholosko bice, polazi od suprotstavljanja i vidi sledece: njegove duhovne osobenosti u mo­ dernom svetu sve vise se obezvreduju, kompromituju se, mehanizuju, gube saddinu, rastrojavaju se, sve vik je prisiljen da zauzme stav pobune, prezira i skepse. Paralelno s tim napreduje i drustvena situacija u kojoj dekadentno i korumpirano gradansko drustvo prerasta u uvijenu diktaturu, gde vladaju pretorijanci, a cela zajednica se okamenjuje u mehanicku birokratiju. Veci deo drustva se srozava u ropstvo, dok se situacija zaostrava u borbi dve klase, vladajuce i potlacene klase, sve dok se obe ne stope i srozaju u besklasnost
proletarizma - ova bekslasnost je potpuno rasulo, sto u psihologiji odgovara nihilizmu. u drfavnom zivotu demokratija i liberalna drfava prelaze u ce­
zarizam, ovaj u cinovnicku drfavu, koja ce se naCi potpuno u rukama svetskih trustova, nastupa revolucionarni duh koji rusi drfavnu organizaciju i drfav­ nost u ranijem smislu se raspada - ovaj raspad drfave odgovara istom onom stadijumu koji je u drustvu besklasnost, a u psihologiji nihilizam. Na kraju, shvatanje sveta prelazi iz liberalnog gradanskog idealizma u pristrasni na­ cionalizam, ovaj u krutost, koja na drugoj strani izaziva narkoticke poglede na svet, teorije bekstva, ali raspad se nastavlja, nastupa nezasnovana sofistika, potpuna skepsa, a na koncu filozofija prava jacega, sto i nije nista drugo do nihilizam koji se javlja u duhovnosti, to jest: besklasnost, to jest: razorena drfava. Kriza je svetski proces u kojem je kriza morala, drfave, dru5tva, eo­ veka, duha, umetnosti, obicaja samo ocitovanje iste one kriticke situacije u svetu. A katarzu koju eovek prozivljava, ne prozivljava je psiholoski, drust­ veno, politicki, nego metafizicki, obnova, pak ne znaci preporod jednog eo­ veka, nego celog eovecanstva, preporod celokupnog sveta.
Covecanstvo se danas nalazi tek na samom pocetku procesa krize, a uko­ liko se mofo govoriti o katarzi, ona se mogla zbiti samo u pojedinim ljudskim licnostima i samo delimieno. U pojedinim lienostima i nikada dubinom koja prozima celokupnog eoveka: usamljen eovek ne moze da resi nikakav svoj zivotni problem. On svoj zivot mofo da ostvari samo u zajednici, u dru5tvu, u drfavi, u eovecanstvu i u svakom samostalnom pokufaju ostace usamljen. Katarza je za sada tek dozivljaj - u ogledalu individualnih reknja mogucnost refavanja svetske krize, nije istorijski dogadaj, nije stadijum razvoja celog eovecanstva, koji se zbio iii je upravo akutelan, nego bezuslovno krupan korak koji ce uslediti, na koji ukazuje katarza koja se odigrala u pojedinim ljudima, i prema kojoj eoveeanstvo stupa. Upravo zbog toga se ne mofo ni govoroti o svemu onome sto se nalazi posle katarze, jer je jos maglovito. Ukoliko neko hoce da kaze ndto o situaciji posle preporoda, to mogu biti samo individualna iskustva, nikada zajednicka situacija koja se rasprostire na celo eovecanstvo. Mogle bi se navesti misli, nema ih mnogo ali su ipak sve eesce i upadljivije, koje govore 0 situaciji posle katarze: 0 resenju, 0 raspletu, o dozivljaju koji viSe nije protivlek krize, nego je sasvim iznova zasnovana perspektiva zivota-dr:Zave-dru8tva-umetnosti-duha. Ali, jedan jedini citat do­ voljan je da ukaze sta je su8tina preporoda, zbog toga jer je najneposredniji, najindividualniji, i zbog toga jer je prvi u istoriji Evropejca, i zbog toga jer ni danas jos niko nije umeo da krene dalje. Taj citat je iz Niceove Vesele nauke i glasi: ,,Mi novi, bezimeni, te8ko razumljivi, mi, rodeni pre vremena jedne jos neopravdane buducnosti - nama je potreban nov cilj, a i nova sredstva, naime novo zdravlje, krepkije, lakSe, upomije, odlucnije, vedrije zdravlje, nego sto je bilo sve prethodno i dosada8nje. Oni koji SU zedni da dozive dosada8nje vrednosti i :Zelje, i da oplove idealno 'Sredozemno more', koji iz avantura najindividualnijih iskustava znaju d :Zele kako se moze oseeati ot­ krivalac i osvajac ideala, istovremeno umetnik i zakonodavac, svetac, apostol, prorok, bozji usamljenik sasvim starog stila, njima je, pre svega, potrebno jedno, veliko zdravlje - takvo kakvo eovek ne samo sto poseduje, nego koje on neprekidno pribavlja i mora da pribavlja, jer ga uvek iznova napusta, mora da ga napu8ta! ...I sada, buduci da smo dugo bill na putu, mi, argonauti ideala, odvaznije nego sto je bilo potrebno, i prilicno eesto dozivljavali smo stetu i bivali brodolomnici, ali kao sto maloeas rekosmo, zdraviji nego sto bi nam bilo dopu8teno, opet iznova postali smo zdravi - izgleda da smo kao nagradu jos otkrili nepoznat kontinent cije granice jos niko nije obelezio, kontinent koji je izvan _svih dosada8njih kontinenata ... svet koji je tako bogat lepotama, nepoznatosttma, zapitanostima, strahotama i bo:Zanstvenostima da nafa ra­ doznalost, kao i zelja za vla8eu, pada u nesvest... Kako bismo mogli biti za­ dovoljni posle ovakvih nada i perspektiva, posle ovakve gladi znanja i poz­ navanja cak i s ljudima sada8njice? ...ovde se pred nama otkriva ideal ljudsko­ nadljdskog blagostanja i blagonaklonosti koji ce cesto izgledati i neljudski, na pnmer, tada ako sve na svetu do sada va:Zece postavimo uz ozbiljnost i ispostavi se da je uz nju svaka dosadasnja rec, pokret, glas, pogled, moral, zadatak zapravo nehoticna parodija ..."

8
Vreme katarze kao promene i preporoda koji zahvata celo covecanstvo jos nije stiglo, ali je vec tu i njegovo delovanje se oseea kao namera i teznja preporoda pojedinih ljudi i kao pojava tipa ljudi koji su proSli kroz individual­ nu katarzu. Ortega veli da je preporod dr:Zavnog Zivota putem formi kroz koje danas tece nezamisliv - sve je to ponavljanje, vecita imitacija politickih
poku8aja minulih razdoblja. Kada bude dofao ,,dr:Zavnik koji ce zaprepastiti istoricare", koji ee sve raditi sasvim drugacije od onoga kako se od istorije
moglo nauciti, sasvim drugacije, dakle, nego. 1789. iii 1830. iii 1848. iii 1918.
iii 1932, koji ee raditi sasvim novim metodama, jer ima nove namere, nove
koncepcije, tek od njega se mogu ocekivati poceci nave drfavnosti. Cinjenica

je kad )e dana rec 0 jednom drfavniku, istoricaru se zeva: vec spolja zna Ve vanJante koJe Ce OD postiCi, Sta maze postiCi, koje SU mu mogucnosti, gde ce propasti. Isuvifo proracunatosti, isuvise politickog epigonstva svuda, ne­ macka, ruska, talijanska, spanska revolucija istorijske SU imitacije i bez efekta. Iznenadujuce je i neproracunljivo ODO sto SU negda bili Fridrih Veliki iii Napoleon, jedino sto omogucava preporod drfavnosti.
Jadni pokufaji drfavnika, ekonomista hoce da razrcie krizu i da vode ovecanstvo, a pri tom nisu spremni da sami na nekoj tacki prevazidu krizu
l a. prou ozvkatarzu ma i u malenoj meri - nisu se rodili drugi put, a pnst11avaJu covecanstvo na preporod i pripremaju ga za preporod.6 To je z1:1:1cenje katarze na svim podrucjima danafojeg drustvenog, dr:Zavnog, umet­ mckog, moralnog, duhovnog zivota: postoji samo jedna jedina garancija koja OP,ravdava eovekovo delovanje i recj, a to je stepen spasa kroz katarzu. Ko mJ_e_ sagoreao n? ovoj velikoj tacki krize, ko se nije preporodio, posto je kr1ttkovao l osudm kulturu u delovima i u celini, nije prezreo eovecanstvo i seb.e _samog, nije stigao u krajnosti unistavajuceg nihilizma i ko nije nacinio vehki skok bez zaustavljanja i osvrtanja - taj savremenom eoveku ne mo:Ze nCi nista _bitno, jedino ponavlja sto vec svako ionako zna. Razliciti programi, bdo kakv1 da su, na bilo kojem podrucju, samo se odnose na krizu, a ne na vreme posle nje. Ne rciavaju, samo interpretiraju. Delimicni pokufaji raz­ rcienja uzaludni su: pokufaji spoljne politike, privrede, kulture, obrazovanja
-svi_su oni smefoi u svojoj sitnicavoj vezanosti za situaciju i u svojoj beznacaj­
?ostl Rec je o tome da se nacini dalji, dublji, univerzalniji, lieniji korak koji ist?vremeno obuhvata i obavezuje sve ljude. Nema privredne krize: postoji pn':,reda P?Smatrana kritickim okom; nema krize u porodienom zivotu, u dr ' u J vnom moralu: postoje ljudi u porodici, drustvu, javnom moralu kOJl z1ve kr1zu, za koje je cela svetska situacija u krizi. Kriza se ne mo:Ze razrciii na pojedinim tckama, e maze se doziveti do kraja sa svim njenim posledcama u nekom DJenom poJavnom delieu. I delimieno resenje mo:Ze biti posled1ca samo krupnog sredisnjeg potresa i preporoda. To znaci tip eoveka koji je profao kroz katarzu u modernom evropskom drustvu.
.Pojava ovg tipa eoveka stvara novu situaciju i u samoj krizi, a i u kritici ko? ?dno1?a savremenu drustvenu, drfavnu i psiholosku situaciju. Covek koJ1 z1vi u krlZl nema kompetencije u sudovima koji se odnose na svet: sudi subjektivno i bez perspektive, jer je zainteresovana strana. Njegovo misljenje maze da ide samo do iskrenosti, ali nikada do istine. Sud eoveka koji je prevzifa? kriu ve_c je nezanimljiv utoliko sto nema potrebe za skrivanjem, maskiranJem, t utohko sto vec govori o prezivljenoj situaciji. I otuda je sasvim drugo znacenje izjave o krizi koja se sastoji od potpuno istovetnih reci ako je ?acinvi eovek koji zivi u izi, dr a ako je izjavu nacinio eovek koji je vec prosao kroz katarzu. N1Je vazna tzJava, nego stav. Isti sud mogu izreCi i

6 Niko - k se anas obraea za pomoc nebeskim silama i veruje: na celu je - ne primecuje kako se koprca pntesnJen sudbinom. Niko ni potajno ne istrafoje bledi proplamsaj jutamjeg rumenila. (Ste­ fan George).

jedan i drugi, a sud ce imati drugacije znacenje. Gnome kome je situacija u svetu negativna, cak aka je i pozitivan, znaci negativno. Jer je u sudu presud­ na situacija u svetu, a ne formulacija. Osecajno prepoznavanje stava vec pos­ toji, ali jos nije svesno i nije opste. Ali sve u veeoj meri poCinje prepoznavanje da se stav nikada ne maze odvojiti od situacije u svetu. Ako se ova prepoz­ navanje pretvori u svesno prvi je korak ociscenja i prva pojava duhovnosti posle katarze: poverenje prema takvom vodi, vaspitacu, naucniku, misliocu, umetniku cija je situacija u svetu pozitivna, i okretanje leda onome cija je situacija negativna.
1936.