Dvanaesto poglavlje

Krajnji smisao života

Sve što živi, ne živi samo, niti živi samo za sebe.

Vilijam Blejk

M

udraci Šivane nisu bili samo ljudi najmlađi duhom, koje sam ikada sreo", primetio je Džulijan, „već su, bez ikakve sumnje, bili i najljubaz-niji."

„Jogi Raman mi je pričao da bi dok je kao dete čekao da zaspi, njegov otac tiho ulazio u njegovu kolibicu prekrivenu ružama, pitajući ga kakvo dobro delo je uradio u  toku minulog dana. Verovao ili ne, rekao mi je da bi ga otac, ako bi odgovorio da nije uradio ni- šta, naterao da ustane i uradi nešto ljubazno i nesebično, pre nego što bi mu dozvolio da ode na spavanje."

Džulijan je nastavio. „Džone, jedna od najosnov-nijih karakteristika prosvetljenog života, koju mogu da ti kažem jeste sledeća: Na koncu konca, bez obzira dokle  si dogurao, bez obzira koliko letnjikovaca poseduješ, i koliko kola imaš na parkingu, kvalitet tvog života odgovara kvalitetu tvog doprinosa svetu oko tebe."

„Da li to ima neke veze sa svežim žutim ružama u priči Jogi Ramana?"

„Naravno da ima. Cveće će da te podseti na staru kinesku poslovicu — Na ruci koja ti daje ružu uvek ostane malo mirisa. Značenje je jasno: kada radiš na tome da unaprediš život drugih ljudi, indirektno poboljšavaš i svoj sopstveni. Ako vodiš računa o tome da slučajna ljubaznost postane svakodnevna praksa, tvoj sopstveni život postaje daleko bogatiji i sadržajniji. Negovanje svetosti i nepovredivosti svakog pojedinačnog dana, služi drugima na mnogo načina."

„Da li ti to predlažeš da se uključim u neki dobrotvorni rad?"

„To je izvanredna početna tačka. Ali ono o čemu pričam je mnogo sofisticiranije od toga. Predlažem da usvojiš novu paradigmu tvoje uloge na ovoj planeti."

„Opet gubim nit. Pojasni mi malo termin paradigma. Zaista nisam upoznat sa tim."

„Paradigma je jednostavno način na koji gledaš na okolnosti ili generalno na život. Neki ljudi vide čašu života kao polupraznu. Optimisti je vide kao polu-punu. Oni tumače iste okolnosti različito, zato što su usvojili različitu paradigmu. U osnovi paradigma je leća kroz koju posmatraš događaje u tvom životu i spoljne i unutarnje."

„Znači  kada  mi  predlažeš  da  usvojim  novu  paradigmu  mog  života,  u  stvari  mi

sugerišeš da promenim svoja načela?"

„Otprilike. Da bi dramatično poboljšao kvalitet svog života, moraš da neguješ nov način gledanja na to zašto si ti ovde na Zemlji. Moraš da shvatiš, da ćeš ako si došao na svet bez

ikakve svrhe, taj svet napustiti ne ostavivši ništa za sobom. U ovom slučaju može da postoji samo jedan pravi razlog zašto si ovde."

„A to bi bilo?"

„Da daš sebe drugima i da značajno doprinosiš", odgovorio je Džulijan. Ne kažem da ti ne možeš da imaš svoje igračke ili da moraš da se odrekneš advo-katske prakse i posvetiš se siromašnima, mada sam nedavno upoznao ljude koji su sa velikim zadovoljstvom krenuli tim putem. Naš svet je usred velikih prome-na. Novac kao kriterijum biva zamenjen ugledom. Advokati koji su vrednovali ljude po dubini njihovog džepa, sada cene ljude po obimu njihovih obaveza prema drugima, po veličini njihovih srca. Učitelji napuštaju svoje sigurne poslove da bi negovali rast intelektualnih potreba dece koja žive u  borbenim zonama, koje nazivamo unutrašnji gradovi. Ljudi su čuli jasan poziv za promenu. Shvataju da su ovde s razlogom i da su im dati posebni talenti da im pomognu u ostva- renju toga."

„Kakva vrsta posebnih talenata?"

„Upravo ono o čemu sam ti pričao celo veče: obilje mentalnih sposobnosti, beskrajna energija, bezgranična kreativnost, zaliha discipline i izvor spokoja. To je jednostavno stvar oslobađanja ovih blagodeti i njihova primena za neko opšte dobro", primetio je Džulijan.

„Pratim te još uvek. I kako može neko da ode i čini dobro?"

„Jednostavno kažem da treba da ti bude prioritet da promeniš pogled na svet, tako što

ćeš prestati da posmatraš sebe samo kao jedinku i početi da se gledaš kao deo kolektiva."

„Znači treba da postanem ljubazniji i nežniji?"

„Davanje drugima je najplemenitija stvar koju možeš da uradiš. Mudraci sa istoka nazivaju to procesom odbacivanja sopstvenih stega. Sve to ima veze s tim da prestaneš da budeš bojažljiv i da počneš da se usmeravaš ka višem smislu života. To bi moglo da bude u formi većeg davanja onima oko tebe, bilo da je u pitanju tvoje vreme ili tvoja energija. To su zaista tvoja dva najveća bogatstva. To može da bude nešto veliko kao na primer, da radiš godinu dana svake subote sa siromašnima, ili nešto malo kao recimo da propustiš nekoliko kola ispred sebe usred haotične saobraćajne gužve. Možda će zvučati naivno, ali ako sam nešto naučio, to je da tvoj život prelazi u više, magične dimenzije kada počneš da se trudiš da učiniš svet boljim mestom. Jogi Raman je rekao da kada se rađamo, mi plačemo dok se svet raduje. Predložio je da treba da živimo na takav način, da kada umremo svet plače a mi se radujemo."

Znao sam da to ima smisla. Jedna od stvari koja je počela da mi smeta u mom bavljenju profesijom pravnika, jeste to što nisam zapravo osećao da dajem onu vrstu doprinosa društvu, za koju sam osećao da sam sposoban da dam. Naravno, imao sam privilegiju da vodim izvestan broj slučajeva koji su bili presedani što je pospešilo broj dobrih slučajeva. Ali pravo je za mene postalo posao, a ne rad iz ljubavi. Na pravnom fakultetu sam bio idealista kao i mnoge moje kolege u to vreme. Sedeći u spavaonicama uz hladnu kafu i bajatu piću, planirali smo da promenimo svet. Od tada je prošlo skoro dvadeset godina, a moja goruća želja da zagovaram promene ustupila je mesto mojoj gorućoj želji da otplatim kredit i stvorim svoj penzioni fond.

Po prvi put nakon puno vremena shvatio sam da sam se udobno smestio u čauru srednje klase koja me je sa svih strana štitila od društva i na koju sam se vremenom navikao.

„Dozvoli mi da podelim s tobom jednu staru priču, koja će možda zaista da pogodi

suštinu", nastavio je Džulijan. „Bila jednom jedna slabašna starica koja je, kad je njen voljeni muž umro, otišla da živi sa sinom, snajom i unukom. Svakog dana njeni vid i sluh su se pogoršavali. Ponekad su se njene ruke toliko tresle da bi se grašak iz njenog tanjira otkotrljao na pod, a supa iscurela iz šolje. Sin i snaja nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila. I jednog dana su rekli — što je mnogo, mnogo je, pa su za nju postavili mali sto u ćošku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke. Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, očiju punih suza, ali oni teško da su razgovarali s njom,osim što bi je grdili kad bi joj ispala kašika ili viljuška.

„Jedne večeri, upravo pre večere, mala devojčica je sedela na  podu igrajući se sa kockama. 'Šta to praviš?' upitao ju je otac ozbiljno. 'Pravim mali sto za tebe i mamu', odgovorila je, 'tako da možete sami da jedete u ćošku, jednog dana kad ja budem velika.' Otac i majka su zanemeli i to je izgledalo kao da traje celu večnost. A onda su počeli da plaču. U tom trenutku su postali svesni onoga što su uradili i tuge koju su prouzrokovali. Te večeri vratili su staricu na njeno pravo mesto za velikim stolom i od tog dana ona je uvek jela sa njima. A kada bi komadić hrane pao na sto ili bi viljuška zalutala na pod, izgledalo je da više niko ne mari za to.

,,U ovoj priči, roditelji nisu bili loši ljudi", reče Džulijan. „Jednostavno, trebala im je iskra osvešćenja da probudi samilost u njima. Samilost i svakodnevna ljubaznost čine život daleko bogatijim. Odvoj vreme svakoga jutra da razmisliš o dobru koje ćeš učiniti za druge tokom tog dana. Iskrene reči pohvale onome ko se tome najmanje nada, gest topline ponuđen prijatelju kome to treba, mali znak pažnje članovima porodice bez ikakvog povoda, sve to vodi ka daleko lepšem načinu života. A što se tiče prijateljstva, potrudi se da ga stalno održavaš. Osoba koja ima tri prava prijatelja, zaista je veoma bogata."

Klimnuo sam glavom.

„Prijatelji dodaju humor, zanimljivost i lepotu životu. Postoji samo nekoliko stvari koje više podmlađuju od smejanja do suza sa starim prijateljem. Prijatelji te drže da budeš skroman kad počneš sebi da daješ i suviše za pravo. Prijatelji te zasmejavaju kada si suvi- še ozbiljan. Dobri prijatelji su tu da ti pomognu kada ti život zada neki udarac i stvari izgledaju lošije nego što jesu. Kada sam bio advokat sa puno posla, nisam imao vremena za prijatelje. Sada nemam nikog osim tebe, Džone. Nemam nikoga s kim bih išao u duge šetnje po šumi dok su se svi drugi ugnezdili u čauri mekanog, magličastog dremeža. Nemam nikoga s kim bih podelio misli kada odložim divnu knjigu koja me je duboko dirnula. I nemam nikoga kome bih otvorio dušu kada sunčevi zraci veličanstvenog je- senjeg dana ugreju moje srce i ispune me radošću."

Džulijan se brzo povratio. „Ipak, kukanje nije aktivnost za koju uopšte imam vremena. Naučio sam od mojih učitelja u Šivani da je 'svaka zora novi dan za one koji su prosvetljeni.'"

Oduvek sam doživljavao Džulijana kao neku vrstu natčoveka, pravnika gladijatora koji slama argumente protivnika kao ratoborni artista naslaganu hrpu tvrdih dasaka. Mogu da vidim da je čovek koga sam upoznao pre mnogo godina, potpuno promenio svoju prirodu. Ovaj čovek ispred mene je nežan, ljubazan i spokojan. Izgleda siguran u to ko je i kakva je njegova uloga na pozornici života. Nijedna osoba koju sam ikada upoznao nije kao on videla u bolu svoje prošlosti mudrog starog učitelja, a opet, u isto vreme, on je primećivao da je njegov život bio mnogo više od zbira prošlih događaja.

Džulijanove oči blistale su nadajući se događajima koji tek treba da se dese. Bio sam

zaražen njegovim uživanjem u čudima ovog sveta i uhvaćen u mrežu njegove neobuzdane životne radosti. Činilo mi se da se Džulijan Mentl, pravni savetnik dobrostojećih, koji u sudnici slama kosti i gađa pravo u metu, zaista uzdigao od ljudskog bića koje prolazi kroz život a da ni za koga ne brine, do duhovnog bića koje prolazi kroz život isključivo vodeći brigu o drugima. Možda je to put kojim sam i ja krenuo.

Dvanaesto poglavlje •Rezime

•Džulijanova mudrost u najkraćim crtama

Simbol                                                                                

Svojstvo                                 Nesebično služiti drugima

Mudrost                                                                                 • Kvalitet tvog života u krajnjoj

meri odgovara kvalitetu tvog doprinosa svetu oko tebe

•   Neguj svetost svakog pojedi nog dana, živi da bi davao

•   Unapređivanjem života dru gih ljudi, tvoj život doseže svoj maksimum

Tehnike                                                                                   • Budi uvek ljubazan

•   Daj onima koji traže

•   Neguj bogatije odnose

Citat                                                                        Najplemenitija stvar koju možeš da uči- niš jeste davanje drugima. Počni sa usme- ravanjem na viši smisao života.